Kasno popodne.Nemiri struje mojim srcem.Lutam po stanu nemocna da se skrasim.Razgledam fotografije u ramovima.Na njima neki drugi ljudi.Nasmejani .Srecni.Ne poznajem ih.Imaju ista odela ,iste su gradje a opet ne prepoznajem njihove likove koje srecom zrace.Pomeram,pomalo zaturenu fotografiju mog andjela i stavljam je ispred njih.Posmatram svoj odraz u ogledalu i tuzan pogled koji je obasuo moje lice.Na ramu ogledala iskacene razne fotografije,pozivnice za protekla vencanja,cestitke.Pomeram jednu od njih ne bih li procitala posvetu i ona mi ispada iz ruku i spusta se na sto za sminku.Taman sto htedoh da je vratim kad ugledah njegovo velicanstvo-moj verenicki prsten sa koga blista mali dijamant.Gledam u njega par trenutaka sa stegom u grudima.Cini se tako savrsen.Kao da je bilo juce kada se prvi put spustio niz moj domali prst kao da je dosao u svoj dom.Kao da je bilo juce kada sam mu se divila nekoliko puta na dan.Kao da se pre samo nekoliko minuta skotrljao sa moje ,od deterdzenta, klizave ruke i pao niz sedmi sprat a je panicno trcala da ga nadjem(i zamislite pronasla ga).Kao da mi je ne tako davno ispunjavao srce i cinio me ponosnom.Najpre ga odgurnem od sebe ali onda ga uzimam.Ponovo klizi niz prst.Savrseno prijanja uz njega.Setkam se po stanu glumeci da sam ponovo u braku.Da nikada nisam ni izasla iz njega .Da sam srecna.Ponovo prepoznajem one ljude sa fotografija u ramovima.Da ,to smo moj muz i ja:na medenom mesecu u Veneciji,na doceku nove godine u Atini,pijemo punc u ulici Marija Hilfer u Becu.Srecni smo.Puni vere i nade u bolji zivot.Zivot koji cemo zajedno da stvorimo.Pogled mi skrece ka svetlu na mom mobilnom telefonu.Poruka od njega.Ponovo uvrede,kao da sam ih narucivala.Kao da je greh sto sam ga volela.Zar ne moze sve to uzivo?Zasto su uopste izmisljene poruke?Mrzim ih.Iscitavam poruku do kraja i suze pocinju da padaju niz moje lice.Slivaju se jedna za drugom kao drugarice.Ali zasto ih toliko ima?Ne mogu njima da sperem nemoc.Ne mogu da oteram bol.One nagrizaju moju veru,ispijaju mi nadu,hrane mi tugu.Jedna suza se spusta tacno na dijamant koji se presijava.Ubrzo to cini i druga,pa treca,cetvrta,svaka vrednija milion puta od tog malenog kamencica.Presijavaju se na njemu cineci savrseni sklad.Blistaju ujedinjene kao pod mesecinom.Uzimam mobilni telefon i bacam ga na pod.Cini se da se nesto slomilo.Nije me briga.Mozda je sve to bila laz.Ti osmesi,taj zivot.Kako kada sam toliko verovala da je istina?Skidam prsten sa dijamantom natopljenim suzama te bacam i njega.Ne treba mi.Koga je briga sto je lep kada mi je doneo toliko boli?Zatim dovrsavam deseti po redu roman.Tuzan kraj,po prvi put.Premisljam se da li da ga izmenim ali odustajem od te ideje .Neka ostane prva verzija.Vracam se u spavacu sobu.Sakupljam fotografije u ramovima i stavljam ih u kutiju za cipele.Dijamant je jos uvek natopljen suzama.Stavljam i njega u kutiju.Na licu mi titra vestacki osmeh dok se pitam:Da li sam konacno slobodna?
Dragi moji,imam cast sto me redovno citate.Sve Vas puno pozdravljam.
Recept za danas:salata sa piletinom
Potrebno
500 gr pileceg filea
2 struka praziluka
1 glavica zelene salate
nekoliko maslina
150 gr majoneza
1 pavlaka
origano
Meso obariti,iseci na kockice praziluk,zelenu salatu i masline.U odgovarajucoj posudi sjediniti meso takodje iseceno na kockice,praziluk,zelenu salatu,masline,pavlaku i majonez pa izmesati.Pre serviranja posuti origanom.
Prijatno!!!
Voli Vas Vasa Tanjana!!!
