Novu Godinu cu docekati sama.Ipak,to me nije sprecilo da ucinim sve ono sto bih ucinila i da sam je docekivala u drustvu.Uradila sam depilaciji,pedikir,manikir,otisla kod frizera i obukla svoju najlepsu crnu haljinu.Sada sedim sama u njoj.Drustvo mi prave casa sampanjca,tuga i nada.Tuga i nada se uporno svadjaju.Najpre tuga izgura nadu i popne se trujumfalno na tron pa onda obrnuto.Tuga mi se krevelji u lice.Pokazuje na moju crnu haljinu aludirajuci da je to njena boja.Nada je zatim lupi po nosu i upucuje mi jedan blagi osmejak.Podizem casu punu sampanjca u vis i izgovaram:
NE ZELIM DA BUDEM TUZNA JER TUGA RADJA BOL A BOL JAD I CEMER
NE ZELIM DA BUDEM SRECNA JER SAM TO NEKADA BILA PA ONDA SHVATILA DA SRECA TOLIKO KRATKO TRAJE DA JE MOZDA UPRAVO ZBOG TOGA BOLJE DA JE NE ISKUSIM PONOVO.
ZELIM DA ZIVIM U NEKAKVOJ RAVNOTEZI IZMEDJU UZBUDJENJA I RAVNODUSNOSTI.DA SA PONOSOM U SRCU I OSMEHOM NA LICU PRIMAM OD DRUGIH POHVALE.KRITIKE,PODRSKE,PREKORE.
ZELIM DA KONACNO OTKRIJEM SMISAO ZIVOTA ZA KOJIM TOLIKO DUGO TRAGAM ILI SE BAREM UTESIM NEKAKVIM ODGOVOROM NA TO PITANJE KOJE SEBI NEPRESTANO UPUCUJEM.
ZELIM DA UDAHNEM VAZDUH PUNIM PLUCIMA,RASIRIM SVOJA RANJENA KRILA I POLETIM U ZIVOT.
Ispijam sampanjac .Tuga i nada se ponovo bore.Pruzam i korak i prolazim pored njih ne osvrcicu se.Sigurnim koracima koracam prema veri .Ima belu dugu haljinu,nalik vencanici i uzima moju ruku.Nestajemo.
Dragi moji citaoci zelim ponovo da Vam pozelim SRECNU NOVU 2011.GODINU.ZELIM VAM DA SVE RUZNO OSTAVITE U NJOJ I DA NE PRESTANETE DA SANJATE.ALI VISE OD SVEGA VAM ZELIM DA SE NE BOJITE DA PRIGRLITE OSTVARENJE SVOJIH SNOVA KADA VAM SE UKAZE!
31.12.2024.jutro.
Budim se.Cini se da se nalazim u nekakvoj prelepoj kuci.Cujem zvuke talasa.Kuca se nalazi tik uz okean.Svakoga jutra kada se probudim na mom licu blista sirok osmeh.Kako i ne bi kada sam ostvarila gotovo sve svoje snove.Moji romani su citani i priznati sirom sveta.Ravno pet njih je dozivelo ekranizaciju.Serija koja je snimljena po jednom od njih jos uvek vazi za najgledaniju.Pre samo nekoliko dana bila sam na premijeri filma snimljenog po romanu koji sam napisala"Pariz na poklon" .Film je rezirao FILMETRIC cija emisija u kojoj izvestava o svetu filma i u nju dovodi najvece zvezde filma godinama drzi rejting najgledanije a koji je ,na nasu srecu uspesno resio da se oproba i u svetu filma.Znate li ko je dobio glavnu ulogu.Pogadjate bihappy licno.Srecna sam sto ce jednu od mojih glavnih junakinja predstavljati tako priznata glumica.Pogled mi zastaje na polici iznad kreveta.Na njoj su naslagane knjige svih nasih velikana Srpske knjizevnosti unejedine,stepskog vuka,mandraka72,srpskogsamoubice.Imam tu cast da ih sve poznajem licno.Svakoga jutra zahvaljujem nebesima sto je tako.Sta ce mi novac kada poznajem njih?Nikada u zivotu necu osiromasiti.Uzimam sa police malecni lap top.Eto sta vam je tehnika.Sada ih prave tako malecne.Manje nego mobilne telefone i mozete da ih svuda nosite sa sobom.Kada se samo setim da smo se pre samo desetak godina jos uvek petljali sa adsl ovima i raznoraznim gajtanima.Sada internet imaju svi i ne moraju da naknadno placaju za njegovo koriscenje.Pisem(srecom neke navike se ne menjaju ni nakon toliko godina).
24.12.2024.rano popodne.
Biram haljinu za docek Nove Godine.Dvoumim se izmedju duge u boji pudera i kratke u beloj boji .Svaka je lepa na svoj nacin.Dizajnirala ih je mlada zena moga kuma koja je pomerila granice u svetu mode.Srecna sam sto mogu da ponesem njene modele.Kada smo vec kod toga i moj kum je srecan sto je sa tako lepom zenom,istina postao je carobnjak izgradnje objekata .Ukoliko zelite stan ili kucu samo izjavite sve sto se zamislili i on ce vam izaci u susret.Medjutim nemojmo se zavaravati ,njegova sveze vencana zena je toliko lepa i popularna da moze da ima koga god zeli(psssssst mislim da je ipak nacinila pametan izbor).Moj andjeo polako izrasta u prelepu zenu(priznajem za mene ce ona uvek biti devojcica) dolazi u moju sobu u panici.Ni ona nije sigurna sta da obuce za docek."Nije bitno sta obuces vec sta nosis u sebi"pokusavam da je savetujem ."Zasto onda ti toliko biras haljinu koju ces nositi veceras"?pita me.Da li majka i cerka mogu toliko da lice"?
24.12.2024.kasno popodne.
U ruci drzim belu pozivnicu na kojoj blistaju zlatna slova.Urucila mi je moja najbolja prijateljica Milica licno.Ona i njen suprug guverner narodne banke organizuju svecani docek Nove Godine na ovom b(L)ogovskom ostrvu.Srecom pa se nije uobrazila od kada se pre desetak godina udala za njega.Ako mislite da je prestala da se bavi pravom-varate se.Priznajem mnoge bi zene to verovatno na njenom mestu ucinile.Ali ona je u medjuvremenu zajedno sa CASPER postala i ministar za ljudska prava(p.s prica se da ce doci na docek i CASPER I DOMACICA-ministarka kulture).Jedva cekam sve da ih vidim.Polemika se vodi jedino oko toga da li ce stici NESANICA-ministrka za iskrenost(da da dobro ste culi konacno tokom ovih godina ljudi su shvatili da treba da postoji i ministar koji ce zagovarati iskrenost).Zauzeta je znate ,pa cesto ne stize da nas pocastvuje svojim prisustvom. Obukla sam haljinu,stavila malecne mindjusice od dijamanata,skupila kosu u diskretnu pundju i sada jos cekam samo da se moj andjeo pojavi.Ove nove generacije ,znate spremaju se tako dugo kao da imaju citav zivot pred sobom.
24.12.2024.vece.
