Dragi moji,
Novi sad.Popodne. Zeleznicka stanica.Srecna sam sto se vracam kuci.Moja kucica moja slobodica uraaaaaa.!Jos lepse je sto cu ici vozom jupiiiiiiii.Imacu vremena da se opustim i mastarim.Da zaboravim kolotecinu svakodnevnice.
Na salteru mi saopstavaju da vozovi Novi sad-Beograd ne saobracaju zbog nekog kvara na sinama.Nerviram se.Stariji covek koji stoji u redu iza mene dovikuje "Zar niste culi?Bilo je na vestima?Neki teretni voz je skrenuo sa sina i sada voznog saobracaja nece biti nekoliko dana"Pogledah ga zahvalno.Kada da stignem da gledam vesti,zapitah se u sebi.Dobro.odlazim na autobusku stanicu i kupujem kartu.Autobus je vec bio na peronu.Prepun.Jedva nadjoh mesto.Shvatam da je udobnije voziti se vozom.Istina ide 20 km na cas ali jos bolje .Tako imam vremena za razmisljanje.Mastarenje(pa i da dremnem malo ako hocete u poverenju i odsanjam neki lep san ).Usput mi stuzu njegove poruke.U jednoj od njih mi saopstava da sam previse zelela od zivota i da je to bio glavni problem.Govorim mu kako u zivotu uvek treba da tezimo ka boljem(iako je u ovom slucaju ono sto sam zelela a za sta smo imali uslova bio veci stan zbog deteta i jos jednog ne bi li dobilo brata ili sestru) i kako to nije greh.Kako treba da se trudimo da napredujemo inace zivot ne bi imao smisao.U isto vreme se pitam da li ja zaista zelim puno od sopstvenog zivota?Da li treba da zelim mnogo manje i budem skromnija?Da li treba da jednostavno prihvatim stvari kakve jesu i nista ne menjam?Razmisljam kako svi imamo svakodnevnice jednu nalik drugoj.Kako tu i tamo dozvolimo sebi po neku avanturu,tek toliko da izadjemo iz kolotecine ali kako se ukoliko se u nasim zivotima desi nesto isuvise lepo ili isuvise lose osecamo kao da smo zbaceni sa koloseka.Naravo sve to se desava jedno vreme a onda se vracamo na isti kolosek i saobracamo istim tempom,elanom,redosledom.Ukoliko nas sa koloseka zbaci sreca imamo osecaj da smo zalutali u neki nestvaran svet i neprestano se plasimo da iz njega ne izadjemo.Ukoliko nas zbaci tuga samo zelimo da se sto pre vratimo na njega.A sudbina nas o tome nista ne pita.Izbacuje nas sa njega bas kao taj teretni voz i vraca nas na njega ne mareci o nasim osecanjima.Zaprvo ona zeli da mi konacno naucino lekciju i postaramo se da sami pazimo na njih,cuvamo ih i nedamo svakome da dopre do njih i povredi ih.Subina zeli da mi naucimo da sopstvena osecanja vracamo na kolosek.
Ponovo poruka od njega.Tvrdi da ne posedujem socijalnu intelegenciju.Ovoga puta se ne nerviram.Samo se smesim.DRAGO MI JE STO JE TI POSEDUJES ZA NAS OBOJE odgovaram besna na sebe sto sam odlucila da na takve poruke odgovaram.Odlucujem da je krajnje vreme da okoncam citavu pricu i zapocnem sopstveni zivot makar se osecala kao da sam izbacena sa koloseka.Na posletku,kao i uvek vraticu se na njega.
Jos jednom se zahvaljujem na Vasem razumevanju a pre svega na tome sto ste svakoga dana samnom.
Za mimoza salatu ste sigurno vec culi medjutim ne skodi podsetiti se i napraviti je svojim najmilijima u ovim hladnim vecerima.
Potrebno
2 veca krompira(kuvana u ljusci)
2 tvrdo kuvana jaja
1 kisela pavlaka
150 gr praske sunke
150 gr kackavalja
100 gr majoneza
Kropmpir izrendati pa premazati polovinom pavlake.Zatim rendati sunku i premazati majonezom.Zatim rendati celo jaje i 100 gr kackavlja.Sve premazati ostatkom pavlake.Odozgo posuti ostatkom kackavalja.
Prijatno!!!
Voli Vas Vasa Tanjana!!!
Dragi moji,
Došla sam u posetu svojim roditeljima za Božić i slavu medjutim moj boravak se otegao do dana današnjeg.Pomislih kako nije loše da Vam predstavim jedan moj običan dan(u ovom slučaju dok sam kod roditelja).
06.00 h.Svi spavaju.Trudim se da uvek ustanem u ovo vreme ne bih li mogla da pišem novi roman.Jedino je tada mirno.Jedino tada mogu da se u potpunosti posvetim svojim junacima i skrajam im sudbine.
oko 07.00 Ustaje moj andjeo.Zatim sledi doručak koji pravim,izlazak u šetnju,rasturanje i sakupljanje po po kući .Zabava,smeh,umor,neiscrpna enerigija.Trud da moj andjeo niti jednog trenutka ne primeti kakve su mračne sile trenutno zalutale u moj život.
oko 12.00 Sedim za kompjuterom i pišem blog(tatinom starom kompjuteru treba ravno pola sata da se upali,još pola da se konektuje na internet a onda sat vremena da otvori sajt(novi lap top nosi na posao razume se).Moj andjeo je zaspao a moja mama nastupa na scenu.
Moja mama:
"Opet sediš za kompjuterom!"
Ja:
"Kako to misliš opet predhodni put sam bila sinoć"?
Moja mama:
"I šta imaš od toga što sediš za kompjuterom"
Ja:
"Isto to govoriš i kada pišem"
Moja mama:
"Tako je, kada samo pišeš gluposti"
Ja :
"Odkud znaš kada ništa od toga što pišem nisi ni pričitala pa ni jedini odštampan roman"?
Moja mama:
""Zašto da čitam kada znam šta se sve dešava u tvom životu?Ne moram to još i da čitam"
Ja:
"Moji romani nisu autobiografski(iako priznajem samo Vama u svakom ima po nešto iz mog života).Uostalom uvek nadješ vremena da gledaš farmu ili survajver.
