septembar 1998.
Danas treba da napunim 19 godina.Srecna sam zbog toga.Neka godine idu, samo da dodje ona u kojoj cu se udati,zaposliti,ziveti zivot odraslih.
Nakon sto sam se probudila mama se pojavljuje u mojoj sobi sa osmehom na licu i nosi 2 velike korpe sa ruzama."Ovo je stiglo za tebe.Taksijem.Saopstava mi.
Iznenadjena sam.Uzbudjena."Jedva sam izbrojala ima ih tacno 191!Od koga su?"
Otvaram cestitku koja se nalazila medju ruzama.Mrstim se."Ni od koga posebno"kazem joj smrknuta lica."Pobogu dobila si ni manje ni vise 191 ruzu!Zar ne treba da budes srecna"?pita me.Kazem joj da zelim da budem sama.
Gledam u ruze a suze pocinju da mi padaju niz lice."Zasto nikada ne moze da bude kako ja zelim?Zasto ruze nisu bile od njega?Zasto mi on nije prvi cestitao"?nerviram se.
Dobro,tek je pocetak dana.Ima vremena.Zvace.Nadam se.
vece istoga dana
Nema ga.Jos uvek ga nema.Mozda zeli da dodje u diskoteku i iznenadi me.Tesim se.U cast te veceri kupila sam novu haljinu.Dugu.Crnu.Napravila frizuru i nasminkala se.
U diskoteku sam otisla sa drustvom.Decko koji mi je poslao ruze bio je vec tamo."Zdravo Tanjana,da li si dobila poklon"? Nevoljno klimam glavom."191 ruza, zeleo sam da te iznenadim.Znas obicno poklanjaju 101 ali ti si nesto posebno.Zeleo sam da sve ucinim posebnim" "Hvala ti"nervozno progovaram i odlazim od njega.
Saram pogledom po diskoteci.Svi su tu samo njega nema.Provirujem.Izvirujem.Nerviram se. Odlazim do ulaza diskoteke da proverim.Gde je on?zasto ga nema?Mozda je zaboravio?pitam se.
Setam diskotekom sama.Pozdravljam se.Pruzam lazne osmehe ljudima.Glumim srecu.Trazim ga.Nema ga.
Negde pred kraj veceri umorna od poljubaca i cestitanja hvatam pogled decka koji mi je poklonio ruze.Tuzan je.Nista ne govori.Kiselo mu se smesim.
Kazem drugarici da zelim da idemo.Nema ga.Sve je glupo i besmisleno.A onda...pogled mi zastaje u neverici.Ulazi on.Nije sam.Sa nekakvom devojkom je.Sredjena je.Ali nije narocito lepa.
Srce mi se kida.Gledam kako je drzi za ruku.Kako se smeju.
Izaraz na licu mu se uozbiljio kada je ugledao mene.Jedva da smo se pozdravili.Odmerio me je i otisao.Ponovo se smesio.Njoj.Nije mi cestitao rodjendan.Izgleda da je zaboravio.Odjednom shvatam da mi je dosta svega.Da zelim da odem u krevet i prekrijem se prekrivacem preko glave.Da utonem u san i imam ga barem tamo kada vec ne mogu na javi.
"Zelis li da te odbacim"?pita me decko koji mi je poklonio ruze.
"Kako ne shvatas?Samo zelim da budem sama"!
Udaljava se.Vidim ga kako odlazi.
Ljuta sam na sebe sto sam mu to rekla.Sve me nervira.Pravim jos jedan krug po diskoteci i vidim njega kako se ljubi sa njom.Osecam stegu u grudima.Gorcinu u grlu.
Uzimam taksi i odlazim kuci ne javljajuci se nikome.
Decko koji mi je poklonio ruze narednih par godina bio je zaljubljen u mene.Ja sam tih godina bila zaljubljena u decka koji za mene mario nije.Mastala sam o njemu.Kovala plan sa drugovima kako da ga osvojim,ali to se nikada dogodilo nije.Jedino sto smo uspeli da uradimo jeste da nekoliko puta izadjemo.Potpuno beznacajno.
