Budim se.Kosa mi rasuta po jastuku.Kisne kapi miluju prozore moje sobe .Pevaju Sa svukovima tramvaja u duetu.Prkose.Smese mi se sarkasticno.
Najradije bih ostala u krevetu ,navukla prekrivac preko glave i nastavila da slusam tu melodiju.Medjutim obaveze ne pitaju za zelje.
Da vidimo ovako, sta bih trebalo da uradim danas.Pisem,sredjujem stan,uplatim ostatak racuna(i tako ostanem gotovo bez novca),posetim supermarket,posetim...Shvatam da je vise onih stvari sto ne bih zelela da ucinim od onih koje me ispunjavaju.
Pitam se koliko vremena u sopstvenim zivotima provedemo radeci stvari kojih se gnusamo?
Kada god to pitanje sebi postavim setim se svog studiranja.Pravnog fakulteta i moje borbe sa profesorima,predmetima,samom sobom.
Toliko njih su me pitali zasto sam odabrala pravo.Zasto ne neknjizevnost ili psihologiju recimo.Nikada nisam imala spreman odgovor na ovo pitanje.Mozda zato sto sam ga toliko cesto i sama sebi postavljala.
U godinama kada sam odabrala pravo imala sam drugacije poglede na svet.Zamisljala sam sebe u sudnici,skupim odelima i cipelama sa visokom potpeticom.
O pravu kao zanimanju nisam mnogo razmisljala.
Takodje sam razmisljala i o mogucnostima zaposlenja.Bespravna drzava,mislila sam.Pravnici su uvek potrebni.U svakoj firmi.Nesto kasnije saznala sam da je tako razmisljalo verovatno jos i pola miliona stanovnika.
Oh kako sam se samo prevarila.Okovala sebe dozivotnim lancima zvanim totalno promaseno zanimanje!Pravni fakultet studirala sam ravno sto godina.Takodje sam videla i da to za pravni fakultet u Beogradu postaje potpuno normalno.To da se na jednom ili dva ispita u poslednjoj godini zaglavite 2 godine.
Da bih ispunila sopstveni zivot resila sam da putujem.Upoznajem nove ljude.Izlazim.Zivim.
Sada se uprkos ovoj odluci kojoj je rezultat promaseno zanimanje radujem tome.
Zatim se vracam u period kada sam isla u baletsku skolu.Profesorica me je dok smo spremali tacku za nastup potpuno nezasluzeno smestila u predposlednji red.Bunila sam se.Besnela.Ljutila se.Na posletku shvatila da od toga nema nista.Zatim sam za to isto takmicenje organizovala sopstvenu grupu i osvojila prvo mesto.
Shvatam da bih i sada trebala da sledim taj primer.Ali uprkos tome sto sam tada bila mladja i nesigurnija postojalo je nesto sto me je guralo napred,vodilo u nove pobede.To nesto zove se nada.
Sada...recimo da je ponovo otisla na pauzu za rucak.Medjutim ne zelim da skrstenih ruku cekam da se vrati.Pozvacu svoju prijateljicu VERU u pomoc i krenuti u susret zivotnim izazvovima.
Lekcija koju sam naucila studirajuci fakultet koji me niti malo nije zanimao jeste da u zivotu treba da radimo ONO STO ZAISTA VOLIMO KOLIKO GOD VISE MOZEMO I KAD GOD SMO U PRILICI DA TO CINIMO.
Hvala Vam sto me citate.
Dragi moji
Ne volim laz.Ne volim prevaru .Ne volim foliranje.Ne volim svadje.
Medjutim izgleda da u ovom svetu uspevaju samo oni koji se sluze gore navedenim.
Upravo tim ljudima smeta sve.
U stanju su da ogovaraju,osudjuju,kritikuju,omalovazavaju,svete se i onda kada nemaju razloga za osvetu.
Zbog cega to?
Samo da bi dobili malo paznje i nahranili sopstvenu sujetu.
Oni su uvek u pravu.Oni sve znaju.NJihovi zivoti su savrseni.Mogu Vam u svakoj prilici sve objasniti.
Ne interesuju Vas,ne obracate paznju na njih,shvatili ste odavno da nisu vredni Vase paznje.
Ali to ih je dotaklo.Upravo to sto ste naucili lekciju.
I sta ce onda da urade?
Da blate.Pljuju.Svete se.
Da udare i onda kada se najgore osecate.
I ma koliko na svetu dobrih ljudi ima ovi(junaci mog danasnjeg posta) nekako uvek isplivaju na povrsinu.
Postoji jedna recenica koju svaki put kada zelim nekoga da okrivim ponovim sebi:
PRE NEGO STO TO UCINIS POGLEDAJ SEBE U OGLEDALU I ZAPITAJ SE DA LI SI TI SAVRSEN.
Hvala Vam.Na hrabrenju i pozitivnoj energiji koju mi svaki dan saljete preko bloga.
Jutro.Budim se a cini se da jos snevam.Suze mi tope jastuk.Protekle veceri sam bila kod vlasnika firme u kojoj radim.Nemam vise snage da budem na bolovanju.Da idem kod lekara i pravdam se.Istina,jucerasnji dan bio je jedan od najtezih u mom zivotu ali pozvao me je.Nasminkala sam se,doterala i otisla.Zadrzavala sam suze dok mi je govorio da posla nema.Pokusavala da ostanem pribrana kada je isticao da postoji samo 1% da ce me pozvati i nesto mi ponuditi a 99% da odaberem kada da me otpuste.A onda sam dosla kuci i jecala do sitnih jutarnjih sati.Jecala zbog toga sto izgleda sve u mom zivotu mora da se desava u isto vreme.Jecala zato sto su se sve vestice i demoni ujedinili i prave zurku nad mojim jadom.
Gledam kroz prozor.Trotoari su vlagom prekriveni.Ljudi se guraju da udju u supermarkete.Zivot je nastavio da se odvija iako je moj svet zaustavio kazaljke.
Razmisljam.Zasto moramo da vodimo racuna o svakom koraku koji nacinimo?Ne treba suvise da zelimo.Ne treba suvise da se nedamo.Ne treba suvise da se dajemo.Opet sa druge strane treba da se uvek nadamo,uvek da zelimo uvek da sanjamo jer bih nam bez toga zivoti bili prazni.Treba o svemu da vodimo racuna.
Ovaj nas zivotni balans bi trebalo da pocne jos u obdanistu,kada treba da procenimo sa kim da se druzimo ili ne,koliko puta nekoga dnevno smemo da zovemo,koliko sati dnevno da se igramo...
Nastavlja u osnovnoj kada treba da odredimo sa kim da se druzimo,koga da simpatisemo,koliko vremena da ucimo...
