22 septemar 2010.
Putujem u Mihen.Na železničkoj stanici sam.Nosim samo jedan mali koferčić.Tek da imam stvari za jedan dan.Ubacujem stvari u deo za prtljag u autobusu i vozac mi naplaćuje 6 evra.Vidim da na papiriću koji mi daje piše 3 evra medjutim ovoga puta odlučujem da ne protestujem.Stojim kod prtljaga i pažljivo posmatram kome će koliko naplatiti.Svima koji putuju istim autobusom naplaćuje po 6 evra(panonijabus u pitanju za vašu inforamaciju).Dobro.Neka mu bude.Žena koja je sela na sedište do moga mi saopštava da se inače prtljag naplaćuje 3 evra ali da nekada naplaćuje ko kako stigne i da ne vredi ako se bunimo.Odustajem i ja od tužbe.Autobus konačno kreće.Uporedo sa njim još 6 autobusa.Svi za Nemačku.Budući da je beer fest u toku ,mnoštvo mladih sa sobom umesto prtljaga nose kartone piva(šta će im?Zar ne idu na beer fast?Valjda da lakše preguraju putovanje).Krenula sam na put naoružana nadom.Naime pre oko mesec dana mom suprugu se javila žena iz Mihena u vezi posla na koji se prijavio preko interneta(bolje reći ja sam ga prijavila ili je pak on to učinio pod mojom molbom).Ponudila mu je posao u Parizu.Ispostavilo se da gotovo sve odgovara osim neke "sitnice" te su oboje odustali.I ona i on.Medjutim rešena da svome detetu obezbedim pristojniji život ja nisam ta koja odustaje tako lako.Rešila sam da odem kod te žene i lično je zamolim da nam pomogne.Dobro sada ,nije se radilo direktno o mom poslu ali on je moj suprug i to se valjda računa.Sakupili smo novac,uplatili jednu noć u Mihenu(u toku beer festa svi hoteli su duplo skluplji) i tako sam ja krenula u Mihen.Nešto će se promeniti.Nešto se mora promeniti,verovala sam.
23.septembar 3 izjutra.Mihen.
Stižemo u Mihen u ranim jutarnjim satima baš na moj rodjendan.Planirala sam da stignem nešto kasnije ne bih li uhvatila metro ali šta sad ,plaćam taksi i odlazim do hotela.U hotelu mi saopstavaju da mogu da iznajmim sobu u drugom hotelu u blizini za 100 evra i tu provedem noć ili ostavim stvari i pojavim se u 10 izjutra.Tada će soba biti spremna.Ne mogu da pričekam u hotelu jer ne primaju pristigle goste pre vremena.Naravno prihvatam drugu varijantu.Samo mi još fali da se moj muž dere na mene što sam pukla sto evra dodatno.Uostalom za te pare mogu da kupim svašta nešto.Ostavljam stvari i izlazim u centar koji je srećom blizu hotela.Svi me gledaju čudno.Devojke se iz noćnih izlazaka vraćaju obučene u Nemačke nošnje(kasnije shvatam da je to odlika beer festa).Grad je tih.Jedna picerija je otvorena .Želim da kupim kokakolu ali prodavac(mislim da je iz indije porekom ali to je nebitno) u isto vreme želi da mi je proda troduplo skuplje .Odustajem.Hladno je.Shvatam da je trebalo da ponesem jaknu.Umesto toga savijam ruke oko tela privijajući tanak dzemperić.Vidim policajce kako nose hranu i piće iz meka i pratim njihovu putanju.Shvatam da izlaze iz podzemne železnice-metro stanice.Ulazim u nju i tamo pronalazim mek.Devojka koja radi u njemu ne želi da mi sipa kafu."Ne točimo kafu u ovo vreme"govori mi pokazujući mi na sat".Umesto kafe uzimam pomfrit.Na silu.U to vreme nikada ne jedem.U mek ulaze kineski turisti.Svih 12 uzimaju samo tri kokakole i spustaju svoje glave na sedišta i stolove.Izlazim iz meka i šetam podzemnom metro stanicom.Prodavnice brze hrane,odeće.Nekoliko nivoa...Gospode, otkrivam čitav jedan podzemni grad.Oduševljena sam.Ipak hladnoća pobedjuje.Vraćam se u mek i naručujem mek doručak(da on još uvek nije stigao u mekove u našoj zemlji).U meku zatičem one Kneske turiste kako spavaju ili barem dremkaju sa kapuljačama na glavama.Svakog minuta spuštam pogled na sat.Već oko šest sati metro stanica se ispunjava ljudima.Odlučujem da malo prošetam po gradu a onda da okušam sreću u hotelu.Ipak bolje da se ja lepo istuširam i presvučem.Treba da se susretnem sa ženom koja će moguće odlučiti o sudbini moje porodice ili barem dati neki doprinos u tom smeru.Imam sreće .U hotelu mi javljaju da je soba spremna.Uzbudjena žurim da obavim sve pripreme.Za samo pola sata sam spremna i ushićeno koračam ka firmi u kojoj ta ćena radi.Bez najave.Sa rizikom.Medjtim ukoliko ne pokušam neću moći mirno da spavam čitavog života,govorila sam sebi.Nosim u ruci mapu Mihena i ponosno tražim firmu koja je ispisana na papiriću koji sam ponela sa sobom.
Dragi moji nastavak sledi.Ukoliko budete bili samnom i sutra sanaćete šta se dogodilo u Mihenu.Hvala Vam na već ukazanom poverenju.
Recept za večeras je za pohovane pečurke sa susamom
500 gr šampinjona
100 gr majoneza
100 gr brašna
2 jaja
50 gr susama
2 kisela krastavca
100 ml mleka
ulje,so,biber
Umutimo jaja,mleko,brašno da dobijemo gušću smesu.Posolimo.Šampinjone valjamo u ovu smesu pa u susam zatim ih pržimo.Tartar sos:2,3 manja kisela krastavca izrendamo dodamo 2 kašike majoneza i dve kašike iz tegle sa krastavcima,može i malo belog vina.Šampinjone naredjati na listove salate pa pored staviti tartar sos.