Moja mama:
"Moram da vidim šta se dešava"
Ja:
"Gledajući te gluposti baš ćeš saznati šta se dešava"
Moja mama:
"Tanjana tebi su sve gluposti.Ni u šta nikada nisi uključena.Ti si baš teška žena.Treba te izdržati"
Nisam mogla da se ne osvrnem na to da poslednja konstatacija ima malo veze sa time što se razvodim.Znate,kada Vam se desi nešto loše većina(verujte u tu većinu ne uljučujem i Vas) Vas gleda kao da ste vi krivi za sve.Možda ne za to što Vam se trenutno deševa ali nekako se u svakoj narednoj raspravi ili svadji zaključi da Vi niste u pravu.Da ne pominjem reakciju ljudi koji Vas poznaju(površno istina) kada čuju da više ne živite sa mužem.Kao da Vam na čelu piše da ste načinili nekakvu grešku.
oko 14.ooh Moj andjeo ustaje i naše avanture se nastavljaju.Pa sve u krug i sve do nekih ...
21.00 kada ponovo pišem blog i ponovo vodim isti razgovor sa mamom.Sada je nervira i što kucam poruke(iako to i ona radi) a onda stigne uglavnom nekoliko ružnih poruka od njega,zatim čitam knjigu i premorena odlazim na spavanje.
Ah da,izmedju svega toga treba ubaciti,pregovore za stan,odlazak kod lekara po bolovanje a sada i konsultacije sa advokatom.Ne baš zavidno jeli tako?E sada ne želim da imate utisak kao da se večito žalim.Ono što želim da kažem da se čvrsto držim izreke svuda podji svojoj kući dodji.I zato sam rešila da se danas vratim u Beograd.Moja kućica moja slobodica.Častila bih onoga ko je smislio ovu rečenicu.
Recept za danas je za krem tiramisu
Potrebno
200 gr sitnog sira
2 dl slatke pavlake
2 supene kašike kafe
2 kašike ruma
30 gr kakao praha
8 piškota
50 gr čokolade
50 gr šećera
Sjediniti ulupanu pavlaku,sir,šećer,crnu kafu i rum.U polovinu mase staviti kakao..Krem sipati u čaše ,dodati po 2 piškote i narendati čokoladu.
Prijatno!!!
Voli Vas Vaša Tanjana!!!
Dragi moji,
Svaka devojčica sanja da se jendoga dana uda i postane majka.Medjutim tim devojčicama niko ne objasni(i ne treba da se deca ne uplaše) šta sledi kada se to dogodi i koliko u to novca treba da se uloži.Priča bi krenula ovako.Devojčica odraste i konačno,nakon duge potrage za onim pravim naidje na čoveka sa kojim želi da provede ostatak života(i on sa njom razume se).Venčaju se a zatim dodje beba.Tako se i završavaju sve bajke.Medjutim upravo tu bajke i prestaju.Još dok je ta beba u stomaku problemi počinju.Najpre lekari.Pa testovi(to uključuje i slanje sa državnih doma zdravlja u privatne ordinacije istih tih lekara ne bi li naplatili petoduplo više a žena bila potpuno sigurna da je sve u redu).Onda počinju pripreme za bebu i kupovina stvari što uključuje krevetac,kolica,kadicu,flašice,odeću,kozmetiku...i još trista miliona čuda.Dodatak za prvo dete iznosi oko 20 hiljada dinara(barem bilo kada se moja beba rodila)što ne može da pokrije ni kupovinu jednih kolica ali i za taj dodatak treba tolika procedura da još jedino vam ne daju da izvadite krv i date im.E sada onaj ko (kao što je i moj slučaj) je imao tu nesreću da ima tešku trudnoću i mora da provede čitavih nekoliko meseci na porodiljskom bolovanju zbog iste,mora da se nosi i sa duplo umanjenom platom i da od iste kupuje sve te stvari za doček bebe.Ne želim ni da pominjem to sa čime novopečena mama mora da se nosi tokom porodiljskog odsustva dok joj svi govore kako je super što ne ustaje svakoga jutra da ide na posao(to što tokom noći ne spava se ne računa) i što uglavnom(svaka časta očevima koji su izuzeci skidam im kapu!) sama mora da se nosi sa svim.Konačno,kada pomisli da kreće na posao i da se njen život vraća u normalu može vrlo lako da joj se desi da je otpuštena čim sedne za radni sto(nekoliko slučajeva samo u mojoj firmi) a može da bude i unazadjena od visoke funkcije do portira na recepciji (poslednji dan pre nego što su saznali da sam u drugom stanju birali su me za direktora a prvog po povratku smestili na recepciju).Da,još samo da napomenem da se bolovanje za dete plaća 50%(onaj ko Vam kaže da je 60%grdno se vara jer ne uljučuje se regres,topli obrok,prevoz...).Pa sad edo drage moje vi izvolite da budete mame.
Sada,nije sve ni tako crno.Ukoliko me pitate da li čitava ova priča vredi samo jednog osmeha andjela kog dobijete.Odgovor je jednostavan-vredi.Medjutim to ne daje za pravo državi da se tako ponaša prema porodiljama niti opravdava to što one ničim zaštićene nisu.I što se u ovoj zemlji izgleda brine briga o svemu(iako se ništa ne reši) osim o novopečenim mamama i tek rodjenoj deci.Trebalo bi da postoji poseban zakon čiji će naziv biti PRAVO NA DETE i koji će se pobrinuti da najnevinije duše na svet dodju u boljim uslovima.
Dragi moji,svedoci ste da se ovom blogu dotaknemo raznoraznih tema.Tako ni ovu nismo mogli da obidjemo.Jedno je medjutim za sve teme zajedničko:Vi ste uvek tu i to je najvažnije od svega.
Recept za danas je za šampinjone u vinovoj lozi
Potrebno;
5oo gr šampinjona
5 listova vinove loze
2 čena belog luka
1 kašikica majorana
1 kašika djumbira
400 gr integralnog barenog pirinča
so,biber,maslinovo ulje
200 fr šeri paradajza
1 veza peršunovog lista
200 gr kukuruznog hleba
U vatrostalnu posudu sipati ulje,poredajti listove vinove loze i šampinjone pa peći 15 min na 150 stepeni.U avanu izgnječiti beli luk,dodati so,djumbir,majoran.Sve izmešati i napuniti time šampinjone.Šampinjone dekorisati šeri paradajzom i peršunovim listom pa poslužiti na podlozi integralnog pirinča i služiti uz kukuruzni hleb.
Prijatno!!!
Voli Vas Vaša Tanjana!!!