Proteze se preko srednje skole u kojoj treba odredimo koga treba da volimo,cime da se bavimo,kakav zelimo da nam zivot bude...
Kulminaciju dozivljava za vreme studija(za one koji ne studiraju u vreme tih godina) kada treba da odredimo koliko zelimo da se posvetimo karijeri koliko porodici i sta zaprvo zelimo od sopstvenog zivota.
I uvek treba da postiji nekakva mera.Nikada onako kako nam sopstveno srce diktira.
"Sledi svoje srce" recenica koju cemo tako cesto cuti od drugih.Medjutim koliko istine ima u njoj?Kako da ga sledimo kada uvek treba da premeravamo,balansiramo,vagamo?
Da li je iko ikada sledio sopstveno srce u potpunosti?Sta bi se dogodili kada bi svi to cinili?
Sputani zakonima,kaznama,propisima...cesto nismo u stanju da poslusamo niti jedno slovo reci koje nam ono saopstava?
Veciti sanjari poput mene ce se sada pobuniti.Reci da uvek treba da idemo u korak sa zahtevima koje nase srce pripoveda inace cemo....inace cemo izgubiti sebe.
Koliko zaista mozemo da sledimo svoje srce?
Vracam se u krevet.Prevlacim prekrivac preko glave i pokusavam da sakupim snagu.
Danas treba da posetim advokata.Srce...bice vec vremena da ispunjavam njegove zelje.Od danas na scenu stupa Tanjana ratnik.
Neizmerno zahvaljujem na podrsci koju mi pruzate.
Tama.Dan je a opet cini se kao da se noc spustila.Odlazim u postu i vise od pola svoje bedne plate dajem na racune.Prokljnjem vlast.Njega sto nije pitao od cega zivimo vise od puna tri meseca.Ponovo je vreme toplije.Resih da se prosetam po bulevaru i udahnem malo svezeg vazduha(sada koliko je cist to je vec druga tema).Gledam u vesele grupice tinedjera koji odlaze i vracaju se u skolu,u zaljubljenje parove koji se glasno kikocu.Razmisljam kako cu se uskoro odseliti.Kako sam bas u ovom kraju dozevela toliko uspomena.Kako sam se u njega vracala nakon svih svojih poraza.U njemu se radovala lepim stvarima.10 godina nije malo.Dovljno je da u njih stane dobar deo zivota.A onda...iznenada osecam potrebu da se vratim u stan.Da ne vidim nikoga.Da se ponovo sakrijem.Ne dozvolim ikome da me vidi.Ponovo se okujem zidovima.
Tek sto sam usla zvoni telefon.To je moja mama.Kaze mi da je stigao koverat na njihovu adresu.On je pokrenuo razvod.Nakon sto sam ga 3 meseca molila da razgovaramo uzivo a ne preko poruka.Nakon sto sam razmisljala da ja to ucinim.To je ucinio on.
Tuga obavija moje srce poput nekakvog omotaca koji je dovoljno dugacak da ce verovatno trebati godine ne bi li se odmotao.
Dobro.Treba vec jednom nesto da se pokrene.Ovako vise ne moze.Ovo nije zivot.Kako god da se zavrsi barem ce se zavrsiti.Necu vise plutati izmedju tuge i tame.Bice kako biti mora.Sve to znam.Ali zasto je onda ovako tesko?Zasto vec sat vremena ne mogu da se saberem i ustanem sa poda?
Interesuje me sta ce da kaze na sudu.Da je otisao.Da nije prilozio za dete ni dinar.Da nismo uzivo razgovarali od kako je otisao?Da je uzeo moja kola i nece da ih vrati?Mozda ce sve da smisli i isplanira bas kao sto je i citavu ovu pricu. Mozda ce...
Ah zar je sve to sada bitno.Neznam kako ce biti.Koliko dugo cu prolaziti kroz citav ovaj pakao.Ali znam samo jedno.Danas,barem danas bicu kraljica tuge.
Recept-kada vidite da je neko kreten istog trenutka pobegnite od njega.Ne cekajte da sve ode predaleko.Ako se pre vencanja premisljate-otkazite ga.Tako je najbolje.Barem za Vas.
Sto se drugog recepta tice izvinicete me danas.Isuvise sam tuzna.
17.01.2011.Vece.
Citavog dana sam uzbudjena.Toliko da sam cak dobila i blagu temperaturu.Hodam terazijama i gledam izloge.Mame me prijatni zvuci koji dopiru iz lokalnih restorana i zovu da udjes u njih.Jos samo nekoliko minuta i videcu se sa mojim virtuelnim prijateljima.Lagala bih ako bih rekla da nisam stvorila nekakvu sliku u svojoj glavi o njima.Dolazim na dogovoreno mesto nesto ranije.Brinem se kako cu ih pronaci.Sanjarenja poznajem ,istina.Ali sta ako dodju drugi pre nje?Nervozno se setam i konacno odlucujem da udjem u prijatan ambijent koji lici na unutrasnjost nekakvog dvorca.
Ah kako sam se prevarila.Sanjarenja je vec bila tu.Vesela i pozitivna lica,toplo me je docekala.Nisam mogla da se otmem utisku da su nazivi koji su joj blogeri podarili bili iskreni i od srca.Svetionik bloga,majka bloga,ona koja ptice drzi na okupu i brine se o njima ili ako hocete vlasnica Blogovskog ostrva u mojim tekstovima.Ona koja daje sansu.Citavo vece je brinula o predstojecem nastupu kom se vec mesec dana u nazad neizmerni radujem i komunicirala mobilnim telefonom sa ostalim blogerima koji su nas pozdravljali i izvinjavali se sto nisu mogli da dodju.
Nesanica kojoj sam u svojim tekstovima podarila mesto ministra za iskrenost izgleda bas onako kako sam i zamisljala.Osim svog autenticnog lika koji me podseca na lik kakve Arapske princeze,primetila sam da je iskrena,neposredna,brizna.Borac.Imala sam tu cast da sedi bas do mene.
Suki Simpatican momak koji nas je neprestano zasmejavao svojim dosetkama.Istina,nisam imala priliku da citam njegove postove ali to cu svakako ciniti sa velikim zadovojstvom. Sticem utisak da je poseban.Da istice svoje misljenje cak iako se kosi sa misljenjima drugih sto izuzetno postujem.
Krilaandjela je dosao sa sojom lepsom( kada smo vec kod toga i boljom)polovinom.Sarmantan,sanjar,otvorenog srca.Niti malo me nije iznenadilo sto bas on srice tako lepe stihove.Druzeljubiv,dobronameran,otvorenog srca za sve one koji zele da u njega udju iskreno bez maski i pretvaranja.