Svecana dvorana luksuznog hotela ispunjenog palmama.Pricaju da je citav hotel uredio gastrocity licno(pokusala sam jednom da dodjem do njega ali uprkos mojoj popularnosti verujte nisam to uspela.Na posletku sam odustala.Izgleda da je taj covek neprestano zauzet,cak ni poznanstvo sa Milicom nije pomoglo).Veceras se sluze specijaliteti mirekuglof (da,sve sam krem se skupio sta cete ).Uprkos tome sto nisam ljubitelj slatkog njene deserte nikada ne preskacem.Jednostavno ne mogu da odolim.Prostorijom se ori aplauz kada u nju ulazi njena visost,vlasnica ostrva licno SANJARENJA56.Da dobro ste procitali.Dodelili su joj pre samo dve godine ovo ostrvo.Izgleda da su se humanost i pruzanje sanse drugima konacno isplatili(a kao da je juce bilo vreme kada za ove osobine niste mogli dobiti ni zutu banku).Anna koja je dosla u drustvu vilebezkrila,njenog najmladjeg sina ,moga andjela i mene mi saopstava da je moguce da ce se na doceku mozda pojaviti i blackmoonlight.Istina njene su knjige zabranili u nekim zemljama ali sta ce te.Bice da ce u buducnosti postati velikan knjizevne scene(ja je vec priznajem za takvog pssst).Gledam u vilubez krila.Kako je to lepa zena,mislim u sebi.Toliko toga je pregurala a njena lepota nije izgubila sjaj,naprotiv kao da je on vremenom postao sve jaci.Pored nje se smesi veoma zgodan gospodin(izgleda da je dosao naknadno,nije mi rekla nista za njega,ubicu je)Za trenutak hvatam pogled njenoga najmladjeg sina koji gleda u mog andjela(hm necu nista da komentarisem pa ona ima tek 15 godina).Odgovara mu osmehom(dobro sada se vec brinem).Cujem kako u pet minuta do ponoci voditeljka(da ista ona sa dodele zlatne knjige,znate nekih se ljudi nikada ne mozete otarasiti)."Dame i gospodo,srecom pa je stigao.On unosi smeh u nas zivot,mozda je upravo zbog toga njegova knjiga aforizama i viceva dostigla najvecu citanost(nesmem da kazem ali citanija je nego svi moji romani zajedno,istina u mrtvoj je trci sa knjigama one anam ali sta cete svako mora da ima konkurenciju).Jedini i neponovljivi talaaaaaaas"Samo 4 minuta nakon toga ista voditeljka kresti SRECNU NOVU 2024.GODINU ZELIM SVIM STANOVNICIMA OVOG B(l)OGOVSKOG OSTRVA I ONIMA KOJI CITAJU BLOGOVE IZ INOSTRANSTVA!
P.S.Da ne zaboravim jos nesto.Pisanje bloga je u medjuvremenu postalo placeno!Pa i red je bio.Trebalo im je citavih deset godina da se to ostvari.
Dragi moji bio je ovo moj nacin da Vam pozelim SRECNU NOVU 2011 GODINU.ZELIM VAM
PUNO ZDRAVLJA I SRECE I DA SE SVE IZ MOG DANASNJEG POSTA OSTVARI!
Predpostavljam da ste ocekivali neki recept za danas ali koga je sada briga za recept.Ako ste procitali clanak do ove recenice ja sam srecna zena.
Ziveli!!!Voli Vas Vasa Tanjana!!!
21.11.2010.
Kasno popodne.Odlucila sam da pisem dva posta na dan, od danas.Zasto da ne?Pomaze.Oslobadja.Nista ne kosta.Sada vec razmisljam sta cu da napisem u sledecem.O cemu cu Vas ponovo obavestiti.Sta cu izneti u javnost.Nije da ne razmisljam o njemu.Lagala bih kada to ne bi priznala.Razmisljam kako bi bilo lepo da se vrati.Da nase dete ponovo zivi u porodici.Da provodimo nezaboravne vikende pune smeha i razgovora kao nekada.Razmisljam kako je glupo sto samo komuniciramo preko sms poruka.Kako je to nezrelo.Kako tako nesto niko ne zasluzuje.Jos uvek u mracnoj fazi ,u kojoj se sada nadzire nekakvo slabo svetlo u daljini dolazim do lap topa i ukljucujem ga.Pisem ono sto mislim.Pisem ono sto osecam.Pisem onako kako jeste.Stizu mi prve kritike.Zatvaram lap top nakon sto sam ih procitala i razmisljam.Zasto sam uopste pocela da vodim ovaj blog?Da li je dobra ideja da to nastavim da cinim?Gde gresim?Otisla sam u krevet sa tim mislima ali i sa idejom sta cu pisati sutradan izjutra.
8.12.2010.Opet razgledam stanove.Jedva cekam da dodjem kuci napisem post.Toliko toga imam da ispricam.Toliko toga da napisem.Sada sam se vec navikla na ovu nasu komunikaciju.Prija mi.Konacno,nastavljam da pisem i svoj deseti roman.Olovka klizi po papiru kao ruka po svili.Pisem brzo,nesputano.Ne stajem.Kao da mi neko diktira sta da napisem.Kao da sudbinu mojih likova ne odredjujem ja,vec sam samo tu da je zapisem.Nakom sto sam ispisala post proveravam na mobilnom telefonu da li je stigao neki Vas komentar.Nije.Onda ga ostavljam.Koga je briga za komentare?Bitno je da znam da ste tu i da me pratite.Da nije ove moderne tehnologije ne bih to mogla da znam.Mislila bih da sam sama.Nakon nekoliko sati ukljucujem lap top da bih pogledala mail.Necu da idem na blog.rs.Necu namerno.A onda,znatizelja ipak pobedjuje.Nalazim puno komentara.Svi su iskreni.Napisani iz srca.Svaki sa sobom nosi nekakav savet nekakvu mudru misao.Osecam da ste tu.Da pratite moj zivot.Da mi pomazete da prevazidjem bol.Odlazim u krevet sa osmehom na licu po prvi put nakon dva meseca.
25.12.2010.
Ustajem i odmah se hvatam za lap top.Do ne tako davno hvatala sam se za papir i olovku.Darujem sebi ukore zbog toga.Ali osecanja ponovo pobedjuju razum.Andjeo je sada kod mene.Nemam vise vremena da dolazim na sajt tako cesto.Ali to ipak cinim redovno.Nakon sto sam je uspavala ponovo se obracam Vama.Nakon pisanja posta sredjujem poludemoliranu kucu(nemate pojma sta je u stanju da uradi dvadesetomesecno dete!).Spremanje se prostire u noc.Pre nego sto odlazim u krevet dolazim na sajt.Tu ste.I to u velikom broju.Prihvatili ste me.Pruzili mi ruku i svoju nesebicnu podrsku.Hrabrite me.Pohvaljujete.Pisete da umem da Vas nasmejem,da Vas rasplacem.Postala sam deo vas i to ste mi pokazali.Odlazim u krevet,grlim svog andjela i osecam ogromno zadovoljstvo sto sam uspela da pronadjem put do Vasih srca i Vi do moga.
Dragi mojiponovo Vam zahvaljujem sto ste mi dozvolili da zakoracim sa vama u novu eru-ERU BLOGERA.
Recept za ovo popodne je za punjene tortilje.
Potrebno
1 pakovanje tortilja
1 glavica crnog luka
200 gr praske sunke
200 gr kackavalja
1 paprika
ulje
1 kasicica crvene paprike
malo origana
So,biber,vegeta
Crni luk,prasku sunku,kackavalj i papriku iseci na kockice pa proprziti na ulju.Zatim dodati crvenu papriku,origano,so,biber,vegetu pa skloniti sa vatre.U zagrejan tiganj staviti tortilju da omeksa pa nnaneti na nju pripremljen fil.Tortilju umotati i i staviti u podmazan pleh pa isto uciniti i sa ostalim tortiljama.Peci u zagrejanoj rerni na 200 st 15 minuta.
Prijatno!!!
Voli Vas Vasa Tanjana!!!
17.11.2010.vece.