Dragi moji,
Ne volim dugove.Znam,niko ih ne voli ali želim da naglasim da ne spadam u one koji se svesno zadužuju.Uprkos tome što mi plata stiže preko računa(bedna kao što Vam je poznato) ja je odmah podignem i stavim u fioku.Na računu ostavim tek toliko da imam za mesečni izveštaj(kad smo već kod toga niti sam ga tražila niti smatram da ima smisla ali da ga plaćam moram).Nikada ne potpisujem čekove.Nikada ne zapadam u minuse.Dok sam radila, slušala sam kolege kako svakoga dana kukaju da potroše svoju platu pre nego što je i dobiju te neprestano upadaju u minuse.Pitala sam se kako žive.Takodje sam slušala(kada smo već kod toga bila i svedok svojim roditeljima)kako se ljudi provedu kada podignu veći kredit i otplaćuju ga gotovo čitav život.Setila sam se dogadjaja iz poštanske štedionice(kome sam i sama prisustvovala) kada je postariji gospodin otišao da moli da mu pošto je konačno odplatio kredit više niakakav papir od njih ne stiže."Morao je da stigne papir da je odplaćen"odgovara drzak mladi gospodin. "Dobro da li sam sa Vama konačno završio pošto sam odplatio pet puta više nego što sam pozajmio"? "Potpišite ovde" govori mladić."Potpisao i sada ne želim više nilkakav papir od Vas u sandučetu" "E sada će Vam stići i taj papir da ste potpisali".
Majka me svakoga dana podseća na rečenicu da je njen pokojni otac,moj deda govorio da se u vreme dok su Turci vladali Srbijom barem znalo koliko im se posto daje medjutim da se u današnje vreme nikako ne zna.Sve pare dadosmo državi.Iako nisam bila preterano bliska sa dedom ,slažem se u potpunosti sa njegovom konstatcijom.Pola plate na račune,pola na hranu pa ko preživi.Medjutim ponekada se desi da jednostavno morate da se zadužite.Od kada se iselio moj(još uvek ne bivši muž) neprestano sam razmišljala kako da svom andjelu obezbedim normalan prostor i da se maknem od 37 mkv koji su bili sasvim dovoljni za mene ali ne i za dete.Nisam samo razmišljala.Tražila sam.Kopala.Petljala se sa agencijama,slobodnim strelcima i konačno pronašla stan kakav sam želela .Nekoliko hiljada evra treba da se doplati kada se proda ovaj u kome živimo.A onda sam razmišljala.Smišljala.Molila za pomoć.Pitala i njega(budući da je u pitanju mesto gde će živeti i rasti njegovo dete) koji je odgovorio da ne može da pomogne jer trenutno mora da sredjuje svoj život.Kao da njegovo dete ne spada u njegov život.Medjutim odvažna i hrabra kakva jesam :)) samo sam mu se zahvalila i prisetila zašto je dobro što više nismo zajedno te da je većima Vas od samog početka ovog bloga bila u pravu.Prodala sam stan u kome živim za pristojnu cenu,dodala svoju uštedjevinu i za ostalo zamolila moje da mi pripomognu.Vratiću im.Samo sada je najbitniji stan.O svenu ostalom ću misliti sutra.
I tako dragi moji,učlanih se i ja u klub večitih dužnika.Istina dug niti malo nije velik.Ali postoji.No ne može se sve u isto vreme .Izdah ponudu i oni je prihvatiše.Ostaje samo još da potpišem ugovor.
Dragi moji,jedan moj čitalac je prokomentarisao da se većina Vas ne slaže samnom i nerazume me ali da ste svi samo ljubazni kada šaljete tako lepe i ohrabrujuće kometare(neka mi ne zameri nije tačnio ovako napisao ali to je suština ,mislim).Ja ne mislim tako.Niko nikoga ne tera da čita neki blog.A sama činjenica da ga iz dana u dan čitate najpre dokazuje da imate velika i čista srca te da u njima uvek ima mesta za iskrene osobe kojima ne treba pozivnica da u njega udju.
Recept za danas je za pohovane palačinke
Potrebno
400 gr pilećeg belog mesa
200 ml pavlake
brašno
1 zelena paprika
150 gr kiselih krastavaca
ulje,so,biber
masa za palačinke
125 gr putera
2 jajeta
prezle
Kuvano sitno iseckano belo meso stavimo u dubok sud.Dodamo sitno seckanu papriku i krastavčiće pa umutimo pavlaku.Napravimo palačinke.Na prvu palačinku nanesemo fil,uvujemo krajeve i potupak ponovimo sa ostalim palačinkama.Zatim svaku umotanu palačinku uvaljamo u brašno pa u jaja i na kraju u prezlu.Pržiti na zagrejanom ulju i na posletku ukrasiti rendanim kačkavaljom.
Prijatno!!!
Voli Vas Vaša Tanjana!!!
Dragi moji
Sinoć sam šetala sa mojim andjelom.Trebalo nam je čitavih 20 minuta da predjemo samo nekoliko metara zato što smo morali da zastajemo ispred svake kući i vidimo da li mesec ide za nama.Jutros kada se probudila ponovo je tražila da vidi mesec.Bunila se što ga nema.Rekla sam joj da je mesec sada otišao da obidje ostalu decu na drugoj strani polulopte.Ali da bude strpljiva i da će se vratiti.Da će uvek tu biti za nju.
Kako(verovatno ste to do sada primetili)sve isuviše analiziram i u mnogo čemu pronalazim simboliku nisam mogla da barem za trenutak uporedim mesec sa srećom.Da li i ona s vremena na vreme ode da obidje druge?Da li se krije medju oblacima dok uporno pokušavamao da je otkrijemo?Da li nam se iznova vrati baš kao i mesec?Šta je u stvari sreća?upitah se danas.Ono zbog čega osećamo zadovoljstvo kada nam se dogadja?Da li je sreća kada mislimo i pri tom osećamo zadovoljstvo?Da li je sreća ono što se bojimo da ćemo izgubiti?Mi ljudi,nadmeni po prirodi usudili smo se da osećanjima kao što su ljubav i sreća nadenemo čak i ime.To je zato što sve radimo na prečac pa onda dosta stvari neumemo da razjasnimo i večito tragamo za odgovorima.Čitajući danas Vaše komentare došla sam do zaključka da je većina Vas mišljenja da sami krojimo svoju sreću.Medjutim da li mi krojimo bolesti,smrti,razlaze?Da li mi možemo da kakvim čudom prizovemo sreću?Možda pozitivnim mislima?Vedrim stavovima?Ubedjenjem da je ono što radimo ispravno?Prihvatanjem dogadjaja koji usledjuju sa blagim osmehom na licu?Ne, dragi moji.Mišljenja sam da ma koliko mi bili krojači sopstvene sudbine,uvek možemo da skrojimo model po našoj meri ali nikada nismo sigurni da će nam baš on odgovarati.Ne mislim da zbog toga treba da sedimo i čekamo nešto lepo da nam se desi.Naprotiv,treba pojuriti u život punim plućima,prkositi tuzi,raditi ono što nase srce misli da je ispravno.Ne dozvoliti skrojenom modelu da izadje iz mode. Najbolje i ne nedati se mnogo.Nije istina da su svi dobili ono što su zaslužili medjutim nije istina ni da su svi zaslužili ono što su dobili.Ali kako ćemo prizivati sreću ako ne nadom i verom u bolje sutra.Ja opet mislim da će se ona pojaviti,baš kao i mesec.Iako će joj nekada možda trebati dosta vremena da se probije kroz oblake.Kada budemo na sebi osetili njen odsjaj nećemo je se više plašiti već ćemo pojuriti da je zagrlimo.I znaćemo da će se vratiti i onda kada se ponovo bude izgubila.