Prijatno!!!
Voli Vas Vaša Tanjana!!!
Jutro.Budi me telefonsko zvono.To je moja mama.Predlaže mi da posetim nekog čoveka koji navodno i te kako ume da predskaže budućnost.Preporučila joj ga je kuma od njene prijateljice.Kuma je opet saznala od zaove njene drugarice.Kažu taj čovek sve pogadja."Dobro mama,kako možeš uopšte da poveruješ u tako nešto"?bunim se."Ne bi bilo loše da malo popričaš sa njim i izvidiš da li će se ova tvoja situacija promeniti" "Mama nisam ja jedina koja se razvodi" "Svako pokušava da spasi brak" "Slažem se .Ali da li neko od tih što pokušavaju uspeva preko nekakvog vidovnjaka da to učini?" "Čak si ti išla kod njih"odmah me poklapa."Ali sada više ne želim"izjavljujem i pozdravljam se sa njom.Razočarana je.Telefon ponovo zvoni."Zakazala sam ti za pola dva" "Mama!Bez da si me išta pitala?" "Šta imam da te pitam vidim kako se osećaš svakoga dana" "Ne ne i ne!Ne želim da idem"!ponovo spuštam slušalicu.Misli mi lutaju u 1994 godinu kada sam sa najboljom prijateljicom nekoliko meseci skupljala novac ne bi li otišle kod mlade žene koja navodno predskazuje sudbinu kao od šale.Članak o njoj smo pronašle u tadašnjoj čuvenoj "Praktičnoj ženi".I sada se sećam kako smo to brižljivo planirale.Nakon što smo skupile novac ,uputile smo se u Beograd same(naravno o ovome ni reči rekle nikome nismo).Nakon što smo njih dvadesetak pitale za pravac i smer ,u kući na dedinju dočekala nas je devojka plave kose,nešto malo starija od nas.Sećam se kako mi je rekla da ću se udati za starijeg,bogatog čovela,crne kose koji će živeti u mestu pokraj mora.Izvadile smo dugo sakupljan novac i platile joj.Tada 200 maraka otišlo je u njene ruke bez i da je trepnula(da smo danas bile u tim godinama nikada ne bi mogle da sakupimo toliki novac.tada je dinar bio jednak marci ,sećate se).Otišle smo razočarane jer nam nije rekla da ćemo se udati za aktuelne simpatije čije smo fotografije nosile sa sobom.Nakon tog susreta ja sam se godinama nadala da će taj crni(da li sam zaboravila da je rekla da će biti veoma bogat?) čovek koji živi na moru i skidaće mi zvezde sa neba pojaviti.Sanjar po prirodi, potrebno je da neko kaže koju reč pa da moji snovi poprime nebeske razmere.Tražila sam ga u svim mojim narednim simaptijama,vezama.I gle čuda pojavio se (pa i morao je jedanput neki da odgovara tom opisu).Samo...ništa od toga nije ispalo.Ja sam želela čoveka kakvog mi je ta žena predskazala.Ne običnog smrtnika.I tako se i ta veza završila .Neko vreme sam sa drugaricom analizirala nešto o tome kako smo mi verovatno toliko snažnih umova da niko ne može da predvidi tačno našu sudbinu(gle čuda baš nas dve i baš da se nadjemo i budemo prijateljice:)) a onda sam se zaklela da kod takvih vračeva i proroka više ne idem.Televizija i pisani mediji su prepuni njih.Svoju sudbinu mogu da Vam izreknu i preko maila.Kako god želite.Samo je potrebno da date novac i otkrićete sve što Vas čeka u budućnosti.Nije bitno ni ako malo promaše,opet postoji nade da će nešto od toga što su predskazali biti tačno.Nije ni čudo,ovaj narod je toliko izmučen da će poverovati svakom ko mu kaže da će mu biti bolje.Mislila sam da su ih zabranili,pozatvarali.Ali oni su se ponovo vratili u svom svom lažnom sjaju i sa velikim obećanjima.Kažu NUDIMO VAM SUDBINU NA DLANU SAMO JE POTREBNO DA NAS POSETITE .Ja pak kažem da nam nude dlan da u njega stavimo i poslednji dinar i odemo svojim kućama praznih ruku.Telefon ponovo zvoni."Neću da idem ni kod koga"! besnim u slušalicu."Hej imaš li slučajno neke novine za čitanje"? to je ponovo moja mama.Izgleda da je u medjuvremenu zaboravila na proroka"Nemam mama.Sve sam ih bacila .Čitaj moj roman ,dopašće ti se" "Stvarno sada ne mogu,treba malo da se razonodim od svih problema.Ali pročitaći.Obećavam".Kako da joj objasnim da upravo i pišem za ljude koji žele da se rasterete i pobegnu od svakodnevnice.Da je ljudima dosta gladi,ratova i nemaštine.Da žele da čitaju nešto veselo i da sam tome žežela da dam sopstveni doprinos."Uvek si takva,stalno ti nešto fali kako onda da se razonodim tvojim romanom"?kao da je čula moje misli.Pozdravljam se i spuštam slušalicu.Barem neću ići kod lažnih proroka ako ništa drugo.Uključujem lap top .Imam priliku da sama krojim sudbinu junaka koje sam stvorila.
Veliko hvala što me čitate ,znam da to čine i oni koji ne šalju komenatr zato ih ovom prilikom pozdravljam i pozivam da nastave da to čine.Veliki pozdrav i onima koji me obraduju svojim komentarima.
