Izlazim iz tramvaja.Kišne kapljice polako počinju da mi kvase kosu,lice.Volim kišu.Ali više volim da je posmatram kako pada dok sedim pokraj prozora.
Nije da baš volim da mi uništi sveže isfeniranu frizuru.Ubrzavam korake.Ulazim u stan.Oblačim šorc i majcu.Vezujem rep.Stajem pod klimu da se rashladim.
Prisećam se...ne,ne želim ničega da se prisećam.Ako sve utvare moraju da dođu na bal vampira kada se mesec pojavi ,ne moraju sada.Još uvek je dan.
Šta se dešava nakon kraja jedne ljubavi ?
Kada sa nekim prekinemo,raskinemo,završimo...da li to onda znači da smo zaista slobodni ?
Čini se ako je ljubav bila prava da svaki put njenim završetkom delić duše umanjuje.
Šta vredi što nam je telo slobodno kada je duša okovana ?
Šta vredi što Taj neko nije u našim životima kada je još uvek u nama ?
Treba da prođe određeni period.Idemo dalje.Nailazi neko drugi...bla bla truć.
Šta to sve vredi kada nakon svakog kraja ljubavi stavljamo lance na našu dušu i orobljujemo je ?
Šta vredi što više nemamo Tog nekog kada ga naš ume i srce poseduju ?
Pravi prekid nikada nije fizičke prirode.Odemo ,odselimo se,napustimo ga i mislimo sada to je to.Zavaravamo se.Ljubav još uvek ostaje kao stanar naše duše.
Čini se da nakon svršetka postaje podstanar.
Kao da rentira deo duše koji plaća i čeka da se iseli.
A onda zbog neplaćenih računa plaća duša.Dobrim svoji delom.
E onda se zavaravamo kako smo ojačali.Kako nas niko više neće povrediti.Okivamo dušu lancima i katancima pa ne dozvoljavamo drugima da u nju uđu.
Greška !
Jaki su samo oni koji imaju sposobnost da pokidaju lance i katance.
Mislimo ljubav je skupa.
Život bez ljubavi se plaća mnogo više.
Jaki su samo oni koji umeju da vole.
Otvaram prozore.Treba mi svetlost.On i tako samo noću dolazi.Vešto skida lance sa moje duše i u nju se zavlači.
Napomena:Ponekada pišem kao da pišem u ime svih nas.Nije tako.Nemojte mi zameriti.To su samo neka moja zapažanja i razmišljanja.
Želim Vam ugodno veče.
Danas je jedan od onih dana.Kada sam otvorila oči želela sam samo da se prekrijem jorganom preko glave i ostanem u krevetu satima.Da ne čujem nikakve zvukove.Na doručkujem.Jednostavno da ostanem u krevetu čitav dan.
Čitav jučerašnji dan provela sam spremajući stan.Anđeo je jutros trebao da dođe od tate .A onda mi je on u poslednjem trenutku javio da će ostati još jedan dan kod njega.Uzeo je odmor.Prvi put od kako se odselio me je zamolio.Iako sam ja bila ta koja sam ga molila da dodje po nju u NS zato što je nije video više od 3 nedelje.Pristala sam.Ali sada se osećam prazno.
Kao po običaju,dolazim na blog.Iščitavam Vaše tekstove.Jedno sam vreme gotovo prestala da to činim .I sada kada malo uporedim čini se da je svaki za nijansu bolji.Snažniji.
Pa se onda pitam za koga mi pišemo ?
Uvek krećem od sebe.Volim da kažem da pišem za sebe.Čak i kada pišem nekome,čak i kada bi volela da taj neko pročita pišem za sebe.
Sve je to ok ali ako pišemo za sebe zašto objavljujemo na blogu ?
Zbog čega ti tekstovi ne čuče u folderima računara ili rokovnika vidni samo za naše oči ?
Pisanje za publiku ili pisanje publici ?
Ima to svojih nekim prednosti.Čini se da se svaki put trudimo da napišemo snažnije.Ostavimo bolji utisak.Zašto ? Zato što nećemo jedini čitati.Čitaće još neko.
Da li mi zaprvo pišemo sebi i za sebe ili za publiku ?
Često sam se raspravljala sa prijateljima ovde ( namerno kažem prijateljima jer se sa onima koji to nisu ne raspravljam ) o tome za koga i zašto pišemo.Uporno tvrdila da pišem za sebe.
Sada više nisam sigurna u to.
Svi mi,pišemo pomalo i za druge.Ma o čemu pisali.Da se dopadne drugima.Čitanost nas podstiče da se trudimo.Crpemo nepresušne ideje.
Uostalom ne bi ni bilo zanimljivo da svi ti prelepi tekstovi koje sam ovde pročitala ostanu ne pročitani.
Zašto bi se onda razlikovali od zabvljača ?
Cirkusanata ?
Pevača ?
Mađioničara ?
Na posletku,mi i jesmo od svega toga po malo.
Ili kako bih volela da često istaknem...
Poslovicu na koju nas je nedavno podsetio moj prijatelj Janakis ,malo preokrenutu ali ista joj suština...
Piše onaj ko nezna.Onaj ko zna ne piše :)
Na žalost,nemam taj luksuz da ostanem u krevetu čitav dan.Tako bih želela ali to nije moguće.
Sklanjam prekrivač u stranu ,gledam u bulevare koji se ukrštaju.
Novi me dan zove.
Sve Vas pozdravljam i želim Vam lep dan.
| « | Maj 2011 | » | ||||
|---|---|---|---|---|---|---|
| Po | Ut | Sr | Če | Pe | Su | Ne |
| 1 | ||||||
| 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 |
| 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 |
| 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 |
| 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 |
| 30 | 31 | |||||
- Mart 2012 [4]
- Februar 2012 [4]
- Januar 2012 [15]
- Oktobar 2011 [1]
- Septembar 2011 [7]
- Avgust 2011 [5]
- Jul 2011 [11]
- Jun 2011 [20]
- Maj 2011 [60]
- April 2011 [68]
- Mart 2011 [69]
- Februar 2011 [52]
- Januar 2011 [55]
- Decembar 2010 [64]
- Novembar 2010 [16]
