|
|
|
Sestra me je opet provukla kroz sitno rende.Da,da učini ona to s vremena na vreme kada je potrebno da mi otvori oči,spusti me sa oblaka ili jednostavno osvetli baterijom mračan put.
Ona je ujedno jedina osoba u mom životu koja može donekle da kvrcne moju svojeglavost i natera me na razmišljanje a ne retko ni na odluke.
Razmišljam kako je uprkos svemu sto je preturila preko glave ta žena zaista po meni najsnažnija na svetu.Pa u svakom slučaju moj je uzor i srećna sam sto je imam iako ume da me proturi kroz pomenuto rende toiko da se nekoliko puta zavrtim oko sopstvene ose i zapitam gde sam.
A onda shvatam...
Mi smo zaprvo ono što smo prema drugima.Svaki naš potez koji prema njima pravimo čini nas.
I nemojmo se zavaravati.Svaki naš ovde ostavljen komentar makar i iz zezanja bio,svaki post,svako privatno dopisivanje bas kao i na javi izgovorena reč ili delo čini nas.
I sve se to oslikava u odnosu prema drugima.
Lako je u vezi biti dobar sa nekim.Kada nas čarolija zapljusne a sve posmatramo kroz ružičaste naočare.
Ali ono što čini našu pravu ličnost je odnos nakon napr.raskida ili razlaza.
Pljuvanje po bivšima.Po nekom sa kim si do juče delio krevet,misli,srce pa i život i potpuno jednako kao i da pljujemo sebe.
Isto je i sa nekadašnjim prijatelima.
Do juče i u vodi i u vatri danas neprijatelji.To nikako nikada razumela nisam.Ljudi imajte poštovanja jer ukoliko raspaljujete po bivsim prijateljima samo opisujete sebe.
A onda...tu su i sadašnji prijatelji.
Slažem se ja da je kritika potrebna kako bi uvideli neke stvari koje sami sebi ne želimo ili jednostavno nemamo snage da priznamo i ja tu kritiku upravo samo od prijatelja i razmatram.
Ali znate šta...ponekad je potrebno iz prijatelja izvući i ono najbolje ili čak i ono što nije pretvoriti u najbolje.Tu na scenu stupa moja sestra koja ma koliko da nema dlake na jeziku i kaže bolje i više nego najveći moji kriticari uvek sve okrene na pozitivno.
Ma koliko mi radili na sebi,usavršavali se,učili,putovali...naš smisao se ogleda jedino u odnosu prema drugima.U pružanju,prenošenju iskustava,znanja ili samo u onom najjedostavnjem ophodjenju.
Zato ne zaboravite.Svaka reč,svaka radnja,svaka žaoka,svaki smeh,svaka kritika,svaka pohvala drugima...sve smo to mi.
Tako se najbolje odajemo i prepoznajemo.
Usavršavajte se,radite na sebi ali sta to sve vredi ako sve to imate samo za sebe i u sebi.
Onoga momenta kada nesto progovorite ili napišete ma koliko je prekrivamo zavesa sa uma se zaprvo povlači i jasno ga ocrtava.
Drugarica iz Londona mi je uvek govorila rečenicu koju ću pamtiti čitavog života a tako je se često pridržavam:
-Ukoliko nemam nešto lepo da kažem ja jednostavno cutim.Tako je bolje.Tako u svoj dosije ne unosim mrlje.
Duše se ne čitaju iz očiju ili likova,duše se čitaju u našem ophodjenju prema drugima.
Ne znam za Vas ali ja lepim stvarima uvek navlačim osmeh na sopstveno lice
Često...
Često sam stajala potpuno doterana u redovima nade
I uvek bila među prvima kada se nudila
Ponekad mi se čini da ću na posletku izginuti od sopstvenih snova
Oni su ti koji mi daju krila,omogućuju šetnju po oblacima
Oni su me u tamnice realnosti surovo smeštali
Neretko ostavljali bez vode i hrane u vidu očekivanja
I baš kada bih pomislila da su potpuno izmakli,vraćali bi se u jatima prkoseći mi
A onda mi se pojaviš TI
Nestvaran kao kap kiše koja na dlanu pod zrakom sunca iščezava
Tek nedavno...shvatila sam da ja zaprvo i ne želim tako puno
Ali to zrno koje je neophodno da čuvam na dlanu teško je kao kakvo olovo
U njemu je sve
Čitav sled događaja potpuno odvojenih od naših života
U njemu smo mi
Tvoj dah koji na vratu osećam u hladno praskozorje
Trzaji koji noćima telo mi prekrivaju
Kap znoja koja mi nakon snova čiji si vladar jutrima klizi niz lice
Sve je u njemu
I što mi se bliže primičeš
To sam dalja sopstvenim snovima
Ali ne žalim!
Zrno je vredno koliko i suza nevinog deteta
Srećna sam kada ono u meni obitava
Ma ne treba mi ništa!
Nisam se za potrebe rodila!
Čitava haljina koju večito nosim,od snova satkana nije dovoljna...
Ukoliko nema tog zrna
Odlazi,vraćaj se,mrzi me,voli me
Zrno mi ne diraj!
Bez njega sam senka bez značenja
Dkle uspavala sam dete koje inače čuvam potpuno sama.Došla ovde premorena i šta zatičem?
Vi ste sedeli čitav dan i pljuvali mene.Naravno odnosi se samo na određenu grupicu.
Jedino što imam da kažem je da treba da se zapitate dal ste normalni ako ste toliko opednuti jednom osobom?I da li ste bezgrešni vi možda kada pljujete toliko?
Da li ste toliko gladni pljuvanja pa da mi se zakačite na vrat,obesite me i davite?
Koga sam ja to pa pljuvala?Koga uvredila?Kome sam nešto loše rekla?
Čim napišem post pojave se 10 ak odgovora u vidu postova kao u nekim basnama,pričama,glupostima.
Bolest.Jedino to mogu da konstatujem i sekta.
U životu 2 nika nisam imala.I tamo gde pišem pišem pod princeza nemira.
Komentari me ne zanimaju iz razloga što dobijam po 100 dnevno i ne stižem da odgovorim ni na njih.
Nemam ja nikakve grupice.Svi što su me čitali otišli su na drugi blog samnom jer ste im se smučili.
Kakvo gubljenje orijentacije?Smučili sa vašim uvredima i ulizivanjima.
Sa rođendanima,tapšanjima i osudama.
Nemam ništa sa belimočnjakom mada mislim da je sasvim ok ako je uspeo da uvidi kakvo je stanje.
Ako sam došla ,napisala post moje viđenje na blogu jer treba da me rastegnete ovde i ne prestajete da me pljujete dok ne odem?
Sve kako sam napisala tako je.Baš kao i uvek što sam pisala.
Ne možete vi niti iko drugi da oduzme pravo nekome da piše ovde.Sramota!
Da li vi vidite sebe koliko pljujete jednu osobu?