Ima vec vise od mesec dana od kako je on ,moj(jos uvek ne bivsi)muz otisao.Neverovatno je kako vreme brzo prolazi kada se ne osecas dobro.Promice tebi u inat.Vec vise od mesec dana ne zivimo zajedno a moj andjeo je dobio zivot raspodeljen na dva roditelja.Trebalo da je da se do sada priviknem.Ako nista ono da moje suze prestanu da svake veceri izlaze iz svojih skrovista i padaju u sve vecem broju na moje lice.Moj andjeo ce ove veceri biti kod njega.Ocajnicki zelim da iznesem svoja osecanja.Ali ne zelim da gledam nikoga u lice.Nikome da objasnjavam.Nikome da se zalim.Pokusavam da pisem roman ali po prvi put u zivotu nemam snage za to.Iznecu deo sopstvenih osecanja u njemu ali sada jos uvek nije trenutak.Moje junakinje su se tek spakovale i krenule u Pariz.Nevolje ce krenuti nesto kasnije.Nemam vremana da cekam.Ubacujem disk u dvd .Pocinje film "Dzuli&Dzulija".Rec je o mladoj zeni koja je napisala prvi roman tek do pola i odlucuje da pise blog.U njemu eksperimentise sa kuvanjem,receptima iako joj kuvanje do tada nije bila jaca strana.Gledala sam ovaj film i ranije,dok je on moj (jos uvek ne bivsi)muz ziveo samnom.Ali nisam obracala paznju na detalje.Sada ga dozivljavam potpuno drugacije.Posle citavih mesec dana uspelo je nesto da me zainteresuje.Te noci sam uspela da konacno malo odspavam nakon duzeg vremena.
18.11.2010.kasno popodne.
Ideja o vodjenju bloga citav dan opseda moj um.Zar blog nije najbolji nacin na iznesete sve svoje emocije i dopustite drugima da zavire u njih?Onima koji Vas ne poznaju.Onima koji ce vam izloziti svoje reakcije.savete,misljenja u vezi njih.Onima koji Vas u najvecem slucaju nece osudjivati.Onima koji zele da ih podele sa Vama.Zar to nije najbolji nacin da shvatite da niste jedini?Da ima jos toliko prica slicnih Vasoj?Da cete uprkos svemu uspeti da nastavite zivot.Ako budete bili iskreni i imali malo srece mozda cete moci i da dobijete nesebicnu podrsku,nove virtuelne prijatelje.Citaoce.Sta je za jednog pisca vaznije do njegovi citaoci sa kojima uz to moze da ostvaruje vezu?Sta je za njega vaznije do da za njegove strahove,zelje,radosti saznaju drugi?Ukljucujem lap top i pocinjem da kucam.Prsti klize niz tastaturu kao niz klavirske dirke.Osecanja se sama od sebe prenose na ekran.Osecam ogromno olaksanje.Konacno,pritiskam dugme OBJAVI CLANAK.
Dragi moji,buduci da je blog jedna od najlepsih stvari koje su mi se dogodile.I izgleda,kako to obicno biva bas u pravo vreme zelim da ovu eru sa pravom nazovem nasom erom.EROM BLOGERA(neka se ovde pronadju i oni koji citaju blogove,ne samo oni koji ih pisu).Zahvaljujem vam sto ste mi dozvolili da zajedno sa Vama zakoracim u nju.
Nisam pristalica toga da trosim novac na skupu hranu(i gle cuda bas ja pisem recepte na ovom blogu :))Bilo je vremena i kada sam umesto vecere kupovala Vog(3,4 vecere razume se. Zna se koliko je on skup).Ipak ponekad odem u supermarket,kupim skampe ,lignje ,skoljke ili sampanjac.Tek da mogu da barem na nekoliko minuta odlutam u zemlju snova.U takvim prilikama cesto pravim spagete sa skoljkama i sada cu Vam odati recept za njih.
Potrebno
200 gr spageta
maslinovo ulje
2 cena belog luka
2 ljute papricice(male)
200gr sitno iseckanog paradajza(ili konzerviranog)
300 gr skoljki
persun
limun 1
so i biber
Spagete skuvati i ocediti.Zagrejati polovinu ulja i prziti sitno seckan beli luk pa dodati seckane papricice i paradajz i kuvati par minuta.Dodati skoljke ,sok od limuna,preostalo ulje,persun,spagete i i malo vode i podgrevati par minuta.Zaciniti.
Prijatno!!!
Voli Vas Vasa Tanjana!!!
Dragi moji
Nakon sto mi je od nase koleginice unejjedine dodeljena uloga Erin Brokovic osecam duznost(da ne kazem zadovoljstvo,budimo profesionalni)da Vas obavestim sta se dogodilo sa Erin Brokovic nakon sto je snimljen film o njoj.
Posto je dobila cek na dva miliona dolara ambicoozna i vodjena sopstvenom tradicijom da ne propusta niti jednu sansu koja joj se ukaze u zivotu(ili da je pak sama sebi stvori) Erin nije bila zadovoljna sto su reditelj i scenarista filma(prvog dela) propustili njoj veoma vazne detalje koje su se odnosile na istragu koju je sprovodila pa je odlucila da o tome izda knjigu.Izdavaci nisu prihvatili iznosenje u javnost tih detalja pa su knjigu malo izmenili.Ali ambiciozna Erin nije odustala.Nakon sto je pokusala sa na desetine poznatih izdavackih kuca resila je da otvori sopstvenu izdavacku kucu ne bi li knjiga konacno izasla u javnost.To je i uradila.I prodala ju je u milionima primeraka sirom sveta(eto slucajno kod nas je jos uvek nisu preveli na Srpski jezik zato je niste procitali) .Ali tu Erin nije stala.Kada je videla da ju je narod prihvatio osim kao velikog borca za ljudska prava i kao pisca Erin je odlucila da nastavi da pise.Njen drugi roman "Erin Brokovic ponovo u akciji"doziveo i je slicnu sudbinu kao i prvi.Sto se tice njenog ljubavnog zivota ,onaj tip iz filma ju je ostavio ,pod teretom njenog ogromnog uspeha.Erin se nakon toga vise nije udavala.Deca su joj porasla.Sve ih je poslala na koledz i (borac kao i uvek)resila je da se ovoga puta posveti filmskom biznisu.Film pod istoimenim nazivom kao i njen drugi roman "Erin Brokovic ponovo u akciji odlucila je da rezira i producira sama(Boze moj do sada je zaradila dovoljno novca)i uskoro ce se prikazivati u bioskopima sirom sveta.Pogadjate li ko je dobio glavnu ulogu?Eto upravo moja malenkost!Dzulija je naravno prva bila predlozena za ulogu Ali su smatrali da je odredila suvise visok honorar.I eto ja sam pristala da je zamenim.Uostalom mladja sam od nje.I nikada nisam preterivala u novcanim zahtevima.Tri miliona dolara,koliko su mi ponudili,bice sasvim dovoljno da finansiram izdavanje svih mojih romana koje sam napisala.Nadam se da ce novac koji budem ulozila isplatiti.
P.s Neznam sta cete vi raditi veceras ali ja cu ponovo gledati "Erin Brokovic" i diviti se njenoj hrabrosti,borbenosti i upornosti(gledacu onaj prvi deo sa Dzulijom ,onaj drugi samnom u glavnoj ulozi je jos uvek u montazi)
Repet za danas-pile u sosu od nara
Potrebno
1 pile
3 cena belog luka
glavica crnog luka
3 kasike ociscenih bobica nara
1 kasika secera
bosiljak
kapar
pirinac
so
persun
Pile se isece i onda izreze.Sok od pecenja razredi sa malo vode,doda zgnjeceni beli luk,naribani crni luk ,bobice od nara i secer pa se sve prokuva.Nakon toga napuniti pile kuvanom smesom.Prilikom serviranja pile se pospe seckanim bosiljkom ,kaprom i persunom a kao prilog se sluzi pirinac.
