Dragi moji,
Novi sad.Popodne. Zeleznicka stanica.Srecna sam sto se vracam kuci.Moja kucica moja slobodica uraaaaaa.!Jos lepse je sto cu ici vozom jupiiiiiiii.Imacu vremena da se opustim i mastarim.Da zaboravim kolotecinu svakodnevnice.
Na salteru mi saopstavaju da vozovi Novi sad-Beograd ne saobracaju zbog nekog kvara na sinama.Nerviram se.Stariji covek koji stoji u redu iza mene dovikuje "Zar niste culi?Bilo je na vestima?Neki teretni voz je skrenuo sa sina i sada voznog saobracaja nece biti nekoliko dana"Pogledah ga zahvalno.Kada da stignem da gledam vesti,zapitah se u sebi.Dobro.odlazim na autobusku stanicu i kupujem kartu.Autobus je vec bio na peronu.Prepun.Jedva nadjoh mesto.Shvatam da je udobnije voziti se vozom.Istina ide 20 km na cas ali jos bolje .Tako imam vremena za razmisljanje.Mastarenje(pa i da dremnem malo ako hocete u poverenju i odsanjam neki lep san ).Usput mi stuzu njegove poruke.U jednoj od njih mi saopstava da sam previse zelela od zivota i da je to bio glavni problem.Govorim mu kako u zivotu uvek treba da tezimo ka boljem(iako je u ovom slucaju ono sto sam zelela a za sta smo imali uslova bio veci stan zbog deteta i jos jednog ne bi li dobilo brata ili sestru) i kako to nije greh.Kako treba da se trudimo da napredujemo inace zivot ne bi imao smisao.U isto vreme se pitam da li ja zaista zelim puno od sopstvenog zivota?Da li treba da zelim mnogo manje i budem skromnija?Da li treba da jednostavno prihvatim stvari kakve jesu i nista ne menjam?Razmisljam kako svi imamo svakodnevnice jednu nalik drugoj.Kako tu i tamo dozvolimo sebi po neku avanturu,tek toliko da izadjemo iz kolotecine ali kako se ukoliko se u nasim zivotima desi nesto isuvise lepo ili isuvise lose osecamo kao da smo zbaceni sa koloseka.Naravo sve to se desava jedno vreme a onda se vracamo na isti kolosek i saobracamo istim tempom,elanom,redosledom.Ukoliko nas sa koloseka zbaci sreca imamo osecaj da smo zalutali u neki nestvaran svet i neprestano se plasimo da iz njega ne izadjemo.Ukoliko nas zbaci tuga samo zelimo da se sto pre vratimo na njega.A sudbina nas o tome nista ne pita.Izbacuje nas sa njega bas kao taj teretni voz i vraca nas na njega ne mareci o nasim osecanjima.Zaprvo ona zeli da mi konacno naucino lekciju i postaramo se da sami pazimo na njih,cuvamo ih i nedamo svakome da dopre do njih i povredi ih.Subina zeli da mi naucimo da sopstvena osecanja vracamo na kolosek.
Ponovo poruka od njega.Tvrdi da ne posedujem socijalnu intelegenciju.Ovoga puta se ne nerviram.Samo se smesim.DRAGO MI JE STO JE TI POSEDUJES ZA NAS OBOJE odgovaram besna na sebe sto sam odlucila da na takve poruke odgovaram.Odlucujem da je krajnje vreme da okoncam citavu pricu i zapocnem sopstveni zivot makar se osecala kao da sam izbacena sa koloseka.Na posletku,kao i uvek vraticu se na njega.
Jos jednom se zahvaljujem na Vasem razumevanju a pre svega na tome sto ste svakoga dana samnom.
Za mimoza salatu ste sigurno vec culi medjutim ne skodi podsetiti se i napraviti je svojim najmilijima u ovim hladnim vecerima.
Potrebno
2 veca krompira(kuvana u ljusci)
2 tvrdo kuvana jaja
1 kisela pavlaka
150 gr praske sunke
150 gr kackavalja
100 gr majoneza
Kropmpir izrendati pa premazati polovinom pavlake.Zatim rendati sunku i premazati majonezom.Zatim rendati celo jaje i 100 gr kackavlja.Sve premazati ostatkom pavlake.Odozgo posuti ostatkom kackavalja.
Prijatno!!!
Voli Vas Vasa Tanjana!!!
Dragi moji,
Došla sam u posetu svojim roditeljima za Božić i slavu medjutim moj boravak se otegao do dana današnjeg.Pomislih kako nije loše da Vam predstavim jedan moj običan dan(u ovom slučaju dok sam kod roditelja).