Moj andjeo je uporan."Me ...me..."uporno pokazuje na prozor."Tu je sunce!"konačno uzvikujem."Ono menja mesec kada ode na pauzu za ručak".
Nemam šta da kažem osim hvala.Hvala za reči podrške.Hvala za ohrabrenje.Hvala što se samnom.
Recept za danas je jelo koje se zove turos čusa.
Potrebno
pola kg širokih rezanaca
pola kg mekog sira
kisela pavlaka 1 čaša
malo mleka
20 gr ispržene slanine
Testo skuvati,ocediti i izmešati sa sirom,pavlakom i malo mleka.Ako je sir malo suvlji dodati malo mleka i ulja.Podmazati tepsiju uljem i peći u rerni 25 min na 200 stepeni.Pre serviranja preliti prženom slaninom.
Prijatno!!!
Voli Vas Vaša Tanjana!!!
Dragi moji
Danas sam čula na radiju Bajaginu pesmu "Godine prolaze".Setila sam se na neka davna vremena.Na moj treći razred osnovne škole kada sam je prvi put čula.Na moju prvu simpatiju kojoj je upravo ta pesma bila omiljena,na prvi koncert na kom sam bila(Bajagin predpostavljate).Medjutim kako u svemu nalazim razloge za analiziranje(što niti malo dobro nije) tako ni ovoga puta razmatranje u mom umu nije izostalo."....jesmo li sretnili il smo pametniji,godine prolaze mi gledamo..".Do svoje dvadeset i neke činilo mi se da vreme gotovo stoji u mestu.Iščekivala sam da završim školu.Zaposlim se.Udam se.Rodim decu.Bila sam neizmerno nestrpljiva.Kao da nisam živela već sam čekala da živod dodje.Čitavo to vreme podseća me na nekakvu livadu na kojoj sam se sa drugom decom igrala sa lutkama.Nijedan problem nije izgledao pravi.Svakoga dana sam se pitala kada ću zakoračiti u svet odraslih.Polaskom na fakultet bila sam ubedjena da sam konačno zakoračila u svet odraslih a životom na Kipru da sam definitivno odrasla.Sada uvidjamo da nije baš tako bilo.A onda...godine više nisu prolazile već proletale.Jedna za drugom.Kao strele.Počela sam da zaboravljam šta je bilo koje godine kada je sve postalo gotovo jednolično.Predhodna proslava Nove Godine čini se kao da je juče bila.Kao da sam juče izašla iz porodilišta i donela u stan mog andjela.Veoma zrela ,za svoje godine i pametna devojka,inače jedna od mojih čitateljki mi je nedavno uputila komenatar u kome mi sapštava da se nada da sam nešto naučila iz priče o mom razvodu.To me je takodje navelo na razmišljanje.Da li mi zaista učimo na svojim greškama ili je svako novo iskustvo različito od predhodnog te se ni na koji način ne može uporedjivati.Da li smo zaista sa godinama koje dolaze pametniji?Da li učimo da budemo srećniji?Ili barem da ne dajemo sebe drugima toliko?Ovim dolazimo do konstatacija u mojim predhodnim postovima.Učimo,istina svakim iskustvom ali to nije nikakava garancija da nećemo u budućnosti pokleknuti i načiniti istu grešku.Desiće se onako kako je u knjizi sudbine zapisano ma koliko mi bili uporni da brišemo njene spise i pišemo ih sami.Možda možemo odabrai put,ulicu,pojačati te natpise drugom bojom ili ih posvetliti kraj će uvek ostati isti.Zato ne treba da se kupamo u nemirima i um opsedamo pitanjima.Sve što smo radili,ubedeni da je ispravno neće se smatrati pogrešnim(barem po mom skromnom mišljenju).To medjutim ne sprečava da godine da proleću pored nas. Da ne bi stajali i gledali ih potrebno je da pokušamo da zgrabimo život pre nego što on zgrabi nas.
Puno Vas pozdravljam i šaljem Vam poljubce.Imati Vas za čitaoce je veliko bogatstvo koje se ne može kupiti niti naslediti.Može se samo zaslužiti.
Recept za danas je za čokoladne mafine(da zasladimo malo naše živote :))
Potrebno
120 gr čokolade za kuvanje
50 gr suvog groždja
170 gr putera
250 gr brašna
100 gr šećera u prahu
3 jaja
1 prašak za pecivo
100 ml mleka
1 kašika nes kafe
Puter istopimo na pari pa mu dodamo čokoladu polomljenu na kocke.Kada se puter i čokolada rastope dodamo mleko i nes kafu.Sklonimo sa šporeta dodamo jaja i mutimo mikserom.Dodamo brašno,prašak za pecivo,suvo groždje,čokoladu isečenu na parčad i šećer u prahu.Poseban kalup za pečenje mafina namažemo puterom.Smesmom napunimo špric i punimo kalupe.Peći 20 min na 200 stepeni.
Prijatno!!!
Voli Vas Vaša Tanjana!!!
Eto dragi moji.To bi bilo sve.Što se muškaraca tiče njima sam još juče zapretila ;))Osim kremica,maskica i ampula predvidjam Vam i razne šorčiće i suknjice u budućnosti(nemojte da me ubijete molim Vas ja to iz ljubavi vas obaveštavam).Pa sad vi kako želite,ponesite novac i trk u prodavnice (što ću priznajem učiniti čim dodjem do njega) ili u supermarkete i potrošite isti na hranu.Em ćete kukati kako ste nabacili par kilograma viška em ćete ostati bez ičega.Ja sam od onih koji uvek kažu:Sve za modu.
