Nikada nisam bila strucnjak za veze.Naprotiv.Izgleda da sam uvek sve radila pogresno.
Svoja osecanja sam iskazivala u prevelikoj meri.Kada mi se nesto nije dopadalo bunila se pa posle ubrzo sve prastala.
Prastala sam i kada su drugi gresili.Inpulsivno bih se ljutila pa onda otklanjala bes kao carobnim stapicem.
Nikada nisam umela da igram igrice kojima partnera teram na ceznju.
Kada sam bila zaljubljena svi su to znali.
Ljubav-pitam se ko se uopste usudio da recju definise do nedefinisano osecanje.
Puno je definicija o ljubavi.Medjutim da li je i jedna od njih prava?
Zar svako ne dozivljava ljubav na sopstveni nacin?
Neki od nas vidno su srecni kada se zaljube.Neki su pak srecni potajno.
Neki vole da pomalo pate.
Neki se odmah ogradjuju od toga i okrecu novi list.
Sta je zaprvo ljubav?pitam se.
Strast?
Ceznja?
Strah od gubitka?
Osecaj moci?
Osecaj zadovoljstva?
Prihvatanje i tolerancija?
Davanje?
Nesto pomesano od svega toga po malo?
Kako ljubav umire?
Kada se gasi?
Zbog cega se gasi?
Da li ljubav vecno traje ili je pak kratkotrajna?
Koliko dugo mozemo njome poneseni biti?
Za koliko vremena je mozemo preboleti?
Zelela bih da znam odgovor na svako od ovih pitanja.Ipak kad god neko od njih sebi postavim u mom umu se stvara nekakvo bledilo.ne pruza mi nikakav odgovor.Drzi me u neizvesnosti.
Pocetak ljubavi donosi strah od gubitka.Toliko Vam je lepo da je jedino cega se plasite da to ne izgubite.
Tokom ljubavi osecanja se menjaju.Javljaju se davanje,tolerancija,prihvatanje.
Pred sam kraj ljubavi dolazi mukotrpna neizvesnost koja nas iscrpljuje.Uprkos tome sto bi zeleli da se sve rascisti ona nam ne da mira sve dok ne odluci da sama iscezne.Mi je ne mozemo oterati i da zelimo.
Kraj ljubavi donosi nam tugu.Veliku,ukoliko je ljubav bila cista,prava.Moguce je da prihvatimo tu tugu i da ma koliko dalje isli nikada ne izbledi.Moguce je pak da nastavimo dalje i ostavimo proslost za sobom.
Sve zavisi samo od naseg srca.Ono je to koje odlucuje.Ono je to koje pruza sansu.
Ako bih morala od svih reci da odaberem rec kojom bi definisala ljubav to bi bila rec prihvatanje.
Nemojte mi zameriti,ne usudjujem se da definisem ljubav .Jos manje da dajem savete o njoj(zaprvo mozda bih trebala da razmislim da pisem o tome kako se ne ponasati tokom veze).Pisanje o ljubavi cak nije ni moj stil(iako uzivam da citam one koji o njoj sricu stihove).
Samo sam zelela da sa Vama prozborim po koju rec o ovom nedefinisanom ,tako snaznom osecanju zvanom ljubav.
Hvala Vam sto mi nedate da potonem.
Jutro.Budim se.Nakon sto sam se istusirala ukljucujem jedan od svojih lap topova.Imam ih nekoliko ,znate.Svi su rasporedjeni po sobama.Ovaj koji sada ukljucujem,nalazi se u trpezariji.Jedan veliki sto i na njemu veliki lap top.Ne moram da se konektujem na internet.Adsl,kablovski int...sve je to stvar proslosti.Sada se na internet povezujemo pritiskanjem dugmeta za ukljucivanje.
Odlazim u sobu za caskanje.Tamo je vec nekoliko mojih virtuelnih prijatelja.Shvatam da sam zaboravila da uzmem energetsku kapsulu.Odlazim do ormarica u kuhinji i uzimam jednu.Kada samo pomislim da su ljudi nekada gubili vreme na ispijanje kafe...eee svacega je bilo u proslosti.Nakon nekoliko minuta prijatnog caskanja i smeha zakljucujem da bibilo najbolje da prionem na posao.Odlazim do radne sobe,u kojoj se nalazi lap top, nesto veci od ovoga u trpezariji.Dodirujem mu ekran i ...evo me vec sam u firmi.
