Princeza nemira

« ROMEO I JULIJA-INSTANT NAPITAK | Main | PRILAGOĐAVANJE »

PROŠLOST STANUJE U NAMA
2011/04/28,20:32

Premorena nakom spremanja i opremanja stana rešila sam da veče provedem u miru uz kokice ,u mom omiljenom kutku gledajući "Prijatelje".Komšiju sam srela.Kako i ne bih nakon što sam sto puta išla tamo vamo. Po aromatične sveće,namernice,u apoteku,da izbacujem kutije...Rekao mi je da ih ostavim pred stanom i da će ih on izbaciti.Galantno nema šta.

Kako god,taman što sam sela i opustila se ( prijatelji nikako da počnu) oglašava se zvuk na mom mobilnom telefonu.Nepoznat broj.Vidim da nije iz zemlje.Nije ni Kipar.U prvom trenutku razmišljam da li da se javim.Verovatno je greška.Onaj glasić u glavi mi na posletku govori da se ipak javim.

Jedno " Hi " bilo je sasvim dovoljno da me sruči na stolicu.

Ne,ne volim kada mi prošlost kuca na vrata.To kao da nam se dešava u inat!Ruku na srce sama sam je tražila.Pre nekoliko nedelja sam se raspitivala o njemu,danas sam čak pisala i post u kome sam ga pominjala.U životu se sve nekako namesti...prizivamo stvari.Zaboravljamo pa se čudimo kada nam se dogode.

Ali to nije bilo ko. To je on.Neznam kako se odvijao njegov život proteklih godina.

"Tražila si me" kaže pomalo zbunjeno.

"Ja...samo...samo sam želela da znam kako si" to je bilo prvo što mi je palo na pamet.

"Nismo se dugo čuli" kaže pa zastaje.

Ćutimo.Odjednom ne želim ništa da znam.Ne,ne ni da li je oženjen ni da li ima decu.Ništa.Želim samo da zadržim sliku dva mlada bića koja su noćima sedela pokraj mora i volela se.Samo to.Po tome želim da ga pamtim.Po neizmernoj ljubavi .Hoću da se obriše sve što se izdešavalo nakon toga.Sve.PoBogu i ja sam se u među vremenu udala i dobila devojčicu.Zašto bi on bio kriv ako se oženio? Ali onda bi prešli u neku drugu dimenziju.Neki drugi život koji postoji Van mog uma.Van sećanja.Ne želim da znam.

"Imaš devojčicu" kaže iznenada.Srce počinje ubrzano da mi lupa.

"Kako...?"

"Raspitao sam se.Imamo zajedničke prijatelje.Sećaš se?"

"Ali oni mi nisu..."

"Znam.Rekao sam im da ti ništa ne kažu. Želeo sam da ja to učinim"

Osećam da drhtim.Obrazi su mi vreli.Želim samo da nestanem.Narušeno je sve.Slika je narušena.Nismo više oni bezbrižni klinci.Ne smejemo se.Ništa nije isto.

"Ti?"  pitam gotovo ne čujno.

Ćuti.

"Imam i ja devojčicu.Rodila se prošle godine."

Računam u sebi.Kada smo se poslednji put videli,čuli,koliko je prošlo od tada...Sa kim se oženio pitam se.Pa onda kopam po prošlosti ne bih li neku našla.Neku sa Kipra.Možda je poznajem.Možda je Srpkinja.Ne,ne verujem.Konstruišem slike u sopstvenoj glavi.

"Oduvek si želeo devojčicu" jedino je što uspevam da kažem.Potpuno glupo.Neprikladno.

"Sada je oboje imamo" kaže tužno.

Ne znam da li da ga pitam.Zašto? Čemu?Šta ima veze koja je ako nisam ja?

Sve one slike  mi prolaze kroz misli kao bljeskovi nekakvi.Onaj stan.Naš stan.Kako smo ga nameštali.Smejali se.Kupali se.Pričali.Sedeli sa prijateljima...