Recept za danas su rolnice od lososa sa sirom
Potrebno
2 neoljuštene pomorandže
kašika mirođije
7 kašika ulja od oraha
400 gr dimljenog lososa
veza bosiljka
200 gr mladog sira
so,biber
sirće
listovi zelene salate
Pomorandže dobro oprati,izrendati koru za jednu krišku i iscediti sok od pomoranži.Mirodjiju iseckati.Bosiljak dobro oprati i iseckati.Mladi sir pomešati sa polovinom bosiljka,pola kašike kore od pomoranže,mirodjijom i 5 kašika soka od pomorandže a onda začiniti.Šnite lososa staviti u foliju i namazati mladim sirom.Napraviti rolnice i držati u zamrzivaču sat vremena.Pomešati preostali sok,pola kašike rendane kore,začine,so,ulje ,biber,sirće.Salatu iseći na četvrtine i posuti sosom.Staviti rolatiće na salatu.Služiti sa francuskim hlebom.
Prijatno!!!
Voli Vas Vaša Tanjana!!!
Dragi moji,već sam Vam nekoliko puta pisala da od kako sam počela da pisem ovaj blog upravo Vi,moji čitaoci svakim danom obasjavate moj um i učite me da život ide dalje a da snovi ukoliko si dovoljno uporan mogu da se ostvare.Šaljem Vam pozdrave.
Recept za danas je za salatu od gljiva Potrebno 500 gr sampinjona 200 gr majoneza 1 limn persun so,biber Glive naseckati na listice i kuvati 3 minuta u kipucoj slanoj vodi kojoj je dodat sok od limuna.Majonez zaciniti preostalim limunovim sokom.Gljive ocediti,pustiti da se ohlade,pomesati sa majonezom,pobiberiti i posuti persunom. Prijatno!!! Voli Vas Vasa Tanjana!!!
Podne.Buduci da je moj andjeo resio da danas spava nesto duze( gle cuda!) a ja uspela da za to vreme pripremim rucak ostade mi jos malcice slobodnog vremena.Sta cu sada?Ne znam gde cu pre.Da spremim ovo, da obrisem ovo.Bas kada sam odlucila da pospremim stolice u trpezariji na kojima su naslagane raznorazne knjige i casopisi( ukoliko se pitate na cemu sedim dok jedem,jednostavan odgovor- u stojecem polozaju jer moj andjeo misli da je previse vremena da odsedim i pojedem sopstveni obrok!)ugledah gomilu casopisa koje sam izbacila iz ormara kada sam pravila veliko spremanje i odlucila da ih bacim.Nekim cudom jos uvek to nisam ucinila.Uzimam jedan od njih.Poznate licnosti smese se sa naslovne strane vestackim osmesima(primecujem cak i vestacke zube ali necemo sada o tome).Sareni listovi,novogodisnji motivi u pozadini,svi jedni drugima u zagrljaju.Cerka poznate glumice izjavljuje kako je veoma talentovana(sama to ceni ,verovatno sem svojih roditelja i jedina),kako je znala da ce se baviti glumom od druge godine zivota(pitam se da li je tada znala i za sebe,mozda je pak bilo isplanirano da ce se baviti glumom i pre nego sto se rodila)i kako je polozila prijamni iz prve(naravno kada ostali nisu ni imali sansu).Izjavljuje takodje kako joj se smesi karijera u Holiwudu i kako se mesecima za njega sprema.Zelim joj srecu i okrecem narednu stranicu.Gospodja pedesetih godina,pevacica sa priznatim hitovima(istina neznam niti jedan ali ko voli narodnu muziku nemam nista protiv) je upravo sklopila peti brak.Kune se da je tek sada pronasla pravu srecu(nekako mi se cini da je tako tvrdila i za predhodne ali nemogu tacno da se setim pogotovo onih prvih njenih brakova kada jos nisam znala ni za sebe).Svadba od petsto zvanica u najluksuznijem hotelu.Pricace se dugo o njoj,zakljucuje novinarka.I njima zelim srecu i okrecem stranicu.Mladi pevac granda hvali se kako je uspeo sve sopstvenim trudom i talentom.Otac,vrsni pevac mi niti najmanje nije pomogao.Oni koji to tvrde puni su zlobe i zavisti,tvrdi mladi pevac za koga se do kraja teksta ispostavilo da mu je i majka poznata glumica(mozda su to drugi znali i ranije ja eto nisam).Zelim i njemu srecu i okrecem stranicu.Zena koja se upravo razvela tvrdi da nikada u zivotu nije bila srecnija i da ne zna zasto se uopste za tog coveka od koga se razvela i sa kojim ima decu udavala.Slikana na bazenu kako ispija koktel.Moram priznati i ne izgleda tako nesrecno.Onda pomislim,cekaj zar se ona nije pomirila sa njenim bivsim muzem?Zar se nisu ponovo vencali i slavili novo vencanje jos glamuroznije od predhodnog?Vracam se na koricu casopisa i shvatam da je datum od pre dve godine.Bice da sam se nesto preracunala.Kako je moguce da su svi srecni i zadovoljni i da svi imaju savrsene zivote?Kako je moguce da se kunu u vecnu ljubav jednoga dana a vec drugoga nalaze nove partnere i njima se kunu na istu?Kako je moguce da mi ljudi uopste kupujemo casopise i trosimo vreme na takve gluposti?Moj andejo probudio i dosao u trpezariju sa sve cebetom u rukama.Moja "avantura"sa Srpskim dzet setom a la kafanske pevaljke i glamuroznim haljinama sljokice sa vasara se zavrsava.Koji god da pogledam casopis iz ma koje godine nista se izmenilo nije.Mozda su samo pridodata neka imena.Zato odlucno govorim sebi da nikada vise necu da kupujem novine.Cak ni kada me nekakav naslov sa njih privuce.Citav zivot je sarena laza.Nije potrebno da jos i citamo o tome milijardu puta uvecano i izvitopereno.
Dragi moji Hvala Vam na sve vecoj podrsci koju mi pruzate iz dana u dan.
