Zove se Zafar.Porekom je iz Pakistana.Upoznali smo se dok sam zivela na Kipru.Izasli smo nekoliko puta.Uglavnom na plazu. Pricala sam mu kako zelim da moja koza potamni na suncu.On je govorio kako ne zeli da njegova koza posvetli na suncu.Smejali smi se.Cisto prijateljski.Razgovarali o svemu.Zivotima u Pakistanu,Srbiji,na Kipru.Rekao mi je da je veren ali da svoju verenicu jos uvek upoznao nije.
"Lepa je"ponovio je vec treci put.
"Kako znas kada je nikada nisi video"?upitah radoznalo.
"VIdeo sam je na fotografijama i video zapisu"
Nisam mogla da sakrijem iznenadjenje.Objasnio mi je da brakove u muslimanskim zemljama sklapaju uglavnom posredovanjem porodica,ugovaranjem.Kako da tako nesto jos uvek postoji?pitala sam se.Kao da upadnes u 18 vek.Rekao mi je da je voli.Pitala sam ga kako je to moguce kada se jos uvek neznaju.Rekao mi je da zna.Da jednostavno zna.
Onda sam pocela da se pitam kako svi ti brakovi uopste funkcionisu?Tvoja porodica odabere nekoga i ugovori brak.Ti se sa tom osobom vidis na dan sopstvenog vencanja.I sta onda?
Svom prijatelju sam izrekla sopstvene nedoumice.
"U pocetku nije sjajno.Upoznajete se.Svadjate.Nastupa period ne slaganja.Ali onda...onda shvatis da ti je to najvaznija osoba na svetu.Da nemas nikog blizeg.Da treba da ostaris sa njom.I tada...tada nastupa ljubav"
Nisam mogla da verujem.Govorio je sa takvom odlucnoscu.Tako ponosno.
"Sta ako Vam se ne svidja ta osoba?Sta ako ne zelite da zivite sa njom"? pitala sam ga uzbudjeno.
"To se uglavnom ne desava"
"Da .Ali sta ako se dogodi"bila sam uporna.
"Mislis da Vi Hriscani pametno sve radite.Govorite da ste zaljubljeni da bi sve dali za nekoga a onda...pogledaj koliko ima razvoda u Hriscaniskim zemljama a koliko u Muslimanskim" !
Nisam zelela da mu se usprotivim.Nisam zelela da mu kazem da mozda u Muslimanskim zemljama razvoda nema toliko zato sto su zene osudjene da trpe,osecaju strah.
Tada mi se citava ta ideja o ugovorenim brakovima cinila nestvarnom,nemogucom,rezervisanom za neko drugo vreme.
Sada...pa recimo da vise nisam sigurna u to.Porodica ti uvek zeli najbolje.Mozda ima neke istine u Zafarovim pripovedanjima.
Mi ljudi smo ti koji smisljaju pravila,odredjuju ih,slede.Nakon toga se na njih zalimo.
"Pre bih bila sama nego u ugovorenom braku!"govorim mu dok talasi zapljuskuju obalu.
"To ti se samo cini"
Oboje cutimo.Dopustamo vetru da nosi nase misli.Negde daleko.
Hvala Vam sto ste samnom.
Spusta se vece.Docekacu ga sama.Nije me briga.Teram sebe da ustanem iz kreveta i sredim stan.Ne mogu.Zivim u haosu.To volim.Kako je moj andjeo trenutno kod njega ,nema nikoga ko bi mi prebaciovao.To je dobro.Trebalo bi da budem u miru.Kako je onda moguce da moju dusu opsedaju nemiri?Danas cu zapoceti novi roman.Radosna sam zbog toga.Kroz misli mi se neprestano provlaci recenica stepskog vuka.NJegov jucerasnji komenatr me je toliko ocarao da ne prestaje da napusta moj um ."Mislim da pomalo volis svoje tuge" pisalo je u njegovom delu.Pitam se da li je zaista tako?Da li ja stvarno volim svoje tuge?Da li sam dok je u mom zivotu bilo sve potaman(da dobro ste procitali i to je nekada bilo) bila pomalo nesrecna zato sto je tako?Zato sto je sve na svom mestu?Naviknuta na haos,red mi je izgleda smetao.Sada sam pocela da se molim za njega.Secam se kako je sve izgledalo idealno a ja trazila razlog da tugujem.Da li svi mi po malo volimo svoje tuge?Da li su one najosetljiviji delovi nase duse?Da li ponekad cinimo neke stvari nesvesno samo da bi smo patili?Konacno ustajem iz kreveta.Citavog dana sam uspela jedino da napravim rucak.Mogla sam i da ne rucam.Ne bih osetila glad.Uzimam papir i olovku i pocinjem...slova se nizu za njima reci.Osecam da se moje srce ispunjava nekakvim spokojem.Ponovo sam na svojoj teritoriji.U svome svetu.Zapocinjati iznova roman isto je kao i zapocinjati zivot iznova.Paralelan zivot.Obuzima me uzbudjenje.Pisem brzo,bez zastajkivanja,kao da mi neko diktira.Kao da sam poslata na zemlju samo da bih pisala ono sto je vec napisano.Ne trepcem.Olovka klizi po papiru i kao da se stapa sa njim.Kao dva jubavnika koja se iznova uzbudjuju uprkos tome sto se dugo znaju.Kakav ce biti glavni junak?Junakinja?Sta cu uneti iz sopstvenog zivota?Kako ce se problemi okoncati?Sve odlucujem ja.Samo ja.Ne cekam inspiraciju.Ona nikada ne dolazi pozvana.Sta je uopste inspiracija do izgovor za lenstinu i nerad?Za one kojma tako cesto fali eto predologa.Najbolje da je vise ne zovete u pomoc.Stvarati samo moze srce vase.Iz njega na papir stavljamo pesme,price,bajke.Ono odredjuje sudbine nasih junaka.Pogledah na sat.Proslo je vise od sat vremena od kako sem u ruku uzela olovku .Spustam je kraj papira i glasno uzdisem.Ponovo mi u misli dolazi jos jedna od mudrih recenica koju mi je ispisao stepskivuk "Mislim,disem i pisem"Cini se da je tako glasila.Mogla bih je preinaciti na Disem ,pisem i uzdizem.Ostavicu olovku i papir do sutradan,odlucujem.Ali kad pogledah u pravcu olovke videh kako mi se umilno smesi i ponovo me doziva.Smesim joj se i ja.
