Vece.Posmatram pahuljice kako plesu caroban ples oko svetliljke.Lepo je kada se sneg posmatra dok ste ususkani i pijete toplu cokoladu.
Citavog dana skakucem po stanu u penjuaru,tela namazanog raznoraznim kremicama i namirisanog parfemom.
Pocela sam sa detaljnim pripremama.Depilacija,frizura,pedikir,manikr,obrve...
Cekam da dodje on.
Mastala sam o njemu ali se nikada videli nismo.
Neznam kako izgleda.
Ne poznajem ga.
Opet cini se kao da ga citavog svog zivota znam.
Oblacim sorc ,cizme i dzemper.
Nemstam frizuru i nanosim sjaj za usne .
U restoranu u kom smo se nasli vlada topla atmosfera.
Svaki je sto odeljen separeom.
Smestili smo se u onaj koji je najzavuceniji.
Tek onako,da se sklonimo od radoznalih pogleda.
Da uzivamo jedno u drugom.
Ispijamo vino dok posmatramo sneznu idilu.
Ubrzo shvatam da ne vidim dalje od njegovog lika.
Kao da niko tu osim nas ne postoji.
Onakav je kakvog sam ga i zamisljala.
Bas onako, pravi.
Za mene.
Takav i nastup ima.
Odmeren.
Odvazan .
Ponosan.
U isto je vreme i zabavan.
Zasmejava me.
Unosi vedrinu u moj zivot.
Pazljivo slusa svaku moju izgovorenu rec.
Cuti i govori bas kada to treba da cini.
Njegov me pogled hipnotise.
Ocarava.
Mami.
Smejemo se.
Grlimo.
Ljubimo.
Bas kao da smo sami.
Da nikoga oko nas nema.
Kaze mi da sam posebna.
Princeza.
Da me je cekao citav zivot.
Cutim.
Ne odajem mu da sam i ja cinila isto.
Na rastanku poljubac.
Dug.
Nestvaran.
Caroban.
Ne zelim da se ovo ikada zavrsi.
Zelim da potraje zauvek.
Bas taj,jedan jedini momenat.
Bas taj poljubac.
Osecam da mi nesto steze lice.
Izgleda da mi se maska skorila.
Ustajem iz fotelje jos uvek od sna omamljena.
Spiram masku sa lica.
Ponovo zurim u sneg sa prozora.
Topla cokolada je postala ledena.
Takav izgleda i postoiji samo u snovima.
Nije sada to vise ni vazno.
Vazno je da sam jos uvek opcinjena.
Hvala Vam sto mi dajete snagu.
Bulevar je prekriven belim prekrivacem.
Cujem zveckanje lopatica sa kojih ga otresaju.
Vidim tragove stopala svud po stazi.
Trotoar podseca na kakvu reljefnu kartu.
Nekakvo cudno osecanje mili mojim telom.
Steze ga.
Grci ga.
Uvija.
Izoblicuje.
Kada bolje razmislim mozda i nije u pitanju telo.
U pitanju je dusa.
Kao da ju je nekakvo cudoviste u kandze stavilo.
Kao da je razvlaci poput nekakvog gela.
Sa njome se poigrava.
Treska je o pod.
Ponovo uzdize da bi naredni pad bio jaci.
Osecam kako mi dlanovi trnu.
Srce se trka sa milionitim delovima sekunda.
Slabost prozima citavo bice.
Strah.
Da to je strah nekakav.
Osetim ga s vremena na vreme.
Onda kada sam na javi a ne u svom svetu.
Umem da mu se narugam.
Da ga oteram.
Zube mu pokazem.
Pretim mu da ce ga dusa i srce rastrzati.
Ali onda...bas kada sam ususkana ...
Kada pomislim da je otisao na godisnji odmor.
Ponovo je tu.
Stoji predamnom kao strasilo kakvo.
Udruzen sa svojim prijateljicama sumnjama dusu mi razara.
Guram ga od sebe.
Suocavam se sa problemima ne bih li ga naterala da ode.
Zadajem mu udarce jake.
Posipam ga prahom sacinjenim od lepih stvari.
Ne vredi.
Ponovo se pojavi.
Razvod.
Posao.
Stan.
Zar sve mora u mom zivotu da se desava bas u isto vreme?
Zar ne moze jedno po jedno?
Polagano.
Ovoga puta strah je snazan.
Ispunjava citavo bice moje.
Ledi mi dusu.
Srce u okove stavlja.
Krezi mi se u lice.
Ne zelim da me porazi.
Ne zelim da se povucem.
Ne zelim da me pobedi.
Po prvi put u zivotu resih da ga ne teram.
Da mu zube ne pokuazujem.
Da mu ne pretim.
Samo.....
Samo mu se smesim.
Milujem ga.
Hrabrim.
Kazem da cu biti uz njega sve dok je samnom.
Da cu ga najlepse ispratiti kada bude bio spreman da ode.
Hvala vam sto ste uz mene.
| « | Februar 2011 | » | ||||
|---|---|---|---|---|---|---|
| Po | Ut | Sr | Če | Pe | Su | Ne |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | |
| 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 |
| 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 |
| 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 |
| 28 | ||||||
- Mart 2012 [4]
- Februar 2012 [4]
- Januar 2012 [15]
- Oktobar 2011 [1]
- Septembar 2011 [7]
- Avgust 2011 [5]
- Jul 2011 [11]
- Jun 2011 [20]
- Maj 2011 [60]
- April 2011 [68]
- Mart 2011 [69]
- Februar 2011 [52]
- Januar 2011 [55]
- Decembar 2010 [64]
- Novembar 2010 [16]