Prijatno!!!
Voli Vas Vasa Tanjana!!!
Jutro.Vidim da cu ponovo morati da provedem pola dana u domu zdravlja.Nemojte se brinuti,nisam bolesna.Samo cekam da mi daju papir kojim cu obezbediti bolovanje na jos nekoliko dana.Devojka koja sedi do mene energicno vice u svoj mobilni telefon "Umoran,uvek kada te zovem si umoran!A kada ti drugovi dodju nikada nisi umoran..."Zelim da prekrijem usi dlanovima.Ne zelim da slusam price nepoznatih.Jos uvek nisam dovoljno ojacala za to.Trenutno mi je dosta i ova moja teska prica,koju nosim sa sobom kao ogroman tezak kofer koji poslednjih nedelja nikako ne moze da se odvoji od mene.Cekaonica je puna.Tako je bilo i predhodnog dana pa i predhodni put kada sam ovde bila.Kao da se citav grad razboleo i dosao ovde.Pored mene sedi baka(koja je vesto ugurala na salteru knjizicu ispod moje ali dobro sada mladja sam pa joj je sve oprosteno)."Zivim u Lestanima.."pocinje.Zasto ovde u domu zdravlja uvek neko samnom mora da zapocne nekakvu pricu?Zar se na mom licu ne vidi jasno da sam umorna od zivota?Mozda ne izgledam tako.Mozda kolutovi od neprospavanih noci oko mojih ociju nisu dovoljan dokaz.Mozda...mozda je ljudima jednostavno potreban neko sa kim ce popricati.Neko nepoznat.Neko kome mogu iskreno izneti svoje probleme .Neko koga nakon toga nikada vise nece videti.Mozda ljudi vape za drustvom.Za iznosenjem sopstvenih emocija.Nekim ko ce ih saslusati.Ali zasto uvek pronalaze bas mene?"Dete moje zivim sama.."Zelela ili ne postala sam ucesnik u razgovoru.Barem aktivan slusac."Pre neki dan pozvoni mi na vrata jedan momak,ja sam tvoj rodjak-kako rodjak kada te nikada pre nisam videla?-rodjak,rod rodjeni,i trazi mi novac,kaze da je slupao kola i da nema za popravku" "I sta ste uradili"? upitah nezainteresovano."Dala sam mu novac.Morala sam da mu dam.Nikada ga nakon toga nisam vise videla" "Ali zasto"? osecam da moram da sudelujem u prici."Dete moje da li ti gledas sta se desava, na televiziji ,na vestima?Ljudi se ubijaju za hiljadu dinara".Stavljam ruke na slepocnice.Vesti vise ne gledam.Smatram da su preterano surove za svet koji pokusavam da izgradim u svojoj glavi.Ne zelim da cujem o losim stvarima.Tuznim stvarima.Zelim da se sklonim od njih.Medjutim i pored toga uvek iznova moze da me iznenade nacini na koji su ljudi spremni da dodju do novca.Da li je ovaj nas narod zaista pao na tako niske grane.Da li je nemoral postao glavno sredstvo u pridobijanju istog"?Sta ili ko moze da te natera da pokucas nekome na vrata lazes za novac?Vidim da ocekuje od mene ma kakav odgovor.Saosecam sa njom ali neznam koje da joj reci uputim.Koje su reci dovoljno tople,dovoljno utesne.Napokon,bez pristanka sam pozvana u ovaj razgovor ali sada sam tu.Ne mogu se praviti da nisam."Znate sta,nikada nemojte otvarati nekome vrata ukoliko se predhodno ne najavi" iskreno kazem.Odjednom vlada tisina.Shvatam da su oci prisutnih uperene u nas i da su svi slusali ovaj razgovor.Doktorica me proziva i tako spasava nelagodnosti .Cujem da zena zapocinje pricu polutihim sapatom "Moj sin se razveo a ima troje dece"...Ulazim i zatvaram vrata sa sobom srecna sto necu biti svedok jos jedne tuzne price.
Dragi moji,uz Vasu nesebicnu podrsku sve je lakse izdrzati .
Recept za danas je za pitu sa mesom i povrcem.
Potrebno
800 gr mlevenog mesa
200gr pasulja
po 200 gr sargarape.celera i krompira na kockice
200gr sitno seckanog luka
2 jaja
50 gr putera
persun
2 sitno seckana cena belog luka
1 kasika majorana
so,biber
2 lista testa
otopljen buter
Na puteru kratko proprzite sitno seckan luk.Ohladite ga.Skuvajte pasulj i kockice sargarepe,celera i krompira.Povrce procedite i ohladite.Pomesajte sastojke za nadevi zacinite ga .Listove testa polozite jedan na drugi pa testo nafilujte nadevom zatim savijte rolat pomocu tkanine i premazite puterom pa staviti da se pece.
Prijatno!!!
Voli Vas Vasa Tanjana!!!
Vece.Ponovo se nalazim u dobro mi poznatoj dvorani prepunoj svecano obucenih ljudi.Ovoga puta haljina mi je dosta kraca,obojena u crno.Mislim da su je potpisali D&G(kad bolje razmislim ipak je to dobra kopija iz zare).Na nogama imam sandale sa masnicom i ponovo vrtoglavo visokim potpeticama(nekih navika covek izgleda nikako da se oslobodi), kao da sam ih ukrala od Keri Bredso.Proveravam frizuru na jednom od onih ogromnih ogledala kojima su ispunjeni zidovi dvorane.Ovoga puta sam pustila kosu da mi u loknama pada niz ramena.Dve tanke pletenice prikacene su na temenu malenom snalicom u obliku masnice.Izgleda da cu i ove veceri primiti onu nagradu.Moj prvi roman pod nazivom "Pun kovceg snova"je doziveo ekranizaciju u vidu serije koja je postala najgledanija u zemlji(iako rts to uporno tvrdi za gotovo sve serije koje se prikazuju na njemu ali koga je sada briga za to?).Unajedina je dobila zadatak da podeli uloge i takodje bila uspesna u tome.Vidim je .Stoji nekoliko metara od mene i ponosno se smesi.Ima kratku haljinu boje sampanjca,koja tako podseca na onu koju sam obukla i zeljno iscekuje svoju nagradu.Uprkos tome sto je moj roman doziveo neverovatan uspeh kod citalaca i gledanost serije koja je snimljena po njemu , veceras nisam ovde zbog toga.To sam Vam samo napomenula,tek da biste bili u toku.Izgleda da ponovo treba da dobijem onu nagradu u obliku pozlacene knjige.Ovoga puta ona ce doci u moje ruke u cast jednog od mojih romana pod nazivom "Raskrsnica".U njemu se pojavljuju junakinje iz mojih predhodnih romana i njihova sudbina se ponovo zaplice i ukrsta(dobro de,ni ovo nije bilo neophodno da napomenen ali sta cete to je jace od mene)."Nju vec svi dobro znate.Njeni romani su osvojili srca citalaca sirom Evrope ali njen roman "Raskrsnica"oborio je sve rekorde citanosti.Dame i gospodo Tanjanaaaaaaa" .Izlazim na scenu smeseci se i uzimam nagradu u ruke."Buduci da