Vesela cim sam je ugledala pomislila sam samo jedno.Sa pravom je nadenula taj nik.Vesela lica i moderne frizure citavo vece nije skidala osmeh sa lica.Verujte mi na rec kada ste sa njom u drustvu imate utisak da ste ponovo u srednjoj skoli.
Unajedina je dosla poslednja.Devojka koju sam najpre prepoznala u pozivnici Casper za carobno putovanje kada ju je doslovno opisala kao mene(ili sam bar tako imala utisak) .Citavo vece smo otkrivali nekakve slicnosti.Od godista,preko zanimanja,ineresovanja.Da li je moguce da se toliko stvari poklope?Krhka,nezna,sofisticirana,veoma lepa(dobro u poslednje navedenim osobinama nismo ni nalik:).Medjutim nedajte se prevariti.Uprkos njenoj krhkosti ova devojka poseduje intelegenciju i neverovatan smisao za humor.Cim sam je ugledala znala sam o kome se radi.Odmah me je osvojila.
Stepskivuk nije mogao da dodje.Zbog cega mi je bilo neizmerno zao.Radovala sam se da upoznam nekoga ko me je prepoznao medju prvima na blogu.Nekoga ciji me komentari ili razbesne ili toliko ocaraju da mi prolaze kroz misli danima.U poslednji cas je javio da ne dolazi .U dusi sam osetila nekakav nemir.Medjutim Sanjarenja me je umirila saopstivsi mu da cu ga vec sledece nedelje upoznati.
Jovan ss koji nema sopstveni blog ali ciji Vas svaki komentar natera da o njemu dobro razmislite takodje nije dosao.Pozivam ga da to ucini naredni put,na nekom drugom sastanku( u skorije vreme napominjem i molim)
Eto dragi moji.Razliciti ljudi.Razlicita zanimanja.Opet svima jedno zajednicko-svi samo zele da nadju put do srca svojih citalaca.
Iskrena da budem osecala sam se kao u nekakvom carstvu.Ne zbog bajkovitog ambijenta vec zbog toga sto sam upoznala nove prijatelje ,tako razlicite a opet tako slicne sebi.Prijatelje koji carstva vrede.
Dragi moji,
Krivim romanticne komedije jer na njihovom kraju glavna junakinja obavezno pronadje onog pravog i uda se za njega.Krivim srceparajuce romene jer uvek imaju srecan kraj i dobro pobedjuje zlo.Krivim laznu vracaru koja mi je u vreme kada sam imala 14 god uzela sto maraka i prorekla da cu se udati za gospodina savrsenog koji ce mi skidati zvezde sa neba.Krivim i sebe jer sam u to poverovala i trazila ga gotovo citavog svog zivota,uporedjivala ga sa svim muskarcima sa kojima sam bila u vezi i nalazila im nedostatke.Vracara mi je malo pomogla da ga stvorim u sopstvenim snovima.Crn,stariji od mene,visok,dobro situiran,zivi pokraj mora,volece me i cuvati vise nego samog sebe.Cekala sam i cekala.A onda sam pocela da verujem za svakog ko je dolazio u moj zivot da je onaj pravi.Dobro crn je i visok,to sto nema vise niti jednu od zamisljenih osobina nije uopste bilo ni bitno.Smesno je kako nas um oblikuje gospodina pravog i menja ga kako nam odgovara.Kako sudbina odredjuje pravac a mi cinimo sve ostalo uzdizemo,slavimo,spustamo,krivimo.Sve to cini nas um radeci neprestano kao nekakva radionica,mala fabrika koja proizvodi osecanja a koju pokrece nase srce.A onda je dosao on.Isti takav kakvog je opisala vracara.Visok,crn,stariji od mene,situiran,zivi pored mora i na izgled me obozava .Medjutim ispostavilo se da je bas on najveci kreten nad kretenima(pokazalo se da ima i gorih).Tada sam prestala da verujem da onaj pravi postoji.Niko nije onaj pravi i svi mogu da budu oni pravi,zavisi samo koliko cemo ga uzdici.Nastavila sam zivot i veoma ,veoma brzo srela sadasnjeg(jos uvek ne bivseg) supruga.Jos uvek cujem mekadasnju najbolju prijateljicu kako mi govori nakon sto ge je upoznala:
"Eto ga Tanjana on je taj!"
"Gluposti,kako to mozes da kazes?Niti je stariji od mene,niti je situiran,niti zivi pored mora"
"Dobro,ali crn je!Mozda ce se vremenom obogatiti i zivecete pored mora,odselicete se"
Pocela sam da se kolebam u soptvenim mislima.Mozda je u pravu.Mozda je on taj!
"Dobro a kako opravdavas to sto je moje godiste?Nije niti malo stariji od mene,cak je mladji mesec dana"?
"Ih pa ne moze ni vracara sve bas da pogodi.Zamaglio joj se vid"
I ja sam pocela da ponovo verujem.On je taj.Mislila da sam najsrecnija na svetu.Onda sam se prevarila.Bila sam jos srecnija kada smo dobili dete.
Zatim je otisao.
Sada vise ne verujem.Ne verujem da je bio pravi.Neverujem da cu pravog ikada sresti i ne verujem da onaj pravi za ikoga postoji.
Depresivna zbog toga?- Ne,nisam.Znate li zasto?Zato sto sam vremenom naucila da budem sama sebi ona prava.Da uzivam u sopstvenom drustvu i budem ponosna zbog toga.
Onaj pravi..hm ,ma to je samo mit.I uvek mogu da okrivim filmove,serije ,romane i gatare sto ga promovisu.
Druzeci se sa Vama svakodnevno naucila sam da ponovo verujem u sebe.
Recept za danas je za kuglice od oraha.
Potrebno
200 gr cokolade
200 gr mlevenih oraha
200 gr secera u prahu
40 gr meda
1 kasika ruma
50 gr maslaca
100 gr secera
Mikserom umutite maslac za secerom u prahu zatim dodajte naribanu cokoladu,orahe ,med i rum.Sve dobro izmesajte i oblikujte kuglice.
Prijatno!!!
Voli Vas Vasa Tanjana!!!
