« MOLITVA MESECU | Main | VIRTUELAN I STVARAN SVET »
Rano jutro.
Voz lagano kreće.Na sedištima tek po koji putnik.
Zaljubljen par tinejdžera se kikoće.Ljube se.Šapuću glasno.
Ostali putnici su se šćućurili .Pritežu uz tela svoje jakne,džempere.
Uzimam lap top i počinjem da pišem.Voz najednom ubrzava.Shvatam da ništa od pisanja nema.
Pomalo se neriviram.
Uzimam knjigu.Uviđam da je dugo nisam čitala.Nekada sam gutala i po 6 knjiga mesečno.
Tek što prevrćem list,gospođa koja sedi na sedištu do mog započinje priču.
Rekoh Vam.Ne volim to.Nikada nisam volela da budem u kontaktu sa ljudima.Nisam umela.Ne volim da slušam priče .Neumem ništa da odgovorim.
Možda je zbog toga i blog iskustvo novo za mene.Možda sam zato otišla i na onaj drugi.Da pišem u miru.
Nije to zato što ja ne volim ljude.Niti ne volim da čujem njihove priče.Jednostavno imam ponekada toliko problema na javi da sam zanesena njima.
Žena nastavlja da priča.Ne obazire se na to što ja prozborim tek po koju na njenih 100.
A onda...samo čujem kako odzvanjaju reči koje je izgovorila.
"Muž mi je umro pre nekoliko godina.Znate,gadno je to.Kada Vas nešto u životu iznenada zadesi .Tada se čitav vaš život promeni.Nikada više ne bude isto.Vi ne budete isti.Oni koji kažu pred Vama je život,biće bolje.Lažu.Ne bude ! Bude drugačije ali nikada bolje.Da li ste čitali Hemingveja ? Kaže da se čovek za svaku veliku lošu stvar,gubitak koji mu se dogodi smanjuje.Verujem u to..."
Njene reči ponavljam u sebi nekoliko puta.
Ispituje me.Govorim o razvodu.Bez mnogo detalja.
Razmišljam kako je u pravu.Najgore je kada nas nevolja nenedane zadesi.
Kada se čitav naž život iz korena promeni.
Nije strašno to što se promeni život.On ima svoj tok.Možda se on i ne menja.
Promenimo se mi.
Postajemo neko drugi.
Iskusniji.
Jači.
Hrabriji.
Smeliji.
Ali mi više nismo mi.
A onda uporno pokušavamo da dokažemo sebi da smo oni stari.Da se tako ponašamo.Da ubeđujemo druge da smo oni stari.Ali ne ide.
Nismo mi više ista osoba ma koliko bi nekada želeli da budemo.
Mislimo da iznenadimo sebe kako reagujemo u raznim novonastalim situacijama.Nekada se ponosimo.Nekada se stidimo.Ali svakako čudimo.
Zašto ? To ne činimo Mi.To sve čina potpuno druga osoba u čiji smo se um uvukli.
Kada mi je bilo najgore,kada sam se zbog razvoda gušila u suzama sestra mi je izrekla rečenicu ( možda sam je i ispisivala ali toliko je moćna i iskrena da moram da ponovim )
"Taj tvoj te je izmučio.Dušu Ti je slomio.Biće još gore.Biće svega.Patićeš.Ali to se sve dešava sa razlogom.On će te uništiti.Ranjenu sahraniti.Iz pepela ćeš se podići i izaći kao potpuno nova osoba.Jača !Hrabrija !" Tako kaže natal.
Dugo mi je vremena trebalo da shvatim i prihvatim da ja više nisam ja.Da sam se potpuno promenila.
Kada Vam se dogodi nešto iznenada.Nešto što ste mislili da Vam se nikada ne može dogoditi.Postanete neko sasvim drugi.
Najgore od svega je što shvatate da Ti vaši štitovi koji su postavljeni kao odbranbeni mehanizam od zlobnika,onih koji žele da Vas povrede ,a upravo takvi nekako uvek biraju osetljive duše,ranjive duše, ne možete više da uklonite.Oni postaju deo Vaše ličnosti.Deo Vas.I kada želite da i sklonite ,ne ide.Tu su.Keze se svima ostalima.Onim zlobnicima.Ali i Vama.
Kao da govore da treba da ih prihvatite.
A onda...ti se štitovi polako uvlače u vaše srce,vaš um,telo.Orobljuju ga.