Recept za danas je za jednostavnu ali nezaobilaznu salatu koleslav. Potrebno Rendana sargarepa(koja se predhodno malo obari) sitno seckani slatku kupus crveni luk majonez so,biber Kupus,luk i sargarepu izmesati pa u njih umutiti majonez.Na posletku zaciniti. Prijatno!!! Voli Vas Vasa Tanjana!!!
Dragi moji
Nisam ljubitelj domacih filmova.Nije da nekoga zelim da podcenjujem,znate,samo ne zelim da na ekranu gledam ono sto vec imam u stvarnom zivotu.Ipak,jutros,dok je moj andjeo redjao tiganje na sred sobe i uporno stavljao cizmice na rernu ,pogled mi je skrenuo ka televizoru na kome se prikazivao stari domaci film u kome glavnu ulogu ima Ckalja.Mislim da se milion puta prikazivao na malim ekranima ali kao sto sam rekla domace filmove obicno preskocim.U filmu se radi o dva brata blizanca.Jedan je bogat drugi siromasan.Jedan ima sve ,drugi sastavlja kraj sa krajem.Scena, kada onaj koji ima tek toliko da prezivi trazi posao na sahranama raspitujuci se na kom je radom mestu bio pokojnik mi je privukla paznju.Naredna scena .U kadru zena od onog bogatog blizanca koja se sunca na terasi u slicnom donjem vesu koji sam skoro kupila.Pokraj nje viski(potpuno iste marke koja je tako popularna i danas).Zatim se pominju strajkovi,nemastina,licimerje.Razmisljam.Koliko se toga promenilo od tih trideset,cetrdeset godina unazad u nasoj zemlji?Sto se posla tice ,danas ga pronaci je izgleda jos gore.Pitanje odlazka u inostranstvo zbog teske ekonomske situacije,jos je prisutnije.Strajkovi,nemastina,licimerje je ostalo na istom nivou.Bas kao i viski cija je marka opstala godinama.Ne smemo zaboraviti ni donji ves.Ok,moda se obrce u krug,znam to i sama.Ali da li moraju da kopiraju i dizajniraju bas sve isto kao nekada(o tome u nekim narednim postovima).Sve u svemu hvalimo se napredkom tehnologije,sistemom skolstva,zivotnim standardom a opet cini se kao da smo citavih ovih godina stajali u mestu.Istina ,po mom skromnom misljenju sto se nekih stvari tice prilicno smo otisli u nazad nekoliko koraka.Kako god bilo neka se nama barem cini da smo odmakli negde i to je nekakva uteha.
Osecam da nesto gori.Hitam u kuhinju i zaticem upaljen sporet sa sve cizmicama na njemu i mog andjela kako umire od smeha.Ha,neka se sad usudim da narednih par godina dok sam sa njim gledam filmove.Izgleda da je moj andjeo ponovo uskocio u moje misli i izreku da nam gori pod nogama shvatio bukvalno .
Saljem Vam veliki pozdrav uz veliku zahvalnost sto me citate.
Recept za danas je za krokete od krompira. Potrebno 800 gr krompira brasno maslac 2 jajeta so,prezle,ulje Krompir operemo i u ljusci stavimo da se kuva u hladnu,posoljenu vodu.Kada se skuva dok je jos topao oljustimo ga i propasiramo,dodamo maslac,jaja,so i brasno.Umesimo testo i napravimo valjke.Zatim ih prerezemo na duzinu od 4 cm i oblikujemo u krokete.Uvaljamo ih u prezle pa przimo na vrelom ulju. Prijatno!!! Voli Vas Vasa Tanjana!
2 januar.Oko podneva.
Hladno je.Tiho.Barem tako izgleda dok posmatram bulevar sa prozora moga stana.Moj andjeo ni danas nije samnom.Nisam zelela drustvo.Zelelela sam da budem sama.Rastrzana sam.Shvatam da sam puna dva dana provela sama medju zidovima.Nekada mi se cinilo da tako mogu nedeljama medjutim sada....obuzima me nekakva panika.Zelim da nesto promenim.Otvaram svesku i citam listu odluka za 2011.Volecu vise sebe.Ta mi odluka najvise privlaci paznju jer je ispisana najkrupnijim slovima.Volecu vise sebe ,sto snaci posveticu se vise sebi.A kako sam sto se fizickog izgleda tice sve odradila 31 dec(manikir,pedikir,depilaciju,otisla kod frizera),sada je ostalo da se istusiram ,nasminkam i izadjem ne bih li kupila sebi nesto lepo.Nije da sam tako davno bila da nesto kupim sebi ali opet garderobe nikada dosta(to verovatno ne kazu i moji ormari koji samo sto ne provriste).Gde cu sada?pomislih racionalno.Tek je 2 januar,verovatno nista ne radi.Proveravam na internetu.Izgleda da moj omiljeni trzni cetar ipak radi.Oblacim se i polazim podsecajuci sebe da snosim rizik da cu verovatno sama biti u njemu.Zaboga,ko ce 2 januara da ide u trzni centar?samo oni koji nemaju sopstveni zivot.Resila sam da pre toga svratim u supermarket i kupim maramice i vodu.Tamo me docekuje kilometarski red.Korpe prepune namernica.Ko bi rekao da nas narod nema novac?Cini se kao da marketi nisu radili citav mesec pa sada mora da se nadoknade zalihe(da Vas podsetim nisu radili samo jedan dan).Shvatam da jedino ja imam u ruci samo vodu i maramice ali ne zelim da se ubacujem preko reda(kulturna sam ja).Na red stizem tek nakon pola sata.Medjutim puna sam optimizma.Idem da kupim nesto lepo i to mi nista ne moze pokvariti.Sa strahom da ce me pratiti sopstvena senka a moji koraci odjekivati hodnicima buduci da sam jedina resila da idem u kupovinu ulazim u trzni centar.Prepun je ljudi.Razgledaju,kupuju,rucaju.Kao da je citav grad dosao ovde.Osecam olaksanje.Znaci ipak nije da samo ja nemam sopstveni zivot.Naostrila sam