Princeza nemira

ŠEĆERLEMA
2011/02/26,11:30

 

Jutro.

Krenula sam u frizerski salon.

Ukoliko mislite da ću Vam sada opisati zimsku idilu ,varate se.

Zima je rešila da nam pokaže ko je gospodar.

Trotoari na bulevaru su blatnjavi i klizavi.

Braon i bela boja se stapaju u sivu.

Sneg se otresa sa krovova i pada ,zamislite gde,baš na moju glavu.

Čujem dve žene koje šetaju ispred mene kako pričaju

"Da li si kupila šećer ?"pita ona napadno našminkana .

"Zamisli nisam,dobro si me podsetila.Idem sada u prodavnicu pa ću da kupim"

"Šećer da kupiš?Nema šanse.Šećera nema nigde.Da li si videla koliko košta sada"?

"ćećer ko šećer ne mžze mnogo da košta."

"Koliko?"uporna je.

"Zar nije bio oko 60 ak,70 ak din"?

"E draga moja,pa kada si ti poslednji put kupovala šećer"?

"Onda kada sam potrošila predhodnu kesicu"

"Mora da ti pijes kafu bez sećera"

"Da ti kažem ,po tri kašikice stavljam u nju"

"Onda je to zbog toga sto živiš sama" zaključuje napadno našminkana žena.

Ulazim u prodavnicu.Ljudi se svadjaju.Traze šećer od prodavačice.Ona pak tvrdi da nije kriva što je stigao samo jedan paket.

Većina njih nosi i po nekoliko kesa sećera u korpi .

Razmišljam šta će ljudima toliki šećer?Da nisu najednom rešili da budu poslastičari? Da nisu rešili da gorak zivot zaslade tako sto će u hranu stavljati sećer?Da se možda ne boje ponovnog poskupljanja pa su ponovo rešili da prave skladišta.

Ne,ne krivim ja ljude,verujte mi.

Jedan političar na televiziji uporno govori da je sećer u našoj zemlji najjeftiniji "Pa to je samo 1 evro" kaže sa osmehom na licu.

Možda i jeste tako ali zaboravlja da je plata 200e tako da nam je i taj jedan evro puno.

Ponovo se vraćamo na staro.

Redovi.

Guzve.

Kupovina za ne daj Bože.

Strah od upornog povećanja cena.

Nemaština.

Kada bolje razmislim od staroga nikada ni odmakli nismo.Samo smo se zavaravali da živimo u nekakvoj bašti koja svakoga dana napreduje .

Shvatili smo da je napredovao jedino korov.

Ružama punim trnja je ta basta obasuta.

Bodemo se o to trnje i krvavi nastavljamo da je zalivamo.

U daljini vidimo tek po koji procvetali cvet.

Ostalo samo sasušena trava ili polomljenje stabljike.

Uporno je okopavamo,svako svoj deo.

Ona je iznova sve nesredjenija.

Zemlja suva od lažnog sunca.

Mokra od suza.

Zavejana od obećanja.

Sedimo i čekamo.

Svako ispred svoga cveta.

Čekamo da mu barem boju latica nazremo.

Ne vidimo je.

Police na kojima stoji sećer su prazne.

Ljudi sada pomahnitalo žure ne bi li ugrabili zamrznut grašak koji je na akciji.

Izlazim iz prodavnice praznih ruku.

Napraviću lepu frizuru.

Ako nema sećera,neka barem sama sebi budem šećerlema.

Liniju ću svakako sačuvati.


Hvala Vam što ste tu.Hvala i novim blogerima koji su se od skora pridružili ovome blogu.

 

 

 

 

4000.GODINA -MARS
2011/02/26,08:26

 

  Na svaštarnicima su objavili uzbunu.Izgleda da će danas Zemljani ponovo pokušati da napadnu.Ne razumem zašto im je toliko stalo da nas unište.Nije fer.Pre nekoliko stotina godina svi smo bili isti narod.Živeli na Zemlji.Ali njiihovi preci su bili baš takvi kakvi su oni danas.Nasilni.Bez ikakvog osećaja.Za ljubav.Za lepo.Predanja u vremeplovu govore da su jedno vreme morali i da plaćaju za ljubav.Pa to je strašno.Za tako uzvišeno osećanje mesečni račun.Nije samo to u pitanju.Kazne su se plaćale i za lepe reči.Lepe gestove.Moja pra pra cukun baka zamalo u zatvor da zaglavi zbog istih.Ali nebojte se.Nije.

Oko 3100 godine,grupica ljudi je organozovala pobunu.Ta grupica zagovarala je pristojno ponašanje,lepe reči.Ljubav.Ta je grupica zaprvo živela za ljubav i od ljubavi.