Decka sto mi je poklonio ruze nisam videla vec nekoliko godina.Zao mi je zbog toga.Pokusavala sam da ga pozovem i kontaktiram ali bezuspesno.Decko koji me je ignorisao vencao se(otprilike u isto vreme kada sam se i sama udala) sa devojkom desetak godina mladjom od njega i dobio dvoje dece.Iskrena da budem,toliko puta sam pozalila sto nisam bila sa onim koji mi je ruze poklonio.Sa onim koji je sve cinio da me osvoji.Sa onim koji me je voleo vise od svih.
Sta se tu moze?Takav je zivot.
Ovaj post posvecujem Maji-ultra,behappy i svim mladim snagama koje me citaju.Ponosim se sto je tako.
Kada posmatram bulevar sa prozora lici na pravi ledeni grad.Prekriven belim tepihom mami me da izadjem i prosetam se.Neka hvala,zakljucujem.Snezna idila je ipak najlepsa kada se posmatra sa prozora uz toplu cokoladu.
E sada,naravno,samo ukoliko imate vremena za tako nesto.I ukoliko umete da napravite toplu cokoladu.
Cujem zvono telefona.Ime gazde firme u kojoj radim se ocrtava na ekranu.Cujem ga kako govori da onih pola% nije dovoljno i da se pripremim za otpustanje u septembru.Kazem mu kako mi je do septembra potrebno radno mesto.On meni kaze da je otpustio i ljude koji su mu bili potrebni i da mu je najmanje potreban neko ko radi u marketingu kada je isti ukinuo.Insistira na tome da ce u firmi ostati samo troje ljudi.Ja insistiram da medju tih troje treba da budem i ja.Zvucim glupo.On zvuci jos gluplje.
Onda zovem jos pet "mocnika" koji su mi obecali posao.
"Na putu je"
"Na sastanku je"
"Danas nece dolaziti u firmu"
Saopstavaju mi usiljeno ljubazne sekretarice.
Agent mi saopstava da ce tek sledece nedelje stici neka potvrda koja mi je potrebna za kupovinu stana.Planirala sam to za ovu nedelju.
On moj(jos uvek ne zvanicno bivsi) kaze kako mog Andjela ne mogu da vodim u NS.Vazi,saopstavam mu.Otisao si i ostavio nas a sada jos i diktiras sta i kako.
Haos.Haos.Haos.Haos u glavi.Haos u zivotu.Haos u tekstovima.
Kao davljenik za slamku,hvatam se za onu izreku "Ko zna zasto je to dobro".Predpostavljam da je tu izreku smislila neka zena koja je optimisticno trazila izlaz iz nekakve situacije.
Pa opet,pecam se na nju,kao riba na udicu.
Ko zna zasto je sve ovo dobro.Mozda bas u isto vreme treba da nacinim prekretnicu na svim zivotnim poljima.
Stan-bilo je krajnje vreme da predjem u veci!
Posao-i tu je promena neophodna bila.Da trunem u nekakvoj polu zatvorenoj firmi,makar i na mestu direktora i cekam da svi budemo otpusteni-nije nikakvo resenje.
Brak,hm ...za razvod ne nalazim utehu.Svakako nije dobro za dete da raste van porodice.Medjutim ko zna zasto je sve to tako(dobro necu ni da pomenem)
A onda...oblacim bundicu i izlazim iz stana.Hladan vazduh mi prija.Mozda ce se moje zbrkane misli zalediti na minusu.
Umesto izreke "Ko zna zbog cega je to dobro"(buduci da tako cesto ono "dobro" ne pronalazim) volim da kazem:
Mozda je tako bolje.
Hvala Vam sto me citate.
| « | Februar 2011 | » | ||||
|---|---|---|---|---|---|---|
| Po | Ut | Sr | Če | Pe | Su | Ne |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | |
| 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 |
| 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 |
| 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 |
| 28 | ||||||
- Mart 2012 [4]
- Februar 2012 [4]
- Januar 2012 [15]
- Oktobar 2011 [1]
- Septembar 2011 [7]
- Avgust 2011 [5]
- Jul 2011 [11]
- Jun 2011 [20]
- Maj 2011 [60]
- April 2011 [68]
- Mart 2011 [69]
- Februar 2011 [52]
- Januar 2011 [55]
- Decembar 2010 [64]
- Novembar 2010 [16]