se.Sada cu zaista kupiti nesto lepo.Razgledam odecu ,osecam toplinu pri dodiru sa materijalima,krojevima,dezenima.Guram se medju pomahnitalim ljudima(sada se cini kao da ni prodavnice odece nisu radile nekoliko meseci a ne samo jedan jedini dan),probijam kroz gomile a onda...srce mi zastaje.Meke cupave cizmice mi se smese sa police(kada kazem cupave mislim na krzno iznutra e ne na sada sve popularnije krzno spolja,hvala neka).Ma sta ce mi.Ja sam dama.To je za tinejdzerke.Podsecam sebe.Tople su sta te briga za bonton,javlja se drugi glasic u meni.Pa sta ako su tople ne znaci da svasta treba da stavljas na sebe,protivi se onaj drugi.Valjda si sama sebi najbitnija,uvek jedan na drugi imaju po neki argument.Sada si sama,nema njega.Mozes da oblacis sta i kada zelis bez rizika da ti kaze da nisi umela da odaberes.Upravo taj glasic odnosi pobedu.Trazim svoj broj i probam cizmice.Vesele su udobne,tople,moderne i koga je sada briga za nesto drugo?Cekam i tu oko 20 min u redu i konacno dajem iposlednji novac u novcaniku u razmenu za cupave cizmice.Probijam se kroz ljude i buku i izlazim na hladan vazduh.Shvatam da nemam novac ni da kupim kartu za prevoz.Neka ide zivot,barem sam se cvrsto drzala svojih odluka,pomislih sa osmehom na licu.Iz novcanika mi se smesi jedan jedini metalni novcic.Cekaj zar nije jedna od odluka bila da manje trosim novac koji nemam?Hej,pa ne mozes sve odluke ispuniti u isto vreme ,podseca me pobedosan glasic.Nabacujem osmeh na lice i odlucujem da prkosim zimi i prosetam se do stana.
Recept za danas:pogacice sa sirom.
Potrebno
259 gr margarina
250 gr sitnog sira
400 gr brasna
1 jaje
prasak za pecivo
malo soli
Pomesati brasno,prasak za pecivo,otopljen margarin,sir i so i umesiti testo.Testo ostaviti da odstoji u frizideru preko noci.Razviti testo oklagijom pa modlom vaditi pogacice .Pogacice redjati u podmazan pleh i premazati ih umucenim zumancetom.Peci na 200 stepeni.
Prijatno!!!
Voli Vas Vasa Tanjana!
Kasno popodne.Nemiri struje mojim srcem.Lutam po stanu nemocna da se skrasim.Razgledam fotografije u ramovima.Na njima neki drugi ljudi.Nasmejani .Srecni.Ne poznajem ih.Imaju ista odela ,iste su gradje a opet ne prepoznajem njihove likove koje srecom zrace.Pomeram,pomalo zaturenu fotografiju mog andjela i stavljam je ispred njih.Posmatram svoj odraz u ogledalu i tuzan pogled koji je obasuo moje lice.Na ramu ogledala iskacene razne fotografije,pozivnice za protekla vencanja,cestitke.Pomeram jednu od njih ne bih li procitala posvetu i ona mi ispada iz ruku i spusta se na sto za sminku.Taman sto htedoh da je vratim kad ugledah njegovo velicanstvo-moj verenicki prsten sa koga blista mali dijamant.Gledam u njega par trenutaka sa stegom u grudima.Cini se tako savrsen.Kao da je bilo juce kada se prvi put spustio niz moj domali prst kao da je dosao u svoj dom.Kao da je bilo juce kada sam mu se divila nekoliko puta na dan.Kao da se pre samo nekoliko minuta skotrljao sa moje ,od deterdzenta, klizave ruke i pao niz sedmi sprat a je panicno trcala da ga nadjem(i zamislite pronasla ga).Kao da mi je ne tako davno ispunjavao srce i cinio me ponosnom.Najpre ga odgurnem od sebe ali onda ga uzimam.Ponovo klizi niz prst.Savrseno prijanja uz njega.Setkam se po stanu glumeci da sam ponovo u braku.Da nikada nisam ni izasla iz njega .Da sam srecna.Ponovo prepoznajem one ljude sa fotografija u ramovima.Da ,to smo moj muz i ja:na medenom mesecu u Veneciji,na doceku nove godine u Atini,pijemo punc u ulici Marija Hilfer u Becu.Srecni smo.Puni vere i nade u bolji zivot.Zivot koji cemo zajedno da stvorimo.Pogled mi skrece ka svetlu na mom mobilnom telefonu.Poruka od njega.Ponovo uvrede,kao da sam ih narucivala.Kao da je greh sto sam ga volela.Zar ne moze sve to uzivo?Zasto su uopste izmisljene poruke?Mrzim ih.Iscitavam poruku do kraja i suze pocinju da padaju niz moje lice.Slivaju se jedna za drugom kao drugarice.Ali zasto ih toliko ima?Ne mogu njima da sperem nemoc.Ne mogu da oteram bol.One nagrizaju moju veru,ispijaju mi nadu,hrane mi tugu.Jedna suza se spusta tacno na dijamant koji se presijava.Ubrzo to cini i druga,pa treca,cetvrta,svaka vrednija milion puta od tog malenog kamencica.Presijavaju se na njemu cineci savrseni sklad.Blistaju ujedinjene kao pod mesecinom.Uzimam mobilni telefon i bacam ga na pod.Cini se da se nesto slomilo.Nije me briga.Mozda je sve to bila laz.Ti osmesi,taj zivot.Kako kada sam toliko verovala da je istina?Skidam prsten sa dijamantom natopljenim suzama te bacam i njega.Ne treba mi.Koga je briga sto je lep kada mi je doneo toliko boli?Zatim dovrsavam deseti po redu roman.Tuzan kraj,po prvi put.Premisljam se da li da ga izmenim ali odustajem od te ideje .Neka ostane prva verzija.Vracam se u spavacu sobu.Sakupljam fotografije u ramovima i stavljam ih u kutiju za cipele.Dijamant je jos uvek natopljen suzama.Stavljam i njega u kutiju.Na licu mi titra vestacki osmeh dok se pitam:Da li sam konacno slobodna?
