Jutro.
Nakon sto sam se uverila u posti da mi plata stigla nije odlucujem da castim sebe necim lepim u trznom centru.Necim sto ce mi zagrejati dusu.
Bolje osmeh na licu i prazni dzepovi nego puni i tuga,slozicete se.
Pola sata kasnije lutam prodavnicama kao opijena.
Sarene tkanine,dzemperici,suknjice,pantalone,marame,farmerice...sve mi nekako leluja pred ocima.
U sarene mrlje se pretvara.
Uporno trazim ono zbog cega sam dosla ali ne mogu da nadjem.
Tako Vam je to.
Na posletku stavljam pred kasirku mini suknju (verovatno hiljaditu po redu) koju cu kada dodjem kuci samo sloziti u ormar sa izgovorom da u kupovinu nisam isla uzalud.
Konacno izlazim iz centra resena da gradom prosetam.
Osecam hladnocu.
Da li zbog praznih dzepova ili ostrog vetra, nisam sigurna.
Ponovo lutam.
A onda...zastajem pred izlogom i glasno uzdisem.
Divim se.
Zelim da je dotaknem ali cini se tako nestvarnom.
Kao sneg bela.
Posuta sitnim perlicama.
Bas kao u bajci.
Njeno velicanstvo u svom sjaju VENCANICA.
Secam se...
U vreme kada sam bila devojka sanjala sam o vencanju.
O coveku koji ce me u zajednicki zivot uvesti kao nekakvu princezu.
O vencanici.
Konacno,dosao je i taj dan.
Vencanje bese zakazano.
Verenicki prsten sa dijamantom stavljen na domali prst.
A onda su dosle pripreme za taj jedan jedini dan.
Dan vencanja.
Dva meseca mi je trebalo da svaki dan idem u grad ne bih li pronasla haljinu u koju cu se presvuci nakon vencanice.
Restoran.
Muzika.
Burme.
Gosti...
Mogla bih do sutra da nabrajam a cini se da stala ne bi.
Sve to za samo jedan jedini dan.
Dan vencanja.
Nikada se vise ne bih vratila u taj period priprema.
Buka,trka,frka,rasprave,odabir gostiju...
Sve bih to volela da zaboravim.
Nista glamurozno verujte.
Ali nema veze,govorila sam sebi.
Taj dan ja nejvazniji dan u tvom zivotu.
Mora da se proslavi kako dolikuje.
Sve je konacno bilo spremno.
Restoran u Skadarliji.
Oko 80 tak zvanica.
Vencanica poznatog kreatora.
Haljina u koju sam se presvukla nakon nje.
I sada...tog dana se prisecam kao u nekakvoj magli.
Toliko sam brinula da li ce sve biti u redu da sam zaboravila da uzivam.
Moj(jos uvek ne zvanicno bivsi)muz se napio(ne pije inace).
Moja mama je dovela trubace koji nikako ne idu uz moj temperament(iako dobro,kada se tako gleda onda svadbu ne bih ni trebala da pravim u Srbiji).
Ispala je neka frka oko razmestanja gostiju.
Secam se samo sam...zelela da se sve zavrsi.
Toliko buke oko samo jednoga dana!
Toliko nervoze.
Priprema.
Zakazivanja.
Za samo jedan dan.
Dan vencanja.
Nakon svega, od toga dana ostaju samo fotografije.
Sada se pitam,zbog cega mi zene o tom danu toliko razmisljamo?
Kao da ce se tokom njega kao magicnim stapicem nesto promeniti.
Kao da smo osudjenje i krive ako se kojim slucajem ne dogodi.
Kao da nam on sluzi za sepurenje pred svetom.
Obavijanje ljubavi laznim krznom i kicenje perjem.
Zar ne shvatamo da je to samo dan.
Dan kao i svaki drugi.
Dan koji ce se zavrsiti pre nego sto je i poceo.
Vazno je sa kim ste na taj dan.
Sa kim ulazite u brak.
Koliko Vam ta osoba znaci.
Dan vencanja kao i svaki drugi samo sa gomilom laznih poljubaca.
Cestitanja.
Vitoperenja.
Iskazivanja.
Opet,sta god ja napisala,mlade moje princeze,znam da taj dan iscekujete vise nego ijedan drugi.
