Princeza nemira

NIŽE I VIŠE BIĆE U NAMA
2012/01/27,20:57
Dugo,zaista dugo vremena mi je bilo potrebno da predam titulu sanjara nekome drugom.Neki od mojih snova su se ostvarili ali su zato računi za njih bili veoma visoki.

Teško je sanjati kada pirane gladne čekaju da dograbe toj san kao plen i raskomadaju ga.

Jedna mi je čitateljka nedavno rekla da je u današnjem remenu bukalno potrebno izboksovati lepe trenutke.Dobro sam upamtila ovu rečenicu.Ali je trebalo vremena shvatiti da su snovi jedno a trenuci nešto sasvim drugo.

U vremenu potpunog odsustva morala,dosupnosti,nestanka pravih vrednosti biti sanjar je kao da ste maleno uplašeno gladno kučence u koje svi pilje na ulici.

Događaj po događaj,ljudi koji su prolazili kroz moj život (jer nas zaprvo određuju isključivo događaju i ljudi sa kojima kontaktiramo)učinili su da pređem na onu drugu stranu,kako ja nazivam ljudi robota.

-Bez preteranih emocija

-Bez velikih očekivanja

-Prihvatati sve kao potpuno normalno

Odstraniti period patnje jer on donosi samo bespotreban luksuz

Međutim uprkos svemu ne mogu da se ne osvrnem oko sebe i ne primetim kako svi komuniciramo našim nižim bićima.

Niže je biće odraz zadovoljenja sopstvenih potreba.

Više biće opet ne očekuje ništa.Ono obitava i egzistira samo po sebi.Zato verovatno tako retko promalja iz nas.

Sve smo sveli na potrebe.Ljubav je možda najviše istrpela.

Nje kao da više nema.Kao da uporno čeka pred zatvorenim vratima i moli da dođu neka bolja vremena.

Umesto ljubavi potrebe.Strasti.Sex.Potreba da sa nekim podelite život.Da vam neko ulepša život.Da budemo situirani.Porodično i potomstvom obezbeđeni.Da budemo na posletku voljeni.

U vremenu u kom živimo niže biće trijumfuje.Ono je postavljeno na tron.Zaboravili smo kako izgleda više.Zatvorili ga u podrume duša.

Čak i kada se pojavi klepimo ga i vratimo nazad.

Više biće potrebe ne poznaje.Kada se ono pojavi ne tražimo nekoga da nam ulepša život nego da mi ulepšamo nečiji.Ono ne poznaje nikakve uslove,nikakva pravila društva,nikakve običaje,ničija mišljenja...

Uglavnom se u današnjem vremenu sreće samo kada je u pitanju odnos prema našoj deci (iako je i to pitanje veliko jer decu opet pravimo i rađamo iz sebičnosti ,da bi ih imali zbog nas,zbog produženja vrste...) ali ok kada su ona tu.

Mislim da bi si trebalo da barem ponekada ako ništa drugo onda posetimo naše višie biće.

I tek po nekada dozvolimo nekome da mu se približi i porazgovara sa njim.

Znam,teško je pronaći danas osobu koja je to zaslužila.

Ali svaki je poraz bolji od nečega što nismo pokušali.

Ljubavne priče se u ovom životu smenjuju kao dani ili nedelje.Nije važno više da li smo u braku ili nismo.Priče se pišu.

I ne zaboravite ...dok žalimo za jednom pričom sudbina svojim perom uveliko ispisuje drugu.

Možda eto to i nije loše tako za ovo vreme koje tako često kritikujem.

Barem smo shvatili da do kraja života ne postoji.Jedino nam još ostaje da promenimo svršetke bajki.


Želim vam lepo veče!
 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS Powered by LifeType and blog.co.yu