« ZRNCE PRAŠINE | Main | DVOGLAVA ALA »
Ne volim kada mi muniti prolaze kao sekunde.Sati kao minute.Nedelje kao dani.
Ne plašim se smrti niti starenja ,plašim se brzok proteka vremena.
Odjednom sam shvatila da prolazi toliko brzo da nemam više nikakvu kontrolu nad njim.Ne mogu da prigrabim kao nekada što sam umela.
Pitam se koliko smo u stanju da prihvatimo nove izazove,učnimo nešto potpuno novo,neočekivano.
Toliko smo postali ušuškani u okrilje ustaljenih rituala svakodnevnice da od novog nekako bežimo.
Gotovo uopšte više ne rizikujemo.
Poznato.Ustaljeno.Bez ikakvih promena.Provereno.
Mislimo tako je bolje.
A onda se se izgubimo u proverenoj rutini i zaboravimo kako izgleda kada jednostvano probamo da skočimo.
Možda zato što smo uglavnom padali,razbijali noseve.Pa sa sada zavlačimo u krilo oprobanog.
Kao nekakvi roboti koju funkcionišu na gorivo istovetnog.
Što smo stariji,manje se usuđujemo da rizikujemo.
Mislimo ništa više nije vredno toga da ljosnemo direktno na zemlju i zakaljamo lice u blato.
Ali u istom momentu potpuno zaboravljamo da ukoliko ne skačemo,večito stojimo u jednom mestu .Ne postoji šansa ni da se u oblake vinemo.
Samo hrabri skaču.Kukavice ostaju na litici i čekaju da vide šta će se dogoditi.Dopuštaju sebi da život posmatraju sa nekakve ustaljene visine.Potpuno jedolično.
Skrivaju se od izazova kao od zaslepljujućih zraka sunca pa navlače naočare ne bi li ih zaobišli.
Koliko smo se u životu puta usudili da učinimo nešto potpuno novo,drugačije ?
Nešto što će možda promeniti čitav naš život.
Ako i uradimo nešto takvo skloni smo da o tome prepričavamo godinama.
A vreme ne čeka.
Život ne čeka.
Sve bih dala da ponovo dođem u iskušenje da barem omirišem izazov.
Njih obično kudimo.
U stranu slanjamo.
Zapostavljamo.
Ostavljamo ih da trunu na polici čekanja.
Bežimo od njih kao od zaraze nekakve.
Oblilazimo ih.
Opet oni su tu.Svakoga dana.U svakoj minuti.
Čuče skriveni i čekaju na nas.
Potrebno je samo da pružimo ruku i prihvatimo ih.
Samo oni koji skoče mogu i da se vinu u oblake.
Sve Vas pozdravljam i želim vam prijatan ostatak dana !
Komentari
..pružao sam ruke,doskakivao izazovima ali i grešio...možda je doro,dobro se čuvati izazova...Pozdravljam !!
Jovane...ako se čuvamo ne možemo ni da dobijemo ništa..Ako ne skačemo ne možemo ni da letimo.A letimo čak i kda padamo...Pozdrav!
izazov to ti je ono pristanes pokajaces se ne uradis li to pokajaces se jos vise mac sa dve ostrice skok sa litice i letenj moze samo ne preblizu sunca da se krila ne isprze
Stalker ja na tvoje komentare zaista nemam šta da dodam.Savršeno !
Stalker ja na tvoje komentare zaista nemam šta da dodam.Savršeno !
Hrabri koji dobro procene situaciju, dakle pametni -skaču. Pa "muniti" mogu postati "minuti"
Sanjarenj slažem se u potpunosti.Hrabri koji dobro procene situaciju skaču !
Toliko smo postali ušuškani u okrilje ustaljenih rituala svakodnevnice da od novog nekako bežimo.
Ovo je definitivno članak sa vrijednim informacijama koje sam tražio. Zato bih vam se zahvalio na trudu koji ste uložili u pisanju ovih informacija.
| « | Jun 2011 | » | ||||
|---|---|---|---|---|---|---|
| Po | Ut | Sr | Če | Pe | Su | Ne |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | ||
| 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 |
| 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 |
| 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 |
| 27 | 28 | 29 | 30 | |||
- Mart 2012 [4]
- Februar 2012 [4]
- Januar 2012 [15]
- Oktobar 2011 [1]
- Septembar 2011 [7]
- Avgust 2011 [5]
- Jul 2011 [11]
- Jun 2011 [20]
- Maj 2011 [60]
- April 2011 [68]
- Mart 2011 [69]
- Februar 2011 [52]
- Januar 2011 [55]
- Decembar 2010 [64]
- Novembar 2010 [16]
