Princeza nemira | KOME MOŽEMO DA VERUJEMO?

Početna strana / Arhiva / Fascikle / Linkovi / summary / Manage /

KOME MOŽEMO DA VERUJEMO?

2011/04/20,13:40

Podne.Dan je prelep.Sunčan.Kao stvoren za sladoled u bašti nekakvog kafea ili šetnju niz kej.

Ja ,nažalost moram da tumaram po raznoraznim institucijama ne bih li dobila potvrde potrebne za kupovinu i prodaju stana.

Dok sedim u čekaonici Gradske uprave i popunjavam obrazac,žena nekoliko godina starija od mene sa kćerkicom nešto starijom od moje mi upućuje nekoliko pitanja.

Hvatam sebe kako razgovaram sa strancem o sopstvenom životu.Kako joj izlažem neke stvari koje možda nisam ni najbližima.

-Razveli ste se,sada će Vam biti lakše! Ja sam to već obavila.Verujte mi,sada sam druga žena! Kaže ponosno a njeno lice kao da je obliveno nekakvom sjajem.

Dobro,iskreno,osećam se bolje.Udaljavam se i gledam kako je kćerkica grli i koliko ima ljubavi među njima.

Ovih me pak dana muči jedno pitanje.Koliko i u kojoj meri treba verovati drugima?

Kada i od koga treba prihvatati savete?

Da li se treba obazirati na tuđa mišljenja?

Istina,mnogi se usuđuju da sude,osuđuju,analiziraju,daju dijagnoze,mudruju...To čine najčešće oni koji Vas uopšte ne poznaju.I to uglavnom na osnovu nekih Vaših postupaka.

Osoba sam koja voli da živi sopstveni život.Tuđi me ne zanimaju ne zbog toga što nisam radoznala već zbog toga što bih onoga trenutka kada bih počela da živim tuđ izgubila svoj.To nikako ne želim.

Ne usuđujem se da kritikujem.Često ni da delim savete,dobro sem dragim osobama i veoma oprezno.Još manje želim nekome da nametnem svoju volju.

Svako treba da živi svoj život onako kako ume i želi.

Ali da li se na tuđa mišljenja obazirati?

Nikada to nisam činila.Taman i da me kamenicama gađaju.Moja mama tvrdi da to nije dobro.Da treba da obratim pažnju na ljude oko sebe jer sa njima živim.

Ja opet tvrdim da ne živim sa ljudima nego da sam samo ponekada u njihovom društvu.

Postoji samo jedna osoba,moja sestra koja me na javi ne štedi niti mrvicu kao na blogu.Umem ja da se okrenem oko svoje ose nekoliko puta kada mi uputi koju pa se zapitam gde sam i šta sam a onda joj priznam da je u pravu.

Kome danas verovati?

Roditeljima?

Prijateljima?

Potpunim strancima?

Istina,nekada ćemo od stranca dobiti iskreniji savet nego od roditelja.Oni su ne pristrasni.Oni možda umeju da bolje procene.Ali...oni nas takođe ne poznaju.Ne znaju nas dovoljno da bi savetovali ili sudili.Procenjivali.

Kako god,mišljenja sam da se na okolinu ne treba obazirati.Govorkanja je uvek bilo i biće.Saveta na milion a možda niti jedan pravi.Osuda koliko i ljudi.Kritika koliko i dela.Tračeva koliko i izmišljotina.

Zar nije najbolje u životu slušati samo svoje srce?

Čak i da nije u pravu ,nikada se nećemo pokajati što smo mu verovali.

Ono je naš najbolji prijatelj.Samo tako znaćemo da smo svoji.

To je barem moj izbor.A Vi...kako želite.

Sve Vas pozdravljam!

Komentari

Ja verujem samo sebí. na tudje kritike se osvrnem tek kada mi više njih kaže isto. ogovaranja i pljuvanja mi izmame osmeh sirok. to je znaj da vredim. moja majka kaze: bolje da me ogovaraju nego da me sazaljevaju, i u pravu je. nikad nikome nisam uputila kritiku a da pre toga nisam dobro razmislila, izvagala sve čínjenice koje su mi dostupne..to vazi i za tebe mila. ljubim

Posted by: Vilabezkrila at 2011/04/20, 17:24

sestrice, ovak kom važi def za mene ali ja dodajem još samo da verujem samo tebi :))

Posted by: tanjana at 2011/04/20, 17:27

Saslušati svakoga, a poslušati svoje srce.

Posted by: Janakis at 2011/04/21, 20:14

Janakis,otprilike tako ...da...samo ja na jedno uvo čujem...osim kada se radi o osobama koje su mi drage i koje me poznaju

Posted by: tanjana at 2011/04/21, 20:47

tadalafil powder

dosage of neurontine

Posted by: Meazido at 2021/10/07, 17:37

Sdiwxp Ufyiux

how long does prednisone stay in your system Terlwu