Princeza nemira

TAMO GDE DUŠE STANUJU
2011/05/15,19:45

Dolazi ovamo grešniče !

Ti,što čežnju mi lomiš pa je onda vešto smeštaš u svaki 

Čas

Minut

Sekund

Dolazi razvratniče !

Zašto uvek moraš da se pojaviš u 

Munjama

Vetrovima

Kišnim kapima

Senkama ?

Zašto ne mogu da te osetim u letnjem povetarcu ?

Naslutim u zraku sunca ?

Omirišem u tračku vedrog neba ?

Ne,ne želim da ti vidim lik

Ne želim da ti znam ime

Ne želim da znam išta o tebi

Šta će nam to ?

Bespotrebne stvari

Sitnice

Tričarije plitkog materijalog sveta

Koje se tako važnim smatraju

Mi smo to prevazišli

Jači smo od toga

Našli smo se u nekom drugom svetu

U svetu reflekcije umova

Otisaka duša

Izlivenih  snova

Dolazi ovamo kada ti kažem !

Ti što greješ me u hladnim noćima

Prekrivaš u ledenim zorama

Ti što slećeš mi na kapke pa ih poljubcima darivaš

Koliko sam puta samo želela da te oteram

Da me više ne mučiš

Ne proganjaš

Ne pratiš u snovima

Snovi su opasni prijatelji

Tako puno umeju da daju

Tako da mnogo pruže

A onda ti sve otmu zorom i keze ti se u lice

Dolazi ovamo gospodaru mog uma !

Prinče tame

Vlasniče mašte moje

Zar moraš da me imaš čitavu ?

Svaki delić moga tela ?

Tako si blizu a tako daleko

Duše su nam se spojile na raskrsnici večnosti

Tela kao da su jedno iako se sreli nismo

I zašto bi ?

Ponovo ti tričavi detalji 

Zar ne znaš da duše putuju ?

Da one nikada ne nestaju?

Zar ne znaš da se jednom spojene duše nikada ne razdvajaju?

Ni za milion godina

Ni za hiljade vekova

Naše su duše odavno spojene

Ovekovečene

Okovane

Srasle jedna uz drugu

Moja se duša nalazi u tvojoj kao suza u oku

Biser u školjci

Mesec u oblaku

Znaš li ti adresu ?

Možeš li mi reći ?

Možeš li me odvesti ?

Tamo gde duše stanuju

Pa da se jedanput uselimo u taj grad

Tu ulicu

Tu kuću

I smirimo u večnosti.

 

 

 

 

 

NOVO POGLAVLJE
2011/05/15,11:04

Ovoga jutra sam odlučila da se smešim.Skuvala sam sam sebi kafu.Onu običnu tursku,grčku ili kako već želite, kafu koju inače nikada ne pijem.Sada udišem njen miris i gledam u nebo koje poseduje možda izvesni obris sivila ali meni baš tako odgovara.

Sinoć sam rešila da zatvorim poglavlje svoga života i okrenem sasvim novi list.

Kraljica drame kakva jesam,taj završetak sam nekako morala da obeležim.Možda se ništa teoretski nije dešavalo ali u mome umu svakako jeste.To je najvažnije.

Da vidimo,mužu sam poslala mail u kome sam  mu saopštila da ni on ni ja nismo važni.Da je važno dete.Napisala sam mu da se pretnji ne bojim.Da sam postala potpuno drugačija ,da me ništa ne dotiče ali da je jedino što me dotiče život moga deteta.Napisala sam mu da se vrati.Ukoliko ne želi da se vrati ( nikoga ne možemo primorati na to a ja najmanje to želim ) da pokušamo da uspostavimo normalnu komunikaciju.Zbog i samo zbog deteta.Obavestila ga da sam zakazala u savetovalištu kako nam je odredio sud.

Šta sam dobila zbog toga što sam deliće duše ostavila u pismu?

Ponovo uvrede.Neće on ni kumunikaciju ni savetovalište .Ja sam takva.Onakva.Ja sam sve .Da normalno komunicira ni pod razno.

Šta će mi takav čovek ? Ukoliko nije u stanju da učini minimalno za sopstveno dete,moram ovo reći možda je pomalo surovo i nikada mu u životu nisam branila niti ću braniti da vidi dete ali možda ni za dete nije najbolje da živi sa takvim čivekom.

Kad je bal nek je bal.Kada se okreće novi list onda zatvarate sve iz starog poglavlja.Barem ja tako činim.

Poslah mail i Tom nekadašnjem mom.Zahvalna sam mu ja na svemu.Bilo je lepo što se pojavio onda kada je trebalo da se pojavi.Puno sam od njega naučila.Ali dalja komunikacija ni čemu ne vodi niti mi je potrebna.Podsećanje i osvrtanja još manje.

Ispijam gutljaj kafe.Razmišljam kako bi ponekada mogli da promenimo nešto.Krenemo od sitnica.Pojedemo neko jelo koje nikada nismo voleli da jedemo.Prošetamo se krajem u kojem nikada nismo bili.Promenimo prodavnice u kojima se oblačimo.

Možda i jeste u tome stvar.Ljudi se menjaju.Ali to ne umemo da vidimo od silnih kuknjava i osuda.Uvek treba da krenemo od sebe.

Možda je ključ svega u promenama.

I još nešto,sestra mi je rekla jutros nešto što pokušavam odavno da kažem Vama.

Većina smatra kako ne treba biti iskren.Kako nas iskrenost nikuda ne vodi.Kako treba taktizirati.Prikočiti.

Upravo ta većina ne shvata da iskrenost uvek i uvek sve pobeđuje.

Ispijam kafu.Gledam u hotele kroz bosa stopala i smešim se.

Otvaram potpuno novo poglavlje svoga života.

Bilo je krajnje vreme da tako učinim.

 

 

 

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS Powered by LifeType and blog.co.yu