06.00 h.Svi spavaju.Trudim se da uvek ustanem u ovo vreme ne bih li mogla da pišem novi roman.Jedino je tada mirno.Jedino tada mogu da se u potpunosti posvetim svojim junacima i skrajam im sudbine.
oko 07.00 Ustaje moj andjeo.Zatim sledi doručak koji pravim,izlazak u šetnju,rasturanje i sakupljanje po po kući .Zabava,smeh,umor,neiscrpna enerigija.Trud da moj andjeo niti jednog trenutka ne primeti kakve su mračne sile trenutno zalutale u moj život.
oko 12.00 Sedim za kompjuterom i pišem blog(tatinom starom kompjuteru treba ravno pola sata da se upali,još pola da se konektuje na internet a onda sat vremena da otvori sajt(novi lap top nosi na posao razume se).Moj andjeo je zaspao a moja mama nastupa na scenu.
Moja mama:
"Opet sediš za kompjuterom!"
Ja:
"Kako to misliš opet predhodni put sam bila sinoć"?
Moja mama:
"I šta imaš od toga što sediš za kompjuterom"
Ja:
"Isto to govoriš i kada pišem"
Moja mama:
"Tako je, kada samo pišeš gluposti"
Ja :
"Odkud znaš kada ništa od toga što pišem nisi ni pričitala pa ni jedini odštampan roman"?
Moja mama:
""Zašto da čitam kada znam šta se sve dešava u tvom životu?Ne moram to još i da čitam"
Ja:
"Moji romani nisu autobiografski(iako priznajem samo Vama u svakom ima po nešto iz mog života).Uostalom uvek nadješ vremena da gledaš farmu ili survajver.
Moja mama:
"Moram da vidim šta se dešava"
Ja:
"Gledajući te gluposti baš ćeš saznati šta se dešava"
Moja mama:
"Tanjana tebi su sve gluposti.Ni u šta nikada nisi uključena.Ti si baš teška žena.Treba te izdržati"
Nisam mogla da se ne osvrnem na to da poslednja konstatacija ima malo veze sa time što se razvodim.Znate,kada Vam se desi nešto loše većina(verujte u tu većinu ne uljučujem i Vas) Vas gleda kao da ste vi krivi za sve.Možda ne za to što Vam se trenutno deševa ali nekako se u svakoj narednoj raspravi ili svadji zaključi da Vi niste u pravu.Da ne pominjem reakciju ljudi koji Vas poznaju(površno istina) kada čuju da više ne živite sa mužem.Kao da Vam na čelu piše da ste načinili nekakvu grešku.
oko 14.ooh Moj andjeo ustaje i naše avanture se nastavljaju.Pa sve u krug i sve do nekih ...
21.00 kada ponovo pišem blog i ponovo vodim isti razgovor sa mamom.Sada je nervira i što kucam poruke(iako to i ona radi) a onda stigne uglavnom nekoliko ružnih poruka od njega,zatim čitam knjigu i premorena odlazim na spavanje.
Ah da,izmedju svega toga treba ubaciti,pregovore za stan,odlazak kod lekara po bolovanje a sada i konsultacije sa advokatom.Ne baš zavidno jeli tako?E sada ne želim da imate utisak kao da se večito žalim.Ono što želim da kažem da se čvrsto držim izreke svuda podji svojoj kući dodji.I zato sam rešila da se danas vratim u Beograd.Moja kućica moja slobodica.Častila bih onoga ko je smislio ovu rečenicu.
Recept za danas je za krem tiramisu
Potrebno
200 gr sitnog sira
2 dl slatke pavlake
2 supene kašike kafe
2 kašike ruma
30 gr kakao praha
8 piškota
50 gr čokolade
50 gr šećera
Sjediniti ulupanu pavlaku,sir,šećer,crnu kafu i rum.U polovinu mase staviti kakao..Krem sipati u čaše ,dodati po 2 piškote i narendati čokoladu.
Prijatno!!!
Voli Vas Vaša Tanjana!!!
| « | Januar 2011 | » | ||||
|---|---|---|---|---|---|---|
| Po | Ut | Sr | Če | Pe | Su | Ne |
| 1 | 2 | |||||
| 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 |
| 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 |
| 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 |
| 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 |
| 31 | ||||||
- Mart 2012 [4]
- Februar 2012 [4]
- Januar 2012 [15]
- Oktobar 2011 [1]
- Septembar 2011 [7]
- Avgust 2011 [5]
- Jul 2011 [11]
- Jun 2011 [20]
- Maj 2011 [60]
- April 2011 [68]
- Mart 2011 [69]
- Februar 2011 [52]
- Januar 2011 [55]
- Decembar 2010 [64]
- Novembar 2010 [16]