prosli put nisam uspela da se zahvalim svima pokusacu da sada to ucinim"cujem sebe kako govorim."Pored mog andjela,roditelja,kuma,izdavaca zelim da se zahvalim mojoj najboljoj prijateljici Milici koja je samnom trpela sve moje uspone i poraze punih deset godina i uprkos tome nije istrosila svoju sposobnost nesebicne podrske,zatim sanjarenjima koja mi je pruzila ruku i dala mi sansu,onda kada sam prolazila kroz najtezu zivotnu fazu,njenoj blog sestri domacici koja mi je takodje od prvih postova pruzila ruku,nije ni cudo sto su ove dve neverovatne dame blog sestre,a onda i svojoj miloj blog sestrici vilibezkrila sa kojom delim slicnu sudbinu,od koje ucim.Zatim bih zelela da se zahvalim anam i talasu koji su u moj zivot ponovo uneli smeh.Zbog kojih sam shvatila da nade jos uvek ima,stepskom vuku koji me je prepoznao medju prvima i obasuo istinitim komentarima,mandraku72 na njegovim knjigama koje iznova citam i sticem po neku novu mudrost bas kao i sto me je hrabrio sve ove godine i dokazao da je bio u pravu sto se ispunjenja snova tice,gastro city njega cu pamtiti po tome sto mi je poslao prvi komentar i tako probio blog-led,secam se koliko sam bila srecna zbog toga..."Hej Tanjana zavrsavaj,ne primas oskara.Cak i oni koji ga primaju ne zahvaljuju se svima na zemaljskoj kugli"cujem voditeljku koja sapuce i ima na sebi skuplju toaletu nego sto je moja( a mozda je i njena neka kvalitetna kopija:))"Zatim zelim da se zahvalim nesanici na tako toplim komentarima koje daje direktno iz srca.Ima li sta lepse od toga?Casper na njenoj iskrenosti i srcu u kome uvek ima mesta za nove srodne duse te pozivnici za carobno putovanja,sa koga se eto jos uvek nisam vratila.Zatim tomicu555 koji je takodje samnom od mojih prvih postova.Filmetric koji nas svakoga dana obavestava o novostima u svetu filma na najgledanijoj televiziji(da,dobro ste culi dobio je i sopstvenu emisjiju!).Zaprvo ja zelim da se zahvalim onome ko je izmislio blog i ucinio da svako od nas uspe da u javnost iznese svoje emocije i ..." "Tanjana koliko ti mislis da traje ova svecanost?Ima i drugih koji treba da prime svoju nagradu.Osim toga tim blogerima si se vec zahvalila prosli put.Zeno silazi viseeeee sa pozornice"!Sapat voditeljke se ori citavom halom jer ga je izgleda izrekla preko mikrofona.Njen vestacki smeh vise nije mogao da prikrije nedostatak manira i kulture(nisam imala utisak da je takva dok sam gledala jutarnji program).Cujem zvizduke prisutnih.Ponovo preuzimam rec."Dragi moji eto to bi bilo sve za veceras. Ako sam izostavila nekoga neka se ne ljuti.Voditeljka je ocigledno ne strpljiva.Hvala Vam svima" Aplauz ponovo odjekuje.Moj andjeo je sada kako vidim izrasla u prelepu mladu devojku.Srce mi se steze kada vidim kako tapse u publici,ponovo najglasnije od svih(ili to majka jednostavno ume da prepozna svaki sum koji nacini njeno dete).Voditeljka mi upucuje jedan vestacki osmeh.Znam da je to znak da treba da napustim scenu.Iz garderobe je cujem kako najavljuje "A sada,jedina,neponovljiva,takodje uvazen i priznati pisac........dame i gospodo Unajedinaaaaaaaaaa"!
"Mama,mama"zacujem glas svog andjela i otvaram oci.Ponovo ima 2o meseci i gleda me krupnim okicama.Izgleda da sam opet uspela od umora da zaspem u sred bela dana.
Dragi moji,neizmerno Vam se zahvaljujem sto ste prisustvovali ceremoniji na kojoj sam ponovo dobila "zlatnu knjigu" i sve Vas od srca pozdravljam do narednog citanja.
Sto se recepta tice,uz svecano vece svakako najbolje ide koktel.Odacu Vam recept za moj omiljen.Bitno je samo da ga ne pijete u velikim kolicinama.
Potrebno
1/3 likera od banane
1/3 bejlisa
1/3 blukurakaa
Sve sastojke izmiksati u sejkeru i ohladiti.
Prijatno!!!
Voli Vas Vasa Tanjana!!!
Dragi moji,
Ovaj( moj) blog se tako cesto bavi prilicno ozbiljnim temama.Teskim.Tuznim.Napokon,sve je to zivot.Medjutim ne smeta da ponekad zalutamo u zemlju cuda.U njoj je sve moguce.U njoj nema tuge i razocarenja,zlobe i teskih reci koje upucujemo jedni drugima. U njoj je drvece od cokolade a umesto snega padaju kokice.
Pesmu koju cete, nadam se, procitati napisala sam sa svojih jedanaest godina.I sada se secam toga dana.Bilo je to pre punih dvadeset godina.Sedela sam u dvoristu bakine kuce(gle cuda bas ovde u Beogradu!) i mastarila.Tada sam verovala da zemlja cuda zaista postoji.Verovala sam da je sve moguce.Da mozemo doseci za zvezdama ukoliko budemo dovoljno uporni i ne odustajemo.Sada...pa recimo da vise nisam tako ubedjena u to.Ipak predpostavljam da je ova pesma jedna od najlepsih uspomena koje su obelezili moje detinjstvo.Mozda cu je bas zbog toga recitovati i svom andjelu.Dame i gospodo vodim Vas u Zemlju cuda.
ZEMLJA CUDA
NEGDE U NEKOJ ZEMLJI
NEGDE NEZNANO KUD
NEGDE U ZEMLJI CUDA
TRAZECI JE UZALUD
RASTE DRVECE OD COKOLADE
I CVECE OD SECERA
SVAKOM DETETU RUCAK BUDU BONBOBE
A SLADOLED VECERA
NEGDE U NEKOJ ZEMLJI
NEGDE NEZNANO KUD
UMESTO SNEGA PRSTE KOKICE
UMESTO KISE PADAJU SLJOKICE
NEGDE U NEKOJ ZEMLJI
NEGDE NEZNANO KUD
NEGDE U ZEMLJI CUDA
JA JOS JE TRAZIM UZALUD
Dragi moji,hvala vam sto se samnom ovoga jutra posetili zemlju cuda.
Posto vec nemao drvece od cokolede,predlazem da se utesimo cokoladnom tortom.
Potrebno
250gr piskota
rum
2 pudinga od vanile
litar mleka
2 kesice slaga
500 gr jagoda ili malina(predpostavimo da ste ih na vreme zamrznuli:))
Puding skuvajte prema uputstvu i ostaviti da se ohladi uz povremeno mesanje.Dodati slag koji ste umutili takodje prema uputstvu i jagode ili maline isecene na polovine.Dno stranice kalupa oblozite piskotama i poprskajte rumom a u sredinu sipajte pripremljen puding i ostaviti u frizideru nekoliko sati da se stegne.Pred sluzenje tortu izvadite iz kalupa i ukrasite umucenom slatkom pavlakom (ili slagom) i celim jagodama.
Prijatno!!!
Voli Vas Vasa Tanjana!!!