Dragi moji,imam cast sto me redovno citate.Sve Vas puno pozdravljam.
Recept za danas:salata sa piletinom
Potrebno
500 gr pileceg filea
2 struka praziluka
1 glavica zelene salate
nekoliko maslina
150 gr majoneza
1 pavlaka
origano
Meso obariti,iseci na kockice praziluk,zelenu salatu i masline.U odgovarajucoj posudi sjediniti meso takodje iseceno na kockice,praziluk,zelenu salatu,masline,pavlaku i majonez pa izmesati.Pre serviranja posuti origanom.
Prijatno!!!
Voli Vas Vasa Tanjana!!!
Dragi moji
Strast prema pisanju sam otkrila jos u prvim razredima osnovne skole.Ona se ogledala u pisanju pesmica za decu u pauzama izmedju casova baleta.U starijim razredima sam sastave sa casova uglavnom nastavljala po povratku u kucu druzeci se sa papirom i olovkom satima.Sa svojih 13 godina sam napisala prvi roman.Glavni lik je zena advokat koja brani klijente koji su optuzeni za ubistvo ljudi koje je sama ubila.Verovatno cete pomisliti:zbrkano,detinjasto,isuvise pod uticajem Agate Kristi i Sidni Seldona.I ja tako kazem.Medjutim to nije sprecilo moje drugove u srednjoj skoli da ga citaju u hvale.Sa 19 god sam napisala roman o manekenki i njenoj borbi sa slavom i porocima koji idu uz nju.Zatim je nastala pauza od nekoliko godina tokom studiranja.Sa svojih dvedesetsedam sam stavila prst na celo i zapitala se.Koliko stvari koje zaista radim u zivotu volim?Prestala sam da se bavim baletom,vise ne dizajniram ni odecu,za glumu je isuvise kasno...Pogadjate.Donosim odluku.Pisacu.To je ono sto sam oduvek najvise volela.Shvatam da je pisanje ono sto mi je nedostajalo u tih nekoliko godina tokom kojih sam pauzirala.Da sam plutala po povrsini zivota neispunjena,ceznula za radoscu,inspiracijom,smislom.Krecem da pisem svoj prvi ozbiljan roman "Na korak do slave".Dalje znate.Od tada nisam prestajala.Pisala sam jutrima,nocima,praznicima .Pisala sam i dan nakon sto sam se porodila u bolnici.I napisala punih deset romana.Medjutim niti jedan od tih romana nije objavljen(onu zbrku sa izdavacem koji me je zeznuo necu ni da pominjem).Onda sam prestala da se trudim da ih objavljujem.Medjutim to me nije sprecilo da nastavim da pisem.Koliko sam puta samo cula recenice od majke ili svog(jos uvek ne zvanicno bivseg)muza ."Zasto pises?Sta imas od toga?" ili "Samo pises nekakve gluposti" ili "Pisanjem nikada neces zaraditi hleb".Ignorisala sam ih i nastavljala.Ali sada ne mogu da se ne zapitam kako bi izgledalo kada bi se placalo sve ono sto napisemo?Kako bi izgledalo kada bi pisanje postalo pravo zanimanje sa platom pride?Napokon gotovo svaki rad se placa a pisanje se jos uvek smatra hobijem.Kako bi izgledalo kada bi svaki pisac imao svoje radno vreme?Kada bi pristojno moglo da se zivi od jedne napisane knjige nekoliko meseci(dok ne napisemo novu).Mastam,znam.Kada bi mi upucivali pogrde da racun pisanja govorila bih im da ono ,samo po sebi vredi vise nego ma kakav novac.Tako i mislim.Medjutim ne mogu da se ne zabrinem zbog toga sto je pisanje toliko omalovazavano danas da je svedeno na hobi i zabavu.Sada,neki od Vas su me pitali kako mogu sebe da smatram piscem kada nisam objavila niti jedan roman.Jednostavno,uprkos tome sto sam studirala pravni fakultet sebe ne smatram pravnikom.Ono smo sto osecamo da jesmo u nasem srcu koje jedino zna sta je ispravno.Uostalom ako sebe ne nazovete piscem ,kako mozete da ocekujete da Vas tako drugi nazovu?
Dragi moji,zelim ponovo da Vam se zahvalim(znam da sam dosadna ali nema veze:))na nesebicnoj podrsci koju mi pruzate time sto citate moje tekstove i dajete ohrabrujuce komenatre pune podrske na njih.Bez Vas bi sve bilo teze.
Recept za danas je za snicle u sosu od ajvara i senfa.
Potrebno
4 snicle(svinjske,moze i pileci file)
brasno
3 kasike ajvara
2 kasike senfa
vegeta,so,biber,ulje
Snicle istanjiti tuckom,posoliti,pobiberiti,zatim proprziti na ulju.Kada porumene izvaditi iz posude i staviti na toplo.U masnoci od mesa proprziti malo brasna,naliti vodom,dodati ajvar i senf te kuvati na umerenoj dok se sos ne zgusne.Pred kraj kuvanja vratiti snicle i kuvati jos 5 minuta.Sluziti uz bareni krompir.
Prijatno!!!
Voli Vas Vasa Tanjana!!!
