Odacu Vam jednu tajnu.Budući da moj Andjeo još uvuek ne ume da izgovori svoje ime umesto njega govori dete.
Dete jede.Dete spava.Dete se igra.
NJena slatka improvizacija nagnala me je na razmišljanje.
Da li sve u životu može da se improvizuje ili zameni?
U današnje vreme postoji zamena gotovo za sve.
Izmislili su zamenu za kafu-kafu bez kofeina.
Zamenu za mleko-mleko u prahu.
Zamenu za pivo-bezalkoholno pivo.
Zamenu za novine-elektronske novine.
Zamenu za kosu i nokte-nadogradnju kose i noktiju.
Zamenu za fiksni telefon-mobilni telefon.
Ne bih ni želela niti mogla i da želim da nabrojim za šta sve postoji zamena.Ukratko teško za šta ne postoji.
Sve to dovelo me je do pitanja da li možemo da improvizujemo i sopstvene živote?
Pa ukoliko nismo dobili ili postigli ono što smo želeli barem učinimo nešto približno.
Pronadjemo sličan posao,partnera koji nije u našim glavama stvoren kao idealni ali sa kojim možemo dočekati starost.
Zemlju.Ostanemo u ovoj i pravimo se da nam je lepo ili odemo u neku drugu koja u svakom slučaju nije ona o kojoj smo maštali.
Stan za koji smo na primer zamišljali da bude kuća ali uz dovoljno ulaganja u njega i dekora od njega napravili oazu mira te zaboravili na snove o kući.
Moj odgovor je teško.Zaista tšsko da tako nesto možemo da učinmo.
Iako sam sa druge strane sigurna da takvih inprovizacija ima nebrojeno.
Možemo da pokušamo medjutim kada god bi nam se nešto loše desilo na bilo kom od tih polja podsetili bi se da nismo ostvarili ono sto smo želeli i krivili sebe zbog toga.
To ne možemo promeniti.
Medjutim ukoliko nismo ostvarili ono sto smo želeli i planirali ,ne trudimo se da te snove ostvarimo i samo plačemo nad svojom sudbinom biće još gore.
Balans savetujem.Iako sam najmanje od svih pozvana da to činim budući da ga gotovo i ne koristim u sopstvenom zžvotu.
Improvizovati treba u onolikoj meri u kolikoj nas to može učiniti zadovoljnima i ukoliko ne prestamo da radimo na tome da svoje želje realizujemo.
Tada je improvizacija dozvoljena.Kao prelazni period.
Period u kome čekamo da se naši snovi ostvare i radimo na tome.
Ukoliko imamo sreće pa se to jednoga dana dogodi,sećaćemo se i koliko je lep taj period isčekivanja bio.
Zašto ga onda ne načiniti još zanimljivijim po sebe?
U svakom slučaju bolje i improvizacija nego očajavanje.
Hvala Vam što ste uz mene svakoga dana.
Sanjar sem. Priznajem.Ponekad mi se cini kao da zivim u nekom sopstvenom svetu.Svetu u kome nema traceva,radoznalih komsija,umisljenih javnih licnosti,prostakluka,zlobe ,ogovaranja.
Zivim u svetu u kome dobro pobedjuje zlo.Vile vestice.Sve se zavrsava srecnim krajem.
Nemojte misliti da se ponosim time.Naprotiv.Svesna sam ja da to nije mozda najbolje resenje.
Dakle sanjar je zarobljen sopstvenim snovima.Ma sta se dogoodilo cvrsto ih cuva u dusi.
Ukoliko mu se ucini da su otisli na nekakvo putovanje panicno ih trazi,nervira se.Silom poseze ukoliko je to potrebno.Sve samo da bi ih vratio.
Saplice se u toj potrazi o kamenje,razbija nos, juri u njihovom pravcu kao bez glave.Susrece raznorazne utvare.Rusi sve pred sobom ne bi li ih vratio.
Kada ih pak pronadje,ne zadovoljava se.Zeli ih jos,jos,jos.
Kod sanjara snovi dolaze u rojevima i nikada im kraja nema.Beskonacni rojevi koji plutaju obasjani svetloscu.
Nije to toliko dobro.
Vecitog sanjara realnost tresne o zemlju mnogo jace nego one kojim to nisu.
Raskrvari mu srce.Rani mu dusu.
Ucini ono najgore.Prikaze mu svet onakvim kakvim zaista jeste.
Svet pun ucena,sujete,prevara,kradji,zlobe ,prostakluka,traceva,laznog morala,zavisti...
Kada se to dogodi veciti sanjar tuguje,vene,oplakuje,zali,proklinje.
A onda...krece u potragu naoruzan nadom,strpljenje,verom.
Rusi sve pred sobom kao nekakav uragan.
Uporno boji sve oko sebe ruzicastom bojom.Opipava.Istrazuje.Rasciscava pre sobom sve sto mu se ne dopada.
Konacno stize do oblaka.
Ali tu se ne zaustavlja.
Nikako.
Ukoliko bi se zaustavio kakav bi to sanjar bio?
Nedosledan sopstvenom izboru.
Sanjar se tada smesi zadovoljno obasut milinom.
Ali...gleda u daljinu.
Vidi da iznad jos uvek ima oblaka koji mu se smese i koje treba osvojiti.
Pruza ruke k knjima i ponovo krece u potragu.
Sanjarevo radno vreme je neprekidno ispunjeno, do kraja njegovog zivota.
Ponekada uzme bolovanje ili godisnji odmor ali se sa njih vrati jos jaci.
Sanjar nikada sopstvene snove ne dosanja.
Znate li zasto?
Zato sto uvek vidi dalje nego ostali.
Zato sto smatra da uvek moze vise.
Zato sto dobro zna da je linija snova nedefinisana.
Zato sto zna da se snovi ne mogu ostvariti ukoliko ne posezes za njima.
Ovaj post posvecujem svim vecitim sanjarima i onima koji se premisljaju da li da to postanu.Neka im pruzi ohrabrenje i pokaze da je covek bez snova kao dan bez sunca.
| « | Februar 2011 | » | ||||
|---|---|---|---|---|---|---|
| Po | Ut | Sr | Če | Pe | Su | Ne |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | |
| 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 |
| 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 |
| 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 |
| 28 | ||||||
- Mart 2012 [4]
- Februar 2012 [4]
- Januar 2012 [15]
- Oktobar 2011 [1]
- Septembar 2011 [7]
- Avgust 2011 [5]
- Jul 2011 [11]
- Jun 2011 [20]
- Maj 2011 [60]
- April 2011 [68]
- Mart 2011 [69]
- Februar 2011 [52]
- Januar 2011 [55]
- Decembar 2010 [64]
- Novembar 2010 [16]