Jutro.Posmatram sliku na zidu svoje sobe.Venecija.Velicanstvena.S pravom nazvana kraljica Jadrana.Secam se kako sam se zaljubila u nju kada sam je posetila prvi put sa tadasnjom najboljom prijateljicom pre vise od 16 ak godina(Gospode zar ima toliko?).Secam se i kako sam se u nju s vremena na vreme vracala i iznova joj se radovala.Secam se i sopstvenog medenog meseca.Hotela na Venecijanskom lidu i beskrajnih setnja po vodi sa mojim(jos uvek ne zvanicno bivsim)suprugom.Secam se i kako sam volela da sama lutam njenim ulicicama.Onda mi najednom dolazi u misli.Mozda je volim bas zbog toga sto me te uske,kratke ulicice podsecaju na sopstveni zivot.Na nekakav lavirint po kom prelazim iznova i iznova a opet ni pomocu mape ne mogu da se snadjem.Koliko nam se zivotnih situacija ponavjaju a mi opet cinimo iste greske uvereni da ispravno postupamo.To sto se citav grad nalazi na vodi i vazi za poseban samo jos vise povrdjuje moja razmisljanja na ovu temu.More je nemirno.Povlaci se..Talasi ga pokrecu.Sunce miluje.Kise preplavljuju.Ponekad toliko da Vam je potreban camac za spasavanje da njime donekle stignete.Razmisljam kako su mnogi pisci dolazili u ovaj grad ne bi li ga nakon toga opisivali u svojim knjigama.Kako se Kazanova skrivao bas u ovom gradu i bio zatvoren zatvoru Duzdeve palate.Uprkos tim malecnim ulicicama i delovima grada u kojima se osecamo kao da smo smesteni u nekakvu kutiju grad je velicanstven.Mozda je tako i sa nasim zivotima samo toga nikako da postanemo svesni.Gledam u most uzdaha na slici i gondole koje spavaju u luci.Dobro,istina Italijani preteruju u romantici.Oni i od obicnog drveta umeju da naprave "Drvo vecitih ljubavnika".Medjutim zar tako cesto i mi ne cinimo u nasim zivotima?Pridajemo vaznosti nebitnim stvarima,patimo,analiziramo,trazimo.Zar nikada,bas nikada ne umemo da uvidimo da svi problemi jednoga dana postaju gotovo smesni i nebitni?Zar ne uvidimo da ce sve jednom proci.Da nista nije vredno nasih suza i patnje?
Cini se da ne.Smesteni na ringispil zivota koji se neprestano obrce i pliva po talasima mi se uporno iznova zafrknemo pa iznova pokleknemo pred izazovima koje nam nametne.
Sada mi secanja dosezu do velicanstvene Duzdove palate i sebe kako joj javno izrazavam divljenje dok moj (jos uvek ne bivsi) suprug uzvikuje:
"Da bas je lepa ova palata.Ovde se vidi koliko je vlast tada krala dok ljudi nisu imali da jedu"!
Gledam ga namrsteno.Moze da se posmatra i iz tog ugla ali ja necu.Necu u inat.Veneciju cu uvek posmatrati kao jedinstven grad.Dovoljno poseban da slobodno moze da prkosi svim ostalim gradovima na svetu .Ponosan.Grad cija konstitucija predstavljava nase zivote.
Hvala Vam sto ste od mene nacinili ako ne boljeg onda pisca sa mnostvom ideja koje vise ne svracaju u moj um u paru nego u coporima.
Recept za danas je za corbu od tikvica.
Potrebno
500 gr mladih tikvica
glavica crnog luka
1/2 l jogurta
2 zumanca
kocka za supu
mirodjija,beli luk
Tikvice oljustiti pa iseckati na kockice te dodati seckani luk ,naliti vodom i kuvati zajedno sa kockom za supu.Nakon dvsdesetak min polovinu tikvica izvaditi,propasirati pa vratiti u corbu i umesati seckanu mirodjiju i seckan beli luk.Kuvati jos oko 5 min pa skloniti sa ringle i umesati zumanca umesana sa jogurtom.
Prijatno!!!
Voli Vas Vasa Tanjana!!!
Zove se Zafar.Porekom je iz Pakistana.Upoznali smo se dok sam zivela na Kipru.Izasli smo nekoliko puta.Uglavnom na plazu. Pricala sam mu kako zelim da moja koza potamni na suncu.On je govorio kako ne zeli da njegova koza posvetli na suncu.Smejali smi se.Cisto prijateljski.Razgovarali o svemu.Zivotima u Pakistanu,Srbiji,na Kipru.Rekao mi je da je veren ali da svoju verenicu jos uvek upoznao nije.
"Lepa je"ponovio je vec treci put.
"Kako znas kada je nikada nisi video"?upitah radoznalo.
"VIdeo sam je na fotografijama i video zapisu"
Nisam mogla da sakrijem iznenadjenje.Objasnio mi je da brakove u muslimanskim zemljama sklapaju uglavnom posredovanjem porodica,ugovaranjem.Kako da tako nesto jos uvek postoji?pitala sam se.Kao da upadnes u 18 vek.Rekao mi je da je voli.Pitala sam ga kako je to moguce kada se jos uvek neznaju.Rekao mi je da zna.Da jednostavno zna.
Onda sam pocela da se pitam kako svi ti brakovi uopste funkcionisu?Tvoja porodica odabere nekoga i ugovori brak.Ti se sa tom osobom vidis na dan sopstvenog vencanja.I sta onda?
Svom prijatelju sam izrekla sopstvene nedoumice.
"U pocetku nije sjajno.Upoznajete se.Svadjate.Nastupa period ne slaganja.Ali onda...onda shvatis da ti je to najvaznija osoba na svetu.Da nemas nikog blizeg.Da treba da ostaris sa njom.I tada...tada nastupa ljubav"
Nisam mogla da verujem.Govorio je sa takvom odlucnoscu.Tako ponosno.
"Sta ako Vam se ne svidja ta osoba?Sta ako ne zelite da zivite sa njom"? pitala sam ga uzbudjeno.
"To se uglavnom ne desava"
"Da .Ali sta ako se dogodi"bila sam uporna.
"Mislis da Vi Hriscani pametno sve radite.Govorite da ste zaljubljeni da bi sve dali za nekoga a onda...pogledaj koliko ima razvoda u Hriscaniskim zemljama a koliko u Muslimanskim" !
Nisam zelela da mu se usprotivim.Nisam zelela da mu kazem da mozda u Muslimanskim zemljama razvoda nema toliko zato sto su zene osudjene da trpe,osecaju strah.
Tada mi se citava ta ideja o ugovorenim brakovima cinila nestvarnom,nemogucom,rezervisanom za neko drugo vreme.
Sada...pa recimo da vise nisam sigurna u to.Porodica ti uvek zeli najbolje.Mozda ima neke istine u Zafarovim pripovedanjima.
Mi ljudi smo ti koji smisljaju pravila,odredjuju ih,slede.Nakon toga se na njih zalimo.
"Pre bih bila sama nego u ugovorenom braku!"govorim mu dok talasi zapljuskuju obalu.