Dragi moji,
Popodne.Hodam po klizavom i mokrom kolovozu.Svatam da je zimska idila mnogo prikladnija i lepsa kada se posmatra iz toplog doma.Nakon sto sam se malo primirila ponovo se bacam u potragu za stanom ne bih li svome andjelu obezbedila sobu(kada vec nisam uspela normalnu porodicu).Agent nekretnina(ili da bolje kazem agentkinja koja je samnom isla u potragu po citavom gradu uzduz i popreko)me vodi u potpuno istu zgradu u kojoj je stan koji mi se najvise dopao."Zasto gledamo stan sa istom kvadraturom i ustoj zgradi"? naivno je pitam."Zaprvo, cena je veca za oko hiljadu evra za ovaj"ogovara mi ocigledno se ne interesujuci mnogo za moje prigovaranje.Reda radi da napomenem da je stan koji mi se dopao smesten na uscu i da je iznutra zaista prelepo uredjen.Kada bih ga kupila samo bi trebalo da se uselim u njega.Sada,verovatno se pitate zasto onda jos uvek trazim stanove.Isto se pitao i moj tata koji mi je pre nedelju dana uputio "Koliko si stanova videla?Sta ocekujes da ces da pronadjes u onima sto zelis da vidis"?Nekako mi se ucinilo ,kada je to rekao, kao da misli da trazim koku koja nosi zlatna jaja i koja je pri tom uracunata u cenu stana."Trazicu sve dok ne pronadjem onaj koji mi se dopada"odgovorila sam tada.Ali sada smo jos uvek na uscu .Ulazimo u stan identican po kvadraturi onog stana koji mi se dopao, u istoj zgradi sa vecom cenom.Ocekujem nesto sto se izdvaja.Barem izglancan parket.Razgledam stan u neverici.Kako je moguce da dva stana iste kvadrature u istoj zgradi sa istim rasporedom izgledaju tako razlicito?Za razliku od predhodnog ovom je ocigledo potrebno preuredjivanje od kupatila,preko parketa,krecenja pa sve do stolarije.Kako je moguce da kosta skuplje?pitam se u sebi.Covek koji nam pokazuje stan(tako je,moja agentkinja mora da se povezuje sa drugim agencijama da bi uspele da pronadjemo odgovarajuci stan!),kao da je cuo moje neizrecene nedoumice."Ovo je jako dobra lokacija"trijumfuje.Znam to i sama,pomislih.Inace ne bi trazila ovde stan."Ima dosta da se radi"cujem sebe kako mrmljam."Znate sta, od ovog stana mozete napraviti dvorac!"Klimam glavom inpulsivno.Naravno.I od supe se moze napraviti dvorac ako se srusi i krene od pocetka sa gradjenjem i dogradjivanjem."Imam ja stan,bas u ovoj zgradi.Mogu da Vam pokazem.Necete verovati kako izgleda".Smesim se i odbijam.Jedanput zamalo da kupim stan na tu foru.Pokazali su mi dva stana iste kvadrature u istoj zgradi(zgrade su se nalazile jedna do druge).Problem je bio samo sto moram da ulozim u taj koji kupim barem 20 tak hiljada evra da bih dobila onakav kakav su mi pokazali nakon njega.Covek me gleda uvredjen i u cudu.Nakom samo nekoliko trenutaka shvatam da se ne predaje tako lako."Znate sta,ne treba tu puno da ulazete.Dovoljno je samo da ovo izmestite(pokazuje na zid) i namestite ovde plakar i bice savrseno"!Dajem agentkinji znak da je dosta razgledanja.Covek iz agencije ne prestaje u liftu da predstavlja prednosti stana za koji posreduje u prodaji.Ali sve sto cujem da govori jeste bla bla bla."Idemo da vidimo drugi stan"kazem agentkinji."Idemo odmah,on se nalazi tacno preko puta..."(kaze ime firme u kojoj moj(jos uvek ne zvanicno)bivsi muz radi.Neka hvala,pomislim u sebi.Samo mi jos to fali.Sve sto sam izgovorila bilo je"Kasno je i hladno.Bolje da to odlozimo za neki drugi put" "Kako zelis ali taj stan je, verujum mi, bas ono sto trazis.savrsen je!"Odmahujem glavom smeseci se.Od toliko savrsenstva zasto uporno ne mogu da pronadjem odgovarajuci stan?Pahulje mi padaju u lice dok idem ka tramvaju koji ce me odvesti u moj mali topao dom.
Dragi moji,dan za danom dokazujete da je blog jedna od najlepsih stvari koje su mi se desile.
Recept za veceras je za spagete sa paradajzom i bosiljkom.
Potrebno
maslinovo ulje
3 cena belog luka
250 gr paradajza (iseckanog na kockice)
200gr spageta
bosiljak
so,biber
Zagrejati u tiganju ulje,dodati sitno isecen luk i prziti na tihoj vatri.Dodati paradjz ,bosiljak,so,biber i dinstati 5 minuta.Spagete kuvane i ocedjene ubaciti u tiganj i sve izmesati.
Prijatno!!!
Voli Vas Vasa Tanjana!!!
Dragi moji
Jutro.Budi me zveket lopatica kojima se cisti i otresa sneg.Virim iza zavese.Kao da je zimska vila mahnula preko noci svojim carobnim stapicem i obojila sve u belo.Odlazim do trpezarijskog stola ne bih li proverila spisak koji treba da ponesem u supermarket.Zatim uzimam novcanik i najpre nekoliko trenutaka sa blagim strahom zurim u njega.Zaboravila sam koliko je novca ostalo u njemu.Lepse je kada strepim dok ne saznam pravu istinu.Zatim ga oprezno otvaram.Jedna novcanica presavijena na nekoliko delova ceka da bude predata u tudje ruke i nastavi svoje putovanje.Odmotavam je i stavljam na sto.Razmisljam.Njom cu moci da kupim osnovne namernice sa spiska(i onako ih nema puno kada moj andjeo nije samnom).Novac.Koliko izgledaju maleni,tanki i prosti ti papirici a njima se toliko moze ili se pak ne moze bez njih.Upravo ti papirici ili njihov nedostatak izvor su gladi,nemastine,nedostatka skolovanja,lecenja,izobilja a ne tako retko i razlozi laznih ljubavi.Sa njima se moze toliko toga."Samo"ako ih imamo u dovoljnom broju.Citav se zivot vrti oko njih.Zbog njih radimo,njima trosimo zaradu,placamo racune,kupujemo hranu,sitnice koje nas uveseljavaju,putujemo.Njihovo izlobilje ili nedostatak tako su cesto i razlozi raskida veza,brakova,svadja.Sta se to toliko vredno krije u tim papiricima?Ko ih je nacinio toliko vrednim?Mi ljudi,naravno.Mi smo ti koji odredjujemo ,precenjujemo,podcenjujemo,uzdizemo , omalovazavamo.Zasto onda ne umemo da povisimo cenu i nekim drugim vrednostima koje ne retko guramo u cosak ili zatvaramo vrata za njima.Upravo smo mi ti koji odredjuju ali i oni koji se zeleli to ili ne pokoravamo vec odredjenom.
Guzvam novcancu.Zelim da je bacim,oslobodim se.Barem za kratko vidim kako je biti bez necega sto opterecuje.Izlazim na snegom prekrivenu terasu u zelji da je izbacim.Hladnom rukom je stiskam i drzim pruzajuci ruku preko ograde.Komsinica koja trese carsav(i to na sam bulevar!) me gleda u cudu.Guzvam novcanicu i vracam se u stan.Ne mogu da je bacim.Napokon njome cu preziveti barem jos jedan dan.
Dragi moji,zadovoljstvo je pisati kada imas takve citaoce.Sve Vas pozdravljam i zahvaljujem sto nastavljate da delite samnom moje zivotne avanture.
Recept za ovo jutro je za tikvice sa kaprom i pavlakom.