Dragi moji,
Popodne.Sneg je prekrio neke delove trotoara,ostali su pak ostali ogoljeni.Nema ljudi na ulici.Citav grad miruje.Menjam kanale na daljnskom upravljacu ne bih li unela malo zivosti u moj malen pust stan(koji je samo da Vam napomenem po prvi put od kako sam se uselila u njega,a tome ima desetak godina hladan ).Crtani filmovi,vesti,grandova parada-neka hvala.To samo moze da me deprimira.Kucam poruku na mobilnom telefonu.Zelim da dragim ljudima cestitam Novu Godinu .Ne zelim nikoga da cujem trenutno.Bolje je tako.Ali nesto nije u redu sa mrezom (kad smo vec kod toga ne mogu da odem ni na internet preko mobilnog telefona).Palim svetlo u kupatilu ne bih li se istusirala kad paaaaaaf .Sada ni sijalica ne radi.Super.Jos cu da se tusiram u mraku.Bolje da malo odremam-odlucujem.Ali san ne ide u paketu sa nevoljama.Razmisljam o stvarima koje zelim da uradim u ovoj ,tek pridosloj godini.Izgleda da je tekst vilebezkrila na mene ostavio poprilican utisak,Dakle ovako, sta zelim da uradim u 2011.godini:
1) TRUDICU SE DA OBJAVIM ONO STO SAM NAPISALA VISE NEGO STO CU DA PISEM
2)PISACU VISE NEGO STO CITAM
3)RAZRESICU BRACNU SITUACIJU NA OVAJ ILI ONAJ NACIN(posto moj, jos uvek ne bivsi, muz izgleda nema nameru da to ucinu.Buduci da nista ne placa to mu ide i u prilog)
4)NACI CU NOVI POSAO(ovaj sto imam nije vredan ni pomena)
5)KONACNO CU ZAMENITI STAN
6)KONACNO CU OBJAVITI SVOJ PRVI ROMAN(to sto je jedan od mojih romana odstampan i sto me je zeznuo izdavac se ne racuna)
7)ZAPOCECU NORMALAN ZIVOT
Zatvaram svesku zavrsavajuci listu.Zelja vilebezkrila mi se i dalje mota u glavi NAUCICU DA VISE VOLIM SEBE.Razmisljam.Nekako sam uvek uspevala da i pored velikih obaveza sa detetom(i pre njega) pronadjem malo vremena da otputujem ili kupim nesto od garderobe ili recimo odem u kozmeticki salon na tretman .Ali da li je zaista sve to dovoljno da biste zaista voleli sebe?Ta sitna zadovoljstva koja nam daruju kapi srece.Uspevala sam da uvek kako tako pronadjem vremena i da pisem(makar se budila u pet izjutra ne bih li imala malo mira) .Medjutim da li tako volimo sami sebe?Cini mi se da se odgovor krije nesto dublje.Uprkos tome sto mi ne smeta da zivim sama i sto umem da uzivam u sopstvenom drustvu te sam ponosna na tu svoju osobinu razvod je uspeo da me navede da se zapitam da li zaista volim sebe i sta to uopste znaci .Da nam se svidja nas fizicki izgled?Da nam je ponekad sopstveno drustvo dovoljno?Da sebi pricinjavamo sitna zadovoljsta?Da smo uvereni u svoje postupke i nedozvoljavamo negativnim osobama da poljujaju nase samopouzdanje?Da se pomirimo sa svakom mogucom situacijom ne smatrajuci sebe krivcima?Rekla bih da odgovor lezi u svemu od ovih stavki pomalo.I zato kazem sebi.Ukoliko se ne ostvari niti jedna od ovih zelja koje sam zacrtala za ovu godinu necu zaliti jer cu slediti odluku vilebezkrila.
8)VOLECU VISE SEBE
Dragi moji,to je upravo ono sto zelim i vama DA VOLITE VISE SAMI SEBE I NE DOPUSTITE DA NIKO IKADA POLJULJA VASE SAMOPOUZDANJE I RAZRUSI VASE SNOVE.
Recept za ovo popodne je za rolovano belo meso.
Potrebno
500 gr pileceg filea
1 pakovanje kora
2 pavlake
ulje,so,brasno
3 jaja
prezle
Belo meso istanjiti tuckom,posoliti i iseci na trakice.Kore podeliti na 2 dela.Jednu koru premazati ulljem ,preko staviti drugu pa premazati pavlakom.Sledecu koru ponovo premazatu uljem i naneti meso.Filovati i redjati kore dok se ne potrose.Zatim ih uviti u rolat i ostaviti u frizideru sat vremena.Rolat zatim iseci na kolutove pa kolutove ispohovati sa brasnom ,jajima i prezlama.
Prijatno!!!
Voli Vas Vasa Tanjana!!!
Jutro je.Hladno.Pusto.Tiho.Zvuci petarda su utihnuli.Cuje se tek po koja( sasvim dovoljno da se najezim) ne bi li najavila da smo usli u Novu Godinu i da se slavilo zbog toga do kasno u noc.Ako me pitate sta sam pozelela u ponoc reci cu Vam:Pozelela sam jedino da 2010 godina odnese sa sobom svo zlo koje mi je donela.Mozda je upravo zbog toga trebalo da svecanije docekam 2011.tu.Da prizovem srecu i radost.Medjutim ipak nisam to ucinila.Kada samo pomislim da sam nekada(sada se cini kao da je to bilo u proslom zivotu!) slavila i reprize.Setam se stanom bezciljno i razmestam nekakve stvarcice.A onda ga ugledam.Sjajan.Veliki.Sareni.Kalendar koji sam donela iz Pariza.Upravo je za ovu 2011 godinu.Klizim rukom po njegovim sjajnim koricama i prisecam se.
9.mart. 2010.Pariz.