"To ti se samo cini"
Oboje cutimo.Dopustamo vetru da nosi nase misli.Negde daleko.
Hvala Vam sto ste samnom.
Spusta se vece.Docekacu ga sama.Nije me briga.Teram sebe da ustanem iz kreveta i sredim stan.Ne mogu.Zivim u haosu.To volim.Kako je moj andjeo trenutno kod njega ,nema nikoga ko bi mi prebaciovao.To je dobro.Trebalo bi da budem u miru.Kako je onda moguce da moju dusu opsedaju nemiri?Danas cu zapoceti novi roman.Radosna sam zbog toga.Kroz misli mi se neprestano provlaci recenica stepskog vuka.NJegov jucerasnji komenatr me je toliko ocarao da ne prestaje da napusta moj um ."Mislim da pomalo volis svoje tuge" pisalo je u njegovom delu.Pitam se da li je zaista tako?Da li ja stvarno volim svoje tuge?Da li sam dok je u mom zivotu bilo sve potaman(da dobro ste procitali i to je nekada bilo) bila pomalo nesrecna zato sto je tako?Zato sto je sve na svom mestu?Naviknuta na haos,red mi je izgleda smetao.Sada sam pocela da se molim za njega.Secam se kako je sve izgledalo idealno a ja trazila razlog da tugujem.Da li svi mi po malo volimo svoje tuge?Da li su one najosetljiviji delovi nase duse?Da li ponekad cinimo neke stvari nesvesno samo da bi smo patili?Konacno ustajem iz kreveta.Citavog dana sam uspela jedino da napravim rucak.Mogla sam i da ne rucam.Ne bih osetila glad.Uzimam papir i olovku i pocinjem...slova se nizu za njima reci.Osecam da se moje srce ispunjava nekakvim spokojem.Ponovo sam na svojoj teritoriji.U svome svetu.Zapocinjati iznova roman isto je kao i zapocinjati zivot iznova.Paralelan zivot.Obuzima me uzbudjenje.Pisem brzo,bez zastajkivanja,kao da mi neko diktira.Kao da sam poslata na zemlju samo da bih pisala ono sto je vec napisano.Ne trepcem.Olovka klizi po papiru i kao da se stapa sa njim.Kao dva jubavnika koja se iznova uzbudjuju uprkos tome sto se dugo znaju.Kakav ce biti glavni junak?Junakinja?Sta cu uneti iz sopstvenog zivota?Kako ce se problemi okoncati?Sve odlucujem ja.Samo ja.Ne cekam inspiraciju.Ona nikada ne dolazi pozvana.Sta je uopste inspiracija do izgovor za lenstinu i nerad?Za one kojma tako cesto fali eto predologa.Najbolje da je vise ne zovete u pomoc.Stvarati samo moze srce vase.Iz njega na papir stavljamo pesme,price,bajke.Ono odredjuje sudbine nasih junaka.Pogledah na sat.Proslo je vise od sat vremena od kako sem u ruku uzela olovku .Spustam je kraj papira i glasno uzdisem.Ponovo mi u misli dolazi jos jedna od mudrih recenica koju mi je ispisao stepskivuk "Mislim,disem i pisem"Cini se da je tako glasila.Mogla bih je preinaciti na Disem ,pisem i uzdizem.Ostavicu olovku i papir do sutradan,odlucujem.Ali kad pogledah u pravcu olovke videh kako mi se umilno smesi i ponovo me doziva.Smesim joj se i ja.
Hvala Vam.Na sve vecoj citanosti.Na divnim komentarima.Na tome sto ste od ovog bloga napravili mirno utociste.
Buduci da mojoj vernoj citateljki Ivani cokoladne mafne nisu uspele,zbog cega mi je iskreno zao recept za veceras je specijalno za nju.Dakle,rafaelo kugle.
Potrebno
400 gr mleka u prahu
400 kokosovog brasna
300 gr secera
250 gr margarina
1 vanil secer
150 ml vode
100 gr lesnika
60 gr pettit keksa
Vodu,secer i vanil secer prokuvajte i sklonite sa ringle pa zatim umesajte mleko u prahu,polovinu kokosovog brasna i mleveni keks.Smesu ostavite da se ohladi,zatim umesajte margarin.Dobijenu masu ohladite.Formirajte kuglice tako da u sredinu kuglice stavite predhodno propecen lesnik.Zatim uvaljajte kuglice u ostatak kokosovog brasna.
Prijatno!!!
Voli Vas Vasa Tanjana!!!
Za tu priliku obukla sam dugu haljinu svetlo roze boje.Znala sam,mozda nije pogodna prilika.Medjutim zelim da se merim sa pravom princezom.Bas me briga.Stigla sam u kafe pre nje.Videla kako mesecevi zraci obasjavaju okean a oblaci se igraju sa njim.Cekala sam.Usetala je ponosno.Crne duge kose i tamnih ociju.Pogledala u mene i blago mi se nasmesila.Na sebi je imala crnu haljinu koja se vukla po podu.Kosa joj je sijala,kao kakva svila na suncu.Sela je naspram mene.Narucile smo kafu.Prica je pocela.Pripovedale smo jedna drugoj o svemu.O lazima,istinama,prevarama,mudrostima,zeljama koje se provlacise kroz nas zivot.Slusala me je.Slusala sam ja nju.Ponekad sam imala utisak da govori o meni kada je izlagala sopstveni zivot ali njen odsecan pogled me je redovno podsecao da svet koji stvaram u sopstvenoj glavi nije stvaran.Sekla me je recima,milovala pogledom,kosila drzanjem.Zelela sam da viknem da je poznajem.Da smo se ranije upoznale ali da to nismo znale.Da se razumemo.Da nam se sudbine ukrstaju.Ali nisam to ucinila.Pustila sam da tece nase zajednicko vreme.Toliko sam cekala na njega.Sada vise nista nije bilo vazno.Koja ce sta reci,koja ce sta uciniti.Razumele smo se pogledom.Ljudi u kafeu su zurili u nju.Ni sama nisam bila sigurna sta je tacno bilo u pitanju.Njena kosa,njene oci,njeno drzanje.Privlacila je poglede kao kakvom magijom .Ali se nije osvrtala.Gledala me je ravno u oci.Solje kafe su stajale pred nama netaknute.Kako piti kafu uz ovakvu pricu?Uputila je samo jedan prekoran pogled konobaru i on je istog trenutka dotrcao."Dajte nam martini"cula sam kako govori .Doneo ga je za manje odminutu.Podigle smo case u vis.Pogledah kako na okeanu igra mesecina.Okrenula sam se njoj ledjima i duge kose nam se stopise.Crna i zlatna.Poput meseca i tame.A onda...suncevi zraci rasteruju meseceve.Otvaram oci i pipam kosu.Cini se da na njoj jos uvek osecam tamnu senku...Ah bice da sam opet sve to samo sanjala.
