Dragi moji
Rano jutro.Budi me alarm na mom mobilnom telefonu.Nakon sto pogledah kroz prozor(vec dugo tako nesto u ovim casovima nisam imala luksuz sebi da priustim) shvatih da se gotovo uopste ne razlikuje od noci.Hladno je.Svetleca panorama grada se prostire sa pogleda preko moga prozora,bas kao i svake veceri.Tiho je.Shvatam da cu nastaviti dan uobicajeno.Istusiracu se,oprati zube,popiti kafu,obuci se...Uradicu bas isto ono sto radim svakoga dana, onako mehanicki, rutinski,bez pitanja da li ce se sve to jednoga dana promeniti.Od kako sam dobila dete ljudi mi neprestano govore da su deca robovi navika.Utvrdila sam da ima neke istine u tome.Ukoliko naviknemo dete da spava ili jede u isto vreme onda ce u isto vreme imati i potrebu za tim.Medjutim deca odrastu.Menjaju svoje navike,svoje zelje,planove.A Sta je sa nama?Da li mi i dalje nastavljamo da zivimo svaki dan sa istim radnjama i navikama.Da li se ikada zapitamo da li se te nase navike mogu promeniti ili samo nastavljamo dalje poput nekakvih malih programiranih robota?Da li ikada pomislimo da sve moze da izgleda drugacije ili smo pak podlegli pritisku drustva i prihvatili zivot kakav jeste i kakav nam se nudi?Dobro sada,razlicita od drugih(kakva sam cudom nekako uvek bila) tu sam rutinu pokusala malo da promenim.Bilo je to onda kada sam jos uvek verovala da cu uspeti da promenim svet.Rekla sam sebi da necu da zivim tako pa sam putovala,neko vreme zivela i u drugoj zemlji,promenila zanimanje,pocela da pisem..uporno radila sve ono sto ce barem u nekoj meri promeniti moj zivot.Ali,pogadjate,promena je bila samo kratkotrajna .Na posletku se ponovo sve svelo na isto.Osim svakodnevnih navika tu su i navike koje namece drustvo osnovna,srenja skola,falultet,udaja,deca.Napokon,ako ne ide po redu u sami se smatramo nekakvim cudacima,izdvojenicima od drustva,osobnjakovicima.Nekako mi se cini da bas mi,pisci,dobijamo ovakve epitete. Ali znate sta ako nista drugo imamo mogucnost da stvaramo sopstveni svet sa gomilom raznoraznih likova razlicitih shvatanja i navika i pobegneo bar na kratko od svakodnevnice.A to oslobadja dusu,cini je nezavisnom u ovom svetu gde smo zeleli to ili ne izgleda svi pokorni robovi navika.Nakon sto sam se istusirala na vremenskoj prognozi javljaju da ce ovaj prvi zimski dan biti pravi prolecni.Osmehujem se.Ako mi ljudi nesto ne promenimo onda ce se barem vreme pobrinuti da to ucini.Odlucujem da preskocim kafu.Takodje ici cu stepenicama umesto liftom...a onda...pa recimo da ne moram danas ni da kuvam.Kupicu nesto vec pripremljeno. A onda cu svoje dete izvesti tamo gde do sada nismo bili,.E pa radicu u inat zivotu sve, samo da ne bude isto!
Veliko hvala sto ste ponovo bili samnom.Kao i uvek kritike primam samo od Vas jer znam da su jedino one iskrene.
Za danas, recept testenine sa rukolom,przenom pancetom i susenim paradajzom
Potrebno
250 gr testenine(makarona)
10ml maslinovog ulja
1 cen belog luka
50gr poluprzene pancete
50gr polususenog paradjza(ili pire odparadjza)
100n gr rukole
so,biber
permezan
Skuvati i ocediti testeninu.U serpi zagrejati ulje,dodati beli luk(seckani) i seckanu pancetu.Prziti oko 2 minuta.Zati dodati testeninu,pire od paradajza,rukolu,so i biber.Servirati sa listicima permezana.
Prijatno!!!
Voli Vas Vasa Tanjana!!!
| « | Decembar 2010 | » | ||||
|---|---|---|---|---|---|---|
| Po | Ut | Sr | Če | Pe | Su | Ne |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | ||
| 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 |
| 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 |
| 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 |
| 27 | 28 | 29 | 30 | 31 | ||
- Mart 2012 [4]
- Februar 2012 [4]
- Januar 2012 [15]
- Oktobar 2011 [1]
- Septembar 2011 [7]
- Avgust 2011 [5]
- Jul 2011 [11]
- Jun 2011 [20]
- Maj 2011 [60]
- April 2011 [68]
- Mart 2011 [69]
- Februar 2011 [52]
- Januar 2011 [55]
- Decembar 2010 [64]
- Novembar 2010 [16]
