Dragi moji
Kasno popodne.Novi Sad.Vreme se ponovo poigrava sa nama.Taman sto smo iz ormara izvadili najtoplije jakne i kape iznenada postaje toplije.Resila sam da danas ranije odem u krevet.Negde oko pet stize mi poziv iz firme da moram da hitno dostavim neki dokument ne bi li mogli da mi isplate moju kukavnu platu(prepolovljenu na pola buduci da sam na bolovanju).Vidim da cu ponovo morati da ispitujem lepote zeleznice Srbije.Vec u sest stizem na voz,po prvi put bez tone stvari ali pomalo u panici da li cu stici da predam dokument na vreme.Stize voz.U njemu su plasticna sedista.Radujem se jer se nadam da ce ovoga puta ici 20 umesto 10 km na cas.Gotovo da je prazan.Sem mene u njemu je jedna devojka koja ne skida slusalice sa usiju a naspram mene covek koji nosi punu korpu hrane.Nakon citava dva sata i nekoliko minuta jos uvek sam u vozu.Onaj covek naspram mene(nije da spijuniram ali samo mi se namece)je uspeo da pojede 3 citava sendvica i tonu voca.Verujte mi da uopste ne izgleda punacko.Ponovo shvatam na kakav smo teror sa ishranom mi zene(narocito one koje su presle tridesetu)osudjene.Uporno razmisljam da li cu stici da predam taj papir u firmu kao da mi od toga zaista zavisi zivot.Onda mi dolazi u misli.Citavog zivota nege zurimo i nesto cekamo.Krece vec iz zabavista kada vekamo da krenemo u skolu pa onda u osnovnu pa onda u srednju pa onda da se zakljubimo i nadjeno odgovarajucu osobu i pa onda dolazi cekanje na posao(to mi se cini nekako najduze) pa onda cekamo da dobijemo decu,pa da ona odrastu...zaprvo nasem cekanju nikada kraja.Osim cekanja zurimo.Zurimo da ne zakasnimo na posao,zurimo da sto pre nadjemo stan,zurimo da dobijemo jos jedno dete.I sada ja Vas dragi moji pitam ima li tu mesta za malo uzivanja?Dok sam zivela sama,zaprvo pre nego sto sam se udala za mog(jos uvek ne zvanicno bivseg) supruga,umela sam da uzivam.Imala sam sitne rituale koji su me cinili srecnim a zbog kojih sam kasnije u braku bila uglavnom kritikovana.Ali Tada mi se nije cinilo da je sve savrseno.Sta ce mi sve to kada nemam osobu koju volim i koja voli mene-mislila sam.Sada vidim da sam gresila.Nisam dozvolila sebi da uzivam uprkos tome sto sam se posvecivala sebi.Zato dragi moji po meni,zivot je jedno veliko cekanje pomesano sa zurbom.Ukoliko ste sami iskoristite to,ne stvarajte osecaj krivice sami sebi(sami ste sebi najveci kriticari) jer bez sitnica koje ce Vas usreciti(a koje jedino sami sebi mozete priustiti)pusticete da zivot protekne pokraj Vas umesto da mu izadjete u susret i prigrlite ga rasirenih ruku.Napokon to je jedan jedini,Vas zivot.Trcecim koracima stizem u firmu zadihana.Predajem dokument.Konacno shvatam,ne bi se nista promenilo i da sam ga predala sutradan.
Dragi moji andjeli hvala Vam sto me i dalje verno pratite.Za kraj Vam pisem recept za pecurke u krem sosu od limuna.
Potreno
50gr maslaca
50ml maslinovog ulja
2 cena belog luka
500 gr sampinjona
50 ml limunovog soka
125ml slatke pavlake
50 gr vlasca
biber
250gr skuvane palente
Zagrejati ulje i maslac u tiganju ,dodati beli luk i proprziti pa dodati pecurke.Dodati potom limunom sok,slatku pavlaku,vlasac,so,biber i kuvati dok se sve ne sjedini.Sluziti uz palentu.
Prijatno!!!
Voli Vas Vasa Tanjana!!!
| « | Decembar 2010 | » | ||||
|---|---|---|---|---|---|---|
| Po | Ut | Sr | Če | Pe | Su | Ne |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | ||
| 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 |
| 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 |
| 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 |
| 27 | 28 | 29 | 30 | 31 | ||
- Mart 2012 [4]
- Februar 2012 [4]
- Januar 2012 [15]
- Oktobar 2011 [1]
- Septembar 2011 [7]
- Avgust 2011 [5]
- Jul 2011 [11]
- Jun 2011 [20]
- Maj 2011 [60]
- April 2011 [68]
- Mart 2011 [69]
- Februar 2011 [52]
- Januar 2011 [55]
- Decembar 2010 [64]
- Novembar 2010 [16]