Vece.Gledam sopstveni odraz u ogledalu i stavljam na sebe crne bisere.Tek onako.Da vidim kako bih izgledala kada bih se sredila za nekoga.Televizor je ukjucen.Ne gledam u njega.Zelim samo da glasovima razbijem tisinu u stanu.Na njemu neka nova emisija.Neki novi ljudi.Pevaci,mislim.Ne poznajem ih.Pocinju da pevaju.Nisu mi poznate ni njihove pesme.Nanosim maskaru na trepavice a kosu uvijam u nisku pundju.
"Za koga se nas dve to stalno spremamo"? cujem glas i vracam se u 90 -te,kada sam se sa tada najboljom drugaricom spremala za nocni izlazak .
"Kada cemo prestati vise da se spremamo?Onaj pravi ne postoji"!
"Spremamo se da budemo lepe sebi"izrekoh laz.
"Glupost!Zasto bi se spremale zbog nas.Mogle bi da po citav dan ostanemo u trenerci i uzivamo"
"Dobro,sta sada zelis od mene"?postajem pomalo nervozna.
"Nista,samo pitam".
Zelim da joj kazem da onaj pravi tamo negde postoji i da ce on naci nas a ne mi njega.Zelim da joj kazem da zaista verujem u to.Ali ne izgovaram nista.Spremamo se po vec ustaljenom redosledu i izlazimo u tada popularnu diskoteku.
Ponovo vidim sebe u ogledalu.Starija sam.Nekoliko novih borica krase moje lice tek da se vidi da zivot nije pesma.Nije me briga.Kada bih se..kada bih se kompletno sredila bila bih ponovo lepa.
Pevaci ne prestaju da pevaju plej bek na malom ekranu.Sada vidim i neke koje poznajem.Neke koje sam slusala tih 90 tih.Shvatam da se gubim u ovom vremenu.Da mi se ne dopadaju nove pesme,filmovi,cupave cizmice(iako sam ih kupila).Da ne poznajem vise ni ljude na televiziji.Da ne volim da gledam emisije,cak ni vecinu knjiga koje istina ispunjavaju vreme i donose razonodu ali ciju pricu zaboravim cim okrenem poslednju stranicu.Osecam se cudno.Kao da sam upala u nekakav vremeplov.Sve je novo a ja sam ona ista Tanjana od pre desetak godina.Nisam promenila svoja razmisljanja.Jos uvek reagujem podjednako hirovito i inpulsivno sledeci svoje srce po svaku cenu.Samo...samo se nesto razlikuje.Tih 90 tih koje su okarakterisane kao najnesrecnije godine jos uvek sam mislila da mogu promeniti svet.Uciniti toliko toga.Osvojiti srca.Tada.Tada sam se osecala kao da zivim u sopstvenom vremenu .Dolaskom 2000tih sam pocela da se gubim u vremenu.Znam, recicete imam samo 31 nu.Ali zasto da se lazemo?Tako je.Ne zavidim mladjim generacijama.Naprotiv,zelim im da svaki svoj dan pametno iskoriste.Jer se vreme ne vraca.Da ne brinu brige.Jer brige tek kasnije dolaze.Drago mi je sto zive u sopstvenom vremenu i imaju snagu.Ta snaga je moc.Ona nas odrzava na povrsini.Neda nam da padnemo.Ali upravo tada kada je posedujemo ne umemo da je cenimo.
Ponovo se vracam u 90 te.Djuskam sa drugaricom u diskoteci sva srecna i doterana.Ne skidam osmeh sa lica.One dve devojke koje su se spremale temeljno za izlazak kao da su bile neke druge.Za ove se cini da su se rodile sa osmehom i da ga ne skidaju sa lica.
Evo me ponovo u ogledalu.Doterala sam se.Obukla novu belu kosulju i crni sorc.Tek onako da vidim kako bih izgledala kada bih se doterala za nekoga.
Ovaj clanak prvenstveno posvecujem mladim snagama koje me redovno citaju.Neizmerno sam im zahvalna zbog toga.Cast je imati takve citaoce.
Recept za danas je za pirinac sa piletinom.
Potrebno
100 gr pirinca
50 gr graska
50 gr sargarepe
50 gr paprike
100 gr pileceg belog mesa
cen belog luka
ulje,biber,zacin c
Papriku i sargarepu iseci na kockice i proprziti sa graskom na ulju.Tome dodajte belo meso iseceno na kockice.Kada meso porumeni dodajte obaren pirinac i umesajte naseckani beli luk te nalijte vodom i izmesajte.Pustite da provri i dodajte biber i zacin c.
Prijatno!!!
Voli Vas Vasa Tanjana!!!
Dragi moji
Nakon punih nekoliko godina gleduckanja filmica sinoc pogledah jedan koji mi je zaista privukao paznju.Dakle,radnja filma otprilke glasi ovako:ljudi zive u gradu istine.Sve sto izgovaraju je istina.Glavni lik je debeljuskasti dobrocudan covek koga prati nesreca na svim zivotnim poljima.Dobija otkaz,nema novca za kiriju a devojka koja mu se dopada ga ostavlja jer je neuspesan.Kada lekar saopstava njegovoj majci da ce najverovatnje iste veceri umreti,nas junak smislja lazi kako bi joj olaksao smrt.Govori o mestu blazenstva u koje covek zapada nakon smrti,o tome da ce tamo sresti one ljude koji su umrli a koje je volela...Sve to u pozadini slusa tim lekara.Buduci da svi u gradu govore istinu ,uskoro naseg glavnog junaka proglasavaju Bozjim izaslanikom.Sve vise se uplice u lazi.Vraca svoj stari posao,devojku,postaje bogat.Nakon negog vremena svi ga osudjuju za neistine koje siri,devojka pocinje da se zabavlja sa njegovim kolegom...da ne duzim.Zapitala sam se kako bi izgledalo kada bi svi govorili samo istinu?Da li bi se poubijali istog dana ili bi pak ziveli u vecem blagostanju?Sta su sve ljudi u stanju da ucine?Da osudjuju.Namecu.Slave.Uzdizu.Spustaju.Sta je sve u stanju da ucini ljudski mozak i da li je laganje u prirodi covekovoj?Da li bez njega zaista ne mozemo?Da li su lazi opravdane makar bile i sitne,onima kojima zelimo da samo ucinimo da se nas sagovornik oseca bolje,bas kao sto cini taj dobrocdan covek? Kakav bi zivot bio bez i jedne jedine lazi i da li je istina zaista uvek najbolje resenje?Pokusala sam sebe da smestim u taj grad istine.Bio bi isuvise surov,hladan,siv.Opet zaplitati se u lazi...ne to zaista nikada nisam umela.Mozda bi bolje bilo da jesam.Mozda bi neke stvari ispale drugacije.Lazima pletemo mrezu u koju na posletku i samo upadamo ali da li to isto cinimo i sa istinom u svakoj prilici?Ko moze znati sta je prava istina o istini?Mi obicni smrtnici svakako ne.Mi nismo tu da sudimo i rasporedjujemo(iako mnogi to nikako da shvate).Mi smo tu samo da prozivimo svoje male zivote i nestanemo .Da li cemo ih saciniti od lazi ili istine ostaje na nama.U koju god mrezu da zapadnemo tesko cemo se iskobeljati.