Radim za nekoliko kompanija ,znate.Od kako su pre nekoliko godina propisali zabranu izlaska iz kuca(svez vazduh molim Vas sta to uopste znaci?Ko jos moze da misli da je u ovom vremenu vazduh svez? )ukazala se prilika za na hiljade novih radnih mesta.Sve sto mi je potrebno(pasta za zube,kozmetika,pilule za dorucak,rucak,veceru...) isporuce mi na adresu.Ima li nesto lepse od toga?Kada samo pomislim da su ljudi nekada kuvali,kupovali sporete,gubili vreme na obroke...strasno.Sada je sve tako jednostavnije.
Ukoliko me pitate cime se bavim,reci cu Vam.Pisem raspored dostavljanja na kucne adrese raznoraznih proizvoda.Moram da priznam da me dobro placaju.Od kako su uveli obavezan kompjuterski jezik koji vazi za sve narode i narodnosti sve je mnogo lakse.Drago mi je sto su ukinuli klasican novac.Sve one novcanice...to me podsecalo na nekakvu robnu razmenu.Strasno!
Prabaka mi je pricala kako su ljudi trosili vreme na kupovinu bezvezne odece koju je da se nosi prepisivao neki tamo...mislim strasno.Mi ljudi ponekad bas umemo da komplikujemo.Dobro je sto je sada vazno samo koje su nam marke lap topovi i koje je brzine internet.Sta cete vise od toga?
Radim zaista mnogo.Po 11 sati dnevno(dobro u to su istina uracunate i 2 pauze za kapsule)-ne mogu da se zalim!
Vece
Ovo doba dana najvise volim.Znate li zasto?Zato sto svake veceri uzivam u drustvu svog virtuelnog partnera.On je kao stvoren za mene!Tako mi je drago sto sam ga pronasla.I to ni manje ni vise na BLOGUNUKU .Verovatno se pitate sta je sada to(pobogu vi se jos uvek nalazite u 2011god).Pokusacu da Vam objasnim.
Nekada davno postojao je BLOG.Dosadni ljudi pisali su i pisali svakoga dana i niko ih za to placao nije.Zamislite molim Vas!Pa to je strasno!Nakon toga uveli su BLOGROD .E tu ste vec mogli da zaradite neki novac.Medjutim svi ti opisi,virtuelne diskusije..pih...samo trosenje reci.Nista vise,verujte mi.
Srecna sam sto su izmislili BLOGUNUK.Mozete da upoznajete ljude,sklapate poznanstva.Mozete i da se vencate cak preko njega.Necu da se hvalim ali mislim da veza sa mojim virtuelnim partnerom ide u tom pravcu.Kada samo pomislim da su ljudi nekada razmenjivali fotografije.Da ne pricam da su trosili na bezvezne susrete...strasno.
Ispricacu se sa mojim virtuelnim partnerom pa na spavanje.San je jedino sto nam je ostalo iz proslih vremena(kazu da ce i njega da ukinu ali nesmem za sada nista da Vam kazem o tome),Sutra je novi dan.Ko zna sta moze da se dogodi.
Mozda cak i ono sto vec dugo prizeljkujem.Dete.Da,da popijem tu pilulicu i vec naredne nedelje rodim dete.EEE da Vam kazem za to zivim.
Saljem dragom poljubce slovima.Zatim odlazim do ormarica,otkljucavam ga i vadim ogledalce(inace ogledala su zabranili,ovo je zaostavstina od moje pra bake na koju veoma licim,mogu da kazem sa ponosom).
Glededam u svoj odraz.Cekaj malo.Licim na sebe ali...ja nemam crvene kovrdze niti plave oci...hm mozda to nisam ja.
Nerviram se.Besno odlazim do sobe u kojoj se nalazi vremeplov.Uh zaboravila sam sinoc da ga iskljucim.Pritiskam malecno dugmence i za tili cas...eto me ponovo u 2011.Nista manje nego sa Vama.
Hvala Vam sto ste uz mene svakoga dana(i veceri).