Zna da piše.Ne piše da piše.Šta ste bre vi i ko ste da sudite i osuđujete?
Sve što što ste me ispljuvali samo ste pokazali kakvi ste i sebe opisali.
To je slika ovog bloga i harmonije.
Da ti se zakače i pljuju te dok ne odeš.
E pa neću nikad da odem.
Ima da pišem ovde dok ne umrem.
Sramota.
Sekta.Eto to su pojedine grupice ovde oblikovane u jednu.
Od njih svi redom beže.
Udruženi napadate jednu osobu.Harmonija.Da,harmonija ludila pirana.
Čitamo se.
Pozdravljam vas sve!
Potpuno je jasno da sam u tvoj život došla neplanirano.U ruci ničeg od oružja.Samo želja i kišne kapljice koje me prate u stopu,kao da sam se sa njima rodila.
Negde je sigurno zapisano koliko ću se zadržati.Nedelju,mesec,nekoliko godina.To ne možemo da znamo.Može biti samo potpuno suprotno od onoga kako zamislimo.
Nisam došla slučajno.Razlog nije zanemarljiv.Možda izgleda bezazleno ali sigurna sam da neće tako izgledati za nekoliko desetina godina kada me budeš imao u obliku uspomene.Ne one na koju se namrštiš.Niti ona za kojom žališ.Ona koju tek ponekad skineš sa police sećanja poput nekakvog pehara.Pa strgneš prašinu sa nje i navučeš širok osmeh na lice.
Srećan što sam ti se jednom dogodila.Što sam posetila tvoj život i u njemu se tobom ugostila.
Zato ću se sada vešto probijati kroz tvoje želje.Krčiti javom snove.Sviti se pod slatke čežnje i strahove tvoje i tu obitavati neko vreme.Dok te želja ne mine.Ili još bolje otićiću kada ona postane najveća,kada kulminira.Jedino tako će onaj pehar uvek zauzimati počasno mesto na polici uspomena.
Razumeću te ćutanjem.Ne,neću narušiti tvoju tišnu.Potpuno sam svesna da bez nje ne možemo.Da nam je ona poput hleba neophodna.Da je se tako često odričemo.Ne retko gnušamo.Ali da bez nje ne bi bili ono što jesmo.
Ušuškaću se u postelju sadašnjosti kao da sam njena kraljica.Kao da ću zauvek tu ostati.Koga je briga?Lepo je verovati
Dodirnuću svaki delić tvoga bića.Prožeti ga strepnjom,ravnom onom sekund pre naslađeg užitka.Učiniti da i sklopljenih očiju vidiš me.
Kada budem potpuno uverena da sam zadatak obavila iskrašću se.
Krenuti ulicom prošlosti dok mi jedino društvo bude pravio zvuk lupkanja visokih potpetica po oblacima.
Poneću sa sobom deo tebe.Moj deo.Onaj koji sam osvojila.Koji mi pripada.
Vratiću ti ga kada se jednom ponovo negde budemo sreli.
Ti ćeš se narednog jutra probuditi.
Imaćeš utisak kao da su protekli vekovi.
Gledaćeš u oblake koji se poput bulevara prostiru duž tvog prozora
Osmehnuti se i pomisliti...
Jednom...bila je ona.
Žao mi je.Žao što oko mene ima toliko onih koji umeju da pruže ljubav i toliko onih koji istu ne mogu da prime.
Onih koji umeju da sanjaju i onih koji tako spretno umeju da ruše njihove snove.
Onih koji veruju i onih koji svojom neverom polako brišu njihovu veru.
Onih koji žele pravu ljubav i onih koji nude lažnu.
Onih koji se bore za ljubav srcem i onih koji isto oružje ostavljaju u stranu pre nego borba i otpočne.
Žao mi je što toliko ljudi ne dopušta da se ono osećanje koje ih zapljusne u ljubav pretvori zbog uporedbe sa predhodnim vezama,straha da će biti odbačeni,straha da će im bolje biti
Što jednostavno zatvaraju ljubavi vrata pred nosom kada se pojavi
Što upravo ti ljudi,koje niti malo ne mrzim nego žalim što uskraćuju sebe za veličanstveno sećanje, sreću one druge koje za ljubav žive ali se na posletku zadovoljavaju mrvicama i odlaze ili nastavljaju da se bore za nju pognute glave
Njih slavim!Ostati dosledan ljubavi u ovom vremenu,vredno je života!
Žao mi je što se kao po nekakvom nepisanom pravilu ovi koju nude ljubav i oni koji se smeju nad ponudom redovno sreću a nikako ne uklapaju
Radujte se ako umete da volite,makar i ne voljeni bili!
Ne ume to svako!Ljubav je osećanje od Boga dato!Hranite dušu njom.Biće joj potrebno za dalje obitavanje makar i kroz sećanje
Ne postoje jači niti hrabriji do onih koji umeju iskremo da vole!
I još nešto...
Ljubav je uvek savršena i uvek na tronu.Nikada ne znamo kada smo sa nekom osobom da li je prava ili nije.To vidimo tek kasnije.
Upravo je to i stvar sa ljubavi.Što uvek mislimo da je prava.
Uživajte i ne pitajte se.Budite uvereni da je to to uvek.Barem sam ja tako radila.
Uostalom zato ljubav i jeste kraljica osećanja i niti jedno je nikada neće nadmašiti!
Tužno.Ono što ovde vidim je ništa drugo nego tužno.
Čak i oni koji su nekada bili sami i svoji lepo su se stopili u grupicu na ovom blogu da bi kao opstali i šire bratstvo i jedinstvo.
Žao mi je.Ovaj blog je sve samo ne bratstvo i jedinstvo.
Ne želim da ostajem ovde da bi se nekome ulizivala,lažno ga tapšala i stvarala prividnu harmoniju obavijenu maglom.
Da se bavim ičijim životom ili da se kolektivno bave mojim.
Niti da izdajem knjige koje ću da delim međusobno.
Niti da širim nekakvu mržnju jer je ovde ima i previše sada i uvek je bilo.
Poljupci u vazduh ne čine jedinstvo.
Žena koja je izvrtala i pisala uvrnute postove o meni godinu dana te se bavila se mojim životom ovde glumi sveticu.
Sada ću da se vratim na svoje teme.
Ne priklanjam se ničujem stadu.Sama sam i svoja.Tako je uvek bilo.
Nadam se da će se vratiti ljudi koji su bukvalno pobegli zbog ove grupice.
I da će se gledati i ceniti tekstovi a ne privatna druženja.
Da će se isti tekstovi posmatrati kao tekstovi a ne služiti za psihoanalizu.
Jer ovo je javni servis a istina ovde važi za pljuvanje.
Sve vas pozdravljam .Naročite one koji nisu u "harmoničnoj" grupici i molim da ostanu i ne odlaze zbog iste.
Valjda će i ovaj blog postati jednom kao što su svi ostali u ovoj zemlji i na svetu.
Čitamo se.
