Princeza nemira

RAZGLEDNICA IZ MIHENA I DEO
2011/01/05,20:08

22 septemar 2010.

Putujem u Mihen.Na železničkoj stanici sam.Nosim samo jedan mali koferčić.Tek da imam stvari za jedan dan.Ubacujem stvari u deo za prtljag u autobusu i vozac mi naplaćuje 6 evra.Vidim da na papiriću koji mi daje piše 3 evra medjutim ovoga puta odlučujem da ne protestujem.Stojim kod prtljaga i pažljivo posmatram kome će koliko naplatiti.Svima  koji putuju istim autobusom naplaćuje po 6 evra(panonijabus u pitanju za vašu inforamaciju).Dobro.Neka mu bude.Žena koja je sela na sedište do moga mi saopštava da se inače prtljag naplaćuje 3 evra ali da nekada naplaćuje ko kako stigne i da ne vredi ako se bunimo.Odustajem i ja od tužbe.Autobus konačno kreće.Uporedo sa njim još  6 autobusa.Svi za Nemačku.Budući da je beer fest u toku ,mnoštvo mladih sa sobom umesto prtljaga nose kartone piva(šta će im?Zar ne idu na beer fast?Valjda da lakše preguraju putovanje).Krenula sam na put naoružana nadom.Naime pre oko mesec dana mom suprugu se javila žena iz Mihena u vezi posla na koji se prijavio preko interneta(bolje reći ja sam ga prijavila ili je pak on to učinio pod mojom molbom).Ponudila mu je posao u Parizu.Ispostavilo se da gotovo sve odgovara osim neke "sitnice" te su oboje odustali.I ona i on.Medjutim rešena da svome detetu obezbedim pristojniji život ja nisam ta koja odustaje tako lako.Rešila sam da odem kod te žene i lično je zamolim da nam pomogne.Dobro sada ,nije se radilo direktno o mom poslu ali on je moj suprug i to se valjda računa.Sakupili smo novac,uplatili jednu noć u Mihenu(u toku beer festa svi hoteli su duplo skluplji) i tako sam ja krenula u Mihen.Nešto će se promeniti.Nešto se mora promeniti,verovala sam.

23.septembar 3 izjutra.Mihen.

Stižemo u Mihen u ranim jutarnjim satima baš na moj rodjendan.Planirala sam da stignem nešto kasnije ne bih li uhvatila metro ali šta sad ,plaćam taksi i odlazim do hotela.U hotelu mi saopstavaju da mogu da iznajmim sobu u drugom hotelu u blizini za 100 evra i tu provedem noć ili ostavim stvari i pojavim se u 10 izjutra.Tada će soba biti spremna.Ne mogu da pričekam u hotelu jer ne primaju pristigle goste pre vremena.Naravno prihvatam drugu varijantu.Samo mi još fali da se moj muž dere na mene što sam pukla sto evra dodatno.Uostalom za te pare mogu da kupim svašta nešto.Ostavljam stvari i izlazim u centar koji je srećom blizu hotela.Svi me gledaju čudno.Devojke se iz noćnih izlazaka vraćaju obučene u Nemačke nošnje(kasnije shvatam da je to odlika beer festa).Grad je tih.Jedna picerija je otvorena .Želim da kupim kokakolu ali prodavac(mislim da je iz indije porekom ali to je nebitno) u isto vreme želi da mi je proda troduplo skuplje .Odustajem.Hladno je.Shvatam da je trebalo da ponesem jaknu.Umesto toga savijam ruke oko tela privijajući tanak dzemperić.Vidim policajce kako nose hranu i piće iz meka i pratim njihovu putanju.Shvatam da izlaze iz podzemne železnice-metro stanice.Ulazim u nju i tamo pronalazim mek.Devojka koja radi u njemu ne želi da mi sipa kafu."Ne točimo kafu u ovo vreme"govori mi pokazujući mi na sat".Umesto kafe uzimam pomfrit.Na silu.U to vreme nikada ne jedem.U mek ulaze kineski turisti.Svih 12 uzimaju samo tri kokakole i spustaju svoje glave na sedišta i stolove.Izlazim iz meka i šetam podzemnom metro stanicom.Prodavnice brze hrane,odeće.Nekoliko nivoa...Gospode, otkrivam čitav jedan podzemni grad.Oduševljena sam.Ipak hladnoća pobedjuje.Vraćam se u mek i naručujem mek doručak(da on još uvek nije stigao u mekove u našoj zemlji).U meku zatičem one Kneske turiste kako spavaju ili barem dremkaju sa kapuljačama na glavama.Svakog minuta spuštam pogled na sat.Već oko šest sati metro stanica se ispunjava ljudima.Odlučujem da malo prošetam po gradu a onda da okušam sreću u hotelu.Ipak bolje da se ja lepo istuširam i presvučem.Treba da se susretnem sa ženom koja će moguće odlučiti  o sudbini moje porodice ili barem dati neki doprinos u tom smeru.Imam sreće .U hotelu mi javljaju da je soba spremna.Uzbudjena žurim da obavim sve pripreme.Za samo pola sata sam spremna i ushićeno koračam ka firmi u kojoj ta ćena radi.Bez najave.Sa rizikom.Medjtim ukoliko ne pokušam neću moći mirno da spavam čitavog života,govorila sam sebi.Nosim u ruci mapu Mihena i ponosno tražim firmu koja je ispisana na papiriću koji sam ponela sa sobom.

