Rano popodne.
Proveravam na svom svastarniku racune.Ne mogu da verujem koliki sam racun za vazduh dobila.Strasno!I to samo za balkon.Iskrena da budem nisam ni izlazila ovog meseca puno.Kada samo razmislim o tome da je vazduh nekada bio besplatan a ljudi nisu umeli da ga cuvaju!Eh,svasta je nesto tada postojalo.
Kada smo vec kod racuna za vazduh trebalo bih da uplatim i racun za ljubav!I za to ce da me oderu!Za to sto cu sa nekim porazgovarati preko svastarnika i taj neko me tesiti,slati mi poljubce,govoriti da me obozava treba da izdvojim bar 1/4 nedeljne zarade.Nije to malo.Uostalom po cemu se mi zene danas razlikujemo?Imamo iste frizure.Ista ruzicasta odela.Ne mogu da verujem da su nekada nosili razlicitu odecu.Gledala sam neka secanja u svastarniku iz vremeplova.Toliko se novca ulagalo na odecu i vrtelo oko nje.Da ne pricam o frizurama.Sminki.Kozmetiki.Ah valjda je dosta vremena trebalo da prodje da bi mi ljudi nesto naucili.
Ako mi naredni put kada budem uplatila ljubav ponovo budu poslali u svastarnik nekakvog smutljivca koji ne ume normalno ni da voli vec samo mehanicki odgovara na moja pitanja,kunem se,ima da odem na Mars.Tamo je bila moja prijateljica.Sa njom svaki dan pricam preko svastarnika.Verujem joj.Kaze da su na marsu muskarci mnogo bolji.Iskreniji.Stvarniji.
Istorija govori da se nekoliko muskaraca i zena preselilo na mars oko 3100 godine.Sve vise sam uverena da su to oni koji su umeli da vole.Ljubav lepim recima da iskazuju.Sada su na Marsu njihovi potomci.Izgleda da je ta osobina prelazna.
Zato sakupljam novac da odem na Mars.Istina,sada cena karte za letilicu nije toliko visoka medjutim kada ste vezani poslom ovoliko i ne zaradjujete dovoljno...sta da Vam pricam.
Pitate se koje je moje zanimanje.Prezentujem neke informacije iz vremeplova narodu.Trebalo bi da me mnogo vise placaju!Nije fer!Kako bi inace ljudi znali sta je bilo i sta ce biti,gledali video zapise svojih predaka?Sta bi uopste ko znao da nije nas koji se time bavimo?
Ali to se medjutim ne postuje.Da bi danas covek imao novac potrebno je da poseduje letelice,fabriku za svastarnike...koga briga za istoriju i buducnost.
Otvaram svoj svastarnik.On je moje drugo ja.Isto razmisljamo.Preko njega sve saznajem.Sklapam ljubavi.Prijateljstva.Posao.Neumem da shvatim kako su ljudi nekada ziveli bez njega.Po video zapisima imali su nekakve cudne spravice koje su nazivali telefonima i ogromne lap topove.Svasta!Tako nikada ne bih mogla da zivim.
Neka moja cukun cukun cukun(ne znam ni sama koje mu to koleno dodje) baka je volela da pise.Mislim da se tada to zvalo blog.
Sacuvano je sve sto je napisala medjutim ja tu nista ne razumem.Mnogo je vremena od tada proslo.Puno se toga izdesavalo.Ljudi su bili cudni.
Prija mi da citam posto imam i te video zapise medjutim ne razumem puno toga.
Izgleda da se osecanja tada nisu kupovala?
Ili...hm... ne verujem da su ljudi bili toliko bogati.
Kada bi mi danas tako pisali ne bi imali za tablete.Samim tim ni zivi ne bismo bili.Strasno.
Medjutim ne skodi da citam.Zamisljam to vreme.Verujem da je tako zaista bilo,osim ukoliko se neki svastarnik magnat ponovo poigrao pa izbrisao sva secanja i ubacio potpuno nova-to rade retko znam.Uostalom to ne zelim da znam.