Rekla sam sebi da ću ovde da čitam samo ono što me zanima a ne radi reda i da bi zarađivala komentare...zato sam ih isključila za sada.
Ali opet pročitah par.
Ne pišem ja ovde postove nikoga da pljujem.Najmanje sam ja ikoga pljuvala.Ako je pljuvanje onako kako jeste onda ne mogu ništa tu.
Ali slaviti ženu koja ovde sve pljuje zaista prevazilazi sve mere.To nije stvaranje društva nego razaranje.
A ovaj blog je koliko ja znam javni servis i nije ni u čijem vlasništvu.
Biti dobar sa nekim ko pljuje da bi se očuvalo društvo nije stvaranje društva.
Na protiv,to je teranje ostalih koji ne potpadaju u grupicu.
Sad ovde sve teče po sistemi ignoriši.
Nek me svi ignorišu sli svi znamo da su me svi uvek čitali i da će me čitati.
Ponavljam.Mene su ispljuvale ovde one koje umošljaju da drže blog a ne ja nekoga.
Što je najgore one ne prestaju.To nastavljaju da rade a svi ćute i kao ignorišu.
Žao mi je ali nema šanse da ćutim.
Niti da ignorišem.
Niti da pljujem.
Pišem onako kako jeste i uveć će tako biti.
Takođe mi ne treba analiza psihološkog profila.Niti da mi neko priča o kvalitetu pisanja mog.To dokazuju čitaci a ne sudije.
Izgleda da neki nikako da shvate da je ovo samo blog.
Mesto gde treba da dođemo,opustimo se,proćaskamo jedni sa drugima a ne da se napadamo,pljujemo,vređamo niti glumimo profesore,sudije...
Mesto gde će svako da napiše ono što želi a da ne bude ispljuvan
Barem ja to tako posmatram.
Pozdravljam vas
Čitamo se!
Pre neki dan napisah post ovde ali sam ga obrisala.Videla sam da ga je dosta vas pročitalo.Daleko od toga da sam želela da sopstvene misli obrišem, samo možda da ih malo bolje prefomulišem.To je bio razlog brisanja.A kako ne stigoh da napišem pre...eto me sada.
Većini vas je poznato da sam ovde pre izvesnog vremena pisala.Ostavljala deliće sebe.Upoznala drage ljude.I moram reći uz njih prebolela jedan niti malo zavidan deo svoga života.Blog se zvao kako preživeri razvod.Nisam ga preživela jer se još uvek nisam razvela.
Ne znam kakva je situacija sada ali u vreme dok sam pisala ovde ovaj blog su bukvalno držale 3,4 drugarice.Jedna od njih koju slavite danas je svakoga dana pisala izvrtane i uvredljive postove o meni.Sve dok mi se nije smučilo i dok nisam otišla.Isključivo zbog te 2,3 koje ti se okače dok te ne zadave bukvalno svojim glupostima.
Znam da nisam jedina za koju su se zakačile.Znam i za koga se kače.Za one koji pišu iskreno i iz srca.Zato svima onima za koje se kače savetujem da ostanu.
Ono što mi je najviše možda smetalo ovde je mali broj ljudi.Sve liči na selo.A onda i psihoanaliziranje pojedinih.Pa onda ne čitaju te zato što žele nego da ostave komentar da bi i ti njima...
Ove o kojima pišem ,drugarice ti se okače i ne skidaju se mesecima dok te najgore moguće ne izvređaju menjajući nikove.Niti te znaju niti poznaju ali daju sebi za pravo da te vređaju najstrašnije.
Oni drugi naravno ćute.Žmure i svi su fini sa svima.Ja tebi komentar.Ti meni i kao čitanost neka ogromna a ustvari čita te njih 20 najviše.
I svi super i sve super.
Otišla sam na drugi blog gde je sve nekako realnije.Nema onog jedan te ne čita iz grupe ne čita te niko nego je kako napišeš tako si čitan.Ako je tema interesantna čitaju svi.Ako nije niko, pa ne znam koliko da si popularan.
Imala sam tu sreću te su i najdraže mi osobe odavde došle tamo samnom.Smučilo im se konstantno pljuvanje ovde.Ima toga i tamo ali ne drži niko blog kao što je to ovde slučaj.
Stekla sam naravno i nove prijatelje,čitaoce koji me redovno prate a pomenute drugarice me nisu zaobišle ni tamo.
U svakom slučaju rešila sam da ponekad pišem ovde.Ne obazirujući se na gramatičke greške koje su odve važnije od teksta ,niti na veštice.
Zaključavam komentare samo iz jednog razloga.
Ne želim da moji postovi budu poprište borbi kako to ovde ume.Niti želim analize psihološkog profila sopstvenog od ljudi koji o meni ne znaju ništa.
Niti sam sklona svađama.
Pišem kako mislim i tako će uvek biti.
Niti želim da me čitaju zbog komentara.
Ovde ima dosta veoma dragih mi ljudi koje iskreno poštujem i cenim.Čitaću ih redovno.
Što se tiče mene,moguće da ću pisati o temama koje se mnogima neće dopasti ali budite uvereni da će biti predstavljane na najobjektivniji mogući način.
Pozdrav svima i čitamo se!
Sve me to podesti na sex i grad u kom su se te čizme nekako prvi put prikazale pa sada i nakon 7,8 godina ista moda traje (možda zbog repriziranja serije ne znam ni sama).
Tako smo se često poredile sa glavnim junakinjama ili su nas poredili muškarci.Samo se izgleda nikada nismo zapitali kako bi izgledao sex i grad na Srpski način.I da li je on uopšte moguć u našoj režiji.
Samanta bi verovatno razdeljivala letke po ulici ili eventualno dogurala do šetkanja od vrata do vrata nudeći svakojake proizvode.Keri bi osim pisanja za novine morala i da postane voditeljka ili pevačica ako bi uopšte želela da opstane.Šarlot bi još živela kod roditelja još uvek pa se udavala,vraćala u roditeljski dom...Mirandu bi otpustili iz firme nakon što bi ostala u drugom stanju pa bi obavljala barem 2 posla koja nemaju veze sa njenom strukom kako bi preživela dok bi Gospodin Zverka bio najveći mafijaš pa bi verovatno do poslednje epizode prebegao u drugu zemlju kako ga ne bi uhapsili.
Nekako lagodan život se provlači kroz čitavu seriju.Teško da bi sve to moglo da se izvede na našim prostorima.Opet postoji jedna stvar koju uočavam i u seriji i u našem Srpskom real life.Muvanje tek radi reda.
Pisala sam ja o virtuelnim instant ljubavima,o instant ljubavima uopšte,o sexu ali sve više zapažam ljude koji su se smuvali tek onako da bi se smuvali.
Da probaju.Ništa ih ne košta.Pa se onda zaglave isti ti ljudi u vezama ,često u brakovima čak.A sve se krenulo po sistemu nek se smuvam samo da bi se nešto dešavalo.
Pa tako imamo situacije :
-Nabaci mi prijateljicu,čuo sam da je dobra riba ili
-Stvarno je vreme da se udam odoh na net da pronađem muža
-Koliko ono tvoj brat beše ima godina? ili
-Daj da kresnem ovu večeras da vidim da li je dobra (pa se venča na posletku sa istom tom) ili
-Bože daj mi još jednu pa ću valjda da zadovoljim sopstvenu sujetu
-Čak 3 meseca sam bez sexa!Ima da nađem hitno tipa (pa ostane sa njim u višegodišnjoj vezi)...
Primera ima koliko želite.
Ako ne nudite sex biće vam ponuđen.
Pitam se u čemu je stvar?
U iskustvu?
Strahu od samoće?
Strahu da nam ne prođe vreme ,da živimo jednolično,pasivno...?
Shvatanju da treba maximalno da koristimo šanse ili da ih sami stvaramo?
Dakle imamo mi sex.Imamo i grad.Sada ostaje jedino da se zapitamo gde je u svemu tome ljubav?
Muvam se tek onako je fenomen modernog vremena.Internet i mediji stvaraju od nas neke druge ljude.Neke nove ljude.Ljude koji žure,jure,večito su zauzeti.Ljude koje ne juri život nego koji jure njega.Ljude koji shvataju da je svaki trenutak dragocen.Pa tako umesto dijamanata biraju bižuteriju.
Izgleda potpuno isto.Brzo rđa ali se još brže zamenjuje novom.
Uostalom uvek možemo da se smuvamo tek onako,pa šta bude biće.A i sve će ličiti na sex i grad.Samo nek liči i sve je super.
Princeza nemira želi vam lepo veče!
Muškarci.Ni sa njima ni bez njih.Opet,već sam to napomenula pa nije
zgoreg da ponovim,i nakon svega što mi se izdešavalo ja se sa njima
bolje slažem.Žene su te koje su me nakon razvoda osuđivale (čast
izuzecima naravno).Muškarci ti koji su me podržali bez mnogo mudrovanja.
Budući
da svuda uočavam neke podele i da su oni sa kojima sam bila bili
međusobno totalno različiti rekoh da večeras izdvojim nekoliko
grupa.Predpostavljam da će svaka žena u nekoj pronaći tip muškarca sa
kojim je bila ili sa kojim je još uvek.
ZAVODNIK
Ne,on ne
mora da bude lep.Zaprvo uglavnom i nije ništa posebno.Ali zna i ume sa
ženama.Ima odgovor na svako vaše pitanje sa dodatnim objašnjenjem na
isto.Sve može da opravda.Može da Vas ubedi da treba da raskinete zato
što je baš to tako najbolje za upravo Vas.Ne za njega.On samo želi da
Vas zaštiti.Za Vas.
Oružje:Lepe reči i gestovi koje i te kako ume da upotrabljava u prikladnom vremenu i na prkladnom mestu.
Oko
njega je uvek puno žena.Uporno traži potvrdu da je najbolji.Vešto od
tih žena oko njega uspeva da je iznudi.Ovaj mučkarac spada u tipične
lovce.Čim zgrabi plen uglavnom prelazi na sledeću.Nikada mu nije
dovoljno žena a zaprvo glavni je problem što on nije dovoljan sam sebi
pa uporno traži potvrde sopstvenih kvaliteta u drugima.
Savet-bežite odmah na početku čim jasno pokaže Kazanova znake.
Bila sam sa ovakvim.Bilo je lepo dok je trajalo.Ne bih nikada slično ponovila.
ON I SAMO ON
Ustajete u isto vreme.Poljubi Vas za dobro
jutro.A onda shvatite da je već sat vremena u kupatilu a Vi nikako da
dođete na red.U ove spada moj nekadašnji verenik sa Kipra.Sreća pa nisam
radila tamo inače bi se pobili oko kupatila ili hitno morali da pravimo
drugo.Tušira se sat vremena,brije pola sata i šta još sve ne.A
onda...čitav dan podređuje sebi.Posao,planinarenje,plivanje u
moru,vožnja motorom po planinama,trčanje.Sve isprogramirano istog dana i
sve tačno na vreme.Nema znate šanse da išta poremeti njegov
raspored.Istina izgleda odlično.Barem 10 god mlađe ali cena za taj
izgled ste upravo Vi.Jedina Vaša uloga jeste da se pojavite uveče za
večerom u elitnom restoranu zgodna,mirišljava,isfrizirana,uvek najlepše
obučena i smešite se njegovim mnogobrojnim prijateljima makar i lažno
Oružje:šarm,slatkorečivost,ume da učini da se osećate kao princeza,da Vas izvodi na najbolja mesta...
Savet:Razmislite da li želite da živite njegov život ili svoj makar i po cenu situiranosti do kraja života.
KONTROLOR
Dobro,moram
priznati da nisam imala uz sebe ovakvog muškarca(što nije ni čudo
obzirom na moju prirodu) ali da isto tako znam mnoge žene u mom
okruženju koje jesu.On kontroliše svaku vašu radnju.Ništa ne možete bez
njega.Zna dobro svaku poruku u Vašem mobilnom telefonu i svaku e mail
adresu ili sajt koji ste posećivali na internetu.Čim uoči da mu kontrola
uzmiče buni se.Nameće sopstveno mišljenje.Jedino je ono ispravno.Ne
dozvoljava Vašem da ikada dođe do izražaja.Vi ništa ne možete sami.On
mora da Vam ukaže i pokaže kako i šta.Ukoliko se isključi nastaje
svađa.Svađa se uvek završava tako što Vi niste u pravu.On je uvek
Oružje:lepe reči i još lepša ubeđivanja,slatkorečivi planovi i lažna obećanja.
Savet;razmislite da li želite da budete rob.
MAMIN SIN
Na žalost imala sam čast da se udam za muškarca koji pripada ovoj grupi.
Da
ne postoji njegova mama isključivo Vi biste donosili sve
odluke.Ovako...sve što mama kaže je zakon.Ako Vas mama prihvata prihvata
Vas i on i voli.Ako to nije slučaj odlazi.Mama može da ga ubedi i da je
crno belo a onda će on da ubeđuje Vas.Onoga trenutka kada shvati da je
to ne moguće nastaju problemi.Ovi su muškarci prilično zavisni.I oni
žive pod diktatom a ne pod sopstvenom voljom.Svaku odluku donosi mama po
pitanju svega.
Oružje:Na trenutke Vam se čini da nije sve
tako.Da živite pod sopstvenim pravilima.Umeju te osobe da vole.Ali samo
ukoliko mama to odobri.
Savet:Čim zapazite simptome bežite glavom bez obzira.Ove osobe na žalost ostaju zavisne dok je njihova mama živa.
NAJBOLJI DRUG
On
sve zna o Vama i Vi sve o njemu.Moguće je čak da ste se družili pre
nego što ste se smuvali.Pričate mu o svemu i on Vama.Ovaj muškarac će se
potruditi i da Vam skuva jelo.On će Vas negovati kada ste
bolesni.Savetovaćete se sa njim oko svega.Paziće Vaše dete
jednako koliko i Vi.Ali Vaša će veza (ili brak) nekako uvek imati
drugarski odnos.Lično po meni tu nedostaje divljačka strast...ali budući
da ona za brak nije potrebna niti dovoljna sasvim je moguće da je
upravo ovaj muškarac idealan za skladan brak.
Oružje:Sve što sam navela.
Savet:Na Vama je da odlučite da li život želite da provedete sa prijateljem ili ljubavnikom.
PARAZIT,PANTLJIČARA,ZAVISNIK...
Ovaj
muškarac uglavnom pravo iz roditeljske kuće dolazi kao po pravilu u Vaš
stan.Sve od Vas očekuje.Najpre da mu zamenite mamu a onda da mu rodite
decu koju ćete sami da gajite i sami ih izdržavate.Da,on će biti
tu.Nigde ne ide.Ako ne mora ne ide ni na posao.Ako već mora ide sa
teškom mukom a nakon posla izuva cipele,seda na sofu i gleda emisiju
tipa MENJAM ŽENU.Ne svađa se.Miran je.Trpi sve Vaše hirove.Ima samo jedan uslov.Da sve radite Vi.
Oružje:slatkorečivost,pohvale,osećaj sigurnosti...
Savet;Ukoliko
želite da živite sami i sve sami postižete a uvek da Vam neko pri ruci
bude ili jednostavno samo da Vaše dete ima oca.On je idealan.
MODERNI PRINČEVI DANAŠNJICE
O
njima sam pisala.Tako da neću da dužim.Ne,oni nisu savršeni ali
stavljaju ljubav i porodicu iznad svega.Ukoliko su oženjeni ili ne
varaju ili to urade tako da niko ne primeti ne upuštajući se ni u kakve
veze...Ukoliko nisu.Ne varaju.Moderan princ vrlo dobro zna da ga niko ne
obavezuje da vara.Onog momenta kada to odluči raskida vezu.Ne,ne moraju
da imaju povelik račun u banci ali zato umeju da Vas nasmeju i načine
da se osećate kao njegova princeza.Realni su.Često umeju za Vašu
dobrobit da Vam kažu ono što misle pa nekada čak i po cenu da Vas
pecnu.Imaju sopstveni stav.Znaju šta žele i ne plaše se da to izreknu
ili ostvare.Znaju i šta ne žele.Verni su sopstvenim stavovima ali i
Vama.
Možda ponekada ne umeu da budu slatkorečivi i obasipaju Vas
komplimentima ali zato u svakom trenutku u svakom njihovom gestu vidite i
znate koliko Vas cene i vole.
Oružje:Sigrnost,ljubav,smisao za humor...i sve gore nabrojano
Savet:Ovakvi su retki.Ukoliko ih pronađete ne puštajte ih.Umeju da nerviraju istina.Ali teško da ćete naći bolje osim...
ON JE TAJ
Može
biti da ovaj muškarac ima totalno suprotne stavove od Vaših.Da se
svađate svaki dan pa mirite za 5 minuta.Može biti da ste u životu
očekivali potpuno drugačijeg.Da se svakoga dana pitate kako je baš on
umeo da osvoji Vaše srce.Može biti da raskidate često i mirite se.
Ovaj
muškarac ume da vam priredi lepe trenutke jednako kao i bespotrebne
prepirke.Ume i da Vam češlja kosu ali Vam isto tako kaže da niste
nikakva princeza i treba da se osvrnete oko sebe.
Šta god on uradio
Vi u svakom trenutku znate da vas voli najviše na svetu i da bi sve za
vas uradio.Uglavnom poseduje osobine modernih prinčeva...
Ume da vas rasplače i nasmeje.Ume da Vam sve kaže u lice ali i da zabaškuri.
A Vi...Vi u svakom momentu znate da je ON TAJ i da ste baš njega trebali da odaberete.
Oružje:lepi momenti koje priređuje,smisao za humor,sve osobine modernih prinčeva uglavnom
Savet:Ovde
Vam nikakav savet ne treba.Dovoljno je samo da znate da je on taj!I
nikakvo i ničije mišljenje ne treba da utiče na Vaše opredeljenje.
Možda
sam neku grupu i ispustila.Ukoliko jesam slobodno je dodajte.Nisu ovo
bila moja pametovanja ili mudrovanja.Samo neka lična iskustva i
zapažanja.
Što se mene tiče verujem u ljubav i nikada je se odreći neću.
Želim Vam laku noć i lepe snove!
Subotom uveče sam uglavnom sama.Anđeo je kod tate a ja sa barem
polusatnom kupkom odmaram od protekle nedelje.Samoća mi je uvek
prijala.Kao da sam nekako stopljena sa njom.Takav je i večerašnji plan
Džordž Kluni na ekranu i kokice.I verujte ne bi me niko
izvukao iz kuće večeras ni za živu glavu.
Jednom sam napomenula da sam moderne prinčeve pronalazila uglavnom u kumu i najboljim drugovima.
Razmišljam.
Šta je potrebno da princ današnjice poseduje?
Vrednosti su se menjale kroz vreme.Tako su i žene žudele za određenim tipom muškarca.
Od
lovaca,vojskovođa,prinčeva,vitezova,glumaca,poslovnog čoveka,na žalost
jedno vreme i lopova,razbojnika,mafijaša,dizelaša...sve do magnata i
gospodina Zverke.
Nekako mi se čini da je sve to za nama.
Prave
su se vrednosti potrošile čini se kao u nepovrat.Svako vrši nekakvu
kalkulaciju,računicu,gleda sopstveni interes,kako da zbrine sebe...
Loše je na ceni.Švaleri i kazanove na pijadestalu.Sve se pretvorilo u sexualne prohteve,kres kombinacije...
Pod dobrom se udajom podrazumeva samo situiran mladoženja.
Ako zapazimo da neko ne vara istog mu momenta tražimo mane ili ga smatramo neiskrenim.
Pitam se šta to treba da poseduje muškarac da bi ga princem današnjice proglasili?
Znam da će većina odmah da pomisli na novac ali verujte mi da barem ja dobro znam da se novcem ne mogu kupiti ni mir ni sreća.
Budući
da ne želim ni brak ni vezu nabrojaću par uslova koji se čine tako
prostim za izvesti a opet iz nekog razloga verujem da ih poseduje 1 u
1000.
-Ili porodičan čovek ili neženja.
Ako se odluči na
porodicu naš princ će uvek znati kako da je sačuva.Niko nije bezgrešan i
ne kažem da nikada neće da prevari (uostalom i žene varaju ...)ali će
to tako uraditi da niko ne primeti.Ženi i deci nikada ne sme da fali
pažnja.Šta god da se dogodi on će se za svoju porodicu boriti.
Na
suprot njemu,neženja je u vezi traje koliko traje.Pa onda može da se
očekuje i u tom dok traje bude veran a ne da ide okolo i vara sa svim
ženama okolo.Onog momenta kada oseti potrebu za varanjem raskida vezu.
-Princ
današnjice ne krivi ženu sa kojom je u vezi upoređujući je neprestano
sa svim ženama i svrstavajući je u isti koš.Ne osuđuje je i ne
prebacuje.Drži se dostojanstveno.O pretnjama i zlostavljanjima neću ni
da govorim.
-Nikada nije sa ženom iz nekakvog interesa.Napr.da bi mu rodila dete ili jednostavno da bi je samo oženio ili zbog njenog novca...razloga koliko god želite.
-Princ
današnjice ne ide okolo ,ne ogovara i ne priča o sopstvenim
avanturama.On dobro zna da je uspešan samo ukoliko sve sačuva u svome
srcu.
-Ume da se bori za svoju ljubav! Što bi značilo da ne
odustaje na prvoj prepreci i ne plaši se izazova koje život
postavlja.Ukoliko je potrebno on će biti protiv svega i svih samo da
svoju ljubav sačuva.
-Odličan sex.Akcenat na odličan.Da se ne zavaravmo nema ništa bez toga.
-Princ
današnjice ume da ženu iznenadi nekim potpuno spontanim i naizgled
nebitnim gestom koji će je obradovati i ulepšati joj naredne dane,pa i
nedelje.Napr doći će joj pred zgradu.Reći da izađe na terasu ,izjaviti
ljubav a onda joj reći da uđe u stan i ponaša se kao da ništa nije bilo
te nastaviti svojim putem.Moderan princ dobro zna da ženi može samo i jedna posebna poruka u toku noći da znači više nego par skupih cipela.
I po meni najvažniji definitivno uslov bez kog ne prihvatam i da sve gore navedene ispunjava...
-Princ današnjice dobro zna kako da nasmeje ženu koju voli.
Danas nasmejati ljude je čista umetnost.
Eto
izgleda malo a opet prinčevi današnjice kao da stidljivo ćute skriveni
po ćoškovima i ne mogu da dođu do izražaja od kazanova i mafijaša
zvanih biznismeni.
I gle ironije.Prinčevi današnjice su kao po pravilu ili u braku ili sami.
Kad god ih sretnemo i uočimo naveden osobine najpre se zapitamo da li im nešto fali.
Toliko od mene.Znam da ćete reći da treba da pišem i o ženama...Hoću.Obećavam!
I još nešto...
Možda
sam drugačija ali meni nikada zverka koji i dan danas počasno nosi
titulu najpoželjnijeg nije bio naj frajer.Uvek je to bio Ejdan.
Želim Vam laku noć i lepe snove
Trebalo mi je ravno 2 sata da uspavam Anđela.Sada slušam kišne kapi kako
odzvanjaju o oluke i nekako mi se po prvi put čini da sviraju melodiju
tuge.
Jedno drago biće mi svakoga dana naglašava da sam pesimista.Nešto
slično u blažem obliku reče mi i rijateljica.Mama mi to čitav život
govori.Ponekada se stvarno pitam kako ta žena uvek i sve može pozitivno
da posmatra.
Ja opet za sebe kažem da sam upkos tome što umem da
šetam po oblacima nepopravljivi realista.Znam sada će to isto drago biće da kaže svi
pesimisti tvrde da su realisti pa sam ga eto pretekla u tome.
Kažu
da svako zašto ima svoje zato.Toga se vidite ja pridržavam uvek pa
pronađem to zato i kada ga nema.Izmislim ga.Tako se bolje osećam.
Čitav
sam život sanjala o braku.Da se ne udam za mene jednostavno nije
dolazilo u obzir.To mi je uvek bilo na prvom mestu.I to ne zbog
okoline.Isklučivo zbog osobe koju ću voleti svim srcem i ona mene i sa
kojom ću podeliti ostatak svoga života.
Dva puta ja na mojoj ruci
sijao dijamantski presten i dva puta sam koračala u budućnost sa
velikim snovima i oba puta su se moji planovi i snovi raspršili na sitne
komadiće koji su se razleteli na vetru sudbine.
Jednom sam pokušala da ih nekako sklepam i zalepim ali drugi put neću ni pokušati da tako nešto učinim.
Mislim da je sve to do našeg uma.
Ok
najpre nas od malena uče tobože pravilnom modelu života.Sme ovako,ne
sme ovako.Sve drugačije je neprihvatljivo.Društvo uporno želi da stvara i
oblikuje naše umove.
Pravila i zakoni su jedno ali običaji i tradicije nešto sasvim drugo.Kao i svest koju nam ukorenjuju u umove od kako se rodimo.
Jače od toga je to što umišljamo da posedujemo stvari,statuse ili osobe.
To što ulazimo u čitavu priču sa uverenjem trajaće do kraja života.Ma šta to bilo.Da li brak ili novi posao.Ili novi stan na primer.
Niko ne polazi od toga da ništa nije večno a najmanje je večna ljubav.
Taj
neko...bio sa nama u braku,čitao se u likovima naše dece,u vezi ili
samo krevetu nije naš.I nikada neće biti.Sve su to samo trenutne
kalendarske svećice koje se gase čim dogore.
Sada ćete reći neko
ostaje do kraja života u braku.Ne kažem da ne ostane.Ali koliko je
zaista neko nečiji samo je pitanje vremena.
U toj sveopštoj
posesiji i želji za posedovanjem zaboravljamo da uživamo u trenutnom
punom pansionu koji je sudbina uplatila na naš račun.
Nije nam dovoljno što smo dobili bonus pa još tražimo kartu za letilicu koja će nas odvesti na drugu planetu.
Moguće je da svako zašto ima svoje zato ali još verovatnije da je ta izreka smišljena iz nekakve utehe.
Čak i da ima mi nikada nećemo saznati koje je zato pravo i nama namenjeno.
Nek
me nazovu totalnim pesimistom ali ne mogu da tražim laste na severnom
polu ili sneg u avgustu.Nikada neću prestati da se borim ali nakon
svega uvek imam u glavi da niti jedna priča u koju ulazim nije
večna.Priče se smenjuju.jedna drugom.Kao nekakvi časopisi koji osvanjaju
sa raznoraznim naslovima svakoga dana ili meseca.
Potrebno je samo da tokom te priče uključimo sva čula i uživamo.Sutra nam niko ne garantuje.
Izreka ako nešto najviše želiš sve sile će se udružiti i to ćeš dobiti je najveća glupost.
Dobićemo samo ono što izvučemo na lutriji sudbine i ništa manje ili više od toga.
Opet...
Istina je da nijedna priča nije večna ali bi baš zbog toga trebala da se živi kao poslednji dan života.
Trebalo bi malo više da uložimo u sopstveno uživanje umesto u planove i očekivanja.
Napokon,čovek
u životu sve radi samo da bi uživao.Pa nek to uživanje dobije i na
kap.Niko neće živeti ukoliko ne smatra da mu ono na neli način,nekako i
nekada sledi.
To zato...potrebno je da ponekada izmislimo.Ako ništa drugo ne bi li se bolje osećali.Na posletku,to je jedino i važno.
Želim Vam laku noć i lepe snove!
Neverovatno je kako sam sva svoja očekivanja,kojih je bilo kao otprilike ljudi da popune čitav jedan grad svela na jedno malo,malecno zrnce Tvojim imenom ispisano
I kako uspevam da jasno hodam po putokazima sudbine ne želeći da niti jednog trenutka promenim pravac.
Ja nekadašnja ratnica,koja se uvek borila za ljubav makar i protiv svih nebeskih sila
Prolazim kroz masu ljudi ponosno,obavijena lažnim sjajem glamura
Oni me opet pitaju jesam li sreću prodala pa njom ljubav kupila
Uzvraćam im dostojanstveno,jednim gordim pogledom.To je po meni sasvim dovoljno.
Još je manje verovatno da ja ,koja sam sanjala zemlje daleke,nemirna mora,kule i gradove sada sanjam samo jedan te isti san
Kao da sam kroz oluje prošla netaknuta sa namerom da te pronađem
Kao da su Te donele kiše sudbine kada pomislila sam da i ne postojiš
Da sam uzalud životu krala dane,pisala romane sopstvenih osećanja sa tužnim krajem
Kao da su te izvajale noći tuge kojima sam te snevala,pre nego što sam te upoznala
Ne,ne želim ja puno od Tebe...
Ne želim uluda obećanja koja se rasprše nakon prvih kapi kiše
Ne želim ni smernice budućnosti koje određujemo iznova kao nekakvi Sizifi a sudbina ih vešto briše
Ne želim ni lažan poljubac na jastuku,dva zgrčena tela koja provode noć u krevetu.
Dva potpuna stranca koja jedno drugom proveravaju telo kao carnik pasoše
Ja samo želim...
Da budem u svakom deliću Tvojih misli
Pa nek skrivena tamo čučim i čekam bolje dane
Želim i da plovim po Tvojim željama kao po bistrim morima
Želim i da me imaš u snovima
Želim da Ti i maštu imenom svojim obojim
Ali to sve ne mora...
Vidiš...
Ja i na manje pristajem!
Nisam ja centar svemira niti princeza svih planeta
Nisam ni utvara koja mislima Ti šeta i neda da predahneš
Jedino što želim da budem...
Je prva i najslađa Tvoja pomisao kada se probudiš
Nešto sasvim,sasvim Tvoje
Pitam se da li će jednom neko moći da me prihvati takvu kakva
sam.Sa sve mojim kontradiktornim stavovima.Slobodom i prostorom koji su
mi uvek preko potrebni.Sa osobama koje nekako idu uz mene u paketu.Kojih
ima tako malo ali koje su deo moga života.
Ispijam kafu i čitam mail od onog mog što se dopisujemo.
-Ljubav
ne postoji.To je samo reč koja je zamena za egoizam.Ne priznajem
ljubav.Svi o njoj samo pišu i pričaju.I to sve samo da bi zadovoljili
sopstvene potrebe.Licimerje i lažan moral se stapaju u tu reč.A kada bi
se tim istima obratili prostim rečima naljutili bi se.Dakle ljubav ne
priznajem.Ljubav bez dodira...to je suviše u šablonu.Da li ti ja ličim
na nekoga ko se uklapa u šablone? Da li ja zadovoljavam animalno? Ne
sviđa mi se reč ljubav i ne priznajem je!
Paf!
Jedan od retkih do čijeg mi je mišljenja zaista stalo ne priznaje reč ljubav.
Toliko
sam polemika vodila na ovu temu.Toliko sam napisala postova.Napokon ja
za ljubav živim.Ali ne mogu nakon ovoga maila da se ne zapitam...
Ljubav.Zaista
se toliko o njoj piše i priča.Jedno vreme reč VOLIM TE kao da je bila
izbačena iz upotrebe.Sada se zato vratila na sva zvona pa se
upotrebljava i kada ne treba.
Svi ljubav slave.Svi je opisuju.Svi o njoj pričaju.Ali da li je zaista tako?
Da li je ljubav reč koja zamenjuje egoizam?
Da li je ljubav samo zadovoljenje potreba radi nas samih?
Svi mi volimo da bi nas voleli.Da bi uživali u jedinstvenom osećaju.Da bi uživali u dodirima.Pogledima.Uzdasima...kako god...
-Ljubav
postoji.Ona je velika i uzvišena.Na žalost toliko smo joj prikačili
stvari koje poistovećujemo sa njom.Lažne morale uvijene u šarene
papiriće,potrebe,licimerje.zahteve...Toliko svega da ne dopuštavo pravoj
ljubavi da se od svega toga vidi-odgovaram na mail.
Da li je reč ljubav izmišljena da bi se sve naše potrebe samo lepo upakovale?
Svi pričamo o ljubavi a niko za svo ovo vreme nije uspeo da odgonetne šta je ona.
U nju smo sve ubacili:
Poštovanje,pažnju,sex,privrženost,vernost,trpljenje,kompromise....sve sve
A kada bi otkačili na trenutak sve to da li bi uspeli da vidite ljubav?
Da li bi ljubav postojala i bez svega toga i kao takva obitavala?
Da li zaista sve pretakamo u ljubav nadajući se da ćemo je jednom zaprvo pronaći i shvatiti šta je?
I da li umemo da volimo bez svih tih svari koje smo joj prikačili kao zihenardlom?
To je ono što se pitam danas.
Zahtevamo previše pa se razočaravamo.Planiramo pa bivamo povređeni kada nam se planovi ne ispune.
Vapimo za sexom.Prizivamo ga u mislima.Očekujemo ga u najboljem mogućem svetlu.
Očekujemo i budućnost sa voljenom osobom.
Sve što sam navela svodi se na naše zahteve kako bi zadovoljili sopstvene potrebe.Egoizam.
Čovek je najsebičnije biće pa tako i voli samo da bi voljen bio.
Tek kada sve to otkačimo od ljubavi,pronaćićmo je!
Na
žalost,kada se to sve otkači obično se veze ili brakovi raskidaju a
ljubav briše sama po sebi kao gumicom.Ostaju tragovi bledi i znamo da je
nešto nekada bilo ispisano.Ali ona iščezava sa svim prilozima koji uz
nju idu.Tako da se čovek zapita da li je ikada i postojala.
-Ljubav bez dodira ipak postoji.Ona jedina ne iziskuje nikakve potrebe i očekivanja a još manje zadovoljenje istih.
Pišem...i pitam se...