Dragi moji  nastavak sledi.Ukoliko budete bili samnom i sutra sanaćete šta se dogodilo u Mihenu.Hvala Vam na već ukazanom poverenju.

Recept za večeras je za pohovane pečurke sa susamom

500 gr šampinjona

100 gr majoneza

100 gr brašna

2 jaja

50 gr susama

2 kisela krastavca

100 ml mleka

ulje,so,biber

Umutimo jaja,mleko,brašno da dobijemo gušću smesu.Posolimo.Šampinjone valjamo u ovu smesu pa u susam  zatim ih pržimo.Tartar sos:2,3 manja kisela krastavca izrendamo dodamo 2 kašike majoneza i dve kašike iz tegle sa krastavcima,može i malo belog vina.Šampinjone naredjati na listove salate pa pored staviti tartar sos.

Prijatno!!!

Voli Vas Vaša Tanjana!!!

SUDBINA NA DLANU
2011/01/05,13:30

Jutro.Budi me telefonsko zvono.To je moja mama.Predlaže mi da posetim nekog čoveka koji navodno i te kako ume da predskaže budućnost.Preporučila joj ga je kuma od njene prijateljice.Kuma je opet saznala od  zaove njene drugarice.Kažu taj čovek sve pogadja."Dobro mama,kako možeš uopšte da poveruješ u tako nešto"?bunim se."Ne bi bilo loše da malo popričaš sa njim i izvidiš da li će se ova tvoja situacija promeniti" "Mama nisam ja jedina koja se razvodi" "Svako pokušava da spasi brak" "Slažem se .Ali da li neko od tih što pokušavaju uspeva preko nekakvog vidovnjaka da to učini?" "Čak si ti išla kod njih"odmah me poklapa."Ali sada više ne želim"izjavljujem i pozdravljam se sa njom.Razočarana je.Telefon ponovo zvoni."Zakazala sam ti za pola dva" "Mama!Bez da si me išta pitala?" "Šta imam da te pitam vidim kako se osećaš svakoga dana" "Ne ne i ne!Ne želim da idem"!ponovo spuštam slušalicu.Misli mi lutaju u 1994 godinu kada sam sa najboljom prijateljicom nekoliko meseci skupljala novac ne bi li otišle kod mlade žene koja navodno predskazuje sudbinu kao od šale.Članak o njoj smo pronašle u tadašnjoj čuvenoj "Praktičnoj ženi".I sada se sećam kako smo to brižljivo planirale.Nakon što smo skupile novac ,uputile smo se u Beograd same(naravno o ovome ni reči rekle nikome nismo).Nakon što smo njih dvadesetak pitale za pravac i smer ,u kući na dedinju dočekala nas je devojka plave kose,nešto malo starija od nas.Sećam se kako mi je rekla da ću se udati za starijeg,bogatog čovela,crne kose koji će živeti u mestu pokraj mora.Izvadile smo dugo sakupljan novac i platile joj.Tada 200 maraka otišlo je u njene ruke bez i da je trepnula(da smo danas bile u tim godinama nikada ne bi mogle da sakupimo toliki novac.tada je dinar bio jednak marci ,sećate se).Otišle smo razočarane jer nam nije rekla da ćemo se udati za aktuelne simpatije čije smo fotografije nosile sa sobom.Nakon tog susreta ja sam se godinama nadala da će taj crni(da li sam zaboravila da je rekla da će biti veoma bogat?) čovek koji živi na moru i skidaće mi zvezde sa neba pojaviti.Sanjar po prirodi, potrebno  je da neko kaže koju reč pa da moji snovi poprime nebeske razmere.Tražila sam ga u svim mojim narednim simaptijama,vezama.I gle čuda pojavio se (pa i morao je jedanput neki da odgovara tom opisu).Samo...ništa