Princeza nemira

TIŠINOM ISPISUJEM TVOJE IME

2011/06/20,21:56

Ne čujem vetar,čuje on mene.

Ne čujem kišu,kišne kapljice igraju ples oko mene kao kakve balerine.Pa se sapliću,zapliću,tope na telu,umivaju mi lice.Gase usana žeđ.

Ne čujem gromove i munje što mi sobu osvetljavaju.Senkama se igraju.Viču tvoje ime.

Čujem...tišinu.

Dobro mi znanu.Drugaricu nemirnih noći.Sestru beskrajnih misli.

Kažu ljudi najgora je tišina

Pitam se zašto je onda meni dobra vila

Uz nju umem da snevam,da volim,da među oblake se vinem

Tišinom ispisujem tvoje ime

Beležim tvoje dodire

U tišinu umem slike da upletem

U svakoj od njih nas dvoje

Smešimo se,tražimo,dozivamo,skrivamo,mamimo,volimo

Tišinom i zvezde dosežem

Novoj se zori radujem

Stvaram nove oblike onoga što smo imali

Onoga što bili smo mi

Tišinom plodove ubiram

Njima se sladim,sokove upijam

Tišinom te prizivam

Njom ti i pesmu opevam

Tišina...

U njoj smo se skrili

Kao da nikada nismo ni bili

Kao da našu ljubav smo snili

Jorganom tuge je prekrili

Tišinom ja sve umem

Umem i tamu da razumem

Umem da vešto isklešem reči

Obojim žudnju što kao kruna blista

Nasmejem tugu

Ugasim nemir

Pustim te da lutaš u beskraju

Tišinom brojim misli svoje

Slavim ih

Sakupljam

Uzdižem

Zavlačim ti ih u srce

Tišinom ispisujem tvoje ime