Citavo mi telo podrhtava.Srce lupa ubrzano.Dlanovi se znoje.
Gotovo da mogu da namirisem nekakvu paniku.Strah.Da, to je definitivno strah.
Kazu da cemo strah pobediti ukoliko ga pogledamo u oci i pokazemo mu zube.
Slazem se.
Medjutim sta se dogadja kada osecamo strah,drugaciji od svih ostalih strahova?
Strah od ljubavi.
Oko svoga srca vojsku sam postavila.
Vera,nada,uzbudjenje,drama,panika....svi oni poput malecnih ljudi strazare oko moga srca.
Stitovi su im siroki.Jaki.Ponosni.
Nikome nedaju da se srcu primakne.
Vidim sebe iz daljine kako ponekad pokusavam da ih nagovorim da se udalje ili barem odu na veceru ali oni mi se keze i prkose mi.
Tvrde da to nikada vise nece uciniti.
Vise se nikada od srca udaljiti nece.
Kada su to ucinili poslednji put srce je bilo ranjeno.
Jos uvek ga celivaju,meleme mu stavljaju,vidaju.
Napretka nema.Rana je suvise duboka.
"Bice bolje" govore mi.Znaju to.Osecaju to.
Kada se potpuno bude oporavilo sve ce biti drugacije.
"Da li cete onda nekoga pustiti da mu se priblizi?"tiho ih pitam.
Odlucno me gledaju.Odmahuju rukama.Izricito me gledaju.
"Ali zasto? Zar bas nikada ,nikada"?pitam u neverici.
"Nikada" odlucni su ti mali ljudi.Odani strazari."Gledaj na to ovako,nikada vise neces biti povredjena" zakljucuje nada.
"Sta ce mi zivot bez rizika!Bez rizika nista nikada ne mogu dobiti"!kazem tuzno.
"Sta ce ti dobitak sa porazom"?prkosi mi vera."Zelis li ti jadno,bolesno srce ili jako i zdravo?"pita me drama.
Vidim ih kako se smese.Jos uvek ne glasno.Blago.Sa nekakvim tuznim odsjajem.Igraju oko mog srca nekakvo kolo.Ponosno marsiraju.
"U tvome srcu ima dovoljno mesta samo za one najmilije" sapce mi tuga na uvo.
Klimam joj glavom.Nemam kud.Moram da se slozim sa njom.
Toliko su se zvrteli oko srca da je sve sto vidim nekakva siva boja,nalik metalu.
Da sasvim sam sigurna.To je strah.To je strah od ljubavi.
Neizmerno sam Vam zahvalna na paznji koju mi poklanjate.
Nekada sam volela jutra.Ponosno gledelala kako se novi dan budi citajuci i ispijajuci kafu.
Nekada sam zivela za jutra.Volela njihovu boju.Mirisala njihovu svezinu.Upijala njihov sjaj.
Sada nije tako.Budim se tek zato sto tako mora.Izlazim zato sto je to obavezno.
Supermarkete posecujem sa gnusanjem.
Jutros sam u jedan od njih otisla prividno nasmejana.
Docekala me je guzva.U delu gde se prodaju voce i povrce opazila sam otimanje,raspravu,pogrdne reci.
"Gospodine,ove mandarine nisu na akciji samo zbog Vas!I mi zelimo da ih kupimo!Zasto toliko uzimate" vikala je energicno zena pedesetih godina.
"To je zato sto preprodaje!Kupi ovde pa preprodaje za troduplo vecu cenu"!bunio se stariji covek.
"Hocete li da me ostavite na miru!Uredno sam cekao u redu! Imam prava da kupim koliko zelim"!
"Zovite prodavacicu!Ima li ovde nekoga da se brine o kupcima?!"zahtevao je mladic.
"Nedajte mu da kupuje na gajbe!I mi moramo da jedemo"!ponovo se oglasila ona zena.
Sklanjam se u stranu.Sta je ovim ljudima danas?Zar ne moze sve to malo lepse?Pitam se.Zar se vise ne postize ako uputimo po koju lepu rec?Zar sve moramo napadima,pogrdnim recima,drekom?
Zar takvo nase ponasanje uvek moze da opravda losa situacija u zemlji?