Ljubim Vas i pozdravljam do sledećeg pisanja.
U inat modi prilažem recept za bombice sa susamom. Potrebno 250 gr ratluka 200 gr susama 200 gr izdrobljenih oraha 200 gr mlevenih orahaa malo ulja Mikserom mutimo ratluk,izdrobljene orahe i predhodno na ulju ispržen susam.Kada se smesa sjedini nastavimo da mešamo rukom.Pravimo loptice veličine oraha i valjamo u mleven orahe i radjamo na činije. Prijatno!!! Voli Vas Vasa Tanjana!!!
Dragi moji
Ući u stare farmerice odavno je postalo de mode.Sada je potrebno da nam te stare farmerice budu i velike.Takodje potrebno je da nam sve što probamo u prodavnicama odeće stoji kao da je za nas šiveno ili da nam u najboljem slučaju bude veliko.Tako ćemo znati da smo očuvali svoju vitku liniju(da ne pominjem da su konfekcijski brojevi svake godine sve manji!).Već tri nedelje nakon porodjaja treba da blistamo u novom "preporodjenom izdanju".Tako se veoma često merimo na vagi i premeravamo u ogledalu ne bi li sebe ukorili ili pohvalili.Ukoliko se ne osećamo dovoljno vitkim(čitaj mršavim) uvek možemo poseći za jednim od milion proizvoda za mršavljenje koje tržište nudi.Od zelene kafe do kapsula kojim skidamo 10 kg za samo tri dana.I to sve bez negativnih efekata i sve na prirodnoj bazi niti malo štetno za organizam.E onda tu si i raznorazne kremice i sredstva za negu lica i tela.Od zatezanja bora,učvršćivanja tela pa sve do skidanja telesne težine i potamnjivanja.Ispada da je potrebno da samo čitav dan sedimo i mažemo se njima te ćemo se za kratko vreme sve pretvoriti u lepotice sa naslovnih strana.Kada se na to doda i neverovatan izbor šminke od ružnih pačića nastaju labudovi za samo nekoliko dana ili minuta.Nama ženama je izgleda veoma lako uvaliti sve što je lepo upakovano i ukoliko ga reklamira lepa i zgodna poznata osoba.I u sve verujemo.Ili pak ne.Ali nećemo se usuditi da rizikujemo i ne stavimo na lice noćnu kremu ili se obilno namažemo mlekom za telo nakon tuširanja.Znamo da starost ništa sprečiti ne može.Znamo da se kilogrami skudaju samo gladovanjem ali ,ko veli ,barem da nahranimo gladne oči.E sada Vi muškarci ukoliko se ne pronalazite u ovoj priči nemojte se radovati.Vidim da se na tržištu pojavljuje sve više proizvoda za Vas.Te za zatezanje lica,te za mršavljenje,glatku kožu.Šta da Vam kažem.Vaše vreme tek dolazi.Dosta je trajalo ovo naše.A kada jednom udjete u marketinšku mašineriju izmeri premeri povratka Vam nema.Zaboravićete na pivske stomake i kožu pocrvenelu od brijanja.Kad se sve sabere za nekoliko godinama biće sramota ako svi ne izgledamo kao da smo sišli sa neke reklame na bilbordu.
Veliki pozdrav svim mojim čitaocima.
Recept za danas je za njoke u ljutom sosu
Potrebno
500 gr njoka
200 gr tunjevine
2 kašike maslinovog ulja
100 gr praziluka
1 kašika seckane sveže nane
50 gr permezana
100 gr svežih feferona
so
Skuvati njoke.
Tunjevinu ocediti od ulja,feferone iseckati i praziluk takodje.U tiganj sipati ulje i propržiti praziluk pa dodati tunjevinu,nanu i posoliti.Njoke preliti sosom i posuti permezanom.
Prijatno!!
Voli Vas Vaša Tanjana!!!
Dragi moji
Čitavu noć nemogoh da zaspim.Posetiše me kćeri i sinovi nesanice i postavljaše mi obilje pitanja.Utrkivaše se u nestrpljenju na čije ću pitanje pre da dam odgovor.Kako ću dalje?Hoću li uspeti sama?Šta ako se budem spotakla o kamen i ne budem mogla da ustanem i nastavim dalje?Šta će se dogadjati u budućnosti?Pokušavala sam uporno da ih rasteram ali oni nadolaziše u sve većem broju.U jednom od mojih predhodnih postova,napisala sam da se život sastoji od čekanja .Sada dodajem da čekanje ide ruku pod ruku sa pitanjima i nedoumicama.Mi ljudi,obični smrtnici večito bismo voleli nešto da znamo.Da li ćemo se i kada venčati?Kog će nam pola biti deca i koliko ćemo ih imati?Da li ćemo biti uspešni u svom poslu?Da li ćemo venčati sinove i kćeri?Da li ćemo uspeti da ih izvedemo na pravi put?Kako ćemo dočekati starost?Čini se da je naš narod uoči nemaštine i nametnutog nam preživljavanja posebno sklon mnoštvu pitanja i radoznao da dobije odgovor na njih.Nije ni čudo što su "veštine" gatanja u kafu,pasulj,karte,oči posebno aktuelne u nas.Pitam se medjutim kako bi izgledalo kada bi samo jedan jedini dan proveli ne upućujući sebi pitanja.Kada bi samo taj dan uspeli da živimo od i za trenutak.Kada bi zaboravili da sutra postoji i pustili da nas vode minuti današnjice.Da li bi barem toga dana prestali da korimo sebe,zahtevamo,čekamo.Da li bi shvatili da će se na posletku dogoditi onako kako je predodredjeno sa ili bez naše navale da to unapred saznamo.Da li bi pitanja prestala da se radjaju i igraju kolo u našim umovima?Da li bi konačno kroz njega mogli da vidimo kako sunce uprkos našim problemima i pitanjima i dalje sija.Mesecina se igra sa tamom a godišnja doba smenjuju?Teško dragi moji.Jer čovek ,po mom skromnom mišljenju, i jeste satkan od pitanja.Neka od večnih pitanja uprkos nauci i savremenoj tehnologiji još uvek nisu odgonetnuta.Možda nas upravo ta pitanja teraju da idemo napred.Možda nam prkose i daju snagu za dalje.Napokon,čovek i jeste jedno veliko još uvek ne razjašnjeno pitanje.Kako pobeći od njih kada bismo onda pobegli od nas samih?
Iznova se zahvaljujem na Vašoj svakodnevnoj poseti ovom blogu i sve Vas pozdravljam i pozivam da se pridružiti ovoj maloj raspravi o običnim dogadjaima iz svakodnevnice.