Hvala Vam sto ste posetili mog blog.Vi ste moja snaga.
Recept za danas je za egzoticnu corbu.
Potrebno
400 gr pileceg mesa
3 sargarepe
celer
200 gr blitve
400 gr sampinjona
250 gr sojinih ljuspica
ljuta papricica
2 kasike karija
150 ml soja sosa
250 ml slatke pavlake
150 gr testenine
so,biber
Pilece meso,so i biber prelijte sa3,4 l vode i kuvajte 10 min.Dodajte iseckanu sargarepu,celer i ljutu papriku i kuvajte jos 10 min.zatim dodajte isecenu blitvu i kuvajte jos 10 min.Pred kraj umutite slatku pavlaku. Testeninu posebno obarite i dodajte corbi.
Prijatno!!!
Voli Vas Vasa Tanjana!!!
Dragi moji,
Da li imate tu "srecu " da se kao i ja vozite gradskim prevozom?Da li ste primetili da nas ljudi u drecavim prslucima opsedaju na gotovo svakoj stanici?Dobro.Znam.Nisu ljudi krivi.Drzava radi sve da iskamci svaki dinar.Ti jadni ljudi izgleda rade na procenat.Veoma cesto naidju i na one koji se silom bune i ne zele da plate kartu.Sve mi je to jasno.Medjutim nije mi jasno da li u nekoj zemlji postoji toliko kontrole u gradskom prevozu kao u nasoj?Iskrena da budem citava stvar postaje pomalo ponizavajuca za nas gradjene.Ne zelim ni da pricam o tome da karte za prevoz neprestano poskupljuju.Sada ce Stepski vuk,madjionicar iz cijeg sesira izlaze carobne reci koje sliva u svoje pesme,reci da ne treba dizati glas na drzavu.E pa hocu!Hocu!Ako ne mogu da dizem glas i ruku onda barem dizem slova i reci.Nismo zasluzili takav tretman.Znam da ce neki od vas prokomentarisati da takodje u niti jednoj zemlji na svetu nema vise onih koji zele da se provuku bez placanja karte.Ali i na to imam pitanje?Da li je u nekoj zemlji cena karte toliko srazmerna ceni plate kao sto je u nasoj?Drecavi prsluci drece citavim gradom.Toliko drece da ne mora ni da postoji nikakvo nocno osvetljenje!Znam.Nisu ti ljudi krivi.Ali nismo ni mi gradjani toliko krivi da dobijamo takav tretman.Kad god treba drzava da da novac (bilo za bolovanje,decije dodatke,odobrene popuste...) treba da nosimo citavu fasciklju papira da bi ih opravdali a kada treba da iskamci dinar,pojacava kontrole do te mere da postaje sasvim jasno i onima koji prvi put kroce u ovu zemlju da nesto nije u radu.Dobro ,sada,nama je to davno postalo jasno ali izgleda da smo toliko otupeli da se ne bi osvrtali ni da slonovi skakucu po ulici i surlama kamce dinare.Imam osecaj da cemo uskoro svi mi navuci te drecave prsluke i harati autobusima,tramvajima i trolejbusima.Tako vise necemo imati koga da kontrolisemo.
Hvala Vam sto me redovno pratite,komenatarisete,podsticete,dajete mi snagu.
Recept za danas je za pohovane stapice.
Potrebno
500 gr celera
100 gr kecapa
5 kasika brasna
prezle
so.ulje,biber
Oljusten celer isecite na stapice i barite 2 minuta u posoljenoj vodi.Jaja umutite,posolite i pobiberite.Dobro ocdjen celer ispohujte sa brasnom,jajima,i prezlama.Panirane stapice prziti na vrelom ulju.Sluziti uz kecap.
Prijatno!!!
Voli Vas Vasa Tanjana!!!
Jutro.Ponovo se budim u svome stanu.Osecam ostar bol u glavi.Na televizoru opet "BOLJI ZIVOT".Nemojte misliti da ne volim ovu seriju.Naprotiv,to je moja omiljena domaca serija.Znam svaku izgovorenu recenicu u njoj napamet.Uvek se iznova smejem.Medjutim prikazuje se po milioniti put.Rasla sam uz nju.Uz nju se i razvodim,pomislih.Zatim citam komenatare koje ste mi poslali dok sam bila u carstvu snova(mogu vam reci proteklih nekoliko nedelja i ne bih ga s pravom mogla nazvati carstvom).Smesim se.Tu ste.Znam da ste tu i kada ih ne posaljete.Nije potreban komentar da bi se osetilo Vase prisustvo.Citam komentar,drage nam virtuelne prijateljice anne koja mi saopstava da ovo sa pogresnim naslovom moze da ispadne dobra fora.Imam tu cast da naslovu koji sam napisala nepravilno da cak i definiciju.TAZVOD=NESTO POMALO NALIK NA OBICAN RAZVOD SAMO PREFINJENIJE,OTMENIJE.RAZVOD BEZ MRZNJE,BESA I GNEVA.TAZVOD= RAZVOD NA TANJANIN NACIN.Uspela je da mi izmami sirok osmeh i toplinu oko srca koja mi je zaista potrebna.Pitam se koliko pozitivnosti moze da ima u toj zeni kada i od greske moze da napravi foru ili me je pak toliko pratila i citala da je osetila cak i kako razmisljam kada sklopim lap top i ostanem sa sopstvenim mislima u tisini?Upravo to sto je napisala dokazuje da postoje ljudi koji su velikog i cistog srca i koji se ne boje da Vas u njega prime.Prihvatam njenu defeniciju.Necu da menjam naslov TAZVOD=RAZVOD NA TANJANIN NACIN.Mozda o tome jednoga dana napisem knjigu...ponovo se zanosim.Mozda ta rec postane......hm...iskrena da budem lepse je pisati romane.Stvarati sopstveni svet u kome se masta preplice sa realnoscu u kome smo mi gospodri tudjih misli i poteza.U kome ne dozvoljavamo da se desi ono sto bi zeleli da izbegnemo u stvarnom svetu.Zbog toga je bolje ne menjati ono sto nas cini srecnima.Medjutim to ne smeta da ova definicija ostane kod nas u recniku blogerskih izraza od kojih jednoga dana mozda postane nekakva knjiga.Uh...opet mastam.Bolje bi bilo da ustanem iz kreveta i krenem u susret novom danu.Vidim kroz prozor sunce kako se energicno probija i pokazuje da je uvek tu,uprkos zimi.
