Princeza nemira

REČ,DVE O BLOGU. RS...
2011/06/09,13:53

Sedim na podu zgrčena.Trebalo mi je dosta vremena da uspavam Anđela.

Dopada mi se jedna sopstvena osobina.Nikoga od svojih bivših ljubavi nisam nikada kriivila.

Nakon što bi se veza završila lepo bih je spakovala u dosije i zalepila na fasciklu nalepnicu lepa sećenja.To sam isključivo radila zbog sebe.Pamtila samo ono lepo.Ružno brisala kao da nikada nije ni postojalo.Kada bih nekada na trenutak želela da zavirim u taj dosije prelistavala bih stranice sećanja sa osmehom na licu.

Kako međutim,kako da se prisećam nekoga po lepom kada mi preti da će me uništiti 24h dnevno ?

Kako kada za sve pronađe kontru pa ni dete neće da odvede kod lekara kada je to potrebno?

Ne mogu.Jednostavno ne mogu.Umorna sam od svega.Isrcpljena.

Ne postoji lep ili srećan razvod.Razvod je sam po sebi grozan.Možda postoji samo pristojan razvod.Ali moj svakako to nije.

Mislila sam da će vremenom biti lakše ali čini se da sve teže postaje.U ovoj zemlji ne igraju ulogu ni socijalne službe ni sudije.Svako može da radi šta želi.

A onda dođem ovde da olakšam dušu.Ispišem šta mi leži na srcu pa mi iskoče raznorazne utvare i veštice i nakače mi se još na hiljadu problema na vrat.

Ko ovde nekoga uopšte zaista poznaje da bi sudio i kritikaovao ?

Ko zna kakav je čiji život ili u kakvoj se situaciji nalazi neko ?

Jedino što možemo da znamo je ono što pročitamo ili komentarišemo.Da li je to dovoljno da se sazna sve o jednoj osobi ?Svakako da nije.

Ovde bi trebalo da se gledaju tekstvovi koje ispišemo.Ali se izgleda gledaju samo osobe.Namerno kažem ovde na ovom blogu jer verujte da na drugim blogovima nije tako.

Zato pre nego što napadete,kljucate u mozak i grizete pomislite kako čak i da tu osobu poznajete ( a ne poznajete je uopšte ) ne bi trebalo to da činite.

Što se mene tiče na utvare sam oguglala.Orijentisala sam se na dobre ljude.Prijatelje koje sam ovde stekla i na koje sam ponosna.

Bilo bi dobro da svako od nas to učini.Možda onda ovaj blog jednoga dana postane nalik drugima.

Dolaze ovde novi ljudi sa prelepim tekstovima.Zapažam da ih niko ne čita.Ili ako ih čita niko ne daje nikakav komentar.

Samo se vrte jedne te iste osobe kao na ringišpilu .Kao da niko novi nesme da dođe.

Previše mi se toga lošeg izdešavalo.Najgore je što se još uvek dešava.

Kakve je to posledice ostavilo po mene ?

Ništa me više ne dotiče.Ne pogađa.ne interesuje.

Da li mislim da je to dobro ?

Ne mislim.

Iskreno,volela bih da barem znam da još uvek umem da patim.Ali mislim da ne umem ni to.

Osvrnite se oko sebe ,pogledajte soptveni život,Obratite pažnju na prelepe teksove koji Vam možda promiču .Cenite tekstove.Pustite osobe.Svako ima svoj život i zna kako da ga živi.Nikome nisu potrebne ničije dijagnoze.

Postoje ovde osobe koje su velikog srca,uvek spremne da upute po koju lepu reč i ulepšaju dan.NJima se posebno zahvaljujem jer su ušetale u moj život onda kada mi je bilo najpotrebnije.

Ovaj članak nije nikakva najava odlaska sa bloga ili slično.

Nisu moj stil teatralni odlasci sa pompeznim povratcima.Ali i one koji to rade ne osuđujem uopšte.Svi smo različiti.To tako treba da posmatramo i da prihvatimo jedni druge baš onakvima kakvi smo i nikako drugačije.

 

Sve Vas pozdravljam i želim Vam lep ostatak dana.

 

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS Powered by LifeType and blog.co.yu