"Ko je ona?" odvažujem se da pitam.A onda nestrpljivo grizem usnu.

"Ne poznaješ je.Veoma je mlada.Iz moje je zemlje.Pusti sada to.Kako si ti?"

"Razvodim se"  kažem glasno.Kao da je to nešto lepo.Kao da sam baš želela da on to sazna.

Ćuti.

"Znao sam.Vama je to tek tako.Znaš li ti šta je brak?To je nešto  najvažnije!"

Nalazim se kao u nekakvom čudu.Znam ja dobro šta je brak.To i liči na njega.Sada će da počne kako nemamo pojma.Kako brakove treba da ugovaraju porodice...

"Čekaj malo!Nisam ja želela da se razvedem!"

"Razvela si se zbog mene?" pita zbunjeno.

Razmišljam šta da kažem.Nisam ja muža prevarila ali je znao za njega.Pronašao je slike.Uvek me je na to podsećao iako se sve odvijalo pre braka.Kao da mi nikada nije oprostio što sam ga volela.Kao da je znao koliko je sve to bilo snažno. Kao da se naša ljubav uplitala u sve.Kao da je uvek lebdela nad brakom.

 "Rekoh ti,nisam se zbog tebe razvela.Nisam se ni zvanično razvela još uvek.Nisi ti centar sveta!"

"Tvog jesam"

"Gluposti.Nismo se čuli više od tri godine!"

"Pa šta?!"

"Pa za to vreme se odigrao čitav život!"

"Ti si ta koja je otišla sa Kipra.Ti si ta koja je našla verenika,muža..."

"Čemu ovo vodi?" pitam umorno.

Onda se prisećam kako mi je proveravao poruke u telefonu.Govorio mi kako neko ne može da voli nekoga a da ne bude niti  malo ljubomoran...

"Mislila si da možeš da pobegneš.."

"Živimo na različitom krajevima sveta" kažem iznervirano.

"Ti nikako da razumeš.Možeš da odeš i na kraj sveta ali da pobegneš ne možeš.Neki ljudi zauvek ostaju u tebi"

Osećam se kao u nekom filmu.Zaboravila sam da je tako uvek pričao.Da to nije ništa novo ali za naše podneblje gotovo ne shvatljivo,patetično,jadno...Sa druge strane znam šta bi rekao kada bi znao da pišem na blogu.Da je sve to gomila gluposti i da život treba da se živi a ne da se piše.Tako je barem govorio uvek kada sam pisala romane a onda tražio da mu prevedem šta sam pisala.Šta da mu kažem? U pravu je.Nikada iz mene otišao nije .Ma koliko se trudila .A vraćala sam mu se uvek kada se nešto u mom životu izdešava.I on je uvek bio tu.Izgleda da je i sada.Nikada nije ni odlazio.Samo ja to nisam umela da shvatim.

"Ti si deo mene.I tako će uvek biti" kaže mirno.

"A sada me slušaj.Moraš da spaseš brak.Bog ti je dao priliku...'

"Kakvu priliku  ?Nema prilike!Nemaš pojma šta se izdešavalo.On je..."

"On nije bitan.Bitno je dete.Ono je jedino važno.Svet se izmenio.Ljudi vode računa samo o svojim potrebama.U mojoj zemlji dete je svetinja.Daj mi broj" 

"Čiji broj?"

"Broj telefona tvoga muža.Možda...možda bi bilo bolje da dođem u Srbiju.Čekaj.Moram da razmislim o tome"

"Pusti me!Pusti me!Pusti me!Ne mogu.Hoću da se rastavim.Ostavi me.Umorna sam."

"Dobro.Moj broj sada imaš.Zovi me u blio koje vreme"

"Gluposti.Imaš porodicu" 

"Nema veze.Zovi me.I zapamti niko nigde otišao nije.Zar nije tako?Sećala si me se zar ne?Nije tako lako otići od ljubavi.Bio sam sa tobom"

Prekidam vezu.

