Princeza nemira | GLAVNA GLUMICA

Početna strana / Arhiva / Fascikle / Linkovi / summary / Manage /

« SVI SMO MI GLADNI LJUBAVI | Main | NAJBOLJI PRIJATELJI NEMIRA »

GLAVNA GLUMICA

2011/04/06,07:34

Jutro.

Bulevar suncem obajsan.

Čujem alarm na nekom automobilu,po koji zvuk tranvaja i zurim u susednu višespratnicu drvećem ograđenu.

Nemiri me ponovo obuzimaju.

Ročište za nedelju dana.U vazduhu napeta atmosfera.Nekoliko puta u toku dana gubim dah.

Nemam čaga da se plašim,znam.

Sve će se samo završiti.

A onda će biti lakše da nastavim dalje.Možda se odavno i završilo.Možda mi,ljudi čekamo samo nekakve događaje da bi lagali sebe da idemo dalje.

To su nam izgovori jer ne umemo da krenemo ranije pa onda zastajkujemo,osvrćemo se,ispitujemo,analiziramo i živimo u prošlosti.

Možda dalje treba krenuti istog trenutka kada se nešto dogodi a ne čekati nekakve bezvezne datume,rokove,činove.

Iskrena da budem kalendar imam.Stoji zakačen na zidu sa sve lepotama koje Pariz pruža.Opet,čini se da danima u njega nisam ni pogledala.

Prestala sam da osećam kako vreme izmiče.Kao da prolazi pokraj mene poput nekakvog voza prepunog ljudi koji vire kroz prozore a ja ih gledam u čudu i pitam se zbog čega nisam deo njih.

Kao da sam ratnik zarobljen između dve borbe.

Kao da gledam nekakakvu pozorišnu predstavu u kojoj sam samo deo neme publike.

Pa onda zurim u glumce,koji precizno izriču tekst.Rukovode se mimikom.Igraju,pevaju,ljute se raduju,svađaju,mire...sve sve tobože kao već po scenariju napisanom.

A ja ih posmatram.

I onda se čini da nikada iz tog teatra neću izaći.

Zarobljena mrakom.

Okovana zvukovima.

Zaleđena nemirima.

Da nikada neću uspeti da stanem na pozorišne daske života i zaigram.

A zamislite,jedino što sam želela bilo da je postanem glavna glumica u predstavi od sopstvenog života.

Moram da priznam da sam se za tu ulogu borila.

Tražila

Takmičila se

Učila

Sve, sve, samo da osetim kakav je osećaj igrati lavnu ulogu u sopstvenom životu.

A bilo je dana kada sam blistala na sceni.

Trijumfovala.

Smešila se.

Klanjala se publici.

Bilo je dana i kada sam aplauze dobijala.

Veselila se sa drugim glumcima nakon predstave.

Blistala u punom sjaju pod reflektorima.

Ali sada,ti dani kao da su ostali u kakvom maglovitom sećanju.

Kao da sam upala u amneziju nekakvu.

Pa se prisećam jedino trenutaka.

Ostalo sve sve čini kao u malgli nekakvoj.

Kao da gledam sebe kako sedim nepomično u publici sa nekakvim neodređenim izrazom lica.

Ćutim.

Ne tapšem.

Ne prigovaram.

Čekam da se redstava završi.

I znam da će se to uskoro dogoditi.

Znam da će me pozvati na scenu.

Znam da ću na sebi imati najlepšu haljinu i izgovarati unapred ispisan tekst.

Znam da ću dobiti aplauz,pokloniti se i nasmešiti publici.

Jedno samo neznam

Ne znam da li ću nakon predstave otići kući ili ću večito ostati da stojim na tim daskama pozorišta koje se život zove?

Osećam kako se predstava bliži kraju.

Odlučujem da izađem na pozornicu iako još uvek nemam pripremljen tekst.

Svi zure u mene.

Čudni su ti pogledi ljudi.Ledeni.Strogi.Osuđujući.

A onda započinjem.

Reč po reč,rečenica po rečenica...

Čujem aplauz,najpre prigušeni pa onda sve jači i jači.

Čini mi se da je sve to više zbog prelepe haljine koju imam na sebi.

Poklanjam se i ostajem na pozornici gledajući kako se publika razilazi.

Ostala sam potpuno sama.

Prija mi da budem u tišini.

Nema više ni reflektora.

Samo ja i tek po koji rekvizit.

I lažna zvezda što sija na ne nebu iznad pozornice kako bi što vernije dočarala scenu.

Opet,makar i sama ipak sam ja glavna glumica u predstavi sopstvenog života.

Zar nije to ono što sam želela?

Tamu potire svetlost dana.

Prepliću se i miluju.

Možda je vreme da i ja konačno krenem domu svome.

Hvala Vam što ste tu.

Komentari

Svako igra ulogu po sceneriju ko zna gde napisanom:))

Posted by: anam at 2011/04/06, 09:20

anam slažem se! dobro ti jutro želim i lep dan! scenarija su zasigurno napisama...ljubim te

Posted by: tanjana at 2011/04/06, 09:30

Uvek ćeš biti glavna junakinja u svom filmu. svi ostali su sporedne uloge. neko to od gore sve režira í verovatno se dobrim delom vremena ubija od smeha. ponekad, na kraju nekog poglavlja, zavese se spuste i trenutak jedan bude mračno i tiho, tek da se namesti scenografija za novi čin. na kraju predstave neko dobije aplauz i njegovoj predstavi se priča još dugo, dugo, a neke druge gadjaju kvarnim jajima i zaboravljaju ga dok se okrenu, sve to zavisi od gl. glumca. kod tebe je trenutno kraj jednog čina i poćetak drugog. ljubim te

Posted by: Vilabezkríla at 2011/04/06, 15:46

U svom životu igramo glavnu ulogu,
samo nam se često ne dopada scenario koji je neko drugi napisao...

Posted by: sanjarenja56 at 2011/04/06, 16:46

ovaj gore sto kaze vila, kad mene vidi, on odma umre od smeha...

Posted by: marcoantonie at 2011/04/06, 17:05

sestrice ,tvoj komrntar neka bude nastavak moga posta! ljubim te

Posted by: tanjana at 2011/04/06, 17:21

Sanjarenja...da..tako je.idemo dalje.veliki pozdrav!

Posted by: tanjana at 2011/04/06, 17:24

marcoantonie video te je,i doveo te kod mene na pozornicu pa sad dal se smeje ili plače neznam :)))

Posted by: tanjana at 2011/04/06, 17:25

Veliki pozdrav i samo hrabro napred i ja brojim jos nedelju dana do jednog rocista ali to je ipak mnogo tmurnija tema nego kod tebe. Ovo tvoje ce biti takoreci deklarativno, sve je tu vec odavno odluceno i uradjeno.

Posted by: brankicavucica at 2011/04/06, 19:29

brankicevucice...joj...neznaš šta je tmurnije...znam ali teško je...ljubim te...hvala na podršci...naravno izvestiću te o svemu

Posted by: tanjana at 2011/04/06, 19:55

free sample tadalafil

lasix with no scrpit

Posted by: shierve at 2021/09/21, 01:13

tadalafil help to conceive

Cod Only Bentyl Where To Purchase

Posted by: what are the risks of taking gabapentin? at 2021/10/10, 03:41

Fcdpqj Fwhker

Mxtjbn Plaquenil

Posted by: pargoli at 2022/01/31, 18:50