21.11.2010.
Kasno popodne.Odlucila sam da pisem dva posta na dan, od danas.Zasto da ne?Pomaze.Oslobadja.Nista ne kosta.Sada vec razmisljam sta cu da napisem u sledecem.O cemu cu Vas ponovo obavestiti.Sta cu izneti u javnost.Nije da ne razmisljam o njemu.Lagala bih kada to ne bi priznala.Razmisljam kako bi bilo lepo da se vrati.Da nase dete ponovo zivi u porodici.Da provodimo nezaboravne vikende pune smeha i razgovora kao nekada.Razmisljam kako je glupo sto samo komuniciramo preko sms poruka.Kako je to nezrelo.Kako tako nesto niko ne zasluzuje.Jos uvek u mracnoj fazi ,u kojoj se sada nadzire nekakvo slabo svetlo u daljini dolazim do lap topa i ukljucujem ga.Pisem ono sto mislim.Pisem ono sto osecam.Pisem onako kako jeste.Stizu mi prve kritike.Zatvaram lap top nakon sto sam ih procitala i razmisljam.Zasto sam uopste pocela da vodim ovaj blog?Da li je dobra ideja da to nastavim da cinim?Gde gresim?Otisla sam u krevet sa tim mislima ali i sa idejom sta cu pisati sutradan izjutra.
8.12.2010.Opet razgledam stanove.Jedva cekam da dodjem kuci napisem post.Toliko toga imam da ispricam.Toliko toga da napisem.Sada sam se vec navikla na ovu nasu komunikaciju.Prija mi.Konacno,nastavljam da pisem i svoj deseti roman.Olovka klizi po papiru kao ruka po svili.Pisem brzo,nesputano.Ne stajem.Kao da mi neko diktira sta da napisem.Kao da sudbinu mojih likova ne odredjujem ja,vec sam samo tu da je zapisem.Nakom sto sam ispisala post proveravam na mobilnom telefonu da li je stigao neki Vas komentar.Nije.Onda ga ostavljam.Koga je briga za komentare?Bitno je da znam da ste tu i da me pratite.Da nije ove moderne tehnologije ne bih to mogla da znam.Mislila bih da sam sama.Nakon nekoliko sati ukljucujem lap top da bih pogledala mail.Necu da idem na blog.rs.Necu namerno.A onda,znatizelja ipak pobedjuje.Nalazim puno komentara.Svi su iskreni.Napisani iz srca.Svaki sa sobom nosi nekakav savet nekakvu mudru misao.Osecam da ste tu.Da pratite moj zivot.Da mi pomazete da prevazidjem bol.Odlazim u krevet sa osmehom na licu po prvi put nakon dva meseca.
25.12.2010.
Ustajem i odmah se hvatam za lap top.Do ne tako davno hvatala sam se za papir i olovku.Darujem sebi ukore zbog toga.Ali osecanja ponovo pobedjuju razum.Andjeo je sada kod mene.Nemam vise vremena da dolazim na sajt tako cesto.Ali to ipak cinim redovno.Nakon sto sam je uspavala ponovo se obracam Vama.Nakon pisanja posta sredjujem poludemoliranu kucu(nemate pojma sta je u stanju da uradi dvadesetomesecno dete!).Spremanje se prostire u noc.Pre nego sto odlazim u krevet dolazim na sajt.Tu ste.I to u velikom broju.Prihvatili ste me.Pruzili mi ruku i svoju nesebicnu podrsku.Hrabrite me.Pohvaljujete.Pisete da umem da Vas nasmejem,da Vas rasplacem.Postala sam deo vas i to ste mi pokazali.Odlazim u krevet,grlim svog andjela i osecam ogromno zadovoljstvo sto sam uspela da pronadjem put do Vasih srca i Vi do moga.
Dragi mojiponovo Vam zahvaljujem sto ste mi dozvolili da zakoracim sa vama u novu eru-ERU BLOGERA.
Recept za ovo popodne je za punjene tortilje.
Potrebno
1 pakovanje tortilja
1 glavica crnog luka
200 gr praske sunke
200 gr kackavalja
1 paprika
ulje
1 kasicica crvene paprike
malo origana
So,biber,vegeta
Crni luk,prasku sunku,kackavalj i papriku iseci na kockice pa proprziti na ulju.Zatim dodati crvenu papriku,origano,so,biber,vegetu pa skloniti sa vatre.U zagrejan tiganj staviti tortilju da omeksa pa nnaneti na nju pripremljen fil.Tortilju umotati i i staviti u podmazan pleh pa isto uciniti i sa ostalim tortiljama.Peci u zagrejanoj rerni na 200 st 15 minuta.
Prijatno!!!
Voli Vas Vasa Tanjana!!!
17.11.2010.vece.