Najgora stvar je kada ti prošlost pokuca na vrata a ti joj je širom otvoriš.Opet,ma koliko se trudili da se ne osvrćemo možda je ona uvek tu,u nama.Možda nikada nije ni odlazila.Možda smo se samo zavaravali.

Gledam u jednu tačku.Sklanjam činiju sa kokicama.Mislim da će mi čaša vina biti potrebnija.

Čujem zvono na vratima.To je on.Komšija.

"Nisi iznela kutije kao što si obećala...Šta ti je?Kao da si duha videla?"

"Ništa ja.."

Dajem mu kutije.

"Ostaviću te da se smiriš.Večeras ne postavljam dijagnozu.I ne zaboravi...kupi sutra krofnu.Prijaće ti."

Zahvaljujem se ne određeno.Sipam vino u čašu.Ne mogu da se priberem.

Prošlost uvek vreba.Prigrabi nas kada se najmanje nadamo. Ona stanuje u nama.Samo ponekad ponekad otključa vrata i izađe iz našeg uma.Direktno na javu.

Komentari

Comment Icon

Proslost stanuje u nama onoliko dugo koliko to sami zelimo.
Ustvari, mozda je bolje reci da mi stanujemo u proslosti:)

Posted by: casper at 2011/04/28, 20:54
Comment Icon

casper,možda si u pravu...verovatno jesi .ponekada je sami prizivamo...toga sam svesna...samo jedno je kada je u umu prizivamo a drugo kada nam ispliva na javu...

Posted by: tanjana at 2011/04/28, 20:57
Comment Icon

Pa...
Obožavam kokice. :)

Posted by: Vuk Panonski at 2011/04/28, 21:12
Comment Icon

Vuče i ja :)) Zvaću te na kokice :)))

Posted by: tanjana at 2011/04/28, 21:15
Comment Icon

Nek' budu vruće i mirisne.
I krckanje može da počne. :)

http://www.youtube.com/watch?v=aH3Q_CZy968

Posted by: Vuk Panonski at 2011/04/28, 21:36
Comment Icon

Vuče :))))))))))))) kokice nisu kokice ako nisu vruće i mirisne :)))

Posted by: tanjana at 2011/04/28, 21:42
Comment Icon

Dabome. :)

Posted by: Vuk Panonski at 2011/04/28, 21:48
Comment Icon

Pesma je prikladna potpuno :)) hvala

Posted by: tanjana at 2011/04/28, 21:50
Comment Icon

Uh..ne znam šta da kazem..

Posted by: Vilabezkrila at 2011/04/28, 22:01
Comment Icon

Sestrice,nema tu šta da se kaže.treba samo da duboko udahnem i krenem dalje...iako vidiš krenula sam ali se vratila kao bumerang...

Posted by: Tanjana at 2011/04/28, 22:15
Comment Icon

Tanjanaaaaaaa,zdravo,evo mlada snaga je tu!
U meni je zavladao nemir,na blog od moje drugarice Kace je dosla jedna napast i pocela je da vredja mene i moje drugarice sa bloga uzasnih i ruznim recima...izvini sto cu ti naruziti kategoriju ali prekopiracu ti kako me je izvredjala:
za majinog klona

nepotrebno | 28/04/2011, 21:49

jos jedna glupa maja.ona je bas glupa jer misli da moze da me pobedi glupom pesmom(aaa
tresem se od straha,ili ne.hahahaha).malecka(kepecu) zasto se prema maji ponasas
kao prema kraljici.mslim da je ona stvarno nesto posebno moglobi da se objasni tvoje bez glavo trckaranje za njom ali ona nije nista drugo do ne vaspitane bezobraznice malecka(kepecu)ja ti preporucujem da okrenes leđa onoj glupaci maji pre nego sto ti prenese glupost.ako me ne poslusas znaci da je prekasno tj.da ti je vec prenela glupost.a mozda si ti neki majin robot koga je maja poslala kako bi zgrozila ceo svet

