Zarobi me !
Prišunjaj mi se u misli dok mi mesečina miluje lice a staklići njene svetlosti se obijaji o tvoju senku
Sipaj mi u um čini.Načini ga potpuno nedostupnim
Večeras ne želim ništa da znam
Ni o čemu da razmišljam
Nikakve priče da slušam
Želim samo da budem tvoja
Zarobi me !
Ispijaj svaki delić tela mog
Želim da osetim tvoj dah na svome vratu
Poljubac na butini
Ruke u kosi
Zarobi me !
U nekakvom drugom svetu
Tamo gde strasti se ispijaju kao krčag vina
Tamo gde srca kucaju ujednačeno
Tamo gde žive oni koji bi dušu za nebeske dodire prodali
Želeo bi Ti da Tvoja sluškinja budem,znam
Da ljubav prosim kao mrvice kakvog hleba
Da te slavim kao kakvog gospodara
Možda bi samo želeo da budem tvoja devojčica
Zarobljena u igračkama
Neće to ići dragi moj
Zar neznaš da imaš posla da princezom nemirima okovanom ?
Princeza ume da
Preklinje
Moli
Voli
Srce u tvoje spušta
Ali sa prvim zracima sunca nestaje
Zato Ti lepo kažem
Zarobi me !
Okuj mi srce dodirima
Miluj mi telo poljubcima
Dotakni dušu tek da vidiš da li postoji,da li je živa
A onda umnoži moje nemire
Budi im prijatelj
Nema ovde više nikakve devojčice
Ona je nestala kada zvezde su se pojavile
Od devojčice žena
Od sluškinje gospodarica
Od prosjakinje princeza nemira postala je
I zato me zarobi !
Okuj
Zatvori
Ne ispuštaj večeras iz ruku tvoji spretnih
Mesec neka nam svedok bude
Zvezde publika
Dok plešemo čaroban ples ljubavi
Dok se naša tela prepliću
Uzdasi odjekuju
A onda nestani pre nego što vidiš kako...
Princeza nemira umire kada je zora dotakne
Dok pijuckam jutarnju kafu i rešila sam da pročitam jedan stari post moje sestrice.Još uvek verujem.Tako se zove.Prelećem preko slova.Pomalo me podilazi jeza ali sa njom i osećaj neverovatne snage,jačine.
Svašta se nešto ozdešavalo u mom životu.Izdešavalo nije prava reč.Dešava.Svašta se nešto u mom životu dešava.Ne želim često ovde da izlažem sopstvene probleme .Ne želim da pišem da živim od 18 h mesečno ,da muža koji nikako da postane bivši ne interesuje da li mu dete ima za pelene i hranu.Da ga ne interesuje ni da je vidi.Da vučem bolovanje da me ne bi otpustili i dok me ne otpuste.Da dobijam svakodnevno pretnje.Ima tu još puno toga ali to nije tema ovoga posta.
Ono o čemu želim da pišem je vera i nada.
Istina je.Kada nekome ponudiš srce na tanjiru ( ne mislim samo na ljubav nego i na sve ostalo ) za uzvrat Ti pruže vrećicu u kojoj se nalaze iseckana vera i ispasirana nada.
To je nešto što je čini se odlika ljudskog roda.Želeli mi to ili ne.
Međutim vera i nada imaju neverovatno moć regeneracije.Čak i da ih uništite uvek će ostati onaj mali ,malecni delić njih koji preti da će se uvećati i razrušiti vetrom sve ostalo.
U izreku,kada Ti jednom slome srce nikome više ne veruješ ne verujem .
U svetu,šarada,maskarada,laži,sujete,pohlepe,utrkivanja,blaćenja zlobe srce jednostavno nekada mora da bude slomljeno.To je deo života.
Međutim nevolje su nam i nametnute zbog toga da bi ugradile u nas odbranbeni mehanizam.
Nije ni o tome ovde reč ali nije loše napomenuti.
Svima nam je srce bilo slomljeno.Šta to sada znači ? Da treba da se zavučeno u mišju rupu i stidljivo grickamo sir ?
Da u tu istu rupu ne pustimo više nikoga u želji da nam ne otme parče tog sira ?
Da se pretvorimo u čelične ljude koji su pred svetom moćni,jaki,veliki,rečiti a onda se grčimo u krevetu i prevrćući razmišljamo o svojim ranama ?
Svakakvih je ljudi bilo i biće.
Ima onih koji Vas nisu zaslužili.Ima i onih koje Vi niste zaslužili samo preko toga prelazite olako i nesvesno.
Međutim ima i onih koji zavređuju Vašu pažnju,poverenje i ljubav.
Da li sada,upravo sada kada me je sve pritislo toliko da sam i sopstveno zdravlje narušila treba da kažem gotovo,kraj !Ne verujem ljudima.Oni su ovakvi onakvi.Ne verujem da ću ikada sresti nekoga ko je tamo negde i čeka da baš mene sretne ?
Možda je potrebno da tako učinim ali me mogu to.
Od ljudi ne treba previše očekivati.Oni su kao i Vi samo obični smrtnici.Prevelika očekivanja vode svim najdubljim razočarenjima .
Ali nikada ne treba prestati verovati.
Ako sam i izgubila hiljadu osoba koje su mi tobože upućivale lažne osmehe i podršku a dobila samo jednu koja je bila iskrena ne žalim.
O tome Vam govorim.Onoj prozorčić na srcu uvek treba da bude odškrinut.
Ali taj prozorčić poseduju samo velika srca koja se ne plaše da vole.
Upravo se ovaj post nadovezuje na post moje sestrice.
Toliko joj se toga izdešavalo a ona je i dalje pozitivna,nasmejana.Ume ona da plače,oh da.Ne ume da se skriva iza maske čeličnih žena i glumi da je vesela onda kada nije.
Ali veru nikada nije izgubila.
Nisam je izgubila ni ja.
I kada plačem
Molim
Volim
Nerviram se
Pokušavam da odbacim od sebe kamenice koje mi se približavaju
Verujem.
Verujem da će sutra biti bolje i da na ovom svetu još uvek ima iskrenih i ljudi ne okrznutih zlobom i sujetom.
Verujem da će se moje muke okončati.
Verujem i da Taj neko negde postoji i čeka da upozna baš mene.
Još uvek verujem.
I dokle god je tako,svesna sam da sam živa.Da se nisam zaglavila u nekakvim senkama života.
Da živim život punim plućima.
| « | Maj 2011 | » | ||||
|---|---|---|---|---|---|---|
| Po | Ut | Sr | Če | Pe | Su | Ne |
| 1 | ||||||
| 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 |
| 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 |
| 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 |
| 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 |
| 30 | 31 | |||||
- Mart 2012 [4]
- Februar 2012 [4]
- Januar 2012 [15]
- Oktobar 2011 [1]
- Septembar 2011 [7]
- Avgust 2011 [5]
- Jul 2011 [11]
- Jun 2011 [20]
- Maj 2011 [60]
- April 2011 [68]
- Mart 2011 [69]
- Februar 2011 [52]
- Januar 2011 [55]
- Decembar 2010 [64]
- Novembar 2010 [16]