Ima vec vise od mesec dana od kako je on ,moj(jos uvek ne bivsi)muz otisao.Neverovatno je kako vreme brzo prolazi kada se ne osecas dobro.Promice tebi u inat.Vec vise od mesec dana ne zivimo zajedno a moj andjeo je dobio zivot raspodeljen na dva roditelja.Trebalo da je da se do sada priviknem.Ako nista ono da moje suze prestanu da svake veceri izlaze iz svojih skrovista i padaju u sve vecem broju na moje lice.Moj andjeo ce ove veceri biti kod njega.Ocajnicki zelim da iznesem svoja osecanja.Ali ne zelim da gledam nikoga u lice.Nikome da objasnjavam.Nikome da se zalim.Pokusavam da pisem roman ali po prvi put u zivotu nemam snage za to.Iznecu deo sopstvenih osecanja u njemu ali sada jos uvek nije trenutak.Moje junakinje su se tek spakovale i krenule u Pariz.Nevolje ce krenuti nesto kasnije.Nemam vremana da cekam.Ubacujem disk u dvd .Pocinje film "Dzuli&Dzulija".Rec je o mladoj zeni koja je napisala prvi roman tek do pola i odlucuje da pise blog.U njemu eksperimentise sa kuvanjem,receptima iako joj kuvanje do tada nije bila jaca strana.Gledala sam ovaj film i ranije,dok je on moj (jos uvek ne bivsi)muz ziveo samnom.Ali nisam obracala paznju na detalje.Sada ga dozivljavam potpuno drugacije.Posle citavih mesec dana uspelo je nesto da me zainteresuje.Te noci sam uspela da konacno malo odspavam nakon duzeg vremena.
18.11.2010.kasno popodne.
Ideja o vodjenju bloga citav dan opseda moj um.Zar blog nije najbolji nacin na iznesete sve svoje emocije i dopustite drugima da zavire u njih?Onima koji Vas ne poznaju.Onima koji ce vam izloziti svoje reakcije.savete,misljenja u vezi njih.Onima koji Vas u najvecem slucaju nece osudjivati.Onima koji zele da ih podele sa Vama.Zar to nije najbolji nacin da shvatite da niste jedini?Da ima jos toliko prica slicnih Vasoj?Da cete uprkos svemu uspeti da nastavite zivot.Ako budete bili iskreni i imali malo srece mozda cete moci i da dobijete nesebicnu podrsku,nove virtuelne prijatelje.Citaoce.Sta je za jednog pisca vaznije do njegovi citaoci sa kojima uz to moze da ostvaruje vezu?Sta je za njega vaznije do da za njegove strahove,zelje,radosti saznaju drugi?Ukljucujem lap top i pocinjem da kucam.Prsti klize niz tastaturu kao niz klavirske dirke.Osecanja se sama od sebe prenose na ekran.Osecam ogromno olaksanje.Konacno,pritiskam dugme OBJAVI CLANAK.
Dragi moji,buduci da je blog jedna od najlepsih stvari koje su mi se dogodile.I izgleda,kako to obicno biva bas u pravo vreme zelim da ovu eru sa pravom nazovem nasom erom.EROM BLOGERA(neka se ovde pronadju i oni koji citaju blogove,ne samo oni koji ih pisu).Zahvaljujem vam sto ste mi dozvolili da zajedno sa Vama zakoracim u nju.
Nisam pristalica toga da trosim novac na skupu hranu(i gle cuda bas ja pisem recepte na ovom blogu :))Bilo je vremena i kada sam umesto vecere kupovala Vog(3,4 vecere razume se. Zna se koliko je on skup).Ipak ponekad odem u supermarket,kupim skampe ,lignje ,skoljke ili sampanjac.Tek da mogu da barem na nekoliko minuta odlutam u zemlju snova.U takvim prilikama cesto pravim spagete sa skoljkama i sada cu Vam odati recept za njih.
Potrebno
200 gr spageta
maslinovo ulje
2 cena belog luka
2 ljute papricice(male)
200gr sitno iseckanog paradajza(ili konzerviranog)
300 gr skoljki
persun
limun 1
so i biber
Spagete skuvati i ocediti.Zagrejati polovinu ulja i prziti sitno seckan beli luk pa dodati seckane papricice i paradajz i kuvati par minuta.Dodati skoljke ,sok od limuna,preostalo ulje,persun,spagete i i malo vode i podgrevati par minuta.Zaciniti.
Prijatno!!!
Voli Vas Vasa Tanjana!!!
| « | Decembar 2010 | » | ||||
|---|---|---|---|---|---|---|
| Po | Ut | Sr | Če | Pe | Su | Ne |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | ||
| 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 |
| 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 |
| 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 |
| 27 | 28 | 29 | 30 | 31 | ||
- Mart 2012 [4]
- Februar 2012 [4]
- Januar 2012 [15]
- Oktobar 2011 [1]
- Septembar 2011 [7]
- Avgust 2011 [5]
- Jul 2011 [11]
- Jun 2011 [20]
- Maj 2011 [60]
- April 2011 [68]
- Mart 2011 [69]
- Februar 2011 [52]
- Januar 2011 [55]
- Decembar 2010 [64]
- Novembar 2010 [16]
