Princeza nemira

TELO
2011/07/23,14:29
Daleko si.

To mi ipak ne smeta da dušu tvoju potražim mislima.Da te prizovem željama.

Ne,večeras neću o požudi.Neću o tamnim silama strasti koje ujedaju puštajući svoje otrove.

Šta je uopšte telo ?

Maska kojom prekrivamo pukotine duše.Njene greške,nabore,sitne nesavršenosti.

Oklop koji nam služi za međusobno komuniciranje ,površni odabir.

Šta li su onda dva ljubavnika osuđena da razgovaraju sopstvenim telima ?

Voće bez semena

Nebo bez zvezda

Oganj bez plamena

U njegovim očima pogled gladne zveri

U njenim odraz straha

Ne,to nismo Ti i ja.

Ako bih Ti rekla sada da oči sam ogledala u ogledalima ljubavi,ne bi mi poverovao.

Ako bih ti šapnula da tajnim čuvarima večnosti dojavila sam da naša je ljubav besmtrna,laž bi mi sa usana pročitao.

Ako bih ti otkrila da čučala sam kraj potoka posebnosti one koju čarolija rađa u osvit ljubavi grešnicom bi me nazvao.

Nisi kraj mene a opet samnom si.

Protkao si svaki delić mojih misli.

Šta je uopšte telo do instrument po kojem duše sviraju ?

Šta su opšte misli do gozba koju nam one serviraju ?

Šta su uopšte želje do slasti koje tako vešto ispijaju ?

Nisi kraj mene a opeti svojim mi mislima melodiju šapućeš

Zavlačiš se nečujno u moje srce

Ne,neću večeras o požudi

Neću o tome kako su me otele strasti

Večeras nam tela ne trebaju !

Nismo mi omoti,ljušture,kore

Ne plutamo po površini koju život skraja

Naše su duše večnošću preklopljene

Osuđene da lutaju putevima beskraja

Odolevaju one svim životnim nepogodama

Svim silama koje igraju se nama

I znamo šta god da se desi

Stanuju one na istoj adresi

Uvek su jedna tik uz drugu

Kao da leče svoju tuge svoje melemima zanesenosti beskrajne koja u njima sja

Kao da znaju da ti ia j smo stranca dva

Jedna drugom dobro poznata

Tela nam odvojena

Duše okovane

Srca na stup srama postavljena

Telo je samo prividna laž

Opsena,senka,sunce varljivo što sja

Duša ....duša se jedino računa.
 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS Powered by LifeType and blog.co.yu