Potrebno
500 gr tikvica
glavica crnog luka
1 pavlaka
brasno
masnoca(ulje ili mast)
kapar
cen belog luka
sirce,so
Tikvice oprati i narendati ,posoliti i staviti oko 20 tak minuta da odstoje.Zatim ih izgnjeciti.U medjuvremenu sitno seckani luk staklasto proprziti na masnoci(ulju ili masti) pa dodajte tikvice i promesajte.Kuvati dok ne postanu mekane.na kraju u njih umutite pavlaku pomesanu sa brasnom,dodajte kapar i po zelji malo sirceta.
Prijatno!!!
Voli Vas Vasa Tanjana!!!
Podne.Resila sam da konacno izadjem iz kuce i odem na pijacu ne bih li kupila nekoliko namernica za eksperimentisanje jela upravo za clanke u blogu(u protivnom bi mi instant nudle bile sasvim dovoljne).Stizem.Guraju me ljudi koji pomahnitalo negde zure i ne osvrcu se za sobom.Tezge su prepune novogodisnjih ukrasa i ostalih drangulija koje se kupuju u cast godine koja sledi.Srecem komsije."Gde je on"?pitaju me.Bledo se smesim.Neznam sta da odgovorim.Nisam bas raspolozena za pricu o mom zivotu.Ali oni to kao da ne razumeju.Uporno cekaju odgovor i vestacki se smese.Konacno nesto progovaram samo da bih se sto pre udaljila od njih.Pogled mi skrece ka gomili Novogodisnjih jelki.Sve su spremne.Sve cekaju nekoga ko ce da ih kupi.Okiti.Raduje se njima u toplom porodicnom domu.Sve cekaju da ispune svoju zivotnu ulogu.Okrecem glavu od njih.Ove godine necu da kupim jelku,odlucila sam.Moj andjeo ce slaviti Novu Godinu sa njim,mojim(jos uvek ne zvanicno) bivsim muzem a ja cu biti sama.Sta ce mi jelka?Sta ce mi ukrasi?Sta ce mi lazno radovanje?Ugledah tezgu sa diskovima.Super.Kupicu par filmova,kokice i vino.To ce biti sasvim dovoljno ,ubedjujem sebe.Pruzam novcanicu coveku koji prodaje diskove u smrznutu ruku.Eto moje jelke.To je bolje nego jelka.Nemam vise 5 godina pa da verujem u deda mraza.I onako se moje zelje nisu ispunile.Zatim kupujem nekoliko vrsti povrca i vracam se.Pahulje pocinju da padaju.Najpre slabo potom sve jace i jace kao da hoce da naprave zimsku idilu meni u inat.Vracam se,ponovo probijam kroz gomilu ljudi.Svako od njih u ruci nosi kese,jelku,ukrase.Bas me briga uporna sam.Neka slave.Mozda imaju sta.Setam niz bulevar do stana. Jelke mi se smese i iz ulaza.Izgleda da je postalo moderno da se u ulaz zgrade stavlja jelka(opet moja zgrada tu tradiciju ne postuje).Okicene su ukrasima i lampicama.Zastajem pred jednim ulazom i hvatam sopstveni odraz.Tuzan je ,kao da nekog nesto molim,kao da govorim: sreco gde si nestala?Vidim decicu koja dopunjuju jelku ukrasima.Smeju se.Raduju.Iznenada se vracam.Trcim prema pijaci kao da mi od necega zavisi zivot.Ponovo se probijam kroz ljude.Ovoga puta zustrije,jace.Covek sede kose sa naocarima strazari pored jelki."Dajte mi jednu"cujem sebe kako izgovaram.Ne biram mnogo.Uzimam prvu koju mi ponudi.Lepa je.Ponovo idem ka stanu i smisljam usput.Bicu sama.Pa sta koga je briga.Okiticu jelku,obuci najlepsu haljinu,napraviti frizuru i otvoriti sampanjac.Napokon,uvek ladjom zvanom sanjarenje mogu da odem na svecani docek i vrpoljim se tamo nasmejana.Stizem u stan i smestan jelku u ugao sobe.Imacu sta da radim ovog popodneva.
Dragi moji,svojim komentarima i brojem citanosti svakoga dana pokazujete da ste tu,kraj mene i da nikada nisam sama.Hvala Vam.
Recept za danas je jelo zvano PAPULA.
Potrebno
250 gr pasulja
komadici sunke
zacin c
3 ljute papricice(male) 2 cena belog luka
ulje
sirce(po zelji)
slatka mlevena paprika
so,biber
Staviti pasulj da se kuva.Ljute paprike posebni kuvati u malo vode pa ih sitno iseckati.Skuvani pasulj ocediti i pomesati sa iseckanim belim lukom i paprikom.Dobro izgnjeciti.Dodati ulje,sirce,so,biber i opet izmesati.Dobijenu masu vaditi kasikom za sladoled.Kugle redjati u posudu.Ulje zagrejati i dodati mlevenu slatku papriku.Tom smesom preliti kugle.Dekorisati pecenom sunkom.
Prijatno!!!
Voli Vas Vasa Tanjana!!!
Kasno popodne.Tama se polako spusta nad grad.Jos uvek sanjiva izlazim iz voza .Kapi kise uporno se slivaju niz moje lice,odecu.Nisam ponela kisobran.Sta ce mi?Ako bude dovoljno dugo padala mozda ce kisa uspeti da spere barem deo tuge koju osecam.Zato je pustam da pada,nesputano.Ulazim u tramvaj.Nakon nekoliko stanica shvatam da sam usla u pogresan broj.Izlazim na pravoj stanici nakon sto sam uocila gresku(izgleda da sam ponovo sanjala na javi kada sam uspela da promasim cak nekoliko stanica i nista ne primetim) i prelazim ulicu ne bih li docekala drugi.Ali onda odlucujem da idem pesaka uprkos kisi.Za nekoliko minuta dolazim kod Slavije.Secam se tog ugla.Tu sam prvi put zivela(kao podstanar istina ,u medjuvremenu sam napredovala) kada sam se doselila u Beograd.Tu ,bas u toj zgradi sam otkrila prve cari samackog zivota i zakoracila u svet odraslih.Koracam Beogradskom ulicom.Posmatram koliko se promenila.Nekoliko novih pekara i restorana brze hrane(dobro,istina i u ono vreme ih nije manjkalo).A onda...evo je .Tu je.Cinicno mi se smesi sva u svom laznom sjaju-KOCKARNICA.Pa onda jos jedna.Spustam se niz bulavar .Opet one,sa isuvise bljestavim sjajem, nicu kao pecurke,izlaze na trotoare kao puzevi nakon kise(gle ironije!).Samo njih primecujem.Da stvar bude gora,dok sam boravila u Novom Sadu kod svojih roditelja,slucajno sam primetila da je salon guma od moje bivse ljubavi(iz vremena pre Hrista) takodje pretvoren u kockarnicu.Mama mi je rekla da su cak i u poslovnom prostoru kuce mojih roditelja zeleli da zakupe prostor za kockarnicu.Nije pristala.Pametno.Posle mi je ipak napomenula da su samo takvi danas spremni da redovno placaju.Zar je ova mala zemlja zaista zasluzila da ima toliko kockarnica?Zar je kockanje zaista postalo jedina zabava za Srbe)?Zar ti ljudi koji udju u njih zaista misle da ce osvojiti nekakav novac?Setih se da sam i na bilbordima videla rulete kako mi se smese i pozivaju me na ples sa njima.Kao da treba da se osecam krivom sto ih nisam nikada posetila.Mene pak one podsecaju na to da se svakodnevno kockamo svojim zivotima.Istina ,malo je drugacije,na lutriji zivota ulozimo sve a samo od srece zavisi koliko cemo dobiti(medju nama ,nije da se hvalim,ovu recenicu sam pronasla u dnevniku,napisala sam je kao sesnaestogodisnjakinja).Konacno nakon vise od pola sata stizem do moje zgrade.Topao dom i sopstveni mir nemaju cenu,pomislih .A onda...vidim crvena svetla,nakicene zidove prosarane lampicama,unutra crvene kozne fotelje.Ponovo mi se ceri u lice,kao da me je pobedila-njeno velicanstvo KOCKARNICA.
