Dragi moji,
Uspavala sam svog andjela i sada sedim slušajući zvuke petarda.Ne želim da uključujem televizor.Ne želim da ikoga zovem(to ću učiniti sutradan),ne želim da uživam u hrani i piću(i to sam ostavila za stradan).Želim da mi misli lutaju.Da se prisetim nekih srećnijih vremena.I zamislite gde su odlulate? Na badnje veče 2009. godine koje smo moj(još uvek ne bivši) muž i ja dočekali u stanu njegovuh roditelja.Tada sam još uvek nosila u stomaku svoga andjela i bila nestrpljiva da ga ugledam i držim u rukama.
Elem,došlo je vreme ia za česnicu.Pitala sam da li mogu da biram svoje parče.Njegova mama je rekla da svako uzima ono koje mu pripadne.Pitala sam je ko razdeljuje parčad.Rekla mi je da to čini neko muško u kući.Tu ulogu je dodelila bratu od moga(još uvek ne bivšeg )muža.Uputila sam mu ljubazan pogled."Ovo parče želim,mogu li da ga dobijem"? .Nasmejao se i dodelio mi ga.Zamislite baš u tom parčetu je bio novčić.Obradovala sam se.Po prvi put sam na Badnje veče izvukla novčić.Njegova majka je povikala."Mora da je videla gde je bio novčić" "Ali kako,kada je parče iz sredine a vi ste pravili česnicu"? borila sam se argumentovano.Na posletku je morala da prizna da novčić pripada meni.Dodala je pri tom nešto u stilu da ukoliko po narednom predanju ja te godine budem imala novac imaće ga i moj suprug.Niko je više nije slušao.Svi su mi čestitali.
Čitavog tog dana pa do dan danas vrzma mi se u glavi jedno pitanje.Da li je dopušteno da sami zgrabimo ono što nam se nudi od života ili jednostavno treba da se preputimo sudbini?Nekada sam sa drugaricom na sledeći načun razmatrala tu temu.Pisale smo na papir tipove koje smo upoznavale i one sa kojima smo bile u vezama.Tvrdile smo da mogu opstati samo one veze u kojim mi nismo načinili prvi korak već koje nam je sudbina sama nanela.Ubrzo smo shvatile da je to čista glupost(nemojte nam zemeriti mlade smo bile) jer uvek neko mora da načini prvi korak.Bitno je samo pronaći pravu meru.Kako god bilo zaključila sam da se na posletku dogodi ono što nam je predodredjeno i sudjeno.Da se možemo boriti i svim silama pokušavati da to promenimo ali neko na nebu igra šah i povlači ,nas obične smrtnike, kao pione pripusujući nam poraz ili pobedu,tugu li sreću,veselje ili potištenost u datom trenutku.Znam da ćete sada pomisliti da mi možemo da utičemo na puno toga,da sami krojimo sopstvenu sudbinu i da ona samo od nas zavisi.Ali Da li je to zaista tako?Da li mi nalažemo smrt dragih osoba,razvode,nezaposlenja.Odgovor je ne.Sve je već negde davno zapisamo.Samo čeka da se dogoditi.U medjuvremenu,možete sedeti i pasivno iščekivati ali možete i zgrabiti parče česnice tek da bi Vam bilo zanimljivije i da bi imali čega da se sećate kada budete imali sedu kosu i igrali bridz ili pak pričali dogodovštine iz života Vašim unucima.
Zvuci petarda se nadjačavaju.Kao da se bore na kakvom takmičenju.Izlazim na terasu i vidim sjajne raznobojne čestice koje se uzdižu i plesu čaroban ples-vatromet.Ljubim svog andjela i nastavljam da uživam u prizoru.
Dragi moji,Kao i obično pružila sam Vam sopstvene misli na dlanu.Hvala Vam što ste ih podelili samnom.
Recept za danas je za čokoladni mus.
Potrebno
100gr tamne čokolade
2 jajeta
3 supene kašike jake kafe
liker
Čokoladu izlomiti na manje komade i otopiti na pari te dodati 3 kašike kafe.Belanca ulupati u čvrst sneg.Skoniti rastopljenu čokoladu sa ringle i u nju umešati žumanca i sneg od belanca.Mus uliti u posude i staviti u frižider da se ohladi.Pre serviranja ga zaliti likerom.
Prijatno!!!
ŽELIM VAM SREĆNO BADNJE VEČE I DA GA PROVEDETE SA SVOJIM NAJMILIJIMA U MIRU I BLAGOSTANJU.
VOLI VAS VAŠA TANJANA!!!