Recept za danas je za SVINJETINU NA ARGENTINSKI NAČIN
500 gr svinjske krtine
50gr suvog groždja
2 krompira
150 gr maslina
1 glavica luka
2 čena belog luka
vegeta
100 ml crnog vina
ulje,so,biber
Na ulju propržiti sitno seckani crni i beli luk.Zatim dodati iseckane masline i komade mesa.Posolimo,pobiberimo i dodamo začine te pržimo 15 min.Dodamo suvo groždje omeklo u vodi,vino i na kriške isečen krompir.Poklopimo i ostavimo da se dinsta oko pola sata.Po potrebi dodati malo vode.
Prijatno!!!
Voli Vas Vaša Tanjana!!!
Ponovo sam u snu.Uzimam pesak u šaku i pokušavam da ga zadržim ne bih li osetila njegovu toplinu.Ali on mi se migolji,klizi i rasipa se na vetru.Smešim se.Barem sam iskusila kakav je osećaj imati ga u šaci.
Dragi moji nije loša sudbina imati Vas za čitaoce.Čudni su putevi peska sudbine,možda me je baš on do Vas doveo.
Recept za večeras je sa slanu tortu. Potrebno 200gr brašna 4 jaja 200 gr šunkarice 200 gr sira 150 ml pavlake 150 gr margarina ulje,so,mleveni biber U dublju posudu sa brašnom dodati margarin i malo vode.Posolimo.Zamesimo testo.Oklagijom razvučemo koru pa je stavimo u nauljenu tepsiju.Šunkaricu sitno isečemo pa je stavimo preko kore.Polupamo jaja i izdvojim žumanca od belanca.U posudu sa žumancima izrendamo sir,dodamo pavlaku i izmutimo.Ovako pripremljen fil sipamo u tepsiju.Belanca posolimo i ulupamo mikserom.Sneg belanaca nanesemo preko fila.Pečemo u rerni na 180 stepeni 45 min.Svako isečeno parče torte ukrasiti kuglom pavlake. Prijatno!!! Voli Va Vaša Tanjana!!!
Dragi moji
Danas sveštenik dolazi kod mojih roditelja u kuću budući da im je sutradan slava Sveti Stefan.To me je samo podsetilo da će ponovo morati da uzmu poveću nočanicu ili dve i pruže mu je u ruke.Molim Vas nemojte me pogrešno razumeti.Vernik sam.Povremeno odem u crkvu i zapalim sveću.Ne samo da bih pomolila Boga da mi učini nešto.Naprotiv,mišljenja sam da je Bog uvek i svugde sa nama i uz nas.U crkvu odem ne bi li osetila nekakav spokoj.Čudnu,opuštajuću tišinu.Odlazim i onda kada želim da se zahvalim Bogu,ne samo da mu nešto tražim.Medjutim čitav sistem u našim crkvama me je neizmerno razočarao kada sam zakazivala sopstveno venčanje.Naime,moja želja je bila da se venčam u crkvi Svetog Marka.Mom(još uvek ne zvanično bivšem)mužu i meni su rekli da je to moguće ukoliko dovedemo sveštenika iz crkve koja se nalazi na opštini u kojoj je on živeo.To nam je rečeneo na razgovoru sa sveštenikom za koji smo platili oko 500din(bilo 2007.nemojte mi zameriti ako grešim medjutim po svemu sudeći sada je verovatno više).Tek kada smo otišli kod sveštenika rečeno nam je da ćemo morati da platimo i za njega i za rentu crkve Svetog Marka.RENTU dobro ste pročitali.Što je značilo 6 hiljada plus 6 hiljada(tada).Taman kada smo završili sa plaćanjem saopšteno nam je da i kumovi treba da plate koliko žele,medjutim najmanje 1500 h po svakom kumu.Moja mama je želela da se njena ćerka venča uz crkveni hor za šta samo dali još 6 hiljada.Konačno je došao toliko iščekivani dam venčanja za koji smo se nedeljama spremali.Uporno sam pokušavala da čujem hor ali jedva da sam tek pri završetku mogla da načujem glasiće i dva tinejdžera obučena u farmerice kako iščitavaju jednu jedinu pesmu.Kada smo završili poželela sam da se fotografišemo.Medjutim pomoćnik sveštenika nas je gotovo oterao tvrdeći da i drugi čekaju na red i da se u toj crkvi ne venčavamo samo mi."Stop"!uzvratila sam "Ljudi su došli na moje venčanje koje sam čekala čitavog života i ne idem dok se ne fotografišemo!"Pogledao me je kao da želi da me pojede ali sam mu uzvratila istom merom.Sada Vas pitam.Koliko daleko može da ide crkva u potražnji novca?Zar ne bi svi trebalo da se venčavaju po sopstvenim mogućnostima i prilažu onoliko koliko mogu?Zar nema svako od nas prava da se venča pred Bogom bio bogat ili siromašan i da li je zaista potrebno toliko naplaćivati te ko nekome može uopšta da da za pravo da naplaćuje u ime Boga?Sada,dragi moji čitaoci,čula sam da se naplata razlikuje od mesata do mesta.od grada do grada.Medjtim uzimajući u obzir priloge za crkve,slave,gradnje...Smatram da se tom otimanju od naroda treba stati na put i da svako treba da prilaže po svojim mogućnostima.Ispravite me ako grešim.Ukoliko neko nije upoznat ,dok sam živela na Kipru i odlazila u crkvu nikada nisam platila za niti jednu sveću.Tamo se sveće ne plaćaju jer smatraju da ima pravo da ih zapali svako.Imao novca ili ne.Kod nas je i od toga napravljen biznis pa ih sad prodaju i na pijaci i u okolini crkve a na crkvenim kalendarima je naznačeno da ih treba isključivo kupovati u crkvi...Na posletku,isplaćah se a ja a eto od moga braka ništa ne ispade.Ima li tu pravde?
Dragi moji,hvala što nesebično delite svoja mišljenja samnom iz dana u dan.
Recept za danas je za brzi desert.Potrebno
300gr sitnog sira
90 gr kornfleksa
50gr prah šećera
80 gr rendane čokolade
kakao u prahu
kokosovo brašno
Sir,šećer u prahu,rendanu čokoladu i izdrobljen kornfleks dobro izmešati.Od mase napraviti kuglice veličine oraha.Jednu polovinu uvaljati u kakao ,drugu u kokosovo brašno.Kuglice poredjati u papirne korpice i staviti u frižider.
Prijatno!!!