Ovaj naš Mars ,bio je samo turistička destinacija.Medjutim grupica je bila uporna.Konačno nekolicina se iselila ovde.To su naši preci.

Od tada zemljani pokušavaju da nas unište.Istina imaju moderniju tehnologiju od nas.Medjutim to im nije ,na našu srecu, pošlo za rukom.

Gledam neke video zapise iz vremeplova.Moja pra pra cukun baka je izgledala isto kao ja.Nekada davno ljudi su verovali u reinkarnaciju.Medjutim ,sebični kao i obično,shvatili smo da nije dovoljno samo da se duše sele.Tada je nastalo masovno kloniranje.Iako čar leži u tome da bude što više raznovrsnih ljudi i lica,mi ljudi(pa čak i mi Marsovci) odlučili smo se za klonove.Vezu sa budućnšću.Nastavak nas samih.Tako sada večno živimo.Čim nastupi smrt kloniraju nas i za nekoliko godina ponovo se radjamo.Eto zašto više ne moramo da imamo decu.I onako nas ima previše.

Romaticari,kakvi smo uvek bili,odlučili smo da prekinemo (naši preci zaprvo ali nema veze) trediciju da žene nose ista odela i frizure.

Ne,tako nesto za nas je nedopustivo!Zato su nasi Blagosloveni preci rešili da ponovo nosimo duge haljine,kao u Rimljanskom dobu.

Da.Bila je tu skupština i zasedanja iz koje epohe će se odeća nositi ali izabran je taj period.

Iskrena da buden to je bilo toliko davno da neznam ni kako su se tragovi sačuvali.Nemojte da zaboravite one magnate koji s vremena na vreme obrišu sećanja iz vremeplova...pa tako ni sami neznamo šta je i kada bilo i ne možemo da se vratimo u to vreme.

Pitate se kako ovde na Marsu funkcioniše život?

Vidite mi ovde za ljubav i od ljubavi živimo.

Sklapanje poznanstava i spajanje ljudi glavna nam je preokupacija.

Ništa se ne plaća novcem.Samo lepimm rečima.Gestovima.

Moj dragi će danas doći kod mene.Znate li koje je njegovo zanimanje?Komunicira sa ostalim planetama i pregovara oko toga da se neki njihovi meštani presele ovde ne bi li nas bilo što više.

To je veoma važno zanimanje, znate.Ponosna sam na njega.

Uostalom možda jednom uspemo da nadmašimo Zemljane i sredimo ih.

Uh!Znam da ne bi trebalo tako da govorim.Samo se ponekad razbesnim.

Tako se nešto neće dogoditi u skorije vreme.Njih ima mnogo više.

Taman kada pomislimo da je sve ok,pojave se i razaraju.Dzabe im te njihove letilice kojima mogu da stignu na sve planete kada polako izumiru.

Zloba ih nagriza.Svadjaju se oko kloniranja.Koliko će puta koga klonirati da bi jedan čovek nadvladao ostale .Tako da sada polako svi počinju da lice jedni na druge.Dogovaraju se i medjusobno uništavaju klonove.To je strašno.

Nedaju se oni medjutim.Vidite koja je godina i koliko svadja a oni još uvek traju.

Kako je krenulo moraćemo na Veneru uskoro.

Kažu da je tamo neki fin narod.Oni kažu da umeju da vole samo telesno i fizički.Mislim gluposti.Ali dobro.Svaka planeta za sebe.

Ako odemo tamo,promenićemo ih mi.Možda nas ima manje ali nekako uspemo sve da nadvladamo.

Pre nekoliko godina,javili su da će zemlja biti uništena.Jedan Yemljanin je prebegao na drugu planetu i pokušao da šalje otrovne sastojke u njihove tablete(koje imaju umesto hrane,to dobro znate).U želji da ne propadnu,Zemljani su ga imenovali za svog predstavnika.Pa to je strašno.Ali vidite ,to je već njihova stvar.

Ja sam srećna.Obučena sam u dugu belu haljinu.U predelu grudi se provlaci zlatna traka.Na nogama imam rimljanke .Polovina kose mi je sakupljena na temenu a druga polovina slobodno pada u kovrdzama.

Smešim se.

Gledam u stvaštarnik.

Ista sam pra čukun čukun baka!

Konačno vidim da je vreme.Pritiskam dugme i on je pored mene.

Taj moj čovek.

Bez njega ne mogu.


Ovaj post posvećujem VILIBEZKRILA(koja za ljubav i od ljubavi zivi),MARCUANTONIU( koji nije više na blogu ali sam sigurna da čita),ALEKSANDRU88(koji mi je svojim komentarom pružio inspiraciju za ovaj tekst),PERSEFONI (koja je vec stanovnica Marsa ali nas ponekada obidje) i svim ljudima koji se ne plaše da vole.

 

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS Powered by LifeType and blog.co.yu