Dragi moji
Strast prema pisanju sam otkrila jos u prvim razredima osnovne skole.Ona se ogledala u pisanju pesmica za decu u pauzama izmedju casova baleta.U starijim razredima sam sastave sa casova uglavnom nastavljala po povratku u kucu druzeci se sa papirom i olovkom satima.Sa svojih 13 godina sam napisala prvi roman.Glavni lik je zena advokat koja brani klijente koji su optuzeni za ubistvo ljudi koje je sama ubila.Verovatno cete pomisliti:zbrkano,detinjasto,isuvise pod uticajem Agate Kristi i Sidni Seldona.I ja tako kazem.Medjutim to nije sprecilo moje drugove u srednjoj skoli da ga citaju u hvale.Sa 19 god sam napisala roman o manekenki i njenoj borbi sa slavom i porocima koji idu uz nju.Zatim je nastala pauza od nekoliko godina tokom studiranja.Sa svojih dvedesetsedam sam stavila prst na celo i zapitala se.Koliko stvari koje zaista radim u zivotu volim?Prestala sam da se bavim baletom,vise ne dizajniram ni odecu,za glumu je isuvise kasno...Pogadjate.Donosim odluku.Pisacu.To je ono sto sam oduvek najvise volela.Shvatam da je pisanje ono sto mi je nedostajalo u tih nekoliko godina tokom kojih sam pauzirala.Da sam plutala po povrsini zivota neispunjena,ceznula za radoscu,inspiracijom,smislom.Krecem da pisem svoj prvi ozbiljan roman "Na korak do slave".Dalje znate.Od tada nisam prestajala.Pisala sam jutrima,nocima,praznicima .Pisala sam i dan nakon sto sam se porodila u bolnici.I napisala punih deset romana.Medjutim niti jedan od tih romana nije objavljen(onu zbrku sa izdavacem koji me je zeznuo necu ni da pominjem).Onda sam prestala da se trudim da ih objavljujem.Medjutim to me nije sprecilo da nastavim da pisem.Koliko sam puta samo cula recenice od majke ili svog(jos uvek ne zvanicno bivseg)muza ."Zasto pises?Sta imas od toga?" ili "Samo pises nekakve gluposti" ili "Pisanjem nikada neces zaraditi hleb".Ignorisala sam ih i nastavljala.Ali sada ne mogu da se ne zapitam kako bi izgledalo kada bi se placalo sve ono sto napisemo?Kako bi izgledalo kada bi pisanje postalo pravo zanimanje sa platom pride?Napokon gotovo svaki rad se placa a pisanje se jos uvek smatra hobijem.Kako bi izgledalo kada bi svaki pisac imao svoje radno vreme?Kada bi pristojno moglo da se zivi od jedne napisane knjige nekoliko meseci(dok ne napisemo novu).Mastam,znam.Kada bi mi upucivali pogrde da racun pisanja govorila bih im da ono ,samo po sebi vredi vise nego ma kakav novac.Tako i mislim.Medjutim ne mogu da se ne zabrinem zbog toga sto je pisanje toliko omalovazavano danas da je svedeno na hobi i zabavu.Sada,neki od Vas su me pitali kako mogu sebe da smatram piscem kada nisam objavila niti jedan roman.Jednostavno,uprkos tome sto sam studirala pravni fakultet sebe ne smatram pravnikom.Ono smo sto osecamo da jesmo u nasem srcu koje jedino zna sta je ispravno.Uostalom ako sebe ne nazovete piscem ,kako mozete da ocekujete da Vas tako drugi nazovu?
Dragi moji,zelim ponovo da Vam se zahvalim(znam da sam dosadna ali nema veze:))na nesebicnoj podrsci koju mi pruzate time sto citate moje tekstove i dajete ohrabrujuce komenatre pune podrske na njih.Bez Vas bi sve bilo teze.
Recept za danas je za snicle u sosu od ajvara i senfa.
Potrebno
4 snicle(svinjske,moze i pileci file)
brasno
3 kasike ajvara
2 kasike senfa
vegeta,so,biber,ulje
Snicle istanjiti tuckom,posoliti,pobiberiti,zatim proprziti na ulju.Kada porumene izvaditi iz posude i staviti na toplo.U masnoci od mesa proprziti malo brasna,naliti vodom,dodati ajvar i senf te kuvati na umerenoj dok se sos ne zgusne.Pred kraj kuvanja vratiti snicle i kuvati jos 5 minuta.Sluziti uz bareni krompir.
Prijatno!!!
Voli Vas Vasa Tanjana!!!
| « | Januar 2011 | » | ||||
|---|---|---|---|---|---|---|
| Po | Ut | Sr | Če | Pe | Su | Ne |
| 1 | 2 | |||||
| 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 |
| 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 |
| 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 |
| 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 |
| 31 | ||||||
- Mart 2012 [4]
- Februar 2012 [4]
- Januar 2012 [15]
- Oktobar 2011 [1]
- Septembar 2011 [7]
- Avgust 2011 [5]
- Jul 2011 [11]
- Jun 2011 [20]
- Maj 2011 [60]
- April 2011 [68]
- Mart 2011 [69]
- Februar 2011 [52]
- Januar 2011 [55]
- Decembar 2010 [64]
- Novembar 2010 [16]