Voli Vas Vasa Tanjana"
Da,lako je to pisati i govoriti,pomislih koreći samu sebe i gledajući u dete koje nije zaslužilo da Božić dočeka bez oba roditelja.Ali ukoliko klonem i predam se dete će za primer imati majku koja odustaje.To ne želim.Želim da bude hrabrija i jača od mene.Upravo to želim joj na ovaj Božić.
Zaspala je.Svoji želju saopštavam zvezdi koja svetli na nebu a ja se prihvatam onoga sto što me ispunjava i čini moj život tako posebnim.Uzimam lap top i polako ulazim u sasvim novi svet.Svet koji sama konstruišem iz dana u dan.Svet koji je onakav kakav baš želim da bude.Svet u kome moji junaci imaju sve ono što ja nemam.Pišem.
Još jednom Vam želim Srećan Božić i da Vam se sve želje ostvare u narednoj godini.
Recepte po tradiciji ne pišem praznicima tako da već od sutradan možete da ih očekujete.Do tada...Voli Vas i ljubi Vasa Tanjana!!!!
Stanovnici B(L)ogovskog ostrva Božić već nekoliko godina unazad slave u velelepnoj vili vlasnice ostvrva sanjarenja56.U čast ovog dana se priredjuju raznorazne djakonije ,piju skupa pića a vlasnica se lično potrudi da čitav dan protekne u veseloj i toploj atmosferi.Na proslavu ovoga Božića dolazim sa ponosom u srcu.Naime reč je o tome da su o mom burnom životu rešili da snime film(i to zamislite dok sam još uvek živa!).Sada će i moji budući unucu moći da ga gledaju(naravno ukoliko se moj andjeo odluči da rodi decu jer kako se čini još uvek je daleko od toga,pa tek joj je 21 -na).Film je režiran pod dirigentskom palicom filmetric koji se pokazao kao veoma uspešan u svom poslu proteklih godina.Nije da se žalim ali iako je umešao prste u ekranizaciju mojih romana jedva sam uspela da ga namolim da režira ovaj film.Umalo da film podpadne pod ruke nekakvog skorojevića,sina od poznatog režisera koji svoj rad hvali naširoko-neka hvala.U pisanju scenarija udeo u je imao i Jovan ss.On se pobrinuo da unese malo humora u čitavu priču o mom životu:upravo je to ono što ovaj film čini posebnim(videćete kada ga budete pogledali)!Na poslalvu Božića će doći i ministarke za ljudska prava Milica i Casper sa svojim porodicama.Čujem da su u medjuvremenu osnovale sud za nepravdu i laž(nemojte nikome reći ali sudelovala je i ministarka za iskrenost nesanica).Taj sud je potpuno nova instititucija.U njemu se sudi svima onima koji su naneli nepravdu li zlo nekome(da se razmemo u pitanju su i verbalni napadi).Kazne naizgled možda nisu strašne ali ljudima koji su to učilil na čelo se lepe tačkice.Koliko toga urade toliko imaju tačaka i svih ih dobro poznaju.Nasuprot tome ko od njih ispravi ili barem to pokuša nepravdu koju je naneo tačke se skidaju.Vidite zato ovo naše ostvo ne funkcioniše tako loše.I ove godine će služiti specijalan recept Mirekuglof.Da,dobro ste čuli recept je izmislila ona,originalan je i prodat u mnoštvo zemalja.Zaradila je veliki novac ali je to nije sprečilo da nastavi da smišlja i iznenadjuje nas.Domaćica će takodje biti ovde.Ona je osnovala ustanovu zvanu savetovalište.U nju može da udje svaki stanovnik ovoga ostrva koji ima nekakvu nedoumicu ili problem.Moram priznati da sam toliko puta iz iste ustanove izašla srećna što sam pronašla nekakvo rešenje,makar i ono koje je već bilo u meni ali mi je potvrdjeno da je ispravno.Božićnu dekoraciju je kao predhodnih godina uradio gasstrocitty.Toliko puta sam ga zvala da mi uredi prostor a on eto nikada da nadje vremena.Kao da nas na ostrvu ima nekoliko miliona.Ipak nekako sam ga ubedila da preuredi enterijer moje kuće dok se snimao film o meni i zamislite svi su me nakon toga zvali i pitali kako da dodju do njega.Unajedina takodje prisustvuje ovoj proslavi,ona dolazi u pratnji zgodnog muškarca koji je izgleda nekakav poslovan čovek .(psst izgleda da ima dosta novca ne bih znala medjutim da vam ne otkrijem nešto pogrešno jer ga ne poznajem nije sa ostrva).Uprkos tome unajedina i dalje piše a svaki njen roman doživljava veliki uspeh kod čitalaca.Obučena sam u belu dugu haljninu i na proslavu sam došla sa mojim andjelom.Dugo se bunila.Kaže da ima i ona svoj život i da ne mora baš da dolazi samnom ovde svake godine.Na posletku sam joj obećala nove cipele i pristala je.Šta ćete takva su deca da nekažem devojke.Ponovo sam došla u pratnji anne koja je izgleda postala jedan od sudija u onome sudu sa laž i nepravdu i uspešno obavlja svoj posao i naravno vilebez krila i njenog najmladjeg sina koji je postao advokat.Nije se oženio.Ponovo vidim da upućuje poglede mom andjelu ali pravim se da ne primećujem(dobro ako ta ljubav traje već toliko godina mogli bi da je nekako ozvaniče maštam).Inače vilabezkrila je uspela da objavii nekoliko knjiga sa pesmama i napiše neke za poznate pop pevače(p.s na tom je najviše i zaradila ali nećemo sada o tome).Talas je kao i uvek zvezda večeri.Pomalo me nervira znate.Uvek me zaseni.Taman što sam pomislila da ću ja biti u centru pažnje zbog filma pojavi se on .Čovek koji zasmejava čitavu naciju i prodaje svoje knjige ogromnim tiražima.Dobro,biće smeha,pomislih raspoloženo.Anam njegova večita suparnica takodje dolazi sa svoja dva sina.Kažu da je najviše čitaju u evropi baš zbog njenog izvanrednog smisla za humor u pisanju .Konačno smo i Mandraka uspeli da ubedimo da dodje.Čovek čije knjige u srednjoj školi deca čitaju za lektiru,čovek koji je za kratko vreme uspeo da osvoji naša srca.Blackmoonlight kraljica skandala.Bez nje ne može ništa da protekne.Baš zbog zabrana njenih knjiga u nekim zemljama oe su postale najčitanije i nabavljaju ih ilegalno(psssst o ovome ni reči).Doći će sa Leom .Stepskivuk neće doći.Zamislite uprkos tome što ima devetoro dece uspeo je da napiše sve one knjige i vine se u sam vrh čitanosti.Odajem mu priznanje.Tamonekalujka dolazi takodje u mom drušvtu .Izdala je u medjuvremenu knjigu "Kako preživeti roditeljstvo" i po njoj se proslavila širom sveta.Sada kada smo se svi okupili, behappy ,priznata i poznata glumica(koja u filmu glumi moju blog sestru vilubezkrila) iščitava prelepe stihove svoje knjige koju je napisala a koji se tako ukapaju u Božoćnu atmosferu.Svi iščekujemo glavnu zvezdu večeri.Glumicu koja je u filmu igrala moju malenkost.Ona ista dosadna voditeljka(izgleda da je u medjuvremenu posetila nekoliko hirurhga plastične hirurgije) najavljuje Maaaaaaaju -ultraaaaaaa.Čitavom kućom se ori aplauz a Božićne pesme tiho sviraju u pozadini.Šampanjac se toči u litrama.
