Princeza nemira

« MI SMO ONO ŠTO SMO PREMA DRUGIMA | Main | NIŽE I VIŠE BIĆE U NAMA »

PRINC NEMIRA
2012/01/26,20:14


Pitaš me gde sam? Zašto se ne javljam?

Kako sada da objasnim...
 
Ja bih samo da se malo distanciram.Od zlih ljudi.Nevolja koje tako uporno kucaju na vrata moga života.

Da ti kažem...što sam više sa ljudima to bih se više odvažila da se preselim u šumu.Lakše je sa vukovima.

Vuk barem rastrže plen samo onda kada mu je utroba gladna.Čovek kada mu je gladna duša.

Rodiš se.Vaspitavaju te kako je važna iskrenost,čast,poštenje.A onda shvatiš da sa njima kupuješ samo kartu do ludila.Podsmehe.Uvrede.Oči prepune mržnje.

Kud pobeći? Kada te senke zloslutnih i u snove sustižu.Šta promeniti? Kada se od jagnjeta i sam u vuka pretvaraš

Ne želiš to.Nije te zato majka rodila.Mora se.

Gledam ih.Gledam kako krvničkih pogleda gledaju u našem pravcu.Sreća se ne voli ,prinče

Ljudi kada sreću ugledaju ,ugledaju plen.Komad mesa za zabadanje oštrih čeljusti u njega.Komadanje.

Nemoj me pitati više gde sam.Ne tražim ništa.

Samo s vremana na vreme u sopstveno srce zavirim i tražim kutak.Kutak tišine.

Da se u njega zavučem.Sakrijem od jada i čemera,zla koje zemljom hoda noseći razna imena.

Daleko od svega,od svih makar i svi samnom bili u istoj prostoriji.

Ne tražim ja sreću,prinče

Tražim samo mir.Parče mira u ovom ludilu od vremena

Ljudi misle da nisi normalan sve dok lud ne postaneš

Mislila sam da je sreća ljubav,život sam po sebi,sitnice koje ti dan ispunjavaju

Sada znam da je sreća parče mira.Koje nam je svima tako neophodno a često ne umemo da ga nađemo.Stojimo na raskrsnici nepravde i očaja.Samo sebe ućutkujemo ne bi li se drugima priklonili

Tada dobijamo mir u društvu haos u duši

I hodamo kao ovce kakve za stadom vođeni prepisanom

Neću to,prinče!

Nisam se za to rodila!

Nemam više ni vapaja.Otišli za nekadašnjim željama.

Sada se samo skrivam u tom kutku sopstvenog srca.

Hranim ono dete u meni koje me održava i otpornom čini na svo crnilo koje se nad svetom nadvilo

Ne pitaj više gde sam!

Važno da se imamo u ovom ludilu ništavila

Da osmeh preko očiju navučem kada se setim Tvoga imena

Uvek sam ja sa Tobom

Makar me sve zle sile od tebe udaljavale

Važno je da si tu,u onom kutku srca koje sem tebe niko ne posećuje

Na koje je već duže vreme postavljena zabrana!

Tamo i bolestan zdravi

Nesrećan sreću miriše

Ne ljubljen ljubi

Tamo si Ti

Prinče mojih nemira

Tamo...Te od svega čuvam

Komentari

Comment Icon

Kud pobeći? Kada te senke zloslutnih i u snove sustižu u zagrljaj princa nemira iništa te u njegovom zagrljaju nece dotaci osim njegovih ruku i usana koje ce ljubiti usne tvojei mrsiti kose plave tada ce tebe i njega biti baš briga sta se oko vas dešava vi ce te gledati jedno drugo i graditi svoj svet gde nema gladnih u duši .Važno je da si tu,u onom kutku srca koje sem tebe niko ne posećuje Tamo si Ti

Posted by: stalker at 2012/01/26, 20:47
Comment Icon

Čekaj da te pronađem prvo :))
Naravno
Mislim u principu i sada je ali...tek da ja napišem :))
LJub

Posted by: tanjana at 2012/01/26, 20:50
Comment Icon WOOLF

OKRENI NA ŠALU.
PROČITAJ MOJ HORORSKOP,MOŽDA TE NASMEJE,BAR MALO.

Posted by: brainslave at 2012/01/26, 21:10
Comment Icon

tanjana, uzdajem se u tvoje kvalitete.
Progonitelju,
budiš veselu,
radoznalu,
zluradost,
ruganje ima čari
ali...:)

Posted by: kostabednik at 2012/01/26, 21:23
Comment Icon

brainslave...
Hm pa nema ovaj post veze sa sajtom ovi ali nikave

A tvoj horoskop

Hoću.Obavezno :)

Posted by: tanjana at 2012/01/26, 21:30
Comment Icon

Kostabednik kakvo ruganje?
Ovde se sve lično shvata
Ja pišem princu nemira
A ovaj sam blog prebacila sa drugog na kojem pišem...
Samo sam smatrala da treba nekako i ovde da stoji

Eto...mislim da je ralan
Ali da ne treba niko lično da se pronalazi...

p.s.po meni ruganje nema čari

Malo je moguće težak u odnosu na ostale koje pišem ali dođu i takvi momenti...

Hvala što se uzdaš u mene
I veliki pozz ti šaljem
U zdravlje!

Posted by: tanjana at 2012/01/26, 21:35
Comment Icon

tanjana, sta reci posle ovakvog teksta...sve si rekla..kako ostati normalan u sveopstem ludilu koje nas okruzuje, kako se zastititi i izolovati, kako pronaci mir, osim u svom domu...nevolja je samo ako ga ni tu nema...
da ne bude da ti sada laskam, ali otprilike si napisla dosta toga sto ja mislim...i sto misli i moj muz...pozdravlja te i on, jer sam mu procitala tvoj tekst...

Posted by: luna71 at 2012/01/26, 21:36
Comment Icon

Luno,hvala Ti
I meni se dopao tvoj današnji post
To su moje teme def...samo mi se omakne ponekad i nema druga...
Došla sam ovde baš sa namerom da pišem o takvim temama
Pozdravi muža puno!

Izvini,tek sam sada videla komentare na one ranije postove i odgovorila ti

A za princa onog...
Imaš ti i pameti i sreće
Volim kada čujem takve priče
Zaista su retke

Ja se smatram srćnom ženom što sam imala pravu ljubav jer je mnogi ne iskuse

A ti...ti je imaš i sada

Oboje vas pozdravljam!

Posted by: tanjana at 2012/01/26, 21:46
Comment Icon

tanjana, nešto sam zbunjen, sada se smejem sopstvenom ludilu!
U ZDRAVLJE:):):)

Posted by: kostabednik at 2012/01/26, 22:02
Comment Icon

Kosta,ma svi se smejemo ponekad sopstvenom ludilu :) idemo dalje...ja uvek pišem šta i kako mislim u vezi svega.smetalo to nekome ili ne...medjutim vecina textova koje cu objaviti nemaju veze sa ovim sajtom.u zdravlje!

Posted by: Tanjana at 2012/01/26, 22:20
Dodaj komentar





Zapamti me

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS Powered by LifeType and blog.co.yu