Princeza nemira

MESEC I SREĆA
2011/01/11,21:05

Dragi moji

Sinoć sam šetala sa mojim andjelom.Trebalo nam je čitavih 20 minuta da predjemo samo nekoliko metara zato što smo morali da zastajemo ispred svake kući i vidimo da li mesec ide za nama.Jutros kada se probudila ponovo je tražila da vidi mesec.Bunila se što ga nema.Rekla sam joj da je mesec sada otišao da obidje ostalu decu na drugoj strani polulopte.Ali da bude strpljiva i da će se vratiti.Da će uvek tu biti za nju.


Kako(verovatno ste to do sada primetili)sve isuviše analiziram i u mnogo čemu pronalazim simboliku nisam mogla da barem za trenutak uporedim mesec sa srećom.Da li i ona s vremena na vreme ode da obidje druge?Da li se krije medju oblacima dok uporno pokušavamao da je otkrijemo?Da li nam se iznova vrati baš kao i mesec?Šta je u stvari sreća?upitah se danas.Ono zbog čega osećamo zadovoljstvo kada nam se dogadja?Da li je sreća kada mislimo i pri tom osećamo zadovoljstvo?Da li je sreća ono što se bojimo da ćemo izgubiti?Mi ljudi,nadmeni po prirodi usudili smo se da osećanjima kao što su ljubav i sreća nadenemo čak i ime.To je zato što sve radimo na prečac pa onda dosta stvari neumemo da razjasnimo i večito tragamo za odgovorima.Čitajući danas Vaše komentare došla sam do zaključka da je većina Vas mišljenja da sami krojimo svoju sreću.Medjutim da li mi krojimo bolesti,smrti,razlaze?Da li mi možemo da kakvim čudom prizovemo sreću?Možda pozitivnim mislima?Vedrim stavovima?Ubedjenjem da je ono što radimo ispravno?Prihvatanjem dogadjaja koji usledjuju sa blagim osmehom na licu?Ne, dragi moji.Mišljenja sam da ma koliko mi bili krojači sopstvene sudbine,uvek možemo da skrojimo model po našoj meri ali nikada nismo sigurni da će nam baš on odgovarati.Ne mislim da zbog toga treba da sedimo i čekamo nešto lepo da nam se desi.Naprotiv,treba pojuriti u život punim plućima,prkositi tuzi,raditi ono što nase srce misli da je ispravno.Ne dozvoliti skrojenom modelu da izadje iz mode.  Najbolje i ne nedati se mnogo.Nije istina da su svi dobili ono što su zaslužili medjutim nije istina ni da su svi zaslužili ono što su dobili.Ali kako ćemo prizivati sreću ako ne nadom i verom u bolje sutra.Ja opet mislim da će se ona pojaviti,baš kao i mesec.Iako će  joj nekada možda trebati dosta vremena da se probije kroz oblake.Kada budemo na sebi osetili njen odsjaj nećemo je se više plašiti već ćemo pojuriti da je zagrlimo.I znaćemo da će se vratiti i onda kada se ponovo bude izgubila.

Moj andjeo je uporan."Me ...me..."uporno pokazuje na prozor."Tu je sunce!"konačno uzvikujem."Ono menja mesec kada ode na pauzu za ručak".


Nemam šta da kažem osim hvala.Hvala za reči podrške.Hvala za ohrabrenje.Hvala što se samnom.
Recept za danas je jelo koje se zove turos čusa.

Potrebno

pola kg širokih rezanaca

pola kg mekog sira

kisela pavlaka 1 čaša

malo mleka

20 gr ispržene slanine

Testo skuvati,ocediti i izmešati sa sirom,pavlakom i malo mleka.Ako je sir malo suvlji dodati malo mleka i ulja.Podmazati tepsiju uljem i peći u rerni 25 min na 200 stepeni.Pre serviranja preliti prženom slaninom.
Prijatno!!!

Voli Vas Vaša Tanjana!!!

