Jutro.
Gazim po dubokom snegu.Kao da hodam po nekakvoj šumi.
Nerviram se što u prodavnicu nisam krenula skijama(nije da baš dobro umem da skijm ali šta ćete bolje i skije nego čupave čizmice koje efikasno izgledaju samo u izlogu prodavnice).
Grupica ljudi se prepire oko besplatnih novina.Svadja preti da se u tuču pretvori.
Ubrzavam korak koliko je to moguće ne bih li se sklonila.
"Izvinite,mogu li nešto da Vam kažem"?čujem glas iza sebe.
Okrećem se.
Sumnjičavo gledam u čoveka ranih četrdesetih.
"Izgledate zaista prelepo".
Gledam u njega zbunjeno.Ko je sada ovaj čovek?Odkud mu pravo...?pitam sebe u mislima.
A onda razmisljam...
Lepa reč.Danas ju je tako retko čuti.Lepe reči kao da smo zaboravili.Spakovali ih u kofer i poslali natrag zajedno sa prošlim vremenima.
Čudimo se kada nam ih neko izgovori.
Analiziramo zašto je to učinio.
Lepe reči izasle su iz mode.Luksuz postale.Ukoliko lepo govorimo preti nam ludačka košulja.
Ukoliko lepe reči slušamo čini nam se da su lažne,neiskrene,neistinite.
One koji lepe reči izgovaraju osudjuju.Prevarantima i zovu.
Prestali smo čak i da mislimo o lepom.
Samo obaveze.
Posao.
Računi.
Plate.
Cene.
Izbori.
Gužve.
Svadje.
Štrajkovi.
Kradje.
Lepog ni od kuda.
Pojavi se tek ponekad poput nekakvog čarobnjaka koji zatim ubrzo prognan bude.
Kao da nas može zaraziti pa da i mi ne daj Bože govorimo i mislimo lepo.
Ukoliko vredjamo iskrenim se smatramo.
Ukoliko blatimo na tron nas postavljaju.
Ukoliko niti jednu jedinu reč lepu nemamo pobedjujemo.
Neću tako.
Ne mogu tako.
Nisam ja iz te priče.
Sanjam i dalje.
Živim za lepo.
Uprkos strahovima koji mi dušu razaraju kopljima ,branim se lepim.
Gledam još uvek u čoveka, zbunjenog pogleda.
Teško je reći da jutrima mogu lepa da budem.
Kosa raščupana.
Lice umorno od neprospavanih noći.
Farmerice izbledele.
Na jakni sam verovatno ponovo promasila da zakopcam dugme(nekim čudom to opazim tek kada se vratim kući).
Lepa.Nikako.
Taj čovek je medjutim odabrao mene baš.
Da mi ulepša dan.
Ugreje dušu.
Mirisom jutro započne.
"Hvala Vam" tiho kažem smešeći se.
Koračam u suprotnom pravcu.
Znam da on gleda u mom.
Ne okrećem se.
Tražim prvi izlog ne bih li videla sopstveni odraz u ogledalu.Ne bih li videla zašto sam baš danas toliko lepa.
Verujte sve je kako sam i opisala.Zaboravila sam tamne kolutove oko očiju koji redovno gostuju na mome licu.
Kaiš od jakne koji se gotovo vuče po podu.Rascupanoj kosi(koju bih kada smo već kod toga trebalo da što pre ofarbam)
Snegom nakvašene čizmice .
Uprkos tome,taj čovek je uspeo u svojoj misiji.
Navukao mi je osmeh na lice.
Cak ću možda i pomisliti da ovoga jutra izgledam pristojno.
Ovaj post posvećujem svima onima koji se ne plaše da izgovore lepu reč i ne zaziru od iste.
Lepe reči svima su nam potrebne.
| « | Februar 2011 | » | ||||
|---|---|---|---|---|---|---|
| Po | Ut | Sr | Če | Pe | Su | Ne |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | |
| 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 |
| 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 |
| 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 |
| 28 | ||||||
- Mart 2012 [4]
- Februar 2012 [4]
- Januar 2012 [15]
- Oktobar 2011 [1]
- Septembar 2011 [7]
- Avgust 2011 [5]
- Jul 2011 [11]
- Jun 2011 [20]
- Maj 2011 [60]
- April 2011 [68]
- Mart 2011 [69]
- Februar 2011 [52]
- Januar 2011 [55]
- Decembar 2010 [64]
- Novembar 2010 [16]
