-Eno je !Ponovo odlazi !Pogledaj kakvu je haljinu obukla ! Kao da slavi razvod !
Odmakni se od prozora Ognjene ! Možeš barem toliko da učiniš kada već moraš da pratiš njen život !
-Nije to.Ona živi u našoj kući .Bruka nas. Ona je...ponaša se kao bludnica kakva.
Šta da radim ? Ona mi je sestra .Nije ona najgora žena u gradu ! Ova kuća je njena koliko i naša.
- Ide kod onog idiota .On ju je u postelju bacio !Jadnom načinio ! Ismejao ! Varao kad je stigao.Prodavao joj lažne reči,obećanja. Takav danas treba biti !Takvi uspevaju !
Šta pričaš Ognjene ?Zar nisi ti uspeo ? Zar naša porodica nije uspeh ?Kao da te više ne prepoznajem!
-Možda .Ali opet je on glavni.Ponovo se šepuri svojim perjem i bode rogovima pravo u srca.Obilazi ista ona mesta koja je oblilazio sa njom i ponovo sija na tronu.
Ti imaš veće škole od njega! Treba na to da si ponosan !
-Škole ? Danas Marina ne trebaju škole da bi uspeo ! Dovoljno je da budeš pokvaren i znaš da varaš ! Ne trebaju diplome za uspeh .Treba što veća sposobnost za spletke ,laži,obmane.
A ona...vidi je ! Pogledaj je samo ! Do juče se klela da ju je uništio.A sada se utegla u ovu svetlu haljnu.Džaba joj što je duga Marina ,kada otkriva sve kao na srebrnom poslužavniku ! Izgleda kao nekakva bludnica!
-Ne ide kod njega . Ide kod onog novog.
Bestidnica ! Nemoguće ! Jedan joj s praga nije otišao drugome hodi u naručje.Kakva li je to žena Marina ? Hajda reci mi kakva ?
-Ista ona zbog koje si klečio.Molio .Gotovo se razboleo .Sećaš se ? Nije to bilo tako davno Ognjene! Nisam te tako davno iz bede izvukla.
Svako greši Marina ! Sada sa tom ne bih bio ni za živu glavu.Čuješ li me ? Ni za živu glavu ! Takve žene nisu za brak .Treba im brak zabraniti.
-Onda se odmakni od prozora Ognjene da ne bi iskočio! Ako ti već toliko nije stalo kako to da svake noći prislanjaš uvo na vrata njene sobe ? Šta misliš da ćeš čuti? Razgovore ? Glasne krike slasti kojima svoje telo obasipa ?
Uhodiš me ?!
-Slučajno sam videla .Samo budala ne bi videla Ognjene! Svake se večeri šunjaš !Ilaziš iz kreveta !
Nije to što misliš. Ne želim da više naružava naš ugled.I tako nas svi ogovoraju.Svi sa nama usta ispiraju.Čitav grad !
-Briga tebe za grad Ognjene !Ti nikada nisi ni prestao da je voliš .Decu sam ti rodila.Tebe iškolovala do kraja.Šta želiš od mene više ?
-Dovoljno je da ona,da ista ona koju bestidnicom nazivaš pucne prstima,vrcne dupetom i pomeri ti mozak .Uvek je bilo tako Ognjene.Čitav naš život.
Marina ti si lepa žena!
-Lepota nije važna.Ta žena poseduje neku moć pa zavrti mozak svakom muškarcu .Ne treba tu lepota .Druge su tu stvari u pitanju.
Zašto se onda razvela ?Ako je tako kao što kažeš ,onda je mogla da zavrti mozak i onom idiotu da je ne vara toliko !
-Pa eto ga.Moli je ponovo.Spakovao ponos u kofer i moli ! Ona ne pristaje !
Nije to naš problem Ognjene.Imamo mi svoj život.Svoju porodicu.Svako neka brine sopstveni život !
-Zašto ti onda brineš njen ? Čitava kuća bruju od vaših glasnih razgovora !Saveta kojima je obasipaš !
Sestra mi je Ognjene.Sestra je svetinja.
-Psst vraća se .Pogledaj kako se našminkala.Crveni ruž vidi se sa drugog sprata.Vidi kakve je štikletine obula.A haljina kao da joj je za broj manja.
Eno ga i on .Izgleda da ga je videla pa se zbog toga vratila.Pogledaj kako je prati u stopu a ona se ne okreće.
-Makni se sa prozora Ognjene.Brini svoj život.Gledaj decu svoju. Ona nikeda neće biti ničija.Takve žene ne mogu da budu ničije. Ničija Ognjene pa ni tvoja.