od toga nije ispalo.Ja sam želela čoveka kakvog mi je ta žena predskazala.Ne običnog smrtnika.I tako se i ta veza završila .Neko vreme sam sa drugaricom analizirala nešto o tome kako smo mi verovatno toliko snažnih umova da niko ne može da predvidi tačno našu sudbinu(gle čuda baš nas dve i baš da se nadjemo i budemo prijateljice:)) a onda sam se zaklela da kod takvih vračeva i proroka više ne idem.Televizija i pisani mediji su prepuni njih.Svoju sudbinu mogu da Vam izreknu i preko maila.Kako god želite.Samo je potrebno da date novac i otkrićete sve što Vas čeka u budućnosti.Nije bitno ni ako malo promaše,opet postoji nade da će nešto od toga što su predskazali biti tačno.Nije ni čudo,ovaj narod je toliko izmučen da će poverovati svakom ko mu kaže da će mu biti bolje.Mislila sam da su ih zabranili,pozatvarali.Ali oni su se ponovo vratili u svom svom lažnom sjaju i sa velikim obećanjima.Kažu NUDIMO VAM SUDBINU NA DLANU SAMO JE POTREBNO DA NAS POSETITE .Ja pak kažem da nam nude dlan da u njega stavimo i poslednji dinar i odemo svojim kućama praznih ruku.Telefon ponovo zvoni."Neću da idem ni kod koga"! besnim u slušalicu."Hej imaš li slučajno neke novine za čitanje"? to je ponovo moja mama.Izgleda da je u medjuvremenu zaboravila na proroka"Nemam mama.Sve sam ih bacila .Čitaj moj roman ,dopašće ti se" "Stvarno sada ne mogu,treba malo da se razonodim od svih problema.Ali pročitaći.Obećavam".Kako da joj objasnim da upravo i pišem za ljude koji žele da se rasterete i pobegnu od svakodnevnice.Da je ljudima dosta gladi,ratova i nemaštine.Da žele da čitaju nešto veselo i da sam tome žežela da dam sopstveni doprinos."Uvek si takva,stalno ti nešto fali kako onda da se razonodim tvojim romanom"?kao da je čula moje misli.Pozdravljam se i spuštam slušalicu.Barem neću ići kod lažnih proroka ako ništa drugo.Uključujem lap top .Imam priliku da sama krojim sudbinu junaka koje sam stvorila.

Veliko hvala što me čitate ,znam da to čine i oni koji ne šalju komenatr zato ih ovom prilikom pozdravljam i pozivam da nastave da to čine.Veliki pozdrav i onima koji me obraduju svojim komentarima.

Recept za danas su rolnice od lososa sa sirom

Potrebno

2 neoljuštene pomorandže

kašika mirođije

7 kašika ulja od oraha

400 gr dimljenog lososa

veza bosiljka

200 gr mladog sira

so,biber

sirće

listovi zelene salate

Pomorandže dobro oprati,izrendati koru za jednu krišku i iscediti sok od pomoranži.Mirodjiju iseckati.Bosiljak dobro oprati i iseckati.Mladi sir pomešati sa polovinom bosiljka,pola kašike kore od pomoranže,mirodjijom i 5 kašika soka od pomorandže a onda začiniti.Šnite lososa staviti u foliju i namazati mladim sirom.Napraviti rolnice i držati u zamrzivaču sat vremena.Pomešati preostali sok,pola kašike rendane kore,začine,so,ulje ,biber,sirće.Salatu iseći na četvrtine i posuti sosom.Staviti rolatiće na salatu.Služiti sa francuskim hlebom.

Prijatno!!!

Voli Vas Vaša Tanjana!!!

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS Powered by LifeType and blog.co.yu