Princeza nemira

« DOTAKNI ME | Main | KAŠIČICA TUGE »

NEDOSTAJANJE
2011/05/27,09:31

Budim se.Kuvam kafu.Smeštam se na terasu.Gledam reku automobila kroz stopala.Tako sam ružno sanjala da želim samo što pre da zaboravim .Ali utisak me još uvek drži.Kao one nemani sa nekoliko pipaka i glava koji te obuhvataju iako im se otimaš.

Imam običaj da kažem da nije tako loše sanjati loš san.A onda se probuditi i shvatiti da je na javi ipak sve ok.Šta onda kada se probudimo i shvatimo da je na javi još gore ?

Nedostaje mi Anđeo.Nisam potpuna bez nje.Šta god da uradim ne valja.Najpre je bila samo kod mene,pa se on žalio kako treba da bude pola pola.Nije dete igračka,kažem ja lepo.Socijalna radnica kaže,kako se dogovorimo.Onda sam bila kriva što sam bila malo sa detetom kod mojih u NS.Ne valja ni to.Sada sam u BG,pa je on uzeo odmor pa da li može da bude kod njega.Pristala sam.Nemam ja prava da uskraćujem nikome ništa,najmanje svome detetu oca.Smatram da nije u redu to ali u ovoj državi nema zakona dok se presuda ne donese.Pa ni onda.

Osećam da mi snage ponestaje.Nije važan niti on niti razvod.Važno je dete.Pokušavam da kontrolišem nedostajenje.Ne ide.Ne mogu da je uzmem na sat,dva,jednostavno ne mogu.Neću moći da se odvojim.Onda je više nikada dati neću.

Sreća u svemu je što ona voli da bude i kod tate i kod mame.Iako je vezana za mene više.

Ne želim da nikome ništa remetim,uskraćujem.Pitam se ima li sve ovo kraja i kada će konačno biti izreknuta presuda i nešto regulisano.

A onda shvatam da sud zaprvo ništa ne reguliše.Sve reguliše život.I Anđeo naravno ,sopstvenim odlukama.

Kao da su se svi moji problemi  stopili,izgubili značaj.Usitnili.I ostao samo taj jedan.

Da ništa dugo važno nije.

Ne,svakako niko više neće moći nikada da me povredi ( osim sve u vezi detata naravno ) ali po meni upavo je to odraz slabosti,ne jačine.

Jaki su oni koji umeju da pate.Oni koji uče.Oni koji su ranjivi.

Jaki su jer znaju da će patnje proći.Da će se sve završiti.

Oni koji se kriju iza bodljikavih žica i milion štitova.Oni koji ništa ne osećaju.Oni su slabi.

 

 

Komentari

Comment Icon

Oni su slabi.Ti si jaka.;)

Posted by: unajedina at 2011/05/27, 10:13
Comment Icon

uno...ja se svrstala u one druge :)

Posted by: tanjana at 2011/05/27, 10:24
Comment Icon

Dete nije lek, i ono se ne dozira.
Dete MORA da ima koliko toliko normalan zivot.
Ako ga toliko volis, a duboko verujem u to, onda ga moras pustati kad god pozeli da bude tamo.
Nema suda na ovom svetu koji moze regulisati vidjanje deteta.
Naravno, ima ali u slucajevima kada jedan od roditelja nije pri zdravoj pameti.
Sve dok su roditelji prema detetu roditelji, nema sile koja moz dozirati dete!
Svako inacenje sa vase strane, ubija jedan delic njene malene dusice.
Zapamti to!!!!

Posted by: casper at 2011/05/27, 10:39
Comment Icon

casper,vidiš da ga puštam...
Nisam ja ta koja brani.Nisam ja ta koja treba da upamti ! ! !

Posted by: tanjana at 2011/05/27, 10:40
Comment Icon

Nisam ni rekla da si ti ta, samo kazem da dete ne treba sputavati.
Razumem tvoj tekst, i razumem tvoje nedostajanje, ali njen osmeh je vredniji od te patnje koju sada osecas.
Ne ljuti se, nisam mislila nista lose:)

Posted by: casper at 2011/05/27, 10:55
Comment Icon

A onda shvatam da sud zaprvo ništa ne reguliše.Sve reguliše život. - ovo je velika misao, velika istina!

Posted by: Janakis at 2011/05/27, 10:57
Comment Icon

Janakis, velika istina,slažem se...

Posted by: tanjana at 2011/05/27, 10:59
Comment Icon

casper moja,jednom ti rekoh da se na tebe nikada ne ljutim :)samo ti kažem da nikada branila nisam ništa,ja sam ta koja je terala njega da dođe da je vidi...veruj mi.Naravno da je vredniji njen osmeh i od mog života,a ne patnje...a najmanje se ja inatim...ljubim te

Posted by: tanjana at 2011/05/27, 11:02
Comment Icon

znam da ti nedostaje vrati ce se i bice samo tvoj anđeo samo za tebe vazno je da na obe strane ima ljubavi

Posted by: stalker at 2011/05/27, 12:01
Comment Icon

Pronalazim sebe u tvojim recima. Mene to tek ocekuje jer moj sin je tek beba i predstoji nam taj period kada ce zeleti da ide kod tate ( ako bude zeleo) i znam, ne smem ja da branim, moram da budem najbolja mama na svetu, da ga ne povredim. Pokusavam da sputam, vec sad, sujetu i sebicnost, to je moj sin, on ga se odrekao i pre nego sto se rodio, a sad glumi velikog tatu. Znam da ce biti tesko, i znam da ce proci... jer "Jaki su oni koji umeju da pate.Oni koji uče.Oni koji su ranjivi."

Posted by: suncica at 2011/05/27, 12:07
Comment Icon

sunčice,barem ja tako mislim.to je teško veoma...možda je teže ako sin posle neće da ide kod tate ( to je čini se češći slučaj )neznam šta da kažem.za izigravanje velikog oca mi je dobro poznato...strašno...ljubim ja tebe

Posted by: tanjana at 2011/05/27, 12:56
Comment Icon

stalker...u pravu si.doći će,živeće samnom.samo...tuga me ponekada savlada..

Posted by: tanjana at 2011/05/27, 12:57
Comment Icon

In my opinion, it is a reflection of weakness, not strength.

Posted by: phrazle at 2022/06/28, 06:57
Dodaj komentar





Zapamti me

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS Powered by LifeType and blog.co.yu