« ROBINJA | Main | BOČICA STRASTI UZ MIRIS LJUBAVI »
Ovoga prepodneva odlučila sam da poslušam sanjarenja.Ugasim kompjuter i izađem na sunce.U šetnju sam pošla sa Anđelom.
Dok smo hranile golubove a ja shvatila kako na svetu nema ništa lepše od detetovog osmeha,pomalo inspirisane mojim zdravstvenim stanjem koje me je zadesilo u protekla 2 dana potpuno iznenada,sinoćnim tekstom hypebloggerke i razgovorom sa sestrom moje misli krenule su da se množe i nadovezuju.
Mi,ljudi se večito žalimo kako smo nesrećni,kako nam se loše sve dešava,kako nam nema pomoći.
Očekujemo od života više nego što on može da nam ponudi.
Tako smatramo i iščekujemo da večno traje,brak,zdravlje,ljubav...Sve se češće trudimo da duže traje i životni vek .Uostalom donekle i uspevamo u tome budući da su naši preci živeli znatno kraće.Sve samo da traje i traje i nikada ne prestane.
Postavili smo sebi tolike zahteve da smo postali njihovi robovi i pioni.
Zašto? Da li zato što su nas tako učili ? Da li zbog toga što jednostavno ne možemo i ne umemo da prihvatimo neke stvari? Zbog toga jer ne umemo da shvatimo jednom za svagda da ništa u životu nije večno pa ni mi sami.
Upravo zbog toga ne umemo da uživamo ni u čemu i prepustimo se svim svojim bićem.
Pa smo zbog toga izmislili i brak ,da okujemo ljubav.
Smislili da ljubav večno traje pa se patimo čitavog života zato što tako nije( ne govorim o ljubavi prema deci)
Što se zdravlja tiče ono je naj dragocenije.Međutim nije ni ono večno.I treba da uživamo dok traje.
Shvatila sam tek sada da se više ničega ne bojim.Da živim kao nekakav leptir iz dana u dan.Da sve počinjem polako da prihvatam bez preispitivanja i analiziranja.Toliko mi je dugo vremena trebalo da to postignem.
Previše očekuje ljudski rod.Previše ima pravila.Previše zakona.Previše predsrasuda.Previše običaja.Previše predanja.
Nije nam to potrebni u tolikoj meri.Ni čemu ne služi.Osim da nas zarobljenicima napravi.
Jer mi to i jesmo.Ma koliko ma ko od nas smatra da je slobodan,vara se.
Naši su umovi okovani.Zarobljeni.Društvenim normama.Moralom.
Najviše od svega zarobljeni su previsokim očekivanjima.
Hiljade i hiljade godina unapred neće to uspeti da promeni.Od svih živih bića najveći zatočenici smo upravo Mi,ljudi.
Mi smo samo sebe zarobili i nastavljamo da to činimo obavezujući se sve više.
Sve bolesti potiču pravo od toga,od naših prevelikih očekivanja.
Nezasiti smo .Neumereni. Nasilni u ostvarenjima.
Kada nestanu tolika očekivanja ,nestaće i sve brige koje su nas zadesile.
Kada će to biti ? Mislim iskreno nikada.
Što se mene tiče od kako sam se pomirila sa nekim stvarima spokojnija sam.Slobodnija.
Ali znam da će ta moja sloboda da traje samo do nekog narednog uverenja i iščekivanja.
A onda...sve iz početka.
Gledam Anđela kako juri za golubovima i uporno pokušava da ih uhvati.Želim da uživam u njenom čarobnom osmehu.
Jer ništa,ništa na svetu važnije od njega nema.
Komentari
Ništa lepse od dečijeg osmeha. i ništa u životu garancije nema sem smrti. ljubím
sestrice,znam...to si mi tekla,usvojila sam,otud i ovaj tekst.ljubim i ja tebe
sanjarenja šaljem i ja tebi osmeh i...vidimo se
Uh Tanjana ovo je baš ozbiljan tekst. Tačno je da smo često nezasiti, neumereni, da nam društvo u kojem živimo nameće prevelika očekivanja, ali i da ih pre svega sami sebi postavljamo. Lako je reći, rešenje je naći meru u svemu, ali je baš to učiniti jako teško. Ipak očekivanja su sa druge strane i pozitivna ako ih iskoristimo da bi išli napred.
Janakis,veruj mi citav zivot ja zelim vise,bolje,jos...e sada vise ne.ocekivanja su me skupo kostala.veliki poljubac
ima par stvari u životu čoveka koje su večne.
"blago onom ko doveka živi imao se rašta i rodtiti"
nisi valjda pala u depresiju to se bar lako leci ocekivanja mogu biti velika i mala sami biramo kolika ce biti mada malel stvari i ocekivanja su lepsa i manje se razocaras oko nesto ne bude onako kako se ocekuje pozdrav za robinju ljubavi i zavođenja
Nema nista lepse od osmeha deteta,nek ti ona pruzi snagu i energiju.
;)
stalker, moj.robinja ljubavi i zavođenja :)))) moje zdravstveno stanje nema veze sa depresijom na sreću ili na žalost neznam .u pravu si...sve si u pravu..
suky, tako je!p.s.volim što sam te videla!i nemoj sada prestupne godine naredne da dođeš nego...ljubim te
uno moja,ona mi je i daje svakoga dana...ljubim
vidis ja te citam kao knjigu mozda di fali malo paznje maznje i ljubavi da ti poboljsa stanje usamljenasi
kad shvatiš da sve ima granice očekivanja postanu sladja. naučiš da se obraduješ svakom trenutku...
Prijatno!
stalkerpa nisam bila usamljena do juče...imala sam pažnju...izdala ja novi post pa pročitaj :)))p.s.često me dobro razumeš
domaćice ,često meru nemam to je problem...ali naučiću da je imam...učim...valjda...veliki veliki poljubac
...znam da mi ne verujes ali pre sat vremena JA sam to isto pricala mom sinu-post je kao DUSA...
...znam da mi ne verujes ali pre sat vremena JA sam to isto pricala mom sinu-post je kao DUSA...
izabeiia ne vapim za ovakvim komentarima.pozdravila te vila
...sta ti je...sta god...pa i ja imam dusu...
.....vila spava.....sanja.....
Oansuw RamozbBP monitoring is the most importantarterial lines give more accurate read ings than noninvasive blood pressure cuffs. Prednisone
| « | April 2011 | » | ||||
|---|---|---|---|---|---|---|
| Po | Ut | Sr | Če | Pe | Su | Ne |
| 1 | 2 | 3 | ||||
| 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 |
| 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 |
| 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 |
| 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | |
- Mart 2012 [4]
- Februar 2012 [4]
- Januar 2012 [15]
- Oktobar 2011 [1]
- Septembar 2011 [7]
- Avgust 2011 [5]
- Jul 2011 [11]
- Jun 2011 [20]
- Maj 2011 [60]
- April 2011 [68]
- Mart 2011 [69]
- Februar 2011 [52]
- Januar 2011 [55]
- Decembar 2010 [64]
- Novembar 2010 [16]
