Princeza nemira

Kasno popodne.Nemiri struje mojim srcem.Lutam po stanu nemocna da se skrasim.Razgledam fotografije u ramovima.Na njima neki drugi ljudi.Nasmejani .Srecni.Ne poznajem ih.Imaju ista odela ,iste su gradje a opet ne prepoznajem njihove likove koje srecom zrace.Pomeram,pomalo zaturenu fotografiju mog andjela i stavljam je ispred njih.Posmatram svoj odraz u ogledalu i tuzan pogled koji je obasuo moje lice.Na ramu ogledala iskacene razne fotografije,pozivnice za protekla vencanja,cestitke.Pomeram jednu od njih ne bih li procitala posvetu i ona mi ispada iz ruku i spusta se na sto za sminku.Taman sto htedoh da je vratim kad ugledah njegovo velicanstvo-moj verenicki prsten sa koga blista mali dijamant.Gledam u njega par trenutaka sa stegom u grudima.Cini se tako savrsen.Kao da je bilo juce kada se prvi put spustio niz moj domali prst kao da je dosao u svoj dom.Kao da je bilo juce kada sam mu se divila nekoliko puta na dan.Kao da se pre samo nekoliko minuta skotrljao sa moje ,od deterdzenta, klizave ruke i pao niz sedmi sprat a je panicno trcala da ga nadjem(i zamislite pronasla ga).Kao da mi je ne tako davno ispunjavao srce i cinio me ponosnom.Najpre ga odgurnem od sebe ali onda ga uzimam.Ponovo klizi niz prst.Savrseno prijanja uz njega.Setkam se po stanu glumeci da sam ponovo u braku.Da nikada nisam ni izasla iz njega .Da sam srecna.Ponovo prepoznajem one ljude sa fotografija u ramovima.Da ,to smo moj muz i ja:na medenom mesecu u Veneciji,na doceku nove godine u Atini,pijemo punc u ulici Marija Hilfer u Becu.Srecni smo.Puni vere i nade u bolji zivot.Zivot koji cemo zajedno da stvorimo.Pogled mi skrece ka svetlu na mom mobilnom telefonu.Poruka od njega.Ponovo uvrede,kao da sam ih narucivala.Kao da je greh sto sam ga volela.Zar ne moze sve to uzivo?Zasto su uopste izmisljene poruke?Mrzim ih.Iscitavam poruku do kraja i suze pocinju da padaju niz moje lice.Slivaju se jedna za drugom kao drugarice.Ali zasto ih toliko ima?Ne mogu njima da sperem nemoc.Ne mogu da oteram bol.One nagrizaju moju veru,ispijaju mi nadu,hrane  mi tugu.Jedna suza se spusta tacno na dijamant koji se presijava.Ubrzo to cini i druga,pa treca,cetvrta,svaka vrednija milion puta od tog malenog kamencica.Presijavaju se na njemu cineci savrseni sklad.Blistaju ujedinjene kao pod mesecinom.Uzimam mobilni telefon i bacam ga na pod.Cini se da se nesto slomilo.Nije me briga.Mozda je sve to bila laz.Ti osmesi,taj zivot.Kako kada sam toliko verovala da je istina?Skidam prsten sa dijamantom natopljenim suzama te bacam i njega.Ne treba mi.Koga je briga sto je lep kada mi je doneo toliko boli?Zatim dovrsavam deseti po redu roman.Tuzan kraj,po prvi put.Premisljam se da li da ga izmenim ali odustajem od te ideje .Neka ostane prva verzija.Vracam se u spavacu sobu.Sakupljam fotografije u ramovima i stavljam ih u kutiju za cipele.Dijamant je jos uvek natopljen suzama.Stavljam i njega u kutiju.Na licu mi titra vestacki osmeh dok se pitam:Da li sam konacno slobodna?

Potrebno

500 gr pileceg filea

2 struka praziluka

1 glavica zelene salate

nekoliko maslina

150 gr majoneza

1 pavlaka

origano

Meso obariti,iseci na kockice praziluk,zelenu salatu i masline.U odgovarajucoj posudi sjediniti meso takodje iseceno na kockice,praziluk,zelenu salatu,masline,pavlaku i majonez pa izmesati.Pre serviranja posuti origanom.

Prijatno!!!

Voli Vas Vasa Tanjana!!!

• Mart 2012 [4]
• Februar 2012 [4]
• Januar 2012 [15]
• Oktobar 2011 [1]
• Septembar 2011 [7]
• Avgust 2011 [5]
• Jul 2011 [11]
• Jun 2011 [20]
• Maj 2011 [60]
• April 2011 [68]
• Mart 2011 [69]
• Februar 2011 [52]
• Januar 2011 [55]
• Decembar 2010 [64]
• Novembar 2010 [16]

• Generalna [451] 

• IDEMO DALJE...
• LUDACI
• POJEDINIM BLOGERIMA BLOGOGRADA
• PAZITE ŠTA I KOME PRIČATE,PIŠETE,POVERAVATE NA NETU...
• TANJANA JE KRIVA ZA SVE NEVOLJE SVETA(POSLEDNJI POST)
• BLOG KAO PROZORČIĆ
• RAZVEDENA
• KAKO STVARI FUNKCIONIŠU NA BLOGU.R.S. (II DEO)
• PRIČA BEZ REČI
• KAKO TEČE DANAŠNJE MUVANJE