Dragi moji zadovoljstvo mi je sto imam cast da pisem za Vas.
Recept za danas-beli rolat.
Potrebno
100gr margarina
100 gr brasna
1/2 l mleka
1 pavlaka
200 gr sunkarice
malo slanine
sir
Brasno i maslac istopiti i proprziti.Dodati mleko i jos malo vratiti na vatru.Peci u podmazanom plehu 20 minuta.Fil: pavlaku,sunkaricu i malo slanine izmesati i filovati rolat.Drgom polovinom pavlake namazati rolat od gore i narendati sir.
Prijatno!!!
Voli Vas Vasa Tanjana!!!
"Gospodjo,gospodjo"!Neko me drmusa po ramenu."Stigli smo u Beograd.Ovo je poslednja stanica" .Nevoljno otvaram oci i vidim mrsavu plavu devojku sa naocarima.Hitro grabim svoju torbu prepunjenu odecom i izlazim iz voza.Kisne kapi pocinju da se slivaju niz moje lice.
Dragi moji hvala Vam sto me citate,pratite,sudelujete u mom zivotu.Kako god,bilo bi milion puta teze bez Vas.
Recept za ovo vece su masnice sa tikvicama.
Priznajem bilo je onih koji su me zbog njih osudjivali,koji su govorili da hitno treba da se menjam.Bilo je i onih koji su pak zeleli da mi pomognu da ih ispravim i ja sam ih zahvalna na tome.Ali bilo je i onih koji su me cak sa njima i podrzali( naravno da sada ne pisem samo o pravopisnim greskama).Od Vas sam mnogo naucila.Naucila sam da sama prihvatam sopstvene greske pod uslovom da u isto vreme pokusavam i da ih ispravim.Naucila sam da nekoga treba da volim uprkos njegivim manama ili greskama i prihvatim ga u paketu sa njima.Naucila sam da je ljudski prastati i da prastaju samo oni koji su velikog srca(steta sto moj,jos uvek ne zvanicno bivsi )muz nije naucio tu lekciju koju ste mi dali upravo Vi,dragi moji citaoci.Vi koji ste doprimeneli da se uprkos paklu koji jos uvek dozivljavam osecam hrabrije,uverenije.Upravo Vi ste mi dali krila kojima sama mogu da se vinem visoko u zivot i posvetim vedrijim temama (koje tako rado citate).Vi koji ste mi dali snagu da nastavim dalje uzdignute glave,bas kao sto ste me i savetovali.Vi koji ste me citali i uprkos mojim greskama.
U to ime Vas sve pozdravljam .P.S.ako ste mislili da odlazim sa bloga prevarili ste se.Ovo nije bio oprostajan post vec naprotiv najava da se vidimo(da li smem da kazem tako ili je opet greska:)?) vec veceras.
Recept za danas je za telece snicle u limunu. Potrebno 4 snicle 30gr maslaca 1 dl belog vina 1 kisela pavlaka 2 limuna vezica persuna ,so,biber Snicle posolite i pobiberite,uvaljajte u brasno i ispecite na maslacu.Zatim napravite sos od limuna.Ostatku masnoce od przenja dodajte belo vino i kuvajte nekoliko inuta,dodajte pavlaku i sok od limuna.Povezite sa malo brasna,posolite,pobiberite i umesajte sitno naseckan persun.Snicle preliti sosom od limuna i ukrasiti narezanim kriskama limuna.Sluziti sa kuvanim krompirom. Prijatno!!!
Voli Vas Vasa Tanjana!
24.decembar 1994.Mrzim ovaj dan.Ponovo smo bez struje.Sedela sam u hladnom i mracnom stanu citava cetiri sata a sutradan treba da odgovaram iz hemije.Kako cu uopste da odgovaram kada nisam uspela da procitam ni podsetim se nicega iz gradiva?Mrzim ovaj dan.Ponovo su uveli restrikcije autobusa.Sinoc sam na primer morala da idem pesaka od novog naselja do bulevara.Srecom imala sam drustvo da me prati.Danas...pa bila sam uverena da ce restrikcije prestati ali eto nisu.Mrzim ovaj dan.U Jeleninoj skoli su javili da nam izgleda zbog sankcija ipak nece odobriti putovanje na ekskurziju u italiju.Zar sve mora da bude ovako crno?Volim Ovaj dan.Veceras spot moje omiljene Maraje Keri za pesmu "Sve sto zelim za Bozic si ti" imao premijeru na mtv-ju. Sklapam dnevnik i smesim se.Uprkos svemu nekako sam nakon svih ovih priznanja "mrznje"narednih godina volela ovaj dan.Mozda bas zato sto sam ga dobro upamtila i zato sto je obelezio otprilike kraj moga detinjstva.Kanije su probleim poceli.Ispostavilo se da restrikcije struje,autobusa,odgovaranja u skoli i otkazivanje ekskurzije i nisu bili tako losi u porednjenu sa pravim problemima.Zato dragi moji,ukoliko ocajavete ili ste neraspolozeni razvedrite se,nasmejte se zivotu u lice i glasno recite AH STO VOLIM OVAJ DAN!
Zelim da pozdravim sve moje citaoce koji me redovno prate i podrzavaju uprkos mojim nedostacima,takodje i one koji su resili da me bas od ovog clanka prate.Zelim i da iskoristim priliku i cestitam svim pripadnicima Katolicke vere SRECAN BOZIC!
Recept za danas je, po zelji moje citateljke, za punjeno pile(ili curku) Potrebno 1 vece pile(ili manja curka) 100 gr slanine 100gr putera 1dl pilece supe 1 kasicica gustina so biber za nadev: sredina od 2 parceta starog hleba limun 500gr svapskog sira 2 jajeta 15 gr persunovog lista Usitniti osusenu sredinu hleba.U vecoj ciniji pomesati sir,mrvice od hleba,ulupana jaja,2 kasike soka od limuna,koru od limuna,persunov list,so i biber.Pazljivo rukom odvojiti kozu od mesa i pile iznutra obloziti raznjevima slanine.Kazu ponovo navuci.Pile napuniti pripremljenim nadevom.Kozu prevuci preko otvora i zatvorili cackalicama.Pile spolja poprskati preostalim limunovim sokom,natrljati puterom,posoliti i pobiberiti.Foliju obloziti oko pileta i peci na 175 stepeni dva ipo sata.Sok pecenja usuti u serpicu i i pomesati sa supom i gustinom.Prokuvati.Sos preliti preko pileta ili posebno servirati. Prijatno!!!
Voli Vas Vasa Tanjana!!!
| « | Decembar 2010 | » | ||||
|---|---|---|---|---|---|---|
| Po | Ut | Sr | Če | Pe | Su | Ne |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | ||
| 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 |
| 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 |
| 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 |
| 27 | 28 | 29 | 30 | 31 | ||
- Mart 2012 [4]
- Februar 2012 [4]
- Januar 2012 [15]
- Oktobar 2011 [1]
- Septembar 2011 [7]
- Avgust 2011 [5]
- Jul 2011 [11]
- Jun 2011 [20]
- Maj 2011 [60]
- April 2011 [68]
- Mart 2011 [69]
- Februar 2011 [52]
- Januar 2011 [55]
- Decembar 2010 [64]
- Novembar 2010 [16]
