Citavo mi telo podrhtava.Srce lupa ubrzano.Dlanovi se znoje.
Gotovo da mogu da namirisem nekakvu paniku.Strah.Da, to je definitivno strah.
Kazu da cemo strah pobediti ukoliko ga pogledamo u oci i pokazemo mu zube.
Slazem se.
Medjutim sta se dogadja kada osecamo strah,drugaciji od svih ostalih strahova?
Strah od ljubavi.
Oko svoga srca vojsku sam postavila.
Vera,nada,uzbudjenje,drama,panika....svi oni poput malecnih ljudi strazare oko moga srca.
Stitovi su im siroki.Jaki.Ponosni.
Nikome nedaju da se srcu primakne.
Vidim sebe iz daljine kako ponekad pokusavam da ih nagovorim da se udalje ili barem odu na veceru ali oni mi se keze i prkose mi.
Tvrde da to nikada vise nece uciniti.
Vise se nikada od srca udaljiti nece.
Kada su to ucinili poslednji put srce je bilo ranjeno.
Jos uvek ga celivaju,meleme mu stavljaju,vidaju.
Napretka nema.Rana je suvise duboka.
"Bice bolje" govore mi.Znaju to.Osecaju to.
Kada se potpuno bude oporavilo sve ce biti drugacije.
"Da li cete onda nekoga pustiti da mu se priblizi?"tiho ih pitam.
Odlucno me gledaju.Odmahuju rukama.Izricito me gledaju.
"Ali zasto? Zar bas nikada ,nikada"?pitam u neverici.
"Nikada" odlucni su ti mali ljudi.Odani strazari."Gledaj na to ovako,nikada vise neces biti povredjena" zakljucuje nada.
"Sta ce mi zivot bez rizika!Bez rizika nista nikada ne mogu dobiti"!kazem tuzno.
"Sta ce ti dobitak sa porazom"?prkosi mi vera."Zelis li ti jadno,bolesno srce ili jako i zdravo?"pita me drama.
Vidim ih kako se smese.Jos uvek ne glasno.Blago.Sa nekakvim tuznim odsjajem.Igraju oko mog srca nekakvo kolo.Ponosno marsiraju.
"U tvome srcu ima dovoljno mesta samo za one najmilije" sapce mi tuga na uvo.
Klimam joj glavom.Nemam kud.Moram da se slozim sa njom.
Toliko su se zvrteli oko srca da je sve sto vidim nekakva siva boja,nalik metalu.
Da sasvim sam sigurna.To je strah.To je strah od ljubavi.
Neizmerno sam Vam zahvalna na paznji koju mi poklanjate.
Nekada sam volela jutra.Ponosno gledelala kako se novi dan budi citajuci i ispijajuci kafu.
Nekada sam zivela za jutra.Volela njihovu boju.Mirisala njihovu svezinu.Upijala njihov sjaj.
Sada nije tako.Budim se tek zato sto tako mora.Izlazim zato sto je to obavezno.
Supermarkete posecujem sa gnusanjem.
Jutros sam u jedan od njih otisla prividno nasmejana.
Docekala me je guzva.U delu gde se prodaju voce i povrce opazila sam otimanje,raspravu,pogrdne reci.
"Gospodine,ove mandarine nisu na akciji samo zbog Vas!I mi zelimo da ih kupimo!Zasto toliko uzimate" vikala je energicno zena pedesetih godina.
"To je zato sto preprodaje!Kupi ovde pa preprodaje za troduplo vecu cenu"!bunio se stariji covek.
"Hocete li da me ostavite na miru!Uredno sam cekao u redu! Imam prava da kupim koliko zelim"!
"Zovite prodavacicu!Ima li ovde nekoga da se brine o kupcima?!"zahtevao je mladic.
"Nedajte mu da kupuje na gajbe!I mi moramo da jedemo"!ponovo se oglasila ona zena.
Sklanjam se u stranu.Sta je ovim ljudima danas?Zar ne moze sve to malo lepse?Pitam se.Zar se vise ne postize ako uputimo po koju lepu rec?Zar sve moramo napadima,pogrdnim recima,drekom?
Zar takvo nase ponasanje uvek moze da opravda losa situacija u zemlji?
Ukoliko smo tuzni smatraju nas jadnima.Ukoliko smo romanticni pateticnima.
Gde su nestale lepe reci?Barem po koja.Tek onako da nam ulepsa dan.
Zar nam nije dosta tugaljive svakodnevnice pa nasa nezadovoljsta moramo da resavamo napadima?
Zar ne moze sve to malo suptilnije?
Zar neku osobu ne mozemo ljubazno da zamolimo nesto pre nego sto krenemo u ofanzivu?
Zar nam nije jasno da je jedna,samo jedna lepa rec milion puta jaca od hiljadu ruznih?
Sklanjam se i zurim ka kasi ne bih li sto pre izasla iz supermarketa.Da se sklonim od guzve.Vike.Dreke.Nervoznih ljudi.
Uredno stajem u red.Zatim propustam stariju gospodju.Ne zato sto tako mora.Nego zato sto se nista nece dogoditi ukoliko jos minut budem stajala u redu.
"Hej gospodjo,sta vi mislite gde stojite"?! cujem coveka iza sebe kako negoduje.
"U redu"tiho progovaram.
"Sklonite se odatle.To je brza kasa a vidi koliko Vi imate.Necete stici do sutra"!
"Ali ja ovde kupujem svakoga jutra"!bunim se.
"Kupujte i dalje ali na drugoj kasi"
Udaljavam se od bucnog coveka.
Radnicana kasi ga obavestava da kasa na kojoj sam cekala nije brza kasa.Medjutim covek je ipak uspeo da se ugura ispred mene.
Okrece se i sasipa mi u lice" Mlada je!Neka ceka"!
Razmisljam da ostavim korpu i odem u drugi supermarket.Umesto toga odlazim na drugu kasu.
Tako Vam je to.Ono od cega zelite da pobegnete presretne Vas na prvom narednom uglu i napadne.
Hvala vam sto ste me naucili da lepe reci u ovom zemlji ipak postoje.
| « | Februar 2011 | » | ||||
|---|---|---|---|---|---|---|
| Po | Ut | Sr | Če | Pe | Su | Ne |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | |
| 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 |
| 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 |
| 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 |
| 28 | ||||||
- Mart 2012 [4]
- Februar 2012 [4]
- Januar 2012 [15]
- Oktobar 2011 [1]
- Septembar 2011 [7]
- Avgust 2011 [5]
- Jul 2011 [11]
- Jun 2011 [20]
- Maj 2011 [60]
- April 2011 [68]
- Mart 2011 [69]
- Februar 2011 [52]
- Januar 2011 [55]
- Decembar 2010 [64]
- Novembar 2010 [16]