GODINE PROLAZE...
2011/01/11,12:06

Dragi moji

Danas sam čula na radiju Bajaginu pesmu "Godine prolaze".Setila sam se na neka davna vremena.Na moj treći razred osnovne škole kada sam je prvi put čula.Na moju prvu simpatiju kojoj je upravo ta pesma bila omiljena,na prvi koncert na kom sam bila(Bajagin predpostavljate).Medjutim kako u svemu nalazim razloge za analiziranje(što niti malo dobro nije) tako ni ovoga puta razmatranje u mom umu nije izostalo."....jesmo li sretnili il smo pametniji,godine prolaze mi gledamo..".Do svoje dvadeset i neke činilo mi se da vreme gotovo stoji u mestu.Iščekivala sam da završim školu.Zaposlim se.Udam se.Rodim decu.Bila sam neizmerno nestrpljiva.Kao da nisam živela već sam čekala da živod dodje.Čitavo to vreme podseća me na nekakvu livadu na kojoj sam se sa drugom decom igrala sa lutkama.Nijedan problem nije izgledao pravi.Svakoga dana sam se pitala kada ću zakoračiti u svet odraslih.Polaskom na fakultet bila sam ubedjena da sam konačno zakoračila u svet odraslih a životom na Kipru da sam definitivno odrasla.Sada uvidjamo da nije baš tako bilo.A onda...godine više nisu prolazile već proletale.Jedna za drugom.Kao strele.Počela sam da zaboravljam šta je bilo koje godine kada je sve postalo gotovo jednolično.Predhodna proslava Nove Godine čini se kao da je juče bila.Kao da sam juče izašla iz porodilišta i donela u stan mog andjela.Veoma zrela ,za svoje godine i pametna devojka,inače jedna od mojih čitateljki  mi je nedavno uputila komenatar u kome mi sapštava da se nada da sam nešto naučila iz priče o mom razvodu.To me je takodje navelo na razmišljanje.Da li mi zaista učimo na svojim greškama ili je svako novo iskustvo različito od predhodnog te se ni na koji način ne može uporedjivati.Da li smo zaista sa godinama koje dolaze pametniji?Da li učimo da budemo srećniji?Ili barem da ne dajemo sebe drugima toliko?Ovim dolazimo do konstatacija u mojim predhodnim postovima.Učimo,istina svakim iskustvom ali to nije nikakava garancija da nećemo u budućnosti pokleknuti i načiniti istu grešku.Desiće se onako kako je u knjizi sudbine zapisano ma koliko mi bili uporni da brišemo njene spise i pišemo ih sami.Možda možemo odabrai put,ulicu,pojačati te natpise drugom bojom ili ih posvetliti kraj će uvek ostati isti.Zato ne treba da se kupamo u nemirima i um opsedamo pitanjima.Sve što smo radili,ubedeni da je ispravno neće se smatrati pogrešnim(barem po mom skromnom mišljenju).To medjutim ne sprečava da godine da proleću pored nas.  Da ne bi stajali i gledali ih potrebno je da pokušamo da zgrabimo život pre nego što on zgrabi nas.


Puno Vas pozdravljam i šaljem Vam poljubce.Imati Vas za čitaoce je veliko bogatstvo koje se ne može kupiti niti naslediti.Može se samo zaslužiti.
Recept za danas je za čokoladne mafine(da zasladimo malo naše živote :))

Potrebno

120 gr čokolade za kuvanje

50 gr suvog groždja

170 gr putera

250 gr brašna

100 gr šećera u prahu

3 jaja

1 prašak za pecivo

100 ml mleka

1 kašika nes kafe

Puter istopimo na pari pa mu dodamo čokoladu polomljenu na kocke.Kada se puter i čokolada rastope dodamo mleko i nes kafu.Sklonimo sa šporeta dodamo jaja i mutimo mikserom.Dodamo brašno,prašak za pecivo,suvo groždje,čokoladu isečenu na parčad i šećer u prahu.Poseban kalup za pečenje mafina  namažemo puterom.Smesmom napunimo špric i punimo kalupe.Peći 20 min na 200 stepeni.

Prijatno!!!

Voli Vas Vaša Tanjana!!!

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS Powered by LifeType and blog.co.yu