« DOTAKNI ME | Main | KAŠIČICA TUGE »
Budim se.Kuvam kafu.Smeštam se na terasu.Gledam reku automobila kroz stopala.Tako sam ružno sanjala da želim samo što pre da zaboravim .Ali utisak me još uvek drži.Kao one nemani sa nekoliko pipaka i glava koji te obuhvataju iako im se otimaš.
Imam običaj da kažem da nije tako loše sanjati loš san.A onda se probuditi i shvatiti da je na javi ipak sve ok.Šta onda kada se probudimo i shvatimo da je na javi još gore ?
Nedostaje mi Anđeo.Nisam potpuna bez nje.Šta god da uradim ne valja.Najpre je bila samo kod mene,pa se on žalio kako treba da bude pola pola.Nije dete igračka,kažem ja lepo.Socijalna radnica kaže,kako se dogovorimo.Onda sam bila kriva što sam bila malo sa detetom kod mojih u NS.Ne valja ni to.Sada sam u BG,pa je on uzeo odmor pa da li može da bude kod njega.Pristala sam.Nemam ja prava da uskraćujem nikome ništa,najmanje svome detetu oca.Smatram da nije u redu to ali u ovoj državi nema zakona dok se presuda ne donese.Pa ni onda.
Osećam da mi snage ponestaje.Nije važan niti on niti razvod.Važno je dete.Pokušavam da kontrolišem nedostajenje.Ne ide.Ne mogu da je uzmem na sat,dva,jednostavno ne mogu.Neću moći da se odvojim.Onda je više nikada dati neću.
Sreća u svemu je što ona voli da bude i kod tate i kod mame.Iako je vezana za mene više.
Ne želim da nikome ništa remetim,uskraćujem.Pitam se ima li sve ovo kraja i kada će konačno biti izreknuta presuda i nešto regulisano.
A onda shvatam da sud zaprvo ništa ne reguliše.Sve reguliše život.I Anđeo naravno ,sopstvenim odlukama.
Kao da su se svi moji problemi stopili,izgubili značaj.Usitnili.I ostao samo taj jedan.
Da ništa dugo važno nije.
Ne,svakako niko više neće moći nikada da me povredi ( osim sve u vezi detata naravno ) ali po meni upavo je to odraz slabosti,ne jačine.
Jaki su oni koji umeju da pate.Oni koji uče.Oni koji su ranjivi.
Jaki su jer znaju da će patnje proći.Da će se sve završiti.
Oni koji se kriju iza bodljikavih žica i milion štitova.Oni koji ništa ne osećaju.Oni su slabi.
Komentari
Oni su slabi.Ti si jaka.;)
uno...ja se svrstala u one druge :)
Dete nije lek, i ono se ne dozira.
Dete MORA da ima koliko toliko normalan zivot.
Ako ga toliko volis, a duboko verujem u to, onda ga moras pustati kad god pozeli da bude tamo.
Nema suda na ovom svetu koji moze regulisati vidjanje deteta.
Naravno, ima ali u slucajevima kada jedan od roditelja nije pri zdravoj pameti.
Sve dok su roditelji prema detetu roditelji, nema sile koja moz dozirati dete!
Svako inacenje sa vase strane, ubija jedan delic njene malene dusice.
Zapamti to!!!!
casper,vidiš da ga puštam...
Nisam ja ta koja brani.Nisam ja ta koja treba da upamti ! ! !
Nisam ni rekla da si ti ta, samo kazem da dete ne treba sputavati.
Razumem tvoj tekst, i razumem tvoje nedostajanje, ali njen osmeh je vredniji od te patnje koju sada osecas.
Ne ljuti se, nisam mislila nista lose:)
A onda shvatam da sud zaprvo ništa ne reguliše.Sve reguliše život. - ovo je velika misao, velika istina!
Janakis, velika istina,slažem se...
casper moja,jednom ti rekoh da se na tebe nikada ne ljutim :)samo ti kažem da nikada branila nisam ništa,ja sam ta koja je terala njega da dođe da je vidi...veruj mi.Naravno da je vredniji njen osmeh i od mog života,a ne patnje...a najmanje se ja inatim...ljubim te
znam da ti nedostaje vrati ce se i bice samo tvoj anđeo samo za tebe vazno je da na obe strane ima ljubavi
Pronalazim sebe u tvojim recima. Mene to tek ocekuje jer moj sin je tek beba i predstoji nam taj period kada ce zeleti da ide kod tate ( ako bude zeleo) i znam, ne smem ja da branim, moram da budem najbolja mama na svetu, da ga ne povredim. Pokusavam da sputam, vec sad, sujetu i sebicnost, to je moj sin, on ga se odrekao i pre nego sto se rodio, a sad glumi velikog tatu. Znam da ce biti tesko, i znam da ce proci... jer "Jaki su oni koji umeju da pate.Oni koji uče.Oni koji su ranjivi."
sunčice,barem ja tako mislim.to je teško veoma...možda je teže ako sin posle neće da ide kod tate ( to je čini se češći slučaj )neznam šta da kažem.za izigravanje velikog oca mi je dobro poznato...strašno...ljubim ja tebe
stalker...u pravu si.doći će,živeće samnom.samo...tuga me ponekada savlada..
In my opinion, it is a reflection of weakness, not strength.
| « | Maj 2011 | » | ||||
|---|---|---|---|---|---|---|
| Po | Ut | Sr | Če | Pe | Su | Ne |
| 1 | ||||||
| 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 |
| 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 |
| 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 |
| 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 |
| 30 | 31 | |||||
- Mart 2012 [4]
- Februar 2012 [4]
- Januar 2012 [15]
- Oktobar 2011 [1]
- Septembar 2011 [7]
- Avgust 2011 [5]
- Jul 2011 [11]
- Jun 2011 [20]
- Maj 2011 [60]
- April 2011 [68]
- Mart 2011 [69]
- Februar 2011 [52]
- Januar 2011 [55]
- Decembar 2010 [64]
- Novembar 2010 [16]
