« SRODNE DUŠE | Main | ČAS MIRA »
Spuštam glavu na jastuk.
Zurim u malecnu svetlost koja dopire kroz prozor spavaće sobe.
Nije ti čak ni prava svetlost,odsjaj samo.Privid.
Moje se misli množe.Lete u jatu poput nekakvih ptica.
Proleću oko srca,u srce,prepliću se sa njim.
Pa onda odlaze malo do razuma.Grle ga.Smeše mu se,pa mu s mršte.
Sada,nakon punih 7 meseci pokušavam da razbistrim um,da ga nekako raščistim.
Da raskrčim nade,uverenja,ubeđenja,želje,planove i vidim šta je ispod svega toga.
Čovek je sam.Možda jeste društveno biće ali je sam.
Mislim da sva naša razočarenja potiču upravo jer želimo da ovu činjenicu opovrgnemo.
Pokušavamo da nekoga vežemo,prisvojimo.Često i decu.
Čula sam dosta priča od razvedenih žena o tome kako nisu volele muža.
Kako nisu znale zbog čega su se tačno udale.
Ja sam svoga muža volela.
Možda ne na način kao onu moju ljubav najveću sa Kipra.Ali volela sam ga.
Znam da je i on mene.Barem mislim tako.Možda i grešim.
Gotovo čitave 3 godine živela sam u uverenju da se nalazim u bajci.Često nisam mogla da poverujem da sam u nju dospela.
Bila sam verna,brižna,odana žena.
Živela u ubeđenju da će naš brak trajati večno.Niti jednog trenutka nisam pomislila da tako neće biti.
Onda je došla kruna naše ljubavi.Anđeo.
Tek sam tada mislila da sanjam.
Uz svo ono petljanje oko bebe ,iznemoglost i iscrpljenost ja sam bila srećna.
Kovala sam planove.Borila se za budućnost.Verovala da smo složna porodica koja se voli i nadasve poštuje.
Jednoga dana se spakovao i otišao.
Sve se raspalo samo u jednom jedinom danu.
Planovi.
Želje.
Zajednička budućnost.
Uporno sam pokušavala sve to da vratim.Trudila se.Nisam dobila priliku.
Kada me neko povredi,pokušam da se borim.Ali ako me i nakon borbe ponovo povredi ta osoba više za mene ne postoji.Briše se.Gubi se.
Nije lako kada sam nekim imate dete da ga potpuno izbrišete iz života.
Ali izgleda da me je život navikao da tako činim.
Desio se klik i jednoga dana kao da sam samo pritisnula dugme i obrisala ga iz mog uma.
Tu je on.Pojavljuje se kao nekakva senka.Pojavi se na blic pa ga opet nema.
Kada nekoga obrišem iz uma ,možda još uvek ima nade za nešto ali kada ga obrišem srcem onda nade više ne postoje.
Ne plačem više.
Ne krvarim.
Ne patim za njim.
Moguće je da se u mome umu ponekada pojavi na momenat ona slika koju sam čitavog života zamišljala.Slika nasmejane porodice koja nedeljom doručkuje zajedno.Odlazi na reku u duge šetnje .Na putovanja.
Slika u okviru čijeg rama sam bila.
Ali ta se slika izgubi i nestane ,baš onako kako se i pojavila.Iznenada.
Moja odluka da se više ne udajem se nikada neće promeniti.
Kada se snovi rasprše u deliće oni se nikada više ne mogu sastaviti.
Mogu se zalepiti.Lažno pričvrstiti.Ali ja ne volim kopije.Ne volim popravke.
Nekako sam znala da sam sama čitavog života.
Nema to veze sa roditeljima.Nema ni sada sa detetom.
Nema ni sa prijateljima.
To moje uverenje narušilio se samo u vreme kada sam bila u braku.
Poverovala sam da sam svoju teoriju opovrgla.
A onda se uverila da nisam.