DAME I GOSPODO,BLOGERKAMA I BLOGERIMA I SVIM MOJIM ČITAOCIMA ŽELIM SREĆAN BOŽIĆ!
HRISTOS SE RODI!
Dragi moji,
Uspavala sam svog andjela i sada sedim slušajući zvuke petarda.Ne želim da uključujem televizor.Ne želim da ikoga zovem(to ću učiniti sutradan),ne želim da uživam u hrani i piću(i to sam ostavila za stradan).Želim da mi misli lutaju.Da se prisetim nekih srećnijih vremena.I zamislite gde su odlulate? Na badnje veče 2009. godine koje smo moj(još uvek ne bivši) muž i ja dočekali u stanu njegovuh roditelja.Tada sam još uvek nosila u stomaku svoga andjela i bila nestrpljiva da ga ugledam i držim u rukama.
Elem,došlo je vreme ia za česnicu.Pitala sam da li mogu da biram svoje parče.Njegova mama je rekla da svako uzima ono koje mu pripadne.Pitala sam je ko razdeljuje parčad.Rekla mi je da to čini neko muško u kući.Tu ulogu je dodelila bratu od moga(još uvek ne bivšeg )muža.Uputila sam mu ljubazan pogled."Ovo parče želim,mogu li da ga dobijem"? .Nasmejao se i dodelio mi ga.Zamislite baš u tom parčetu je bio novčić.Obradovala sam se.Po prvi put sam na Badnje veče izvukla novčić.Njegova majka je povikala."Mora da je videla gde je bio novčić" "Ali kako,kada je parče iz sredine a vi ste pravili česnicu"? borila sam se argumentovano.Na posletku je morala da prizna da novčić pripada meni.Dodala je pri tom nešto u stilu da ukoliko po narednom predanju ja te godine budem imala novac imaće ga i moj suprug.Niko je više nije slušao.Svi su mi čestitali.
Čitavog tog dana pa do dan danas vrzma mi se u glavi jedno pitanje.Da li je dopušteno da sami zgrabimo ono što nam se nudi od života ili jednostavno treba da se preputimo sudbini?Nekada sam sa drugaricom na sledeći načun razmatrala tu temu.Pisale smo na papir tipove koje smo upoznavale i one sa kojima smo bile u vezama.Tvrdile smo da mogu opstati samo one veze u kojim mi nismo načinili prvi korak već koje nam je sudbina sama nanela.Ubrzo smo shvatile da je to čista glupost(nemojte nam zemeriti mlade smo bile) jer uvek neko mora da načini prvi korak.Bitno je samo pronaći pravu meru.Kako god bilo zaključila sam da se na posletku dogodi ono što nam je predodredjeno i sudjeno.Da se možemo boriti i svim silama pokušavati da to promenimo ali neko na nebu igra šah i povlači ,nas obične smrtnike, kao pione pripusujući nam poraz ili pobedu,tugu li sreću,veselje ili potištenost u datom trenutku.Znam da ćete sada pomisliti da mi možemo da utičemo na puno toga,da sami krojimo sopstvenu sudbinu i da ona samo od nas zavisi.Ali Da li je to zaista tako?Da li mi nalažemo smrt dragih osoba,razvode,nezaposlenja.Odgovor je ne.Sve je već negde davno zapisamo.Samo čeka da se dogoditi.U medjuvremenu,možete sedeti i pasivno iščekivati ali možete i zgrabiti parče česnice tek da bi Vam bilo zanimljivije i da bi imali čega da se sećate kada budete imali sedu kosu i igrali bridz ili pak pričali dogodovštine iz života Vašim unucima.
Zvuci petarda se nadjačavaju.Kao da se bore na kakvom takmičenju.Izlazim na terasu i vidim sjajne raznobojne čestice koje se uzdižu i plesu čaroban ples-vatromet.Ljubim svog andjela i nastavljam da uživam u prizoru.
Dragi moji,Kao i obično pružila sam Vam sopstvene misli na dlanu.Hvala Vam što ste ih podelili samnom.
Recept za danas je za čokoladni mus.
Potrebno
100gr tamne čokolade
2 jajeta
3 supene kašike jake kafe
liker
Čokoladu izlomiti na manje komade i otopiti na pari te dodati 3 kašike kafe.Belanca ulupati u čvrst sneg.Skoniti rastopljenu čokoladu sa ringle i u nju umešati žumanca i sneg od belanca.Mus uliti u posude i staviti u frižider da se ohladi.Pre serviranja ga zaliti likerom.
Prijatno!!!
ŽELIM VAM SREĆNO BADNJE VEČE I DA GA PROVEDETE SA SVOJIM NAJMILIJIMA U MIRU I BLAGOSTANJU.
VOLI VAS VAŠA TANJANA!!!
| « | Decembar 2025 | » | ||||
|---|---|---|---|---|---|---|
| Po | Ut | Sr | Če | Pe | Su | Ne |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 |
| 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 |
| 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 |
| 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 |
| 29 | 30 | 31 | ||||
- Mart 2012 [4]
- Februar 2012 [4]
- Januar 2012 [15]
- Oktobar 2011 [1]
- Septembar 2011 [7]
- Avgust 2011 [5]
- Jul 2011 [11]
- Jun 2011 [20]
- Maj 2011 [60]
- April 2011 [68]
- Mart 2011 [69]
- Februar 2011 [52]
- Januar 2011 [55]
- Decembar 2010 [64]
- Novembar 2010 [16]