Pre podne.Ispijam gutljaj bele kafe.Posmatram mog andjela kako uporno slaže poveću slagalicu.Čudim se kako je uspela da složi toliko delova budući da ima manje od 21- og meseca.Trudi se.Ali neki deo uporno nedostaje.Pokušavam da mu pomognem ali opire se.Želi sve sama.Smešim se i puštam je.Onda shvatam da nije trebalo da popijem belu kafu.Da je danas dan posta.Nerviram se.Što mi je to trebalo?Ali od silnih problema sam zaboravila.Vraćam se svom andjelu.NJena slagalica me pomalo podseća na naše živote.Koliko god se trudimo da uklopimo sve deliće,neki uvek fali.Ponekad fali i čitava polovina.Pa i 2 trećine.Može sve da nam je po taman ali ukoliko nedostaje samo taj jedan delić već se ne osećamo dobro,smišljamo kako da ga uglavimo medju ostale delove.Naš život je nepotpun bez njega.Nerviramo se.U trci za njim ne umemeo da cenimo ono što imamo.Zatim shvatam.Neki deo će uvek faliti.Želeli to mi ili ne.Barem bili najbogatiji ljudi na svetu,novac ne može da kupi sve.Nešto će nedostajati.Ali možda i treba tako.Da sve bude uklopljeno i na svome mestu bilo bi isuviše dosadno.Ne bismo imali razloge za rizik,za avanture.Živeli bismo jednolično.Zar nam i ovako nije dosadilo istovetne svakodnevnice i rutine?Zar bi sada i sva naša polja poput te slagalice na slici trebala da budu ispunjena?Koga bi onda mogli da krivimo?Kako bi onda smišljali planove kako da zaradimo,ispravimo,učinimo.Na šta bi se naš život sveo?Na uživanje u svemu?Ne bih rekla.Pre na preživljavanje u obilju bez izazova.E sada, nije nam baš ni neka uteha živeti u državi u kojoj večito smišljamo kako da preživimo,u kojoj nemamo nikakvu šansu za napredak,u kojoj je gotovo svaki pokušaj nemoguć a talenat osedjen.Ali dragi moji,ukoliko sami ne damo šansu sebi neće nam je dati ni drugi.Ako sami sebe ne pohvalimo neće to učiniti ni drugi.Ako sami ne poželimo da idemo napred to zasigurno nećemo ni učiniti.Zato hrabro,osmeh na lice.Ne plašite se promena.Ne plašite se zlih i zavisnih ljudi.Ne plašite se zamki koju pred Vas postavlja život već ih pogledajte u oči i hrabro se suočite sa njima.Ponosno.To ste što jeste i važno je samo sve činiti iz najbolje namere,za ostalo će se pobrinuti zvezde.Bacam belu kafu u suduoperu i gledam u sat.9 i 20 min.Postiću do sutra u 9 i 20 odlučujem.Kako da drugačije ispravim sopstvenu grešku ako barem ne pokušam da joj izadjem u susret?Moj andjeo se i dalje muči sa slagalicom.Nekoliko delova fale.Kažem joj kako ne mora ni da ih nadje.Kako je savršeno baš tako kako je namestila.Smeje mi se i gleda me ponosno.
Dragi moji.budući da tekst RAZGLEDNICA IZ MIHENA nije naišla na Vaš veliku odziv rešila sam da ne nastavljam da ga pišem.Što je i razumljivo.OVOM PRILIKOM ŽELIM DA VAM ČESTITAM BADNJI DAN I BADNJE VEČE I POŽELIM VAM MIR I BLAGOSTANJE.
Recept za danas(ponovo, pisala sam jednom ali da se podsetite budući da je post)
400 testenine bez jaja
2 veća krompira
ulje,so,aleva paprika
Makarone obariti u slanoj vodi zajedno sa oljuštenim i isečenim krompirom na kockice.Kada krompir omekša a makaraone se skuvaju sve ocediti ,dodati ulje i alevu ljutu papriku(po želji).Malo prognječiti krompir i služiti toplo.
Prijatno!!!
Voli Vas Vaša Tanjana!!!
| « | Januar 2011 | » | ||||
|---|---|---|---|---|---|---|
| Po | Ut | Sr | Če | Pe | Su | Ne |
| 1 | 2 | |||||
| 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 |
| 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 |
| 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 |
| 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 |
| 31 | ||||||
- Mart 2012 [4]
- Februar 2012 [4]
- Januar 2012 [15]
- Oktobar 2011 [1]
- Septembar 2011 [7]
- Avgust 2011 [5]
- Jul 2011 [11]
- Jun 2011 [20]
- Maj 2011 [60]
- April 2011 [68]
- Mart 2011 [69]
- Februar 2011 [52]
- Januar 2011 [55]
- Decembar 2010 [64]
- Novembar 2010 [16]