Ja volim tebe Marina.Bludnice me nezanimaju.
-Znam. Sve dok ne izađe mesec.Skloni mi se sa ociju dok te vazom gadjala nisam !
Odlomak .
Tmurno je.Gledam kapi kiše kako upadaju u barice.Moj Anđeo uporno pokušava da se sama popne uz stepenice.Ne dopušta da je pridržavam .Tako se osećam kao da sam pretrčala jedno 5 km ili ako želite odvežbala nekoliko časova aerobka.
Mama me nešto uporno zapitkuje.Odgovaram onako ne određeno i ne mareći .A onda shvatam kako mi kaže kako ne treba da budem tako negativna i na sve gledam pesimistički.A ja mislila da sam baš danas dobro raspoložena.
Shvatam da sam joj na 3,4 pitanja upravo bez razmišljanja dala negativan odgovor.
Da li ću uskoro pronaći novi posao?
Nema šanse.
Da li ću dobiti bolovanje ?
Teško.
Da li ću se pomiriti sa mužem ?
Ni da sekire počnu da padaju.
Pa se onda tek onako,iz prikrajka pitam koliko smo mi zaprvo pesimisti ? Da li to zaista znači da smo pesimisti ili da smo samo realni prema sebi ?
Nadaj se najboljem,očekuj najgore.Glupa izreka,po meni.Iako ima istine u njoj . Zar nada i očekivanje nisu jedno te isto upokavovano u dručačiji paket ?
Prisećam se razgovora sa mojoj prijateljicom Milicom.Ona je nekako uvek bila suviše realna.Prizemna.Sa nogama koje čvrsto stoje na zemlji ( još uvek je tako ).
Ja sam opet verovala u bajke.U srećne završetke.U velike ljubavi.
Pa opet,obe smo se jednako razočaravale.Jednako se radovale . Jednako patile.
Kažu da treba da razmišljaš pozitivno da bi ti se pozitivne stvari dešavale.Što nas vodi do kreativne vizualizacije koju sam nekada pomno proučavala.
Koliko mi zaprvo treba da budemo pozitivni?
Ukoliko smo previše pozitivni i očekujemo-Ne valja.
Ukoliko smo pesimisti-Ne valja ni to.
Dakle treba naći balans.Šta je sa onima koji tu reč ne poznaju? Meru?
Gde je tu mera i kolika je ?
Smatram da se u ovoj zemlji pesimizam dosta prepliće sa realnošću.Zašto bi očekivali pozitivno kada imamo na hiljade primera oko sebe koji su dokazali suprotno.
Zašto se nadati boljitku ako ga većina nije iskusila ?
Po meni ta pozitivna energija koja nas vodi do pozitivnih misli a one opet do pozitivnih dela ne postoji .To su smislili ljudi koji su pisali knjige o samopomoći.
Na neke stvari možemo da utičemo na neke jednostavno ne možemo.
Nema tu mnogo mudrosti.
Međutim opet smatram da treba misliti pozitivno.
Zbog čega?
Ne zbog nekakvih događaja koji će uslediti usled naših misli već isključivo zbog našeg stanja svesti i toga kako se mi sami osećamo.
To je jedino najvažnije.
U životu se sve obrće.Po meni oni koji su tužni treba da se raduju ,jer će sreća naići a oni koji su srećni treba da uživaju u trenucima sreće koliko mogu.
Na posletku,sve jednom prođe.Pa i sam život .
Važni sam samo mi i naša svest.Ostalo je sve manje bitno.
Anđeo me gura.Želi sama uz stepenice pa to ti je! Na posletku uspeva da se popne i zadovoljno trijunfuje !
Možda je i uspela zato što je to toliko želela.
To nikada ne možemo da znamo.
Ovaj post posvećujem mojoj Milici.
| « | Maj 2011 | » | ||||
|---|---|---|---|---|---|---|
| Po | Ut | Sr | Če | Pe | Su | Ne |
| 1 | ||||||
| 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 |
| 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 |
| 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 |
| 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 |
| 30 | 31 | |||||
- Mart 2012 [4]
- Februar 2012 [4]
- Januar 2012 [15]
- Oktobar 2011 [1]
- Septembar 2011 [7]
- Avgust 2011 [5]
- Jul 2011 [11]
- Jun 2011 [20]
- Maj 2011 [60]
- April 2011 [68]
- Mart 2011 [69]
- Februar 2011 [52]
- Januar 2011 [55]
- Decembar 2010 [64]
- Novembar 2010 [16]
