SRCE OD PAPIRA
2011/07/24,15:26
Tama se polako spušta nad grad.
Miluje ga.Grli.U krilo mu se smešta.
Pokušavam da srcem um dotaknem.
Nikada mi to za rukom polazilo nije.
Uvek ga je nekako zaoblilazilo.Bežalo od njega.Često se i prestrašivalo.
Čak i kada bi se susreli okrenuli bi se i jedno od drugog pobegli.
Kao sunce od kiše.
Mornar od kopna.
Zvezde od zore.
Pitam se kako sam to uspevala uvek da biram pogrešne ?
Da li sam rođena sa nekakvom greškom pa grešne k sebi privlačila ?
Kada bi se pojavili moje je srce bežalo daleko od razuma.
Uplitalo se,preskakalo prepreke,skakalo u vatre samo da što dalje pobegne.
A ja sam za njim išla.
Pratila ga u stopu bespomoćna,kao kakva prosjakinja.
Slušala sve njegove naredbe.
Povinovala se kao robinja pred vladarom.
A kada bi se srce i razu dotakli ,sve se raspršivalo.
Nestajalo.
Gubilo se.
Do nove naredne trijunfalne pobede.
Srce je uvek bilo na tronu.
Razum bespomoćno čučao na podu.
Možda...možda sam ja tako i želela.
Možda sam žudnjom strah prizivala.
Šta će mi on ako je stvoren za mene ?
Šta će mi kada jutrima sama volim da se budim ?
Čeznjom u noći prizivam njegove dodire?
Šta će mi kada bi to značilo kraj slobode ?
Početak nečega u šta ne bih volela da se upletem
Možda je zato moje srce biralo pogrešne
Ono se čak nikada nije ni združilo sa srcem tog nekog
Ritam se otkucaja nikada nije ujednačio
Svirali su različite melodije
Ponekad...činilo bi se kao da ujednačeno izvode rapsodiju
Ali baš kada bih pomislila da je ona ritam kojim se zajedno kreću otišla bi svako na svoju stranu
A moje je srce nastavljamo da svira
Mogla bih se zakleti da čini se kao da je od papira
Pa se presavija,cepa,nikada mi ne da mira
Upija tugu koja se po njemu ispisuje
Note nove melodije
I baš kada pomislim da delići njegovi pretvorili su se u konfete
Ono se iznova rodi
Jače nego ikada pre
I opet...bira pogrešne
Kao da hoda slepim ulicama čarobnog grada
Kao da nikada se ne pita koliko bi bilo srećno kada...
Biralo bi one druge
One koji ga tako često posećuju
Ostavljaju tragove na njegovom papiru
Beleže recke od ljubavi protkane
Staze budućnosti ucrtane
A ono ih tako vešto odbacuje
I bira...pogrešne
Svetlost je konačno u tamu utonula
Ne vidim mu više ime ispisano u zvezdama
Srce polako ide ka razumu,hoda po ivicama dok obasipa ga tama
Možda će ovoga puta otkriti ...
Da razum mu nije neprijatelj.
Bojim se da će sve to tako....
Biti do nove pobede
Srce nad razumom uvek se izdiže
Iako je od papira
A razum od postojane stene
Miluje ga.Grli.U krilo mu se smešta.
Pokušavam da srcem um dotaknem.
Nikada mi to za rukom polazilo nije.
Uvek ga je nekako zaoblilazilo.Bežalo od njega.Često se i prestrašivalo.
Čak i kada bi se susreli okrenuli bi se i jedno od drugog pobegli.
Kao sunce od kiše.
Mornar od kopna.
Zvezde od zore.
Pitam se kako sam to uspevala uvek da biram pogrešne ?
Da li sam rođena sa nekakvom greškom pa grešne k sebi privlačila ?
Kada bi se pojavili moje je srce bežalo daleko od razuma.
Uplitalo se,preskakalo prepreke,skakalo u vatre samo da što dalje pobegne.
A ja sam za njim išla.
Pratila ga u stopu bespomoćna,kao kakva prosjakinja.
Slušala sve njegove naredbe.
Povinovala se kao robinja pred vladarom.
A kada bi se srce i razu dotakli ,sve se raspršivalo.
Nestajalo.
Gubilo se.
Do nove naredne trijunfalne pobede.
Srce je uvek bilo na tronu.
Razum bespomoćno čučao na podu.
Možda...možda sam ja tako i želela.
Možda sam žudnjom strah prizivala.
Šta će mi on ako je stvoren za mene ?
Šta će mi kada jutrima sama volim da se budim ?
Čeznjom u noći prizivam njegove dodire?
Šta će mi kada bi to značilo kraj slobode ?
Početak nečega u šta ne bih volela da se upletem
Možda je zato moje srce biralo pogrešne
Ono se čak nikada nije ni združilo sa srcem tog nekog
Ritam se otkucaja nikada nije ujednačio
Svirali su različite melodije
Ponekad...činilo bi se kao da ujednačeno izvode rapsodiju
Ali baš kada bih pomislila da je ona ritam kojim se zajedno kreću otišla bi svako na svoju stranu
A moje je srce nastavljamo da svira
Mogla bih se zakleti da čini se kao da je od papira
Pa se presavija,cepa,nikada mi ne da mira
Upija tugu koja se po njemu ispisuje
Note nove melodije
I baš kada pomislim da delići njegovi pretvorili su se u konfete
Ono se iznova rodi
Jače nego ikada pre
I opet...bira pogrešne
Kao da hoda slepim ulicama čarobnog grada
Kao da nikada se ne pita koliko bi bilo srećno kada...
Biralo bi one druge
One koji ga tako često posećuju
Ostavljaju tragove na njegovom papiru
Beleže recke od ljubavi protkane
Staze budućnosti ucrtane
A ono ih tako vešto odbacuje
I bira...pogrešne
Svetlost je konačno u tamu utonula
Ne vidim mu više ime ispisano u zvezdama
Srce polako ide ka razumu,hoda po ivicama dok obasipa ga tama
Možda će ovoga puta otkriti ...
Da razum mu nije neprijatelj.
Bojim se da će sve to tako....
Biti do nove pobede
Srce nad razumom uvek se izdiže
Iako je od papira
A razum od postojane stene
| « | Jul 2011 | » | ||||
|---|---|---|---|---|---|---|
| Po | Ut | Sr | Če | Pe | Su | Ne |
| 1 | 2 | 3 | ||||
| 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 |
| 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 |
| 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 |
| 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | 31 |
- Mart 2012 [4]
- Februar 2012 [4]
- Januar 2012 [15]
- Oktobar 2011 [1]
- Septembar 2011 [7]
- Avgust 2011 [5]
- Jul 2011 [11]
- Jun 2011 [20]
- Maj 2011 [60]
- April 2011 [68]
- Mart 2011 [69]
- Februar 2011 [52]
- Januar 2011 [55]
- Decembar 2010 [64]
- Novembar 2010 [16]
Generalna
