Koracam zustro ubrzanim koracima.
Vracam se sa "Veceri boemske poezije".
Tanane pahulje unose mi se u lice.
Ulicno osvetljenje oslikava u baricama.
Stihovi knjige koju nosim u torbi greju mi dusu.
Premotavam film unatrag.
Da.Nije to bio san.
Pozvala sam ga sedne pokraj mene i to je ucinio.
Poklonio mi je svoju knjigu sa posvetom.
Ohrabrio da citam zajedno sa ostalim pesnicima iako to nisam planirala.
Tog coveka,kome sam danas po prvi put pruzila ruku cini se poznajem citav zivot svoj.
On mi se javljao u snovima.
Savetovao me na javi.
Ohrabrivao u pokusajima.
Na semaforu crveno svetlo.
Razmisljam o njemu stavljajuci beretku.
Cini mi se da mi je vid nekako zamagljen.
Kao da se teturam polagano po trotoaru.
Odjednom...kao kakvom carolijom,prilazi mi on.
"Imate iskustva"
Ne znam da li konstatuje ili me pita.
Razmisljam.
Da li da mu kazem za deset romana koje sam napisala?
Da li da mu priznam za sve svoje pokusaje?
Da li da mu priznam da pisem blog?
Gledam u njegove oci pune pronicljivosti.
Vedrine u isto vreme.
Kako da mu ista kazem?
Sta sam ja naspram ovog coveka?
Mrva naspram pogace?
Cvet naspram bogate baste?
Kapljica naspram litara?
"Nemam" tiho odgovaram.
"Deluje kao da imate" uzvraca mi.
Osecam da mi obrazi gore od uzbudjenja.
Srce poskakuje od ponosa.
Dusa zahvalno miluje.
"Hvala" jos tise kazem.
"Znate,reci cu Vam nesto"
Slusam.
Bicu besplatno pocastvovana.
"Za satiru ne treba da izmisljate ljubavnice i ljubavnike.Ne treba da filozofirate!Dovoljno je samo da pogledate i osvrnete se oko sebe.Ona je tu oko Vas"
Smesim se.
Osvojio me je za citav zivot.
Ocarao.
Kaze da ide u suprotnom pravcu.
Pruza mi stisak ruke.
Kao omamljena nastavljam put.
Zapinjem o stiklu i padam na zemlju.
Ne ,veceras nisam pila vino.
Veceras sam opijena poezijom.
Otresam blato sa sebe i nastavljam da koracam.
Ponosna.
Ovaj post posvecujem MILIVOJU JOZICU-JOZI cijim sam prisustvom bas kao i stihovima veceras bila pocastvovana.
Najsrdacnije se zahvaljujem i Sanjarenjima sto mi je pruzila kartu za neki sasvim drugi svet.Svet kome pripadam.
Koracam uscem.
Dlanovi mi se lede.
Vetar kosu rasipa.
Pravim krupne korake.
Gledam tinejdzerke kako izlaze iz trznog centra kikocuci se.
Lepe su.
Mlade su.
Za moj ukus ,suvise nasminkane.
Vracam se mislima u moje detinjstvo.
Moje odrastanje.
Secam se kako sam puno toga zelela od zivota.
Pravila velike planove.
Iscekivala buducnost sa tolikim zarom.
Imala sam jedan rokovnik u koga sam zapisivala zelje za narednu godinu i cvrsto verovala da ce se ostvariti.
Nikada nisam bila zadovoljna trenutnim uspehom.
Ne.
Uvek sam zelela bolje.
Vise.
Lepse.
Ako prodjem odlicna tuzna sam sto nisam skroz odlicna.
Ako idem u Rim nerviram se sto nisam bila u Barseloni(iako sam i nju posetila vec naredne godine)
Ako se ja dopadam dobrom i lepom decku,ponosu razredan naseg ,zelim bas onog iz starijeg razreda koji vazi za najveceg zavodnika.
Ako je sve potaman onda se nerviram sto jos uvek zavrsila fakultet nisam.
Ili zato sto se jos uvek nisam udala.
Ili zato sto ne mogu da se skockam i pocnem da radim(odlazak u skolu je tako dosadan).
Sada znam da nisam bila u pravu.
Trcala sam uvek za "jos" i "vise'.
Nisam umela da uzivam u sadasnjosti.
U trenutku.
U lepom danu.
U drustvu.
U ljubavi.
Kada sam ostvarila sve sto sam zapisala u onom rokovniku nastala je praznina.
Imam sve ,ustvari nemam nista.
Moj zivot kao da je izgubio tok.
Govorila sam sebi kako mi nedostaje avantura.
Rizik.
Adrenalin koji venama mojim struji.
A onda...onda se sve raspalo.
Citav moj zivot.
Na desetine delica.
Suzama sam umivala lice.
Bolom cistila dusu.
Tugom bojila dane.
I konacno lekciju naucila.
Trenutak.
Ovaj trenutak.
Trenutak u kome se nalazimo upravo sada.
Za njega treba da zivimo.
U njemu da uzivamo.
On da nam zvezda vodilja bude.
Ukoliko propustimo da uzivamo u njemu,zivot nam medju prste klizi kao nekakav sitan pesak.
Promice pokraj nas.
Odlazi.
Gledamo ga sa tugom.
A moze sve da drugacije bude.
Mozemo da se jednostavno nasmesimo i kazemo sebi da necemo ziveti za
Proslost.
Buducnot.
Cak ni sadasnjost.
Samo za taj,jedan jedini
Trenutak
Koji protice upravo sada.
Okrecem glavu od tinajdzerki.
Ponosno se smesim.
Znam da ce im trebati mnogo vremena i truda da to nauce.
Znam i da ce nauciti.
Znam da ce onda srecne biti.
Posveceno svima onima koji umeju da uzivaju u zivotu i onima koji su na dobrom putu da ovladaju ovom vestinom.
| « | Februar 2011 | » | ||||
|---|---|---|---|---|---|---|
| Po | Ut | Sr | Če | Pe | Su | Ne |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | |
| 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 |
| 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 |
| 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 |
| 28 | ||||||
- Mart 2012 [4]
- Februar 2012 [4]
- Januar 2012 [15]
- Oktobar 2011 [1]
- Septembar 2011 [7]
- Avgust 2011 [5]
- Jul 2011 [11]
- Jun 2011 [20]
- Maj 2011 [60]
- April 2011 [68]
- Mart 2011 [69]
- Februar 2011 [52]
- Januar 2011 [55]
- Decembar 2010 [64]
- Novembar 2010 [16]