Znam da mastate o haljni iz snova i princu sa kojim cete provesti ostatak zivota.
Haljina se uvek moze pronaci.
Princ... to je Vas izbor.
Ulazim u prodavnicu vencanica i dodirujem haljninu sa izloga.
"Gospodjo, kako mogu da Vam pomognem"?pita me ljubazna prodavacica.
Odmahujem glavom i izlazim iz prodavnice a zatim trcim ne bih li se sto pre od nje odaljila.
Iskusila sam lazan sjaj glamura.
Nije mi vise potreban.
Ovaj post posvecujem mladim princezama koje krase ovaj blog kao zavezdice nebo.Majo-ultra,Behappy,Mesecino,Katy...ne cekajte taj dan.Zivite zivot.Radujte se.Dan kao dan.Vazno je ono sto za njim ostaje.
Ostalima preporucujem da ukoliko su u mogucnosti svrate na blog vilebezkrila.
Izvinjavam se blogerima,vilabezkrila nije u mogucnosti veceras da pise .Stoga dogovor vazi za sutrasnje vece.Vilabezkrila i Tanjana Vas pozdravljaju.
Jutro.
Na predlog mog vituelnog prijatelja Janakisa resih da nakon nekoliko nedelja pogledam vesti ne bih li zavirila u "stvarnost".
Stidljivo sam pritisnula dugme na daljinskom upravljacu resena da se uputim u siuaciju u zemlji.
Za svet me nije briga.I tako imamo dovoljno svojih problema.
I sta sam nakon nekoliko nedelja zatekla?
Nikakve promene.
Niko ne govori o cenama.
Niko ne govori o platama.
Niko ne govori u nedostatku radnih mesta.
Niko ne govori o korupciji.
Niko ne govori o nemastini.
Sveke druge sekunce cujem rec izbori.
Protesti.
Demonstracije.
Razmisljam.
Kome je u ovoj zemlji jos stalo do izbora?
Da li cemo zaista nesto promeniti novim izborima?
Odavno sam na njih prestala da izlazim.
Znate li zasto?
Zato sto u napred znam ishod.
"Pobedu".
Sve je toliko tuzno da je postalo smesno.
Vlast koja dodje samo nastoji da krade i obitava krpeci se koncima poput nekakve krpenjace.
Ponekada pomislim da u nasoj zemlji i ne postoji opozicja.
Da je sve jedna celina.
Svi su isti.
Niko se ne menja.
Ponekada neko da ostavku samo da bi o tome mogli u vestima da ponavljaju dok im reci o tome ne nestane a zatim se ponovo vrati i iskoci kao nekakav cupavac iz kutije.
Nekoliko poslova u ovoj zemlji treba da se radi da bi se normalno zivelo.
Ti poslovi nikako ne mogu da se nadju.
Zivot je sve gori.
Plate nize.
Cene vise.
Ponekada mi se cini da smo zaglavljeni u nekakvom lavirintu.
Slepe ulice.
Zidovi previsoki.
Izlaza hiljadu a niti jedan pravi.
Mislimo da smo do izlaza dosli.
Shvatamo da se varamo pa se vracamo pokunjeni u lavirint.
Plasimo se da zelimo.
Ne trazimo promene.
Prestali smo da kudimo.
Lutamo ulicama lavirinta boreci se za opstanak.
Predali smo se ni krivi ni duzni.
Ne cekamo vise bolja jutra.
Hvala Vam sto ste dosli u moj zivot i uneli u njega dugine boje.
| « | Februar 2011 | » | ||||
|---|---|---|---|---|---|---|
| Po | Ut | Sr | Če | Pe | Su | Ne |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | |
| 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 |
| 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 |
| 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 |
| 28 | ||||||
- Mart 2012 [4]
- Februar 2012 [4]
- Januar 2012 [15]
- Oktobar 2011 [1]
- Septembar 2011 [7]
- Avgust 2011 [5]
- Jul 2011 [11]
- Jun 2011 [20]
- Maj 2011 [60]
- April 2011 [68]
- Mart 2011 [69]
- Februar 2011 [52]
- Januar 2011 [55]
- Decembar 2010 [64]
- Novembar 2010 [16]