Znam da će se u jednom trenutku pojaviti taj neki koji će me vinuti u čaroliju ( i tako sam tome sklona to znate ),koji će mi navući ružičaste naočare,zbog koga ću možda pomisliti da je život lep,da je sve oko mene lepo.
Ali to nema veze sa mojim uverenjem da je čovek sam.
Srećom meni samoća prija.Nije mi mučna niti odbojna.
Ne bojim se da ostarim sama.
Da budem u tišini .
Miru.
I baš ta tišina kao da mi nikada ne presedne.
Zato sam konačno osetila nekakav spokoj.
Ugrabila koricu mira.
Znam da je cena previsoka.
Tu sam koricu platila sopstvenim snovima.
Ne trijumfujem njom.
Ne smatram da sam presrećna.
Ne želim njom da kupim budućnost.
Ne.
Ali ona je tu.
Dobila sam je.
I ne bih je više ni za šta menjala.
Ni zašta i ni po koju cenu.
Čitav jedan život treba mi je da svoju dušu njom umotam.
Nestaje i onaj malecni odsjaj.
Sklapam oči.
I po prvi put nakon dugo dugo vremena mislim samo na to kako ću sutra izjutra odvesti Anđela u park.I ni na šta drugo.
Komentari
eh da sam mogo da budem komarac u toj sobi da prozujim malo
Stalker :)) poljubac ti šaljem.ti iz svega izvučeš šalu.svaka čast! Treba umeti to
Nesanice moja i ja tako mislim...ljubim te
Tanjana svi ljudi se po nekad osete usamljeno. Mislim da je po nekad veoma korisno biti svestan svoje usamljenosti. U ostalom čovek se može osećati usamljeno i u najvećoj porodici ili najvećem društvu. U jednom trenutku se osećamo usamljeno, a već u sledećem kao da se čitav svet vrti oko nas. Pozz.
Janakis prijatelju,ne osećam se usamljeno niti sam sama.to je samo moja teorija,činjenica koja je takva kakva jeste.nikada nisam imala osećaj da se svet vrti oko mene,ok,možda samo kada sam zaljubljena.slažem se!ovakvo stanje svesti je korisno veoma...želim ti lep dan i pozdravljam te
Najtuznija od svih samoća je kad si u punoj kucí sam. bolje je biti potpuno sam. bukvalno sam. snovi..i ja moje lepim al nešto ne ide..možda i ide al suviše sporo pa me nervira..
Sestrice,neko možda može snove da zalepi.ja ne...samoća mi prija.volim kada sam sama.baš sama kao što kažeš.ali kada navučeš koricu mira na dušu osećaš se rastrerećenije.ljubim
Prijateljice ma pusti ti pisanje o samoći... Znaš li ti od kada nastavak Marsa nije objavljen :))) A čim nema Marsa ja se odmah osećam usamljeno :)) Da li je to zbog funkcije, društva, ili klime na Marsu ko to zna :))))
janakis :))) od uskrsa...biće polako...moraš da odeš do Zemlje da ugovoriš nešto pa ću onda da podnesem izveštaj :)))
marianThank you for sharing this great post, I am very impressed with your post, the information given is very meticulous and understandable. I will regularly follow your next post.
| « | Maj 2011 | » | ||||
|---|---|---|---|---|---|---|
| Po | Ut | Sr | Če | Pe | Su | Ne |
| 1 | ||||||
| 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 |
| 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 |
| 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 |
| 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 |
| 30 | 31 | |||||
- Mart 2012 [4]
- Februar 2012 [4]
- Januar 2012 [15]
- Oktobar 2011 [1]
- Septembar 2011 [7]
- Avgust 2011 [5]
- Jul 2011 [11]
- Jun 2011 [20]
- Maj 2011 [60]
- April 2011 [68]
- Mart 2011 [69]
- Februar 2011 [52]
- Januar 2011 [55]
- Decembar 2010 [64]
- Novembar 2010 [16]