Ukoliko smo tuzni smatraju nas jadnima.Ukoliko smo romanticni pateticnima.
Gde su nestale lepe reci?Barem po koja.Tek onako da nam ulepsa dan.
Zar nam nije dosta tugaljive svakodnevnice pa nasa nezadovoljsta moramo da resavamo napadima?
Zar ne moze sve to malo suptilnije?
Zar neku osobu ne mozemo ljubazno da zamolimo nesto pre nego sto krenemo u ofanzivu?
Zar nam nije jasno da je jedna,samo jedna lepa rec milion puta jaca od hiljadu ruznih?
Sklanjam se i zurim ka kasi ne bih li sto pre izasla iz supermarketa.Da se sklonim od guzve.Vike.Dreke.Nervoznih ljudi.
Uredno stajem u red.Zatim propustam stariju gospodju.Ne zato sto tako mora.Nego zato sto se nista nece dogoditi ukoliko jos minut budem stajala u redu.
"Hej gospodjo,sta vi mislite gde stojite"?! cujem coveka iza sebe kako negoduje.
"U redu"tiho progovaram.
"Sklonite se odatle.To je brza kasa a vidi koliko Vi imate.Necete stici do sutra"!
"Ali ja ovde kupujem svakoga jutra"!bunim se.
"Kupujte i dalje ali na drugoj kasi"
Udaljavam se od bucnog coveka.
Radnicana kasi ga obavestava da kasa na kojoj sam cekala nije brza kasa.Medjutim covek je ipak uspeo da se ugura ispred mene.
Okrece se i sasipa mi u lice" Mlada je!Neka ceka"!
Razmisljam da ostavim korpu i odem u drugi supermarket.Umesto toga odlazim na drugu kasu.
Tako Vam je to.Ono od cega zelite da pobegnete presretne Vas na prvom narednom uglu i napadne.
Hvala vam sto ste me naucili da lepe reci u ovom zemlji ipak postoje.
septembar 1998.
Danas treba da napunim 19 godina.Srecna sam zbog toga.Neka godine idu, samo da dodje ona u kojoj cu se udati,zaposliti,ziveti zivot odraslih.
Nakon sto sam se probudila mama se pojavljuje u mojoj sobi sa osmehom na licu i nosi 2 velike korpe sa ruzama."Ovo je stiglo za tebe.Taksijem.Saopstava mi.
Iznenadjena sam.Uzbudjena."Jedva sam izbrojala ima ih tacno 191!Od koga su?"
Otvaram cestitku koja se nalazila medju ruzama.Mrstim se."Ni od koga posebno"kazem joj smrknuta lica."Pobogu dobila si ni manje ni vise 191 ruzu!Zar ne treba da budes srecna"?pita me.Kazem joj da zelim da budem sama.
Gledam u ruze a suze pocinju da mi padaju niz lice."Zasto nikada ne moze da bude kako ja zelim?Zasto ruze nisu bile od njega?Zasto mi on nije prvi cestitao"?nerviram se.
Dobro,tek je pocetak dana.Ima vremena.Zvace.Nadam se.
vece istoga dana
Nema ga.Jos uvek ga nema.Mozda zeli da dodje u diskoteku i iznenadi me.Tesim se.U cast te veceri kupila sam novu haljinu.Dugu.Crnu.Napravila frizuru i nasminkala se.
U diskoteku sam otisla sa drustvom.Decko koji mi je poslao ruze bio je vec tamo."Zdravo Tanjana,da li si dobila poklon"? Nevoljno klimam glavom."191 ruza, zeleo sam da te iznenadim.Znas obicno poklanjaju 101 ali ti si nesto posebno.Zeleo sam da sve ucinim posebnim" "Hvala ti"nervozno progovaram i odlazim od njega.
Saram pogledom po diskoteci.Svi su tu samo njega nema.Provirujem.Izvirujem.Nerviram se. Odlazim do ulaza diskoteke da proverim.Gde je on?zasto ga nema?Mozda je zaboravio?pitam se.
Setam diskotekom sama.Pozdravljam se.Pruzam lazne osmehe ljudima.Glumim srecu.Trazim ga.Nema ga.