Hvala Vam.Na sve vecoj citanosti.Na divnim komentarima.Na tome sto ste od ovog bloga napravili mirno utociste.
Buduci da mojoj vernoj citateljki Ivani cokoladne mafne nisu uspele,zbog cega mi je iskreno zao recept za veceras je specijalno za nju.Dakle,rafaelo kugle.
Potrebno
400 gr mleka u prahu
400 kokosovog brasna
300 gr secera
250 gr margarina
1 vanil secer
150 ml vode
100 gr lesnika
60 gr pettit keksa
Vodu,secer i vanil secer prokuvajte i sklonite sa ringle pa zatim umesajte mleko u prahu,polovinu kokosovog brasna i mleveni keks.Smesu ostavite da se ohladi,zatim umesajte margarin.Dobijenu masu ohladite.Formirajte kuglice tako da u sredinu kuglice stavite predhodno propecen lesnik.Zatim uvaljajte kuglice u ostatak kokosovog brasna.
Prijatno!!!
Voli Vas Vasa Tanjana!!!
Za tu priliku obukla sam dugu haljinu svetlo roze boje.Znala sam,mozda nije pogodna prilika.Medjutim zelim da se merim sa pravom princezom.Bas me briga.Stigla sam u kafe pre nje.Videla kako mesecevi zraci obasjavaju okean a oblaci se igraju sa njim.Cekala sam.Usetala je ponosno.Crne duge kose i tamnih ociju.Pogledala u mene i blago mi se nasmesila.Na sebi je imala crnu haljinu koja se vukla po podu.Kosa joj je sijala,kao kakva svila na suncu.Sela je naspram mene.Narucile smo kafu.Prica je pocela.Pripovedale smo jedna drugoj o svemu.O lazima,istinama,prevarama,mudrostima,zeljama koje se provlacise kroz nas zivot.Slusala me je.Slusala sam ja nju.Ponekad sam imala utisak da govori o meni kada je izlagala sopstveni zivot ali njen odsecan pogled me je redovno podsecao da svet koji stvaram u sopstvenoj glavi nije stvaran.Sekla me je recima,milovala pogledom,kosila drzanjem.Zelela sam da viknem da je poznajem.Da smo se ranije upoznale ali da to nismo znale.Da se razumemo.Da nam se sudbine ukrstaju.Ali nisam to ucinila.Pustila sam da tece nase zajednicko vreme.Toliko sam cekala na njega.Sada vise nista nije bilo vazno.Koja ce sta reci,koja ce sta uciniti.Razumele smo se pogledom.Ljudi u kafeu su zurili u nju.Ni sama nisam bila sigurna sta je tacno bilo u pitanju.Njena kosa,njene oci,njeno drzanje.Privlacila je poglede kao kakvom magijom .Ali se nije osvrtala.Gledala me je ravno u oci.Solje kafe su stajale pred nama netaknute.Kako piti kafu uz ovakvu pricu?Uputila je samo jedan prekoran pogled konobaru i on je istog trenutka dotrcao."Dajte nam martini"cula sam kako govori .Doneo ga je za manje odminutu.Podigle smo case u vis.Pogledah kako na okeanu igra mesecina.Okrenula sam se njoj ledjima i duge kose nam se stopise.Crna i zlatna.Poput meseca i tame.A onda...suncevi zraci rasteruju meseceve.Otvaram oci i pipam kosu.Cini se da na njoj jos uvek osecam tamnu senku...Ah bice da sam opet sve to samo sanjala.
| « | Januar 2011 | » | ||||
|---|---|---|---|---|---|---|
| Po | Ut | Sr | Če | Pe | Su | Ne |
| 1 | 2 | |||||
| 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 |
| 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 |
| 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 |
| 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 |
| 31 | ||||||
- Mart 2012 [4]
- Februar 2012 [4]
- Januar 2012 [15]
- Oktobar 2011 [1]
- Septembar 2011 [7]
- Avgust 2011 [5]
- Jul 2011 [11]
- Jun 2011 [20]
- Maj 2011 [60]
- April 2011 [68]
- Mart 2011 [69]
- Februar 2011 [52]
- Januar 2011 [55]
- Decembar 2010 [64]
- Novembar 2010 [16]
