Princeza nemira

Opet je na redu analiza... Za koga i zašto pišemo ko će to znati? Ne smem ni da se zapitam, da mi se ne bi dogodilo da moram prekidati pisanje. Izgleda da smo načisto popucali :))) pa nam ova grupna psihoterapija dođe kao najjeftinije rešenje :)))

janakis :))))))) pametan i mudar odgovor :)) znaš ti mene moram da analiziram :))

Za ovo za psihoterapiju se slažem :)
Pišemo i zbog sebe i zbog drugih, rekla bih, bar većina od nas. Pišemo da bi podelili tugu, raširili sreću, tražili savet ili ponudili isti. Vežbamo se. Učimo usput.
Volim da pišem. Volim da mi ostanu moje misli zapisane, pa da ih analiziram kako vreme prolazi. Čitam svoje stare dnevnike kad god noćim sama u svojoj staroj sobi. U poslednje vreme dosta toga motam po svojoj glavi, ali nešto ne stižem da pišem. Nedostatak vremena i motivacije.
Dobro je kad neko drugi iskritikuje tvoje mišljenje, pa bilo pozitivno ili negativno. Vidiš gde se nalaziš u svom tvom ludilu. Dođe to kao neki kompas koji ti pokaže da li se nalaziš na dobrom smeru ili ne.

biljana...slažem se.Potpisujem i tvoj i Janakisov komentar.Želim ti lep dan

Ja pisem jer je to umetnost. Kad se menjam,menjaju se i moji tekstovi. Moje pesme. Moje misli. Poezija oseca moje promene. A ja mnogo puta kasnije. Fascinira me sama mogucnost da moja misao moze da odleti do nekog kog uopste ne poznajem,do onih koji vrede isto koliko i ja,do onih koji vrede vise od mene. Kada napravimo simbiozu tad pocinjem da osecam svoje reci. Svaki komentar mi je jedinstven. Svaki blog drugi svet. Zakopan negde daleko a ja ga otkrivan caklenih ociju. To je umetnost. Umetnost ne vidim kao kategoriju sistema. Moja umetnost je da pokazem drugima sta se krije u meni,da otkrijem sebi sta se krije u drugima. I svakim danom starim. Stare moje reci. Stari moje lice. Jedinstven je osecaj kada citam sve te reci svojom dusom koja je glavni akter svuda. Jer nju ne poznajem. A svakim danom radim na tome. Znam da sam na pravom putu jer iz trena u tren vidim sve vise i vise boja u svemu sto me okruzuje.
Sta onda ostaje...pisem jer je to najcistiji nacin otvaranja duha. Umetnost je znati ulaziti u druge i pustiti druge da ulaze u tebe.
Moja rec nije samoziva.
I sebicni pisu. Ali su im reci kratkog veka.
Pustite se u bujicu,u reku svega ovoga,nek nas nosi ovaj talas,iako ga mozda nikad u potpunosti necemo razumeti.

Vas Ljubicasti

Ljubičasti,prelepo napisano...pozz

Pisemo zato sto volimo.

Pisanje je izuzetan nacin da podelimo misli sa svetom...
Napisana misao je okovana,dobila je odredjenje i uski smisao,ostane zarobljena na papiru...da nas,kao spomenik,podseca gde smo bili u pravu,a gde gresimo.

Napokon,kako Ljubicasti rece...nase misli rastu i stare.
Napisane misli ostaju da nas podsecaju kakve su bile misli jednog decaka,o cemu je mastala jedna devojcica.

Uostalom,kome su potrebni razlozi?

Mnog bi voleli da pisu,ali ne umeju ni misao da sklope...a kako im tek tesko izgleda sloziti misli recima na hartiju.
I jos tim recima pokretati duse drugih.

Nije li to cudesno?

Stepski,slažem se.Po meni najčudesnije! Pisanje je najlepši način da misli podelio sa svetom-u toj tvojoj rečenici krije se odgovor na pitanje koje sam postavila! Veliki pozdrav!

pisemo za sebe za prijatelje i naravno neprijatelje da vide da pisanu rec ostaje duze i vise ljudi procita jer usmenu rec u daljem pricanju izmeni pripovedac i izgubi smisao a pak pisana kada se procita ostaje onakva kava je kako je autor napisao , komentar stepskogvuka i ljubicastog s uvise nego dobri kazuju usustini zasto pisemo i za koga

Stalker,slažem se sa svim komentarima ispisanim za ovaj post.ti si iskren kao i uvek

Pišemo, jer tako želimo, jer osećamo da treba.

Svi blogeri su rekli ono što misle i svi su u pravu.

Pišemo, jer tako želimo, jer osećamo da treba.
Svi blogeri su rekli ono što misle i svi su u pravu.
Prepisujem roksanu.

Roksana slažem se...sa svakim komentarom.To sam već i napisala.Veliki pozdrav.

sanjarenja,onda i ja ostavljam isti kao komentar.Da se potpuno slažem.Više sam pitala da li pišemo za druge ili za sebe nego zašto pišemo ali stepski i ljubičasti su toliko sve lepo rekli da nema šta da se doda !pozdrav

Najviše za sebe. Vrijedi li uopšte pisati ako to nikada neće biti pročitano. Ovaj blog mi je mnogo pomogao. Ustvari da nije bilo njega uopšte ne bih pisao. Probao i ostao. Zadovoljan sam i zadovoljstvo je veće ukoliko napišem dobar post. Pisanje mi je postalo hobi i veliko zadovoljstvo.
pozdrav

Mandrače slažem se...uostalom sa svima se slažem.Pišemo zbog sebe za druge...znam da ti je pomogao.I znaš da propratim svaki tvoj tekst,knjigu sam pročitala...nemam reči.Sve to ne bi bilo da nije bloga..vidiš,ali možda ne bi to sve napisao da si pisao samo za sebe...to je to..veliki pozdrav!