Princeza nemira

NA KORAK OD RAJA

2011/06/03,19:45

Volim kada me obuhvatiš pogledom.Onako kao da želiš da me odvojiš na brzaka.Gladnim pogledom.

Volim kada upijaš sve što radim.Svaki moj pokret.Kako prekrštam ruke preko vrata,lenstvujući.Primičem čašu tvojoj.Upućujem Ti jedan blagi osmeh.

Volim i kada zurimo u jednu tačku i bezrazložno se smejemo.Lepo nam je.Ništa drugo važno nije.

Volim i kada nam se tela prepliću.Upliću.Zapliću.

Šta to vredi ?Sva sam sećanja grupisala u posebne dosijee pod oznakom na korak od raja.

Tako i jeste nekako bilo,čini se.Na korak od samog raja.

Sve je bilo umućeno,zamućeno,zamagljeno.

Ništa se od nas moglo videti nije.

Kada bolje razmilim kao da sam posetila nekakvo nadrealno mesto koje nema ni prostor ni vreme.

Kao da sam bestežinski plutala po oblacima znajući da je dovoljan samo jedan korak da se popnem do raja.Isto tako samo jedan da ljosnem o zemlju.

Kažeš da sam Te izgubila.Ponovo greška.Nikada Te ja nisam ni imala.

Nikada niko nije imao i mene iako su se mnogi zavaravali da je tako bilo.

Posedovati telo ne znači posedovati um,srce,dušu.

Pa ipak na momente se činilo kao da si postao njihov gospodar.

Možda samo na nekoliko trenutaka.Onda kada si me toliko hipntisao da sam nestala u čaroliji.

Kada je od mene ostala samo bleda senka.

Linija koju za sobom vuče zvezda padalica.

Tada si me imao.Bila sam samo tvoja.

Ali koliko to može da traje ?

Minutu ?

Sekundu ?

Trenutak ?

Nestajem sa čarolijom.Takva sam uvek bila.

U ljubavi rasla,cvetala,razvijala kao nekakva žedna biljka.

Kada je ljubav nestajala,nestajala sam i ja.

I možda sam tu.Možda možeš da me vidiš.Možda čak možeš da me dodirneš i proveriš da li sam stvarna.

Mene ipak nema.

Barem ne u onom obliku

Obliku koji je isklesala ljubav

Izvajala kao nekakvu statuu

Postavila u vrt dvorca

Pa je sada svi zagledaju,dive joj se,procenjuju,osuđuju

Ali ona stoji ne pomično.Smeši se zaleđenim osmehom.Upija sve poglede.

Prođeš i Ti ponekada

Pitaš se da li nešto može da se izmeni.Popravi.Odradi bolje.

Možda oči,pramen kose koji neobavezno pada niz lice,suza koja može da se dotakne.

Ne vredi .Ne može.Takve statue samo ljubav izliva.

I ostaju takve večno

Zauvek u vrtu

Ne odolevaju vremenskim prilikama,godinama,ljudima.

One su jednostavno večne jer imaju mesto u hodnicima raja

Ni Ti ni ja tu ne možemo više ništa da promenimo.