Dolazi ovamo grešniče !
Ti,što čežnju mi lomiš pa je onda vešto smeštaš u svaki
Čas
Minut
Sekund
Dolazi razvratniče !
Zašto uvek moraš da se pojaviš u
Munjama
Vetrovima
Kišnim kapima
Senkama ?
Zašto ne mogu da te osetim u letnjem povetarcu ?
Naslutim u zraku sunca ?
Omirišem u tračku vedrog neba ?
Ne,ne želim da ti vidim lik
Ne želim da ti znam ime
Ne želim da znam išta o tebi
Šta će nam to ?
Bespotrebne stvari
Sitnice
Tričarije plitkog materijalog sveta
Koje se tako važnim smatraju
Mi smo to prevazišli
Jači smo od toga
Našli smo se u nekom drugom svetu
U svetu reflekcije umova
Otisaka duša
Izlivenih snova
Dolazi ovamo kada ti kažem !
Ti što greješ me u hladnim noćima
Prekrivaš u ledenim zorama
Ti što slećeš mi na kapke pa ih poljubcima darivaš
Koliko sam puta samo želela da te oteram
Da me više ne mučiš
Ne proganjaš
Ne pratiš u snovima
Snovi su opasni prijatelji
Tako puno umeju da daju
Tako da mnogo pruže
A onda ti sve otmu zorom i keze ti se u lice
Dolazi ovamo gospodaru mog uma !
Prinče tame
Vlasniče mašte moje
Zar moraš da me imaš čitavu ?
Svaki delić moga tela ?
Tako si blizu a tako daleko
Duše su nam se spojile na raskrsnici večnosti
Tela kao da su jedno iako se sreli nismo
I zašto bi ?
Ponovo ti tričavi detalji
Zar ne znaš da duše putuju ?
Da one nikada ne nestaju?
Zar ne znaš da se jednom spojene duše nikada ne razdvajaju?
Ni za milion godina
Ni za hiljade vekova
Naše su duše odavno spojene
Ovekovečene
Okovane
Srasle jedna uz drugu
Moja se duša nalazi u tvojoj kao suza u oku
Biser u školjci
Mesec u oblaku
Znaš li ti adresu ?
Možeš li mi reći ?
Možeš li me odvesti ?
Tamo gde duše stanuju
Pa da se jedanput uselimo u taj grad
Tu ulicu
Tu kuću
I smirimo u večnosti.
Ovoga jutra sam odlučila da se smešim.Skuvala sam sam sebi kafu.Onu običnu tursku,grčku ili kako već želite, kafu koju inače nikada ne pijem.Sada udišem njen miris i gledam u nebo koje poseduje možda izvesni obris sivila ali meni baš tako odgovara.
Sinoć sam rešila da zatvorim poglavlje svoga života i okrenem sasvim novi list.
Kraljica drame kakva jesam,taj završetak sam nekako morala da obeležim.Možda se ništa teoretski nije dešavalo ali u mome umu svakako jeste.To je najvažnije.
Da vidimo,mužu sam poslala mail u kome sam mu saopštila da ni on ni ja nismo važni.Da je važno dete.Napisala sam mu da se pretnji ne bojim.Da sam postala potpuno drugačija ,da me ništa ne dotiče ali da je jedino što me dotiče život moga deteta.Napisala sam mu da se vrati.Ukoliko ne želi da se vrati ( nikoga ne možemo primorati na to a ja najmanje to želim ) da pokušamo da uspostavimo normalnu komunikaciju.Zbog i samo zbog deteta.Obavestila ga da sam zakazala u savetovalištu kako nam je odredio sud.
Šta sam dobila zbog toga što sam deliće duše ostavila u pismu?
Ponovo uvrede.Neće on ni kumunikaciju ni savetovalište .Ja sam takva.Onakva.Ja sam sve .Da normalno komunicira ni pod razno.
Šta će mi takav čovek ? Ukoliko nije u stanju da učini minimalno za sopstveno dete,moram ovo reći možda je pomalo surovo i nikada mu u životu nisam branila niti ću braniti da vidi dete ali možda ni za dete nije najbolje da živi sa takvim čivekom.
Kad je bal nek je bal.Kada se okreće novi list onda zatvarate sve iz starog poglavlja.Barem ja tako činim.
Poslah mail i Tom nekadašnjem mom.Zahvalna sam mu ja na svemu.Bilo je lepo što se pojavio onda kada je trebalo da se pojavi.Puno sam od njega naučila.Ali dalja komunikacija ni čemu ne vodi niti mi je potrebna.Podsećanje i osvrtanja još manje.
Ispijam gutljaj kafe.Razmišljam kako bi ponekada mogli da promenimo nešto.Krenemo od sitnica.Pojedemo neko jelo koje nikada nismo voleli da jedemo.Prošetamo se krajem u kojem nikada nismo bili.Promenimo prodavnice u kojima se oblačimo.
Možda i jeste u tome stvar.Ljudi se menjaju.Ali to ne umemo da vidimo od silnih kuknjava i osuda.Uvek treba da krenemo od sebe.
Možda je ključ svega u promenama.
I još nešto,sestra mi je rekla jutros nešto što pokušavam odavno da kažem Vama.
Većina smatra kako ne treba biti iskren.Kako nas iskrenost nikuda ne vodi.Kako treba taktizirati.Prikočiti.
Upravo ta većina ne shvata da iskrenost uvek i uvek sve pobeđuje.
Ispijam kafu.Gledam u hotele kroz bosa stopala i smešim se.
Otvaram potpuno novo poglavlje svoga života.
Bilo je krajnje vreme da tako učinim.
| « | Maj 2011 | » | ||||
|---|---|---|---|---|---|---|
| Po | Ut | Sr | Če | Pe | Su | Ne |
| 1 | ||||||
| 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 |
| 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 |
| 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 |
| 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 |
| 30 | 31 | |||||
- Mart 2012 [4]
- Februar 2012 [4]
- Januar 2012 [15]
- Oktobar 2011 [1]
- Septembar 2011 [7]
- Avgust 2011 [5]
- Jul 2011 [11]
- Jun 2011 [20]
- Maj 2011 [60]
- April 2011 [68]
- Mart 2011 [69]
- Februar 2011 [52]
- Januar 2011 [55]
- Decembar 2010 [64]
- Novembar 2010 [16]