Koristim ovu priliku da se zahvalim dragoj nam anni koja mi je bila inspiracija za ovaj clanak te koja je i osmislila definiciju tazvoda na samo njoj svojstven nacin.Sve Vas pozdravljam i ljubim.
Recept za danas je za spagete karbonara
Potrebno
spageti
100 gr dimljenje slanine
50 gr parmezana
ulje ili maslac
4 jaja
1 cen belog luka
so,biber
Dok se spageti kuvaju dobro ulupati jaja i naseckati slaninu.Slaninu isprziti na zagrejanom ulju ili maslacu.Zatim skloniti sa ringle i dodati so i biber i naseckan beli luk.Spagete staviti na tanjir te na njih staviti slaninu i dodati jaja.Brzo promesati pa posuti parmezanom.
Prijatno!!!
Voli Vas Vasa Tanjana!!!
Dragi moji,
Novi sad.Popodne. Zeleznicka stanica.Srecna sam sto se vracam kuci.Moja kucica moja slobodica uraaaaaa.!Jos lepse je sto cu ici vozom jupiiiiiiii.Imacu vremena da se opustim i mastarim.Da zaboravim kolotecinu svakodnevnice.
Na salteru mi saopstavaju da vozovi Novi sad-Beograd ne saobracaju zbog nekog kvara na sinama.Nerviram se.Stariji covek koji stoji u redu iza mene dovikuje "Zar niste culi?Bilo je na vestima?Neki teretni voz je skrenuo sa sina i sada voznog saobracaja nece biti nekoliko dana"Pogledah ga zahvalno.Kada da stignem da gledam vesti,zapitah se u sebi.Dobro.odlazim na autobusku stanicu i kupujem kartu.Autobus je vec bio na peronu.Prepun.Jedva nadjoh mesto.Shvatam da je udobnije voziti se vozom.Istina ide 20 km na cas ali jos bolje .Tako imam vremena za razmisljanje.Mastarenje(pa i da dremnem malo ako hocete u poverenju i odsanjam neki lep san ).Usput mi stuzu njegove poruke.U jednoj od njih mi saopstava da sam previse zelela od zivota i da je to bio glavni problem.Govorim mu kako u zivotu uvek treba da tezimo ka boljem(iako je u ovom slucaju ono sto sam zelela a za sta smo imali uslova bio veci stan zbog deteta i jos jednog ne bi li dobilo brata ili sestru) i kako to nije greh.Kako treba da se trudimo da napredujemo inace zivot ne bi imao smisao.U isto vreme se pitam da li ja zaista zelim puno od sopstvenog zivota?Da li treba da zelim mnogo manje i budem skromnija?Da li treba da jednostavno prihvatim stvari kakve jesu i nista ne menjam?Razmisljam kako svi imamo svakodnevnice jednu nalik drugoj.Kako tu i tamo dozvolimo sebi po neku avanturu,tek toliko da izadjemo iz kolotecine ali kako se ukoliko se u nasim zivotima desi nesto isuvise lepo ili isuvise lose osecamo kao da smo zbaceni sa koloseka.Naravo sve to se desava jedno vreme a onda se vracamo na isti kolosek i saobracamo istim tempom,elanom,redosledom.Ukoliko nas sa koloseka zbaci sreca imamo osecaj da smo zalutali u neki nestvaran svet i neprestano se plasimo da iz njega ne izadjemo.Ukoliko nas zbaci tuga samo zelimo da se sto pre vratimo na njega.A sudbina nas o tome nista ne pita.Izbacuje nas sa njega bas kao taj teretni voz i vraca nas na njega ne mareci o nasim osecanjima.Zaprvo ona zeli da mi konacno naucino lekciju i postaramo se da sami pazimo na njih,cuvamo ih i nedamo svakome da dopre do njih i povredi ih.Subina zeli da mi naucimo da sopstvena osecanja vracamo na kolosek.
Ponovo poruka od njega.Tvrdi da ne posedujem socijalnu intelegenciju.Ovoga puta se ne nerviram.Samo se smesim.DRAGO MI JE STO JE TI POSEDUJES ZA NAS OBOJE odgovaram besna na sebe sto sam odlucila da na takve poruke odgovaram.Odlucujem da je krajnje vreme da okoncam citavu pricu i zapocnem sopstveni zivot makar se osecala kao da sam izbacena sa koloseka.Na posletku,kao i uvek vraticu se na njega.
Jos jednom se zahvaljujem na Vasem razumevanju a pre svega na tome sto ste svakoga dana samnom.
Za mimoza salatu ste sigurno vec culi medjutim ne skodi podsetiti se i napraviti je svojim najmilijima u ovim hladnim vecerima.
Potrebno
2 veca krompira(kuvana u ljusci)
2 tvrdo kuvana jaja
1 kisela pavlaka
150 gr praske sunke
150 gr kackavalja
100 gr majoneza
Kropmpir izrendati pa premazati polovinom pavlake.Zatim rendati sunku i premazati majonezom.Zatim rendati celo jaje i 100 gr kackavlja.Sve premazati ostatkom pavlake.Odozgo posuti ostatkom kackavalja.
Prijatno!!!
Voli Vas Vasa Tanjana!!!
| « | Januar 2011 | » | ||||
|---|---|---|---|---|---|---|
| Po | Ut | Sr | Če | Pe | Su | Ne |
| 1 | 2 | |||||
| 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 |
| 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 |
| 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 |
| 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 |
| 31 | ||||||
- Mart 2012 [4]
- Februar 2012 [4]
- Januar 2012 [15]
- Oktobar 2011 [1]
- Septembar 2011 [7]
- Avgust 2011 [5]
- Jul 2011 [11]
- Jun 2011 [20]
- Maj 2011 [60]
- April 2011 [68]
- Mart 2011 [69]
- Februar 2011 [52]
- Januar 2011 [55]
- Decembar 2010 [64]
- Novembar 2010 [16]
