GRABLJIVICA
2011/07/21,19:34
Glava mi spuštena niz okno prozora.
Otvaram ga.
Gledam u nebo.
Tamni oblaci šaraju svetle.Povlače se neravnomerno kao nemirni talasi.
Sve liči na nekakav grad.Ledeni grad.
Šta mi uopšte Zemljani znamo ?
Možda se tamo gore neke druge priče pričaju.
Možda se druge stvari cene.
Možda...tamo postoji neki sasvim drugi svet.
Kažu mi da sam grabljivica
Hladna srca i opasna lica
Doneli me vetrovi sa visokih planina
Sad sedim i snevam među oblacima
I nekako uvek završim među vrapcima.
Krila su mi suviše široka
Umem sa njima da hitam nad okeanima.
Istinu u nebu tražim danima.
Ostajem često skopljenih krila.
Pitam se...
Zar grabiti život danas najveći je greh ?
Zar treba čučati zarobljen okovima ,umotan korom lažnih ideala ?
Čekati bolje noći ?
Nadati se da lepo će doći ?
I čamiti večno u samoći ?
Kažu i da sam bestidna sasvim
Da grabim i šaku prašine kada treba
Da ne pitam kad volim
Grizem snove
Krilima se penjem do neba.
Nisam ja sanjala dvorce velelpne
Nisam ni odežde zlatnim vezovima protkane
Nisam ni krčage dukatima napunjene
Samo sam ljubav čekala
Oštrim je kljunom grabila
Vijala
Sustizala
Na trenutke hvatala
A onda krila sklapala i shvatala
Da ona se uhvatiti ne može.
Možeš je pomirisati
Iz daljine pogledati
Na trenutak dotaknuti
Al beži kao od grabljivice obična ptica
Možda sam samo pogrešno birala
Jatima se drugim pridruživala
Sad gledam sama sklopljenih krila
Čini se kao da nekada sam bila
Na oblacima ljubavi.
Ili sam sve to samo umislila
Svojim željama usnila
Ispisala čežnjom u zvezdama.
Gledam u nebo povijenog kljuna
Krila mi crna kao kod noćnih leptirova
Vera se od mene vinula
Šta mi vredi srce bez zida ?
Koga je briga za razum bez stida?
Šta će mi ovolko široka krila ?
Kada uvek završim među vrapcima.
Otvaram ga.
Gledam u nebo.
Tamni oblaci šaraju svetle.Povlače se neravnomerno kao nemirni talasi.
Sve liči na nekakav grad.Ledeni grad.
Šta mi uopšte Zemljani znamo ?
Možda se tamo gore neke druge priče pričaju.
Možda se druge stvari cene.
Možda...tamo postoji neki sasvim drugi svet.
Kažu mi da sam grabljivica
Hladna srca i opasna lica
Doneli me vetrovi sa visokih planina
Sad sedim i snevam među oblacima
I nekako uvek završim među vrapcima.
Krila su mi suviše široka
Umem sa njima da hitam nad okeanima.
Istinu u nebu tražim danima.
Ostajem često skopljenih krila.
Pitam se...
Zar grabiti život danas najveći je greh ?
Zar treba čučati zarobljen okovima ,umotan korom lažnih ideala ?
Čekati bolje noći ?
Nadati se da lepo će doći ?
I čamiti večno u samoći ?
Kažu i da sam bestidna sasvim
Da grabim i šaku prašine kada treba
Da ne pitam kad volim
Grizem snove
Krilima se penjem do neba.
Nisam ja sanjala dvorce velelpne
Nisam ni odežde zlatnim vezovima protkane
Nisam ni krčage dukatima napunjene
Samo sam ljubav čekala
Oštrim je kljunom grabila
Vijala
Sustizala
Na trenutke hvatala
A onda krila sklapala i shvatala
Da ona se uhvatiti ne može.
Možeš je pomirisati
Iz daljine pogledati
Na trenutak dotaknuti
Al beži kao od grabljivice obična ptica
Možda sam samo pogrešno birala
Jatima se drugim pridruživala
Sad gledam sama sklopljenih krila
Čini se kao da nekada sam bila
Na oblacima ljubavi.
Ili sam sve to samo umislila
Svojim željama usnila
Ispisala čežnjom u zvezdama.
Gledam u nebo povijenog kljuna
Krila mi crna kao kod noćnih leptirova
Vera se od mene vinula
Šta mi vredi srce bez zida ?
Koga je briga za razum bez stida?
Šta će mi ovolko široka krila ?
Kada uvek završim među vrapcima.
| « | Jul 2011 | » | ||||
|---|---|---|---|---|---|---|
| Po | Ut | Sr | Če | Pe | Su | Ne |
| 1 | 2 | 3 | ||||
| 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 |
| 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 |
| 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 |
| 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | 31 |
- Mart 2012 [4]
- Februar 2012 [4]
- Januar 2012 [15]
- Oktobar 2011 [1]
- Septembar 2011 [7]
- Avgust 2011 [5]
- Jul 2011 [11]
- Jun 2011 [20]
- Maj 2011 [60]
- April 2011 [68]
- Mart 2011 [69]
- Februar 2011 [52]
- Januar 2011 [55]
- Decembar 2010 [64]
- Novembar 2010 [16]
Generalna
