Princeza nemira

NI JEDNA PRIČA NIJE VEČNA
2011/09/05,23:07

Trebalo mi je ravno 2 sata da uspavam Anđela.Sada slušam kišne kapi kako odzvanjaju o oluke i nekako mi se po prvi put čini da sviraju melodiju tuge.

Jedno drago biće mi svakoga dana naglašava da sam pesimista.Nešto slično u blažem obliku reče mi i rijateljica.Mama mi to čitav život govori.Ponekada se stvarno pitam kako ta žena uvek i sve može pozitivno da posmatra.

Ja opet za sebe kažem da sam upkos tome što umem da šetam po oblacima nepopravljivi realista.Znam sada će to isto drago biće da kaže svi pesimisti tvrde da su realisti pa sam ga eto pretekla u tome.

Kažu da svako zašto ima svoje zato.Toga se vidite ja pridržavam uvek pa pronađem to zato i kada ga nema.Izmislim ga.Tako se bolje osećam.

Čitav sam život sanjala o braku.Da se ne udam za mene jednostavno nije dolazilo u obzir.To mi je uvek bilo na prvom mestu.I to ne zbog okoline.Isklučivo zbog osobe koju ću voleti svim srcem i ona mene i sa kojom ću podeliti ostatak svoga života.

Dva puta ja na mojoj ruci sijao dijamantski presten i dva puta sam koračala u budućnost sa velikim snovima i oba puta su se moji planovi i snovi raspršili na sitne komadiće koji su se razleteli na vetru sudbine.

Jednom sam pokušala da ih nekako sklepam i zalepim ali drugi put neću ni pokušati da tako nešto učinim.

Mislim da je sve to do našeg uma.

Ok najpre nas od malena uče tobože pravilnom modelu života.Sme ovako,ne sme ovako.Sve drugačije je neprihvatljivo.Društvo uporno želi da stvara i oblikuje naše umove.

Pravila i zakoni su jedno ali običaji i tradicije nešto sasvim drugo.Kao i svest koju nam ukorenjuju u umove od kako se rodimo.

Jače od toga je to što umišljamo da posedujemo stvari,statuse ili osobe.

To što ulazimo u čitavu priču sa uverenjem trajaće do kraja života.Ma šta to bilo.Da li brak ili novi posao.Ili novi stan na primer.

Niko ne polazi od toga da ništa nije večno a najmanje je večna ljubav.

Taj neko...bio sa nama u braku,čitao se u likovima naše dece,u vezi ili samo krevetu nije naš.I nikada neće biti.Sve su to samo trenutne kalendarske svećice koje se gase čim dogore.

Sada ćete reći neko ostaje do kraja života u braku.Ne kažem da ne ostane.Ali koliko je zaista neko nečiji samo je pitanje vremena.

U toj sveopštoj posesiji i želji za posedovanjem zaboravljamo da uživamo u trenutnom punom pansionu koji je sudbina uplatila na naš račun.

Nije nam dovoljno što smo dobili bonus pa još tražimo kartu za letilicu koja će nas odvesti na drugu planetu.

Moguće je da svako zašto ima svoje zato ali još verovatnije da je ta izreka smišljena iz nekakve utehe.

Čak i da ima mi nikada nećemo saznati koje je zato pravo i nama namenjeno.

Nek me nazovu totalnim pesimistom ali ne mogu da tražim laste na severnom polu ili sneg u avgustu.Nikada neću prestati da se borim ali nakon svega uvek imam u glavi da niti jedna priča u koju ulazim nije večna.Priče se smenjuju.jedna drugom.Kao nekakvi časopisi koji osvanjaju sa raznoraznim naslovima svakoga dana ili meseca.

Potrebno je samo da tokom te priče uključimo sva čula i uživamo.Sutra nam niko ne garantuje.

Izreka ako nešto najviše želiš sve sile će se udružiti i to ćeš dobiti je najveća glupost.

Dobićemo samo ono što izvučemo na lutriji sudbine i ništa manje ili više od toga.

Opet...

Istina je da nijedna priča nije večna ali bi baš zbog toga trebala da se živi kao poslednji dan života.

Trebalo bi malo više da uložimo u sopstveno uživanje umesto u planove i očekivanja.

Napokon,čovek u životu sve radi samo da bi uživao.Pa nek to uživanje dobije i na kap.Niko neće živeti ukoliko ne smatra da mu ono na neli način,nekako i nekada sledi.

To zato...potrebno je da ponekada izmislimo.Ako ništa drugo ne bi li se bolje osećali.Na posletku,to je jedino i važno.

 

Želim Vam laku noć i lepe snove!

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS Powered by LifeType and blog.co.yu