Pokusala sam da je izgdim,ona tera inat i nece da se promeni da bude dobra.
:((((((((((

Posted by: Maja-Ultra at 2011/04/28, 23:52
Comment Icon

Ne znam sta da napisem, a da bude smisleno. Dobro je dok imamo po neku uspomenu iz proslosti. I dobro je da nas te uspomene ponekad i zabole i nasmeju, jer ako nismo voleli nemamo sta da pamtimo. Sve to iz proslosti jednostavno se zove ISKUSTVO! Poz draga :)

Posted by: nesanica at 2011/04/29, 01:59
Comment Icon

...ljudi moji pronadjite je...ej daj mi broj tvog dilera...ili je to sintetika...ALO BRE VRATI SE U REALAN SVET!!!!!!!!!!!!!!!!!!! OVO NIJE SALA...OVO PLASI...

Posted by: izabeiia at 2011/04/29, 03:25
Comment Icon

Majo srećo moja,ne vidim kakve veze ima ovo sa mojim postom ali znam da vlada opšta ludnica ovde.Kako si ti moj Anđeo odgovoriću ti.Ti znaš koliko vrediš!Ne treba ti neko drugi da bi ti to rekao...Neka vređa,pusti je.Kada te ogovaraju i vređaju znaj da vrediš.U suprotnom ne bi ni pažnju obraćali.Mlada si,zdrava,vedrog duha,lepa.Podigni glavu i nasmeši se!Pusti je neka vređa.Prestaće.Živi život kao da ne postoji.To što te vređa govori o njoj a ne o tebi.ljubim te,i ostaj mi takva kakva si uvek

Posted by: tanjana at 2011/04/29, 08:26
Comment Icon

Nesanice moja,sve što napišeš je smisleno...imaš pravo.ljubim te

Posted by: tanjana at 2011/04/29, 08:27
Comment Icon

Tanjana ponekad imam utisak da je Gordijev čvor mala maca kako su kod tebe isprepletani prošlost i sadašnjost. Prošlost ne možemo promeniti, ne možemo je potpuno ni zaboraviti, bilo bi dobro iz nje izvući pouke, a pogubno je u njoj živeti. Razumljivo je s obzirom kroz kakvu fazu u životu prolaziš da preispituješ sve to. Međutim moraš sama doneti odluke i postaviti i prošlost i sadašnjost na svoje mesto. Znaćeš da si to postigla kada ni jedan poziv iz prošlosti ne bude uticao na tebe tako da te baci u nedoumicu. Mislim da ti kod ovako ličnih stvari baš niko ne može dati pravi savet, a mešanje bilo koga u tvoje odluke je posebno opasno. Međutim iz čitavog ovog tvog razgovora jedino razumno zvuči apel za pokušaj spašavanja braka, međutim treća lica bez obzira jesu li iz prošlosti ili sadašnjosti po meni u to ne treba mešati.
P.S. Sve ovo je neko moje pametovanje, zasnovano na pretpostavkama. I totalno ne provereno.

Posted by: Janakis at 2011/04/29, 10:42
Comment Icon

Janakis :)) iz srca je napisano.to je jedino vazno! E sada janakis ja uvek pišem za sebe.da jednoga dana pročitam i vidim kako sam se osećala.pomoć nikada ne trazim.oni koji je traže greše.pomoćî mozemo samo sami sebi.pozdravljam te

Posted by: Tanjana at 2011/04/29, 10:58
Comment Icon safetotosite

You're really thinking a lot of innovative things. I'm amazed that you're thinking things that I didn't even realize.안전놀이터

Posted by: 안전놀이터 at 2022/04/12, 08:03
Dodaj komentar





Zapamti me

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS Powered by LifeType and blog.co.yu