Princeza nemira

PRAVO NA DETE
2011/01/12,20:38

Dragi moji,

Svaka devojčica sanja da se jendoga dana uda i postane majka.Medjutim tim devojčicama niko ne objasni(i ne treba da se deca ne uplaše) šta sledi kada se to dogodi i koliko u to novca treba da se uloži.Priča bi krenula ovako.Devojčica odraste i konačno,nakon duge potrage za onim pravim naidje na čoveka sa kojim želi da provede ostatak života(i on sa njom razume se).Venčaju se a zatim dodje beba.Tako se i završavaju sve bajke.Medjutim upravo tu bajke i prestaju.Još dok je ta beba u stomaku problemi počinju.Najpre lekari.Pa testovi(to uključuje i slanje sa državnih doma zdravlja u privatne ordinacije istih tih lekara ne bi li naplatili petoduplo više a žena bila potpuno sigurna da je sve u redu).Onda počinju pripreme za bebu i kupovina stvari što uključuje krevetac,kolica,kadicu,flašice,odeću,kozmetiku...i još trista miliona čuda.Dodatak za prvo dete iznosi oko 20 hiljada dinara(barem bilo kada se moja beba rodila)što ne može da pokrije ni kupovinu jednih kolica ali i za taj dodatak treba tolika procedura da još jedino vam ne daju da izvadite krv i date im.E sada onaj ko (kao što je i moj slučaj) je imao tu nesreću da ima tešku trudnoću i mora da provede čitavih nekoliko meseci na porodiljskom bolovanju zbog iste,mora da se nosi i sa duplo umanjenom platom i da od iste kupuje sve te stvari za doček bebe.Ne želim ni da pominjem to sa čime novopečena mama mora da se nosi tokom porodiljskog odsustva dok joj svi govore kako je super što ne ustaje svakoga jutra da ide na posao(to što tokom noći ne spava se ne računa) i što uglavnom(svaka časta očevima koji su izuzeci skidam im kapu!) sama mora da se nosi sa svim.Konačno,kada pomisli da kreće na posao i da se njen život vraća u normalu može vrlo lako da joj se desi da je otpuštena čim sedne za radni sto(nekoliko slučajeva samo u mojoj firmi) a može da bude i unazadjena od visoke funkcije do portira na recepciji (poslednji dan pre nego što su saznali da sam u drugom stanju birali su me za direktora a prvog po povratku smestili na recepciju).Da,još samo da napomenem da se bolovanje za dete plaća 50%(onaj ko Vam kaže da je 60%grdno se vara jer ne uljučuje se regres,topli obrok,prevoz...).Pa sad edo drage moje vi izvolite da budete mame.

Sada,nije sve ni tako crno.Ukoliko me pitate da li čitava ova priča vredi samo jednog osmeha andjela kog dobijete.Odgovor je jednostavan-vredi.Medjutim to ne daje za pravo državi da se tako ponaša prema porodiljama niti opravdava to što one ničim zaštićene nisu.I što se u ovoj zemlji izgleda brine briga o svemu(iako se ništa ne reši) osim o novopečenim mamama i tek rodjenoj deci.Trebalo bi da postoji poseban zakon čiji će naziv biti PRAVO NA DETE i koji će se pobrinuti da najnevinije duše na svet dodju u boljim uslovima.

Dragi moji,svedoci ste da se ovom blogu dotaknemo raznoraznih tema.Tako ni ovu nismo mogli da obidjemo.Jedno je medjutim za sve teme zajedničko:Vi ste uvek tu i to je najvažnije od svega.

Recept za danas je za šampinjone u vinovoj lozi

Potrebno;

5oo gr šampinjona

5 listova vinove loze

2 čena belog luka

1 kašikica majorana

1 kašika djumbira

400 gr integralnog barenog pirinča

so,biber,maslinovo ulje

200 fr šeri paradajza

1 veza peršunovog lista

200 gr kukuruznog hleba

U vatrostalnu posudu sipati ulje,poredajti listove vinove loze i šampinjone pa peći 15 min na 150 stepeni.U avanu izgnječiti beli luk,dodati so,djumbir,majoran.Sve izmešati i napuniti time šampinjone.Šampinjone dekorisati šeri paradajzom i peršunovim listom pa poslužiti na podlozi integralnog pirinča i služiti uz kukuruzni hleb.

Prijatno!!!

Voli Vas Vaša Tanjana!!!

DUGOVI
2011/01/12,12:45

Dragi moji,

Ne volim dugove.Znam,niko ih ne voli ali želim da naglasim da ne spadam u one koji se svesno zadužuju.Uprkos tome što mi plata stiže preko računa(bedna kao što Vam je poznato) ja je odmah podignem i stavim u fioku.Na računu ostavim tek toliko da imam za mesečni izveštaj(kad smo već kod toga niti sam ga tražila niti smatram da ima smisla ali da ga plaćam moram).Nikada ne potpisujem čekove.Nikada ne zapadam u minuse.Dok sam radila, slušala sam kolege kako svakoga dana kukaju da potroše svoju platu pre nego što je i dobiju te neprestano upadaju u minuse.Pitala sam se kako žive.Takodje sam slušala(kada smo već kod toga bila i svedok svojim roditeljima)kako se ljudi provedu kada podignu veći kredit i otplaćuju ga gotovo čitav život.Setila sam se dogadjaja iz poštanske štedionice(kome sam i sama prisustvovala) kada je postariji gospodin otišao da moli da mu pošto je konačno odplatio kredit više niakakav papir od njih ne stiže."Morao je da stigne papir da je odplaćen"odgovara drzak mladi gospodin. "Dobro da li sam sa Vama konačno završio pošto sam odplatio pet puta više nego što sam pozajmio"? "Potpišite ovde" govori mladić."Potpisao i sada ne želim više nilkakav papir od Vas u sandučetu" "E sada će Vam stići i taj papir da ste potpisali".

Majka me svakoga dana podseća na rečenicu da je njen pokojni otac,moj deda govorio da se u vreme dok su Turci vladali Srbijom barem znalo koliko im se posto daje medjutim da se u današnje vreme nikako ne zna.Sve pare dadosmo državi.Iako nisam bila preterano bliska sa dedom ,slažem se u potpunosti sa njegovom konstatcijom.Pola plate na račune,pola na hranu pa ko preživi.Medjutim ponekada se desi da jednostavno morate da se zadužite.Od kada se iselio moj(još uvek ne bivši muž) neprestano sam razmišljala kako da svom andjelu obezbedim normalan prostor i da se maknem od 37 mkv koji su bili sasvim dovoljni za mene ali ne i za dete.Nisam samo razmišljala.Tražila sam.Kopala.Petljala se sa agencijama,slobodnim strelcima i konačno pronašla stan kakav sam želela .Nekoliko hiljada evra treba da se doplati kada se proda ovaj u kome živimo.A onda sam razmišljala.Smišljala.Molila za pomoć.Pitala i njega(budući da je u pitanju mesto gde će živeti i rasti njegovo dete) koji je odgovorio da ne može da pomogne jer trenutno mora da sredjuje svoj život.Kao da njegovo dete ne spada u njegov život.Medjutim odvažna i hrabra kakva jesam :)) samo sam mu se zahvalila i prisetila zašto je dobro što više nismo zajedno te da je većima Vas od samog početka ovog bloga  bila u pravu.Prodala sam stan u kome živim za pristojnu cenu,dodala svoju uštedjevinu i za ostalo zamolila moje da mi pripomognu.Vratiću im.Samo sada je najbitniji stan.O svenu ostalom ću misliti sutra.

I tako dragi moji,učlanih se i ja u klub večitih dužnika.Istina dug niti malo nije velik.Ali postoji.No ne može se sve u isto vreme .Izdah ponudu i oni je prihvatiše.Ostaje samo još da potpišem ugovor.

Dragi moji,jedan moj čitalac je prokomentarisao da se većina Vas ne slaže samnom i nerazume me ali da ste svi samo ljubazni kada šaljete tako lepe i ohrabrujuće kometare(neka mi ne zameri nije tačnio ovako napisao ali to je suština ,mislim).Ja ne mislim tako.Niko nikoga ne tera da čita neki blog.A sama činjenica da ga iz dana u dan čitate najpre dokazuje da imate velika i čista srca te da u njima uvek ima mesta za iskrene osobe kojima ne treba pozivnica da u njega udju.

Recept za danas je za pohovane palačinke

Potrebno

400 gr pilećeg belog mesa

200 ml pavlake

brašno

1 zelena paprika

150 gr kiselih krastavaca

ulje,so,biber

masa za palačinke

125 gr putera

2 jajeta

prezle

Kuvano sitno iseckano belo meso stavimo u dubok sud.Dodamo sitno seckanu papriku i krastavčiće pa umutimo pavlaku.Napravimo palačinke.Na prvu palačinku nanesemo fil,uvujemo krajeve i potupak ponovimo sa ostalim palačinkama.Zatim svaku umotanu palačinku uvaljamo u  brašno pa u jaja i na kraju u prezlu.Pržiti na zagrejanom ulju i na posletku ukrasiti rendanim kačkavaljom.

Prijatno!!!

Voli Vas Vaša Tanjana!!!

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS Powered by LifeType and blog.co.yu