Princeza nemira

Pitaš me gde sam? Zašto se ne javljam?

Kako sada da objasnim...

 

Ja bih samo da se malo distanciram.Od zlih ljudi.Nevolja koje tako uporno kucaju na vrata moga života.

Da ti kažem...što sam više sa ljudima to bih se više odvažila da se preselim u šumu.Lakše je sa vukovima.

Vuk barem rastrže plen samo onda kada mu je utroba gladna.Čovek kada mu je gladna duša.

Rodiš se.Vaspitavaju te kako je važna iskrenost,čast,poštenje.A onda shvatiš da sa njima kupuješ samo kartu do ludila.Podsmehe.Uvrede.Oči prepune mržnje.

Kud pobeći? Kada te senke zloslutnih i u snove sustižu.Šta promeniti? Kada se od jagnjeta i sam u vuka pretvaraš

Ne želiš to.Nije te zato majka rodila.Mora se.

Gledam ih.Gledam kako krvničkih pogleda gledaju u našem pravcu.Sreća se ne voli ,prinče

Ljudi kada sreću ugledaju ,ugledaju plen.Komad mesa za zabadanje oštrih čeljusti u njega.Komadanje.

Nemoj me pitati više gde sam.Ne tražim ništa.

Samo s vremana na vreme u sopstveno srce zavirim i tražim kutak.Kutak tišine.

Da se u njega zavučem.Sakrijem od jada i čemera,zla koje zemljom hoda noseći razna imena.

Daleko od svega,od svih makar i svi samnom bili u istoj prostoriji.

Ne tražim ja sreću,prinče

Tražim samo mir.Parče mira u ovom ludilu od vremena

Ljudi misle da nisi normalan sve dok lud ne postaneš

Mislila sam da je sreća ljubav,život sam po sebi,sitnice koje ti dan ispunjavaju

Sada znam da je sreća parče mira.Koje nam je svima tako neophodno a često ne umemo da ga nađemo.Stojimo na raskrsnici nepravde i očaja.Samo sebe ućutkujemo ne bi li se drugima priklonili

Tada dobijamo mir u društvu haos u duši

I hodamo kao ovce kakve za stadom vođeni prepisanom

Neću to,prinče!

Nisam se za to rodila!

Nemam više ni vapaja.Otišli za nekadašnjim željama.

Sada se samo skrivam u tom kutku sopstvenog srca.

Hranim ono dete u meni koje me održava i otpornom čini na svo crnilo koje se nad svetom nadvilo

Ne pitaj više gde sam!

Važno da se imamo u ovom ludilu ništavila

Da osmeh preko očiju navučem kada se setim Tvoga imena

Uvek sam ja sa Tobom

Makar me sve zle sile od tebe udaljavale

Važno je da si tu,u onom kutku srca koje sem tebe niko ne posećuje

Na koje je već duže vreme postavljena zabrana!

Tamo i bolestan zdravi

Nesrećan sreću miriše

Ne ljubljen ljubi

Tamo si Ti

Prinče mojih nemira

Tamo...Te od svega čuvam