Dan zaljubljenih.Vece zaprvo.Sama sam.Volim ponekada da odsamujem.Volim da uzivam u snovima.
Da bi uzitak bio potpun,potrudila sam se da se ulepsam sto sam bolje mogla.Narucila sam veceru iz restorana( dobro nije bas pravi resoran ,pizza ali sta sada, nemojte mi zameriti),obukla crnu haljinicu,crveni donji ves(za srecu ako Vas bas interesuje mozda mi nekakav vitez sasvim slucajno u snove dodje),pokupila kosu na temenu a ostatak ostavila da pada niz ledja i nanela sminku na lice.
Sada sama za stolom sedim i razmisljam.
Dan zaljubljenih.
Do pre neke godine smo gledali kako ga slave u Americkim filmovima.
Onda je odjednom na sva vrata i vrlo navalentno usao i u zivote gradjana nase zemlje.
Vecera,pice,krevet bla bla bla
Zar za ljubav razlog treba?
Zar samo jedan dan ljubavi treba da posvecen bude?
Zar ukoliko smo zaljubljeni to ne treba da slavimo svaki dan?
Sveti Trifun,cini se,ukoliko gresim oprostite mi, za njega ljudi toliko nisu znali dok taj Valentino nije pohrlio u nase zivote.
I razmisljam zbog cega sva ta drama oko ovoga dana?
Setila sam se vremena kada sam zivela na Kipru.Izlozi prodavnica,citavi spratovi robnih kuca,svi su oni bili prepuni sarenih poloncica crne i crvene boje.Srca raznoranih velicina,poklona umotanih u kutijce u obliku srca.Cak su i novine bile prepune reklama za ovaj dan.Te kako otici na jedan dan u drugu zemlju,na veceru,u banju...
I sve sve bas na ovaj dan.
Cini se da je marketinski trik uspeo a svi mi mu se podcinili.
Cilj je postignut.
Oni koji imaju partnera dobili su zadatak da ga izvedu ili mu kupe nekakav poklon i prirede iznenedajenje-trosenje novca u svakom slucaju.
Oni koji ga nemaju treba da se osecaju bedno zato sto bas ovaj dan nemaju sa kim da prosleve.
A onda pokleknu i ulepsaju se,kupe veceru ili neki komad odece ne bi li se bolje osecali.
I opet rezultat- trosenje novca.
Ima li i malo ljubavi u ovom danu ili se sve svelo na vestacke cestitke i sarene poklone?
Marketingski trik je uspeo.
Svi smo opcinjeni.
Zbog toga marketing(koji spada delom u moje zanimanje ironije li) ne optuzujem.
Zelim svim zaljubljenima da ovaj dan proslave srca punih ljubavi.
Takodje im zelim da se sutradan vole jos vise.
Onima koji to nisu zelim da to uskoro postanu.
Ljubav nas uzdize,jaca,povredjuje,cini da se osecamo kao da lebdimo.
Opija nas vise od svakog opojnog sredstva.
Cini nas nadzemaljskim bicima.
Sto se mene tice,ja cu veceras ipak proslaviti Sv.Trifuna.
Mozda naredne godine bude drugacije.
Zato dizem casu vina u vis i nazdravljam svima onima koji sami slave ovaj dan.
Zapamtite sa vama sam u mislima.
Oni u drustvu ce se vec nekako snaci.
Ovaj post posvecujem svima onima koji su vecars sami.Bas kao i ja.Dakle vilisaduplimkrilima,gasstro city,filmetric,mc dreamy,maji ultra,anam(njoj nesmem ups znam da nije sama izvinjavam se),sanjaM,Roksani...Verujte mi,nije to tako lose.Uostalom nismo sami!
Tokom boravka kod mojih roditelja u Novom Sadu ,proteklih nekoliko dana ,moj Andjeo uspeo je da isprevrce oba sprata kuce(svaku sobu i ormaric ponaosob).
U mojoj nekadasnjoj devojackoj sobi,na cijim su se zidovima nekada nalazili posteri raznih glumaca i pevaca ,a koja je sada tako ogoljena jer su moji roditelji iste poskidali i resili da je krece pronasla ja kutiju sa pismima.
Pisma su sacuvana od moje prijateljice iz Makedonije koju sam upoznala na letovanju tokom prvih razreda osnovne skole i sa kojom sam se dopisivala nekoliko punih godina.Ta pisma za mene predstavljaju neizmernu radost.
Kada je prevrnula kutiju sareni koverti rasuli su se po podu i tada ugledah...papiric na kojem je nesto ispisano.
Zgrabila sam papiric,stavila ga u dzep farmerica i sada kada sam se vratila u Beograd zelim da Vam prepisem reci koje sam na njemu ispisala.
NE POZNAJEM TE
NE ZNAM KAKO IZGLEDAS
GDE ZIVIS
CIME SE BAVIS
NEZNAM TI CAK NI IME
OPET,UMEM DA OSETIM TVOJ DODIR
KAO DA SI UPRAVO SADA TU KRAJ MENE
TVOJE USNE NA MOME VRATU
RUKE PO CITAVOM TELU
ZNAM DA CES DOCI U MOJ ZIVOT
ZNAM DA CES GA IZMENITI POTPUNO
ZNAM DA CES IZMENITI I MENE
ZNAM DA CE NAM SRCA KUCATI U ISTOM RITMU
ZNAM DA ME TI VEC POZNAJES
ZNAM DA ME ZAMISLJAS KAKO SE U VRTIM NA SUNCU U BELOJ HALJINI OD CIPKE
ZNAM DA ME CUJES KAKO TE DOZIVAM
ZNAM DA CES DOCI
ZNAM DA NIKADA OD MENE OTICI NECES
ZNAM DA CEMO SE VRTETI ZAJEDNO
TI I JA
STARNCA DVA
ZNAM DA CES ME UHVATITI ZA RUKU I POVESTI U VIHOR VECNOSTI
Gledam u papir na kome su ove reci ispisane.Nije pozuteo,iskrzan.Slova ispisana naliv perom jos uvek ponosno stoje na njemu i smese mi se.Datum kada su ispisana nije poznat.Cini se kao da je ispisano upravo sada.Savijam papiric i stavljam ga u nedra.Tu cu ga nositi .Bice mi blizu srca.
Ovaj post posvecujem svima onima koji su zaljubljeni.
| « | Februar 2011 | » | ||||
|---|---|---|---|---|---|---|
| Po | Ut | Sr | Če | Pe | Su | Ne |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | |
| 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 |
| 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 |
| 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 |
| 28 | ||||||
- Mart 2012 [4]
- Februar 2012 [4]
- Januar 2012 [15]
- Oktobar 2011 [1]
- Septembar 2011 [7]
- Avgust 2011 [5]
- Jul 2011 [11]
- Jun 2011 [20]
- Maj 2011 [60]
- April 2011 [68]
- Mart 2011 [69]
- Februar 2011 [52]
- Januar 2011 [55]
- Decembar 2010 [64]
- Novembar 2010 [16]