Negde pred kraj veceri umorna od poljubaca i cestitanja hvatam pogled decka koji mi je poklonio ruze.Tuzan je.Nista ne govori.Kiselo mu se smesim.
Kazem drugarici da zelim da idemo.Nema ga.Sve je glupo i besmisleno.A onda...pogled mi zastaje u neverici.Ulazi on.Nije sam.Sa nekakvom devojkom je.Sredjena je.Ali nije narocito lepa.
Srce mi se kida.Gledam kako je drzi za ruku.Kako se smeju.
Izaraz na licu mu se uozbiljio kada je ugledao mene.Jedva da smo se pozdravili.Odmerio me je i otisao.Ponovo se smesio.Njoj.Nije mi cestitao rodjendan.Izgleda da je zaboravio.Odjednom shvatam da mi je dosta svega.Da zelim da odem u krevet i prekrijem se prekrivacem preko glave.Da utonem u san i imam ga barem tamo kada vec ne mogu na javi.
"Zelis li da te odbacim"?pita me decko koji mi je poklonio ruze.
"Kako ne shvatas?Samo zelim da budem sama"!
Udaljava se.Vidim ga kako odlazi.
Ljuta sam na sebe sto sam mu to rekla.Sve me nervira.Pravim jos jedan krug po diskoteci i vidim njega kako se ljubi sa njom.Osecam stegu u grudima.Gorcinu u grlu.
Uzimam taksi i odlazim kuci ne javljajuci se nikome.
Decko koji mi je poklonio ruze narednih par godina bio je zaljubljen u mene.Ja sam tih godina bila zaljubljena u decka koji za mene mario nije.Mastala sam o njemu.Kovala plan sa drugovima kako da ga osvojim,ali to se nikada dogodilo nije.Jedino sto smo uspeli da uradimo jeste da nekoliko puta izadjemo.Potpuno beznacajno.
Decka sto mi je poklonio ruze nisam videla vec nekoliko godina.Zao mi je zbog toga.Pokusavala sam da ga pozovem i kontaktiram ali bezuspesno.Decko koji me je ignorisao vencao se(otprilike u isto vreme kada sam se i sama udala) sa devojkom desetak godina mladjom od njega i dobio dvoje dece.Iskrena da budem,toliko puta sam pozalila sto nisam bila sa onim koji mi je ruze poklonio.Sa onim koji je sve cinio da me osvoji.Sa onim koji me je voleo vise od svih.
Sta se tu moze?Takav je zivot.
Ovaj post posvecujem Maji-ultra,behappy i svim mladim snagama koje me citaju.Ponosim se sto je tako.
Kada posmatram bulevar sa prozora lici na pravi ledeni grad.Prekriven belim tepihom mami me da izadjem i prosetam se.Neka hvala,zakljucujem.Snezna idila je ipak najlepsa kada se posmatra sa prozora uz toplu cokoladu.
E sada,naravno,samo ukoliko imate vremena za tako nesto.I ukoliko umete da napravite toplu cokoladu.
Cujem zvono telefona.Ime gazde firme u kojoj radim se ocrtava na ekranu.Cujem ga kako govori da onih pola% nije dovoljno i da se pripremim za otpustanje u septembru.Kazem mu kako mi je do septembra potrebno radno mesto.On meni kaze da je otpustio i ljude koji su mu bili potrebni i da mu je najmanje potreban neko ko radi u marketingu kada je isti ukinuo.Insistira na tome da ce u firmi ostati samo troje ljudi.Ja insistiram da medju tih troje treba da budem i ja.Zvucim glupo.On zvuci jos gluplje.
Onda zovem jos pet "mocnika" koji su mi obecali posao.
"Na putu je"
"Na sastanku je"
"Danas nece dolaziti u firmu"
Saopstavaju mi usiljeno ljubazne sekretarice.
Agent mi saopstava da ce tek sledece nedelje stici neka potvrda koja mi je potrebna za kupovinu stana.Planirala sam to za ovu nedelju.
On moj(jos uvek ne zvanicno bivsi) kaze kako mog Andjela ne mogu da vodim u NS.Vazi,saopstavam mu.Otisao si i ostavio nas a sada jos i diktiras sta i kako.