Ponosni ste.
Ali Vi više niste Vi.
I sada dok sedim i posmatram proplanke ,kao da vidim onu staru sebe.Kao nekakvu ranjenu devojčiu koja plače čvrsto stežući barbiku.Devojčicu koja je verovala.Umela da se smeje isto tako kao što je i plakala.Iskreno.Od srca.
Prepoznajem je.Ali znam da to više nisam ja.
Ne znam ni da li bih želela da budem.
U ovom svetu svakako se ne isplati.
Zato iskustva i jesu važna.Zato nas muke jačaju.One nam se i serviraju da bi u nas ugradili odbranbeni mehanizam.
Život je more kojim svi moramo da plivamo.Ponekada ne umamo.Neko nam priskoči na trenutak u pomoć i pruži nam pojas za spasavanje.Ali taj pojas nija naš.Moramo da ga vratimo.
Nevolje nas uče da plivamo.A da plivaju mogu samo jaki.Za osrednje i slabe nema milosti.Oni tonu.
Uporno tražimo obalu da se odmorimo ali nema je.More života obale ne poznaje.
Opraštam se sa ženom i izlazim iz voza.Stapam se sa rekom ljudi u mom omiljenom gradu.
Komentari
Posle velikih promena u životu ne možeš ostati ista. Važno je da je, makar duboko ispod štita, ta devojčica još uvek u tebi. Izaći će ona kad za to bude vreme, kad ugleda u nekom drugom biću dečaka ili devojčicu sličnu njoj. Za sve ostale i bolje je što ima štit.
poznaje obale samo se tesko odlucuje da se dopliva do obale jer kad se jednom izgubi poverenje tesko se to poverenje vraca jeste da vise nije vise ona stara osoba koja je pre toga bila sad je jaca za jedno iskustvo .pojas se nekad ne mora vratiti onom ko ti je ga dao jer ga ti je mozda dao sa ljubavlju da se domognes obale i pocnes zivot ponovo .nisu svi pokvareni da se okome na ranjenu dusu ima koji ih razumu i hoce da pomognumozda su i oni ranjeni pa misle da je to neko ko ce ih razumeti i da zajedno mogu da preguraju more zivota do obale srece
Biljana,tako si mi lep komentar napisala.neznam više.mislim da neće ali...sve je u životu moguće.to me jedino i brine...budi mi pozdravljena
Stalker ovo je najlepši kom koji si mi ostavio.napisan je srcem.naravno da nisu svi zli,nisam to ni rekla...hvala...poljubac
vidise da drugde pises osutna si mora da je tamo lepse nema ko da ti dosađuje sa tupavim kom (JA) mada bi voleo daznam gde nebi reko da ima bolje od ovoga gledo ali nesto me ne privlace kao ovaj ovde ima neku draz i neku slobodu
Stalker ti si mi omiljen lik! Nikada mi tvoji komentari ne smetaju.naprotiv,obožavam ih.nisam otišla,vidiš da sam tu.samo mi je bilo potrebno da pišem bez,pritisaka,u miru
Nevolje nas uče da plivamo. Važno je da plivamo... a sve ostalo će doći na svoje mesto. Pozz.
Janakis neznam gde si bio ali opasno sam se za tebe zabrinula :)) pozz
Pa ja kao službenik na Marsu imam mnogooooo obaveza :))
Da,da,znam.sl.ned teba zajedno na zemlju da idemo.dobila sam obaveštenje :))
Život je more i mi se radjamo iz vode sa znanjem iskusnog plivača. Samo neki zaborave. A plivati se mora do kraja.
Roksana ,da,u pravu si.Može i tako da se kaže...veliki pozdrav
| « | Maj 2011 | » | ||||
|---|---|---|---|---|---|---|
| Po | Ut | Sr | Če | Pe | Su | Ne |
| 1 | ||||||
| 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 |
| 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 |
| 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 |
| 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 |
| 30 | 31 | |||||
- Mart 2012 [4]
- Februar 2012 [4]
- Januar 2012 [15]
- Oktobar 2011 [1]
- Septembar 2011 [7]
- Avgust 2011 [5]
- Jul 2011 [11]
- Jun 2011 [20]
- Maj 2011 [60]
- April 2011 [68]
- Mart 2011 [69]
- Februar 2011 [52]
- Januar 2011 [55]
- Decembar 2010 [64]
- Novembar 2010 [16]