Zelim da uzivam u pricama.Pesmama.Objasnjenjima.
Ukoliko mi dosadi,mogu uvek da odem na Mars i pronadjem tog muskarca.Tu,danas, na zemlji,izumrlu vrstu .
Muskarca koji ume da voli i oseca.
Stavljam dlan na svastarnik i odlazim u stanje mirovanja.
Nekada su ljudi imali taj luksuz da sanjaju.
Danas o tome ne mozemo ni da mastamo.
I mastanje je skupo.
Posveceno Marcuantoniju, Aleksandru88,Janakisu, Suky-ju, Gasstro city, Jovanu ss ,Mc dreamy-ju ,Sanjam ,Mandraku ,Filmetric ,Nemanji ...i Vilibezkrila (koja za pet muskaraca vredi!) Ukoliko se neko nije pronasao u posveti a pri tom zna da i na njega mislim izvinjavam se.
Jutro.
Kisne kapi kvase mi kosu.
Miju mi lice.
Natapaju odecu.
Izjurila sam iz kuce.
Kisobran ponela nisam.
Korim sebe zbog toga.
Komentar koji su mi predhodnog dana uputili Marcantonie "Prvo skocis pa kazes hop" i Mandrak "Prvo hopi pa kazi skoc" naveli su me na razmisljanje.
Brzopleta.
Da,takva sam oduvek bila.
To je bolest koja se izleciti ne moze.
Skacem pre nego sto kazem hop.
Zelim sve odmah i sve sada .
Sutradan nikako.
Tada me vec zelja prodje.
Brzam.
Hitrim.
Gresim.
Udaram o prepreke kao o nekakvo ostro kamenje ali briga me nije.
Nerviram se nakon toga ali se ne kajem.
Obecavam da ce naredni put drugacije biti pa nikada ne bude.
Znam.
Dobro znam.
Sve to moze:
Odmerenije.
Umerenije.
Mudrije.
Lukavije.
Promisljenije.
Misticnije.
Pokusala sam tako.
Da sacekam.
Da promislim.
Da ocutim.
Da precutim.
Sve to samo u cilju da bih sebe zastitila.
Da osudjena bila ne bih.
Nisam uspevala.
Klela se sebi da cu drugacije postupati.
Ali naredni put bih bivala posuta magicnim prahom i ponovo isla kraljevstvom ciji je gospodar njegovo visocanstvo,srce moje licno.
Sve u cilju samo da carolija ne ne nestane.
Da se ne izgubi.
Da je put od mene ne odnese.
Mislite li da smatram da je dobro zato sto sam takva?
Ne smatram.
Moze to i drugacije.
Ali to onda nisam ja.
Zurim ne bih li pobegla od kisnih kapi i sto pre stigla do kuce ali urotile su se protiv mene.
Sto je vise zurim one padaju sve jace.
U sve vecem broju.
Gledam svoj odraz u ogledalu koje se nalazi u izlogu prodavnice.
Rascupana sam.
Moja sveze isfenirana kosa izgubila je svaku formu.
Smesim se.
Sminka se ipak razmazala nije.
Ne izgledam tako lose.
Hvala vam sto ste me prihvatili upravo ovakvu kakva sam.Svesna sam da je to bio tezak zadatak.
| « | Februar 2011 | » | ||||
|---|---|---|---|---|---|---|
| Po | Ut | Sr | Če | Pe | Su | Ne |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | |
| 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 |
| 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 |
| 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 |
| 28 | ||||||
- Mart 2012 [4]
- Februar 2012 [4]
- Januar 2012 [15]
- Oktobar 2011 [1]
- Septembar 2011 [7]
- Avgust 2011 [5]
- Jul 2011 [11]
- Jun 2011 [20]
- Maj 2011 [60]
- April 2011 [68]
- Mart 2011 [69]
- Februar 2011 [52]
- Januar 2011 [55]
- Decembar 2010 [64]
- Novembar 2010 [16]