Konacno sam stigla u grad koji sam toliko zelela da posetim.On, moj muz, je samnom.Odusevljena sam prizorima.On nije.Kaze da je samo bacio pare."Ali to je bio moj poklon za porodjaj!" govorim tuzno."Bolje da si trazila dijamantski prsten,manje bi kostao a i ostao bi ti kao uspomena".Ne zelim da se raspravljam i govorim mu da ce mi ovo putovanje svakako ostati kao milion puta veca uspomena od dijamantskog prsten.Zasto bih?Mozda neki tako ne smatraju.Dogovaramo se da u narednom ostatku dana obidjeno Trijumfalnu kapiju i Ajfelov toranj.Insistiram da Balzakovu kucu vidimo prvu.Slaze se.Buduci da smo stigli u popodnevnim satima a nismo racunali da su Jelisejska polja tako duga odlucujemo da ostatak razgledanja ostavimo za sutradan.Vece zavrsavamo u bistrou koji se nalazio u blizini hotela uz vino.
10.mart.2010.
On zeli da najpre vidomo Ajfelov toranj.Ja insistiram na Balzakovoj kuci."Autobus ipak staje blize tornju".Prihvatam.Odlazimo do Ajfelovog tornja ,penjemo se na poslednji sprat .Pogled je prelep.Vidi se citav Pariz.Uzbudjena sam.On izgleda nije.Neprestano govori da mu je hladno i da je suvise visoko.Ne voli visinu.Ja volim visinu.Mrzi ga da slika.Ja pravim na nekoliko desetina slika.Zatim setamo duz Sene i trazimo Balzakovu kucu.Cini se da to nije bila ona mansarda u kojoj je pisao "Cica Gorija","Izgubljenje iiluzije","Evgeniju Grande","Ljuljan u dolu"..Ovo je izgleda kuca grofice Hanske sa kojom se gotovo pred smrt ozenio.Vidim njen portret.Nisam je tako zamisljala dok sa citala njegovu biografiju.Razne statue,sa njegovim likom,zapisi sa mnostvom ispravki i strelica(kopije rekla bih) a onda.... jedino sto je zaprvo od materijalnih stvari ostalo od Balzaka.Stolica u kojoj je stvarao velicanstvena dela.Prelazim rukom preko sarene tkanice kojom je tapacirana a srce pocinje da mi lupa sve jace.Ne mogu da verujem da dodirujem- stolicu u kojoj je sedeo njegovo velicanstvo- Onore De Balzak. On ne moze da veruje da sam se toliko zadrzala na jednom mestu.Govori mi da pozurim.
13.mart 2010.
Pred sam ulaz u Luvr dobija poziv od njegove majke.Otisla je da vidi naseg andjela(cisto da Vas obavestim cuvala ga je moja mama.Promenila je datum karte i ranije se vratila iz Australije u kojoj je bila u poseti rodjacima jer njegova majka nije zelela da ga pricuva na 5 dana).Besan je spusta joj slusalicu.Trazim novcanice kojim cu platiti ulaznice.Kaze mi da je nase(tada jedanaestomesecno)dete nesrecno.Hitno zovem mamu.Mama mi kaze da je andjeo dobro i da se ne sekiram.Da jede,smeje se i neprestano igra.Kamen mi pada sa srca.Govorim mu to ali on je i dalje besan.Besan jer sam ga dovukla u Pariz.Ulazimo u Luvr.Srce mi zastaje.Drhtim pred delima velikana.Nisam sigurna na koju pre stranu da krenem.Sve izgeda savrseno.Kao da sam umrla i dosla u raj.Statue Boginja i Bogova me najvise odusevljavaju.Zvoca mi."Slusaj me,zvala sam mamu je potvrdila mi je da je sve u redu.Sama sam odgajila svoje dete bez minute pomoci sa strane.Sada sam u Parizu!U luvru!Toliko sam zelela i cekala da dodjem, ovde!Ako zelis da se svadjas samnom to ucini nakon sto predjeno granicu.Ako ne zelis da budes sada samnom nacicemo se u hotelu.U Luvru smo zaboga.Pokazi malo postovanja.Sada kada sam dosla ovde niko mi nece pokvariti ovaj uzitak!Besno me gleda.Cuti.Koracam luvrom i pokorno klicem remek delima koje obilazim.
Eto dragi moji.To bi bilo to.Jos malo price iz mog zivota.On kaze da je sve pocelo od Pariza.Ja kazem da je sve pocelo mnogo ranije.Pa ipak sada cu moci da se pohvalim da je sve to bilo u prosloj godini.Iskrena da budem,jedva sam to cekala.Uzimam kalendar i kacim ga na zid.Ajfelova kula blista sa svim svojim osvetljenjem.Steta sto nisam videla kako izgleda nocu.
Ukoliko Vam je ostalo nesto pecenja od juce.Pri tom ste se dobro najeli pa ne zelite da i danas preterujete predlazem da sebi i svojim najmilijima napravite salatu sa pecenjem.
Potrebno
3 krompira
2 sargarepe
1 celer
1 bareno jaje
250 gr prasetine
3 kisela krastavca
150 gr majoneza
persunov list
so ,biber
sok od 1 limuna
kapar
Krompir,sargarepu i celer obariti i iseci na kockice a prasetinu na sitne komade.Krastavce takodje sitno iseckati.Napraviti preliv.Pomesati majonez,krastavce i posoliti pa dodati sitno seckan persun i sok od limuna.U ciniji pomesati krompir,celer ,sargaerpu u celer pa ih preliti prelivom.Ukrasiti kolutovima barenog jajeta i kaprom.
Prijatno!!!
Voli Vas Vasa Tanjana!!!
| « | Januar 2011 | » | ||||
|---|---|---|---|---|---|---|
| Po | Ut | Sr | Če | Pe | Su | Ne |
| 1 | 2 | |||||
| 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 |
| 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 |
| 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 |
| 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 |
| 31 | ||||||
- Mart 2012 [4]
- Februar 2012 [4]
- Januar 2012 [15]
- Oktobar 2011 [1]
- Septembar 2011 [7]
- Avgust 2011 [5]
- Jul 2011 [11]
- Jun 2011 [20]
- Maj 2011 [60]
- April 2011 [68]
- Mart 2011 [69]
- Februar 2011 [52]
- Januar 2011 [55]
- Decembar 2010 [64]
- Novembar 2010 [16]