Haos.Haos.Haos.Haos u glavi.Haos u zivotu.Haos u tekstovima.
Kao davljenik za slamku,hvatam se za onu izreku "Ko zna zasto je to dobro".Predpostavljam da je tu izreku smislila neka zena koja je optimisticno trazila izlaz iz nekakve situacije.
Pa opet,pecam se na nju,kao riba na udicu.
Ko zna zasto je sve ovo dobro.Mozda bas u isto vreme treba da nacinim prekretnicu na svim zivotnim poljima.
Stan-bilo je krajnje vreme da predjem u veci!
Posao-i tu je promena neophodna bila.Da trunem u nekakvoj polu zatvorenoj firmi,makar i na mestu direktora i cekam da svi budemo otpusteni-nije nikakvo resenje.
Brak,hm ...za razvod ne nalazim utehu.Svakako nije dobro za dete da raste van porodice.Medjutim ko zna zasto je sve to tako(dobro necu ni da pomenem)
A onda...oblacim bundicu i izlazim iz stana.Hladan vazduh mi prija.Mozda ce se moje zbrkane misli zalediti na minusu.
Umesto izreke "Ko zna zbog cega je to dobro"(buduci da tako cesto ono "dobro" ne pronalazim) volim da kazem:
Mozda je tako bolje.
Hvala Vam sto me citate.
Kriva sam.Priznajem.Pre nego sto sam se udala procitala sam gomilu knjiga sarenih korica i primamljivih naslova koje su za temu imale zene tridesetih godina koje su u potrazi za gospodinom pravim.
Gutala sam te knjige u jednom cugu,smenjivala ih jednu za drugom.Sve to u cilju ne bih li sebe utesila sto gospodin pravi nailazio nije.
I znate sta?Pomoglo je.Savest mi je bila mirna cak i kada mi je mama govorila "Imas punih dvadesetsedam a jos uvek se udalala nisi".
Te knjige( i po koji film) u kojima pomalo trapave junakinje idu u potragu za gospodinom pravim promenile su kod zena svest o tome da zena postaje usedelica ukoliko se ne uda do svoje dvadesetpete.
Problem medjutim nastaje sto je 95% takvih knjiga pisano.Rame uz rame sa tim junakinjama i mi smo isle u potragu ali nam niko nije rekao sta se sa njima dogodilo kada su ga pronasle.
Vencanje.Dotle se najvise islo.Niko nam
nije opisao sta biva kada se Bridzit Dzouns venca i dobije dete.Sta biva kada se zarobi pelenama i bracnom svakodnevnicom?Sta biva kada njen zivot vise nije ispunjen izlascima i raskidima veza?
Da li smo se od takvih junakinja umorili?Da li zelimo malo realnosti za promenu ili su pak ono sto zelimo ponovo sarene korice upakovane u dobro osmisljen scenario za film?
Predpostavljam da sam jedna od retkih koja cita Balzaka i "Kupoholicarku" u isto vreme.
Ali znate sta?Nikakva sramota nije citati knjige koje uspevaju da Vas nasmeju.
Naprotiv ,nekoliko puta sam vec ponovila da onoga ko uspe da nasmeje narod u ovakvim vremenima treba proglasiti umetnikom.
I zato glasam za sarene korice,srceparajuce komedije,izlizane recenice.
Surove realnosti na javi imam previse.Pogadja me svakoga jutra kada se probudim.
Jedino sto trazim jeste da mi neko kaze kako se Bridzit Dzouns provela u braku?
Hvala Vam sto ste uz mene.
| « | Februar 2011 | » | ||||
|---|---|---|---|---|---|---|
| Po | Ut | Sr | Če | Pe | Su | Ne |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | |
| 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 |
| 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 |
| 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 |
| 28 | ||||||
- Mart 2012 [4]
- Februar 2012 [4]
- Januar 2012 [15]
- Oktobar 2011 [1]
- Septembar 2011 [7]
- Avgust 2011 [5]
- Jul 2011 [11]
- Jun 2011 [20]
- Maj 2011 [60]
- April 2011 [68]
- Mart 2011 [69]
- Februar 2011 [52]
- Januar 2011 [55]
- Decembar 2010 [64]
- Novembar 2010 [16]