Ako
je to prava ljubav onda ona nema veze sa fizičkim...a onda su svi
tekstovi i priče samo šarela laža kojima kako je to jedna blogerka napisala samo želimo da prizovemo ljubav koju od sopstvenih
potreba često ne umemo da vidimo.
Ja opet živim za onaj osećaj.I
ma koliko drugi taj najposebniji osećaj svrstavali u trenutnu zanesenost
,čaroliju,zaljubljenost smatram da jedino ona može da se nazove ljubav!
Pa nek traje koliko traje.Ljubav samo šeta od osobe do osobe.Ne menja se ona.Menjamo se mi (moja omiljena uzrečica Stepskog).
Želim Vam lep ostatak dana!
Dobih sinoć mail od čoveka sa kojim se dopisujem ravno 4 meseca.To je to .Dopisujemo se i pričamo o svemu.Naši mailovi nisu zasnovani na nekakvom muvanju i ušemljivanju.Na čistoj iskrenosti.Ponekad me podseća kao da se razmenjujemo pisama u dobrim starim vremenima.
Ipak moram priznati da me je mail u kom mi saopštava da me posmatra kao svoju dalju rođaku čvrknuo u glavu.Iako mi je moram priznati simpatično to što mi 24h dnevno objašnjava da nemamo ništa.
Naravno,kao i uvek pitam sestru za savet.
-Jake
žene,žene koje su svesne sebe i svojih mogućnosti,takve žene neće
svako.Boje se muškarci da će pored nas da ispadnu
papučići,slabići,nesposobni.To je direktan udarac na njihov ego i
sujetu.Još kada im kažemo da hoćemo samo sex... neki pobegnu neki ostanu
pa pokušavaju da nas slome da da naprave od nas slabašne,nemoćne ženice
ranjive i nesposobne da bi da mi likovali ,drugi u koje spada taj tvoj su
svesni da je bolje da se ne petljaju pa biraju ljubav bez dodira,trećima
su se smučile male,jadne ženice pa ostaju sa nama zarad sexa a ima i
onih koji krenu u vezu pa ne mogu da podnesu jačinu a onda nađu razlog
da odu a ipak su tu.Pljuju,bljuju i zagorčavaju nam život iz pakosti.
Nabrojala
je moja sestra sve ko gde tu spada i u koju grupu a ja se pitam da li
je on direkt udario na moju sujetu ili ja na njegovu kada o tome još
razmišljam.
Da vidimo ovako...
Jakim ženama se u ljubavi
obično sve zezne i zapetlja.One večito lutaju jer retko ko može da
isprati njih u emocijama ili krevetu.
Često ih porede sa nesrećnim ženama ali to nije niti malo tačna konststatacija.
Nesrećne
žene su nezadovoljne najpre sobom a onda svima oko njih.Uglavnom
proklinju sudbinu i ne pokušavajući da je promene.Da bi opravdale
sopstveno nezadovoljstvo napadaju druge.Znam da je pomalo čudno i nije
pravilo ali ovakve žene često ostaju u vezama bez ljubavi ili izlaze iz
njih ogorčene mrzeći pri tom čitav svet.Napad je za njih jedino oružje.
Jake
žene ne prestaju da tragaju.Da idu dalje.Njih porazi uzdižu.Iz njih se
rađaju snažnije i otpornije.Nikada ne prestaju da veruju u ljubav jer
niko po njima nije dovoljno vredan da bi tako nešto učinile.One za
ljubav i od ljubavi žive.
Kada osete da je ljubav prava stavljaju
sve na kocku i ulažu sve što imaju.Kada vide da ljubavi nema kupe se i
odlaze.Ne iz straha da će biti ostavljene...ove žene takav strah ne
poznaju jer dobro znaju da nije važno ko je koga ostavio nego da li je ljubav bila prisutna ili ne.
Ako pak veruju da ima ljubavi bore se do kraja i najčešće upravo one bivaju ostavljenje.
Pod
njihovom jačinom muškarci pronalaze razne izgovore.Često ih i
okrivljuju.Prepisuju im neistine.Prava je istina da jednostavno ne mogu
da podnesu snagu kojom su ove žene obdarene.Upravu tu jačinu daje im
ljubav koje se nikada ne odriču.
Kao što je moja sestra napomenula one su veoma svesne sebe i svojih kvaliteta.Biti
svestan toga u ovakvom društvu ravno je smrtnom grehu.Ne misle one da
su najlepše i najbolje.Na protiv.Veoma često su same sebi i jedne
drugima najveći kritičari.
Takve će žene pre otići u prodavnicu i odabrati cipele umesto da napune kese hranom u supermarketu.
One uvek dobro znaju šta hoće i ne dopuštaju da se njima manipuliše ni na koji način.
Opet...toliko
bi toga oprostile i uradile.Prevrnule bi život na opačke.Tu se ta
njihova snaga nekada preobrće u slabost.Zaprvo slabost je samo poimanje
društva...
One su jake jer su sposobne da vole.
Slave ljubav i nikada u nju ne mogu da budu razočarane!
Jer znaju da niko i ništa nije vredan niti dostojan osećanja koje ona pruža.
I uvek uvek se za nju bore sa svim emocijama koje ,iako bi najradije želeli da izbegnu,uvek idu sa njima u paketu.
Gledam u njegov mail:
-Znaš
da mi se dopada kako razmišljaš.Dobro izgledaš.Sva ta naša pisanja.Ti si
moja najposebnija princezica ali to je to.Ja na tebe gledam od početka
sasvim drugim očima.
Nije ovaj mail poslat tek onako.Ja sam želela da raščistim naša osećanja kako bih dalje mogla čista srca.
I znate šta...
Kada
ih možda i klepe po sujeti jake se žene samo nasmeše potpuno svesne
sebe.Prihvate situaciju i nastave dalje ništa ne menjajući.
Ja
sam uverena (da ne kažem znam)da ovde ima prilično puno jakih
žena.Ima i onih koje su u srećnim brakovima.Ovim ih
putem sve pozdravljam i posvećujem im ovaj post.
Njihova najveća odlika je u tome što su zadovoljne sobom i to zadovoljstvo prenose na svoju okolinu.
A
ja...moram da priznam da mi pomalo prija da neko na mene gleda na malo
drugačiji način a ne pokušava samo da me strpa u krevet.
Svima Vam želim lep ostatak dana!
| « | Septembar 2023 | » | ||||
|---|---|---|---|---|---|---|
| Po | Ut | Sr | Če | Pe | Su | Ne |
| 1 | 2 | 3 | ||||
| 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 |
| 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 |
| 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 |
| 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | |
- Mart 2012 [4]
- Februar 2012 [4]
- Januar 2012 [15]
- Oktobar 2011 [1]
- Septembar 2011 [7]
- Avgust 2011 [5]
- Jul 2011 [11]
- Jun 2011 [20]
- Maj 2011 [60]
- April 2011 [68]
- Mart 2011 [69]
- Februar 2011 [52]
- Januar 2011 [55]
- Decembar 2010 [64]
- Novembar